Rodwulf

Наравно, све мора имат смисла...

Колико је људи уопште на планети остало, а колико од тога стручњака који би радили на проналаску лијека? Чак и у случају проналаска лијека, да ли би преживјело човјечанство могло опстати у мору крвожедних зомбија?

Ако сви носе вирус и постају зомбији послије смрти, онда је сво њихово батргање бесмислено, човјечанству нема спаса.

[media=] [/media]Химна И мене живо занима.

Баш зато се и питам. У мом крају леш прободеног вампира се спаљивао, затим би се пепео разносио на вјетру.

У Бугарској ископани вампири Питање је зашто лешеви нису спаљени?

Само што је Сара неколко копаља изнад...

Добар! Чак дају и објашњења на задњим странама. http://www.germaniai.../ahnenerbe.html

Вевелсбург Привлачно зло У седамнаестом вијеку Вевелсбург је одиграо важну улогу током прогона вјештица. Процјењује се да је тада само у Њемачкој страдало 100,000 жена. Многе су биле заточене и подвргнуте језивом мучењу у подземним тамницама Вевелсбурга, у чијем дворишту су након неминовног признања и спаљиване. Али, и околина замка има веома бурну и богату историју. У непосредној близини налази се шума за коју се вјеровало да је било поприште легендарне битке у којој су уједињена њемачка племена поразила римске легије, што је заувијек одредило границу између Римског царства и Германије. У близини се налази и Екстернштајн, природна стијена необичног облика која је још у доба неолита служила као светилиште. Нема сумње, дакле, да је цијела ова област изузетно привукла човјека какав је био Химлер, са веома занимљивим начином живота и прошлошћу, иако је у јавности одавао утисак крутог бирократе. Ко је био Химлер? Хајнрих Химлер рођен је 7. октобра 1900. у конзервативној католичкој породици средње класе. У младости је био посвећени католик, лојалан патриота и помало романтичан идеалиста, али не и фанатик. Као дјечак, сањао је да ће једног дана бити фармер, али се тај сан касније претворио у жељу да постане официр. Пошто му је жељу да буде професионални војник помутио Версајски споразум којим је окончан Први свјетски рат, Химлер се окренуо политици. У почетку је само подржавао десничарске странке, да би се, на крају, придружио СА јединицама Ернста Рома и Национал-социјалистичкој партији. Постепено је све више окретао леђа католичанству и традиционалном облику национализма својих родитеља и постајао све већи антикомуниста и антисемита. Веома је брзо стекао репутацију лојалног и веома успјешног члана партије и вртоглавом брзином се пео ка њеном хијерархијском врху да би 20. јануара 1929. био проглашен врховним командантом СС јединица. Ове су снаге првобитно формиране да би биле нека врста гарде за партијске лидере, али их је Химлер сматрао елитним јединицама и прогласио их витешким редом по узору на припаднике старе аријевске ратничке касте - Кшатрија - и темпларе. Он је успоставио нова, веома строга правила регрутовања нових припадника. Обични регрути су морали да поднесу доказе о чистоти породичне лозе бар уназад 100 година, а од официра и њихових супруга се такав доказ захтијевао уназад 150 година. У вријеме мира, СС јединице су функционисале као интерна безбједносна снага задужена за спровођење идеје о чистоти расе, док су у рату фанатично бранили њемачке границе. Химлер се надао да ће преко ових јединица остварити своје амбициозне пројекте. Он је, наиме, желио да Хришћанство замјени новом, псеудо-државном религијом, заснованом на његовој идеалистичкој представи праисторијске њемачке културе, с нагласком на расној чистоти и супериорности њемачког народа. По његовом мишљењу, припадници СС јединица представљали су идеолошку авангарду ове нове религије, као и инструмент за којим ће лакше привољети њемачки народ да је прихвати. Поред већ успостављених партијских празника - свечаног обиљежавања дана неуспјелог покушаја државног удара у Минхену и Хитлеровог рођендана, Химлер је установио и прославе зимске и љетње равнодневнице у које је инкорпорирао бројне елементе паганских обичаја. Сем тога, припадници СС јединица се нису вјенчавали у цркви, него су за њих организована посебна свјетовна вјенчања, налик паганским, као и ритуална крштења њихове дјеце. Већина ових церемонија се обављана је у дворцу Вевелсбург, уз присуство самог Химлера и његовог личног савјетника, Карла Марије Вилигута. Пројекат "Вевелсбург" Кад је Химлер преузео управљање дворцем, ово здање је било у веома лошем стању. Опсежан програм реконструкције је започет 1934. У почетку је изгледало да Химлер од овог мјеста намјерава да направи школу за СС лидере - званичну идеолошку официрску школу под контролом службе за расна питања. Према изјавама свједока на Нирнбершком процесу, "програм рада подразумијевао је и вјежбе медитације." Фебруара 1935. цијели пројекат "Вевелсбург" прешао је у директну надлежност Химлеровог кабинета и тада започиње процес остварења његове визије да дворац буде у почетку буде нека врста мјешавине Камелота и Маријенбурга, а да касније постане тевтонска Мека, духовни центар новог аријевског свијета. Процијењени трошкови овог грандиозног плана износили су, за оно вријеме апсурдних 250 милиона марака. Вевелсбург је требало да постане прави мали град пошто је Химлер одлучио да замак прошири и на сусједно село, а његове становнике пресели у новоизграђено насеље у близини. За тако амбициозан план били су му, наравно, потребни радници. Стога је 1939. у сусједној шуми Нидерхаген основан концентрациони логор у који су пребачени готови сви затвореници из логора Саксенхаузен у Берлину. На основу онога што се данас може видјети, иако је већи дио дворца уништен пред крај Другог свјетског рата, остаје дискутабилно у којој је мјери Химлер заиста остварио свој сан. Опсједнут митологијом Најважнија просторија у дворцу била је велика дворана, поплочана каменим плочама, смјештена у Сјеверној кули. У средини дворане постављен је огроман округао сто од храстовