Jump to content

Poreklo Albanaca


Теша Тешановић

Recommended Posts

To nema pojma. Arbanasi se pominju i u srpskim narodnim pesmama. Učestvovali su na strani Srba u Kosovskom boju, a zna se i ko je bio Skenderbeg - da smo mi imali takvog lidera, bilo bi extra.

Arnauti se spominju kod Njegosa

inace sve je to sto kaze Tesa amerikanizovana stoka koju treba istrebiti :rockdevil::rockdevil::rockdevil:

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

др Јован

И. Деретић (Арбанаси, њихово порекло и долазак у Србију, према мање познатим документима )

 

Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа. У античком времену била је позната једна земља на Кавказу под именом Албанија. Тако су је називали странци, али не и њени становници, баш као и данас ову Албанију. Савремену Албанију њени становници називају Шћиперија. Албанија на Каквазу налазила се на источним падинама ове планине, између Каспијског мора и врха Кавказа. Са њене јужне стране почињала је од Апшеронског Полуострва, на коме се налази савремени азербејyански град Баку. Северно од Албаније налазила се земља Алана, северозападно су били Ибери, а западно и јужно од Албаније налазили су се Јермени. Јужни део те античке Албаније припада данас Азербејyану, а северни део Русији. Постојао је један град под именом Албана на обали Каспијског мора између савремених градова Дивичија и Дербента. По имену овог града земља у његовом залеђу добила је име Албанија.

 

Једино по чему је та стара Албанија била позната јесу велики и опасни пси, такозвани кавкаски овчари. У време када је Александар Велики освајао Азију пред њега је изашао неки владар Албаније и поклонио му једног великог пса. Кавкаска Албанија је била једна врло кршевита и сиромашна земља па као таква није привлачила освајаче.

 

У осмом веку Арапи су запосели земље око Каспијског мора и иза Каваза. Тамошње домородачко становништво су превели у ислам и водили са собом као помоћне чете у борби са хришћанима. На Средоземном мору вођене су честе борбе између Арапа, као представника ислама и Ромеја, (Византије као представника хришћанства. Арапи су отели од Ромеја већи део Сицилије и један део јужне Италије, па да би ојачали исламско становништво у овим земљама довели су један део становништва из кавкаске Албаније. Арапско освајање Сицилије трајало је дуго времена од 827. до 878. године. Сицилија је подељена на два дела, исламски део и хришћански део, па отуда и назив Две Сицилије. Хришћани су били потиснути у североисточни део острва. Византија је на томе делу острва држала знатне војне снаге. Византинци су успели да преотму од Арапа један део острва и ту су затекли исламизиране Албанце. У већини случајева вратили су их поново у хришћанство.

 

Византија је, 1042. године, напала Србију и послала своје две војске кроз Епир, дуж приморја. Тадашњи млади цар Србије, Војислав, сатро је у две битке византијску војску. Овај тежак пораз у рату са Србијом изазвао је нереде у Цариграду. Византијски војни заповедник на Сицилији, по имену Ђорђе звани Манијак, одлучио се на побуну са жељом да узме власт у Цариграду. Укрцао је своју војску на лађе и један део Албанаца које је узео са собом као помоћне чете. Они су са собом водили и своје жене и децу. Са том шареном војском искрцао се у Драчу марта месеца 1043. године. Како је Србија тада била у ратном односу са Византијом, Манијак је рачунао бар на неке српске симпатије. Манијак је довео са собом само један мали део Албанаца, већина њих је остала на Сицилији и у јужној Италији. Сви су временом покрштени и италијанизирани, тако да се код њих данас задржало само сећање на њихово порекло. То сећање на њихово албанско порекло задржало се више код оног дела људи који су се одселили из Италије у Америку, него код оног дела који је остао у Италији.

 

После искрцавања у Драчу Манијак је кренуо са својом војском у правцу Цариграда. Византијска војска, која је остала верна својој влади, пресрела је Манијака код Дојранског Језера и ту је дошло до велике битке у којој је Манијак погинуо. После његове погибије преостала његова војска се предала. Византинци су примили Манијакове византијске војнике, али не и странце, Албанце. Ови нису могли да се врате натраг нити су имали куд да иду, нашли су се као бродоломници на туђој земљи. Молили су Србе да им дозволе да се населе негде у планинама где би могли да живе од сточарства, пошто су они иначе били по традицији сточари. Срби су им дозволили да се населе у брдовитом пределу око места Рабана који се налазио североисточно од Елбасана, у подножју планине Јабланице. То је био један опустео и готово ненасељен предео. Албанци су гајили стоку и за себе и за Србе и то је било њихово занимање у Србији кроз цео средњи век.

 

По Рабану ми смо их називали Рабанаси, односно Арбанаси, како их и данас зовемо. Странци су их звали Албанцима и то из два разлога. Зато што су знали њихово порекло из кавкаске Албаније и зато што су са њима дошли први пут у додир на пределу Белиграда испод Томора. Белиград су Латини називали Албом, што је превод његовог српског имена на латински језик. Турци су их називали Арнаутима, што на арапском значи - „они који се нису вратили." Они се стварно нису вратили, остали су у Србији. Сами Арбанаси нису за себе употребљавали ни једно од тих имена, они се називају Шћипетари, асвоју земљу Шћиперија. На њиховом језику реч шћипе или шкипе значи крш, брда или комове. Шћипетар се може превести на српски језик са Брђанин. Аустроугарски писци су, крајем 19. и почетком 20. века, намерно давали погрешно тумачење значења имена Шћиперија, уместо земљом брђана, називали је „земљом орлова„. То је требало да пред светом да Арбанасима неко племенитије порекло њиховог народног имена.

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тај Деретић са својим мање познатим документима је чувен. Треба посебан таленат,

или нека болест, да би човек сам себи могао да верује да су плодови његове маште

заправо материјални докази. Његова етимологија је сасвим блиска гематрији.

Који пориви су корен тога, у то не бих улазио.

 

Ево гребања по површини:

http://indic1.tripod.com/istorija.htm

 

Не кажем да је човек идиот и да ништа не зна, али.

 

Иначе, очигледно је да албанци данас потенцирају своје врло сумљиво илирско порекло,

из, јел'те, политичких разлога, тј "ми смо овде од вајкада а ви сте дошљаци и треба нам

легитимитет да освајање територије назовемо ослобођењем" разлога.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тај Деретић са својим мање познатим документима је чувен. Треба посебан таленат,

или нека болест, да би човек сам себи могао да верује да су плодови његове маште

заправо материјални докази. Његова етимологија је сасвим блиска гематрији.

Који пориви су корен тога, у то не бих улазио.

 

Lepo receno

Pa njegovo stivo nije daleko od nivoa Treceg Oka i sl literature :)

Ja ne znam koliki covek treba da bude debil pa da poveruje svemu onome sto je Deretic nazvrcao ;)

Edited by Full_Metal_Yakuza

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da se ne lažemo, to što ja smatram da je trenutno najbolje rešenje nezavisnost Kosova, ne znači da sam ja neki ljubitelj Albanaca. Naprotiv. Pa zar bih, da ih toliko volim, zagovarao razdvajanje od Kosova? No, s druge strane, meni je krajnje bezveze da vidim da neko pljuje Albance, a pritom ceni neke druge narode, koji nisu u mnogo čemu napredniji od Albanaca.

Share this post


Link to post
Share on other sites

To govorim od 2004. godine, a ovo nije tema o tome, već o poreklu Albanaca. Htedoh da kažem, ako već ljude delimo na osnovu toga ko kome narodu pripada (a ja se trudim da takvim podelama ne pridajem značaj), onda me vučete za jezik da postavim pitanje po čemu su to, recimo, Mađari bolji od Albanaca? I uopšte, a i po odnosu koji su kroz istoriju imali prema Srbima?

Share this post


Link to post
Share on other sites

По томе гледано онда по чему су усташе боље од шиптара? Опростићемо јасеновац је ли? Ти си левичар а нас је левица увукла у сфрј заједно са усташама зар не? Онда ту су и бугари који су нам увек забадали нож у леђа! Све је то исти олош! Итд све су то непријатељи нашег народа.

 

А шта се десило 2004, основан лдп?

Share this post


Link to post
Share on other sites

I nisu bolji,sve su to ista govna! Albanci su iz Azije dosli u Italiju,a rimokatolicka crkava ih je iz svojih niskih pobuda naselila na teritojiju Balkana,pa i na samo Kosovo! Nikada im ne treba priznati nezavisnost,a realno i nezasluzuju je. Nemaju ama bas nikakvog prava na nju. Prema zvanicnim popisima njih nikada i nije bilo vise od par desetina hiljada na Kosovu i pored vekovne diskriminacije Srba pogotovo u komunizmu! Usli su na divljaka ,oteli su na silu i kaznice ih vec neko kroz istoriju! Marva je to degenerisana

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne mogu da verujem da tako pametna cura naseda na Deretićevu propagandu.

 

Ok, i ja sam čuo puno prozivki na račun Deretića, ali ni jednom nisam čuo nikakav argument koji pobija, ili potvrđuje ono što Deretić iznosi. Ne kažem ja da je Deretić u pravu, ali me zanima na osnovu čega se tvrdi da baš u vezi ničega nije u pravu (al' sam ga sročio)?

Na tu temu sam pričao sa jednim mojim prijateljem Srđanom Savićem koji je daleko najobrazovanija i najnačitanija osoba koju znam (pa 100 praznih mesta, pa ostali) i on mi je rekao da Deretić kao Deretić ima logike u svojim tezama, ali da ga upropašćavaju ljudi koju ga prate u stopu i izvaljuju gluposti (tipa, Srbija je centralna tačka u odnosu na zvezdu Alpha Centaur).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zato što je Deretić pisao sa određenim ciljem, a to je da pokaže kako su Albanci inferioran narod i kako im nije mesto na ovim prostorima. OK, neka je i tačno sve to odakle su Albanci došli i kako se kretala njihova istorija, ukoliko Deretić ima valjane dokaze za sve to (a neki sigurno jesu valjani), ali on te istorijske činjenice zloupotrebljava da bi opravdao svoje ideološke stavove.

 

No, niko nije prokomentarisao ono što sam napisao - da su Albanci u Kosovskom boju učestvovali na strani Srba i da su kasnije imali Skenderbega, heroja borbe protiv Turaka.

 

I drugo, da kojim slučajem Albanci umesto na Kosovu žive u Dalmaciji, stvari bi bile znatno drugačije. Nacionalisti sa ovog foruma bi itekako podržavali nezavisnost Dalmacije i u njihovim očima bi Albanci bili slobodarski narod, a ne niža rasa.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da zive u Dalmaciji vec bi bili istrebljeni,ne bi dala njima katolicka crkva da prave sou tamo,zato ih je poturila nama sto okrecemo drugi obraz. Gde si bas Dalmaciju uboo? Mislim da su samo Albanci falili tamo da bude kompletno jebanje

Edited by Sreta

Share this post


Link to post
Share on other sites

No, niko nije prokomentarisao ono što sam napisao - da su Albanci u Kosovskom boju učestvovali na strani Srba i da su kasnije imali Skenderbega, heroja borbe protiv Turaka.

Oni imali Skenderbega?

 

Истина је да је споменик Скендербергу, највећем албанском хероју свих времена у ствари споменик Ђурађу Кастријотићу, такозваном Скандербергу. Ђурађ (Giorgio), син Јована (Giovanni) Кастријотић (Castriota, како се наводи у поменутој енциклопедији Zanichelli), постао је славан јер је одбранио град Кроја од напада Турака. Кастријотићи су били славна породица српског племства нижег ранга, поријеклом из Кастрата недалеко од градића Кукеш. Први Кастриотић који је ушао у историју био је Бранило, извјесни господин из Канина у периоду око 1369. капетан српског принца Александра у Валони, око 1356. Његов син Павле (Paolo) имао је у посједу два села близу Дебра, а његов син Јован (Giovanni), 1407-1438, звани Иван, проширио је своје посједе освојивши Дебар, Мацу, Курбин и Ишем. Његова жена Војиславабила је ћерка српског господина по имену Полог. Они су имали четворо дјеце: Станиша, Репоша, Константин и Ђурађ (Giorgio). Принц Јован је био принуђен да постане турски вазал и да своје четворо дјеце у заробљеништво султану Мухамеду II у 1426. Турци су превели на ислам његову дјецу и претворили их у јаничаре. Остали су живи само Ђурађ и један од Станишиних синова, по турском имену Хамза. Због војних заслуга које је Ђурађ привриједио, Турци су му додијелили име Искендер (Aлександар), Бег (Велики) као сјећање на Александра Великог. Ово име Искендербег, добило је свој славенизирани облик Скендербег, Ђурађ Кастриотић, али и Ђурађ Ивановић (сва имена потпуно јасно, српског поријекла, осим Скендербега које је турског поријекла).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa dobro, i Hrvati kažu da je Nikola Tesla bio Hrvat.

Haha. :)

Znaš da sam se raspravljao na nekom (stranom) forumu za 3D grafiku. Ja postavio neki moj rad, koji je imao sliku tesle i Hrvati se odma javili da kažu kako to nije Srpski naučnik, nego Hrvatski.

 

Budalaštine, Teslin otac je bio pravoslavni sveštenik i zvao se Milutin Tesla, a u to vreme Hrvatska nije ni bila na toj teritoriji nego Austrougarska. Ali šta znaju Hrvati. :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...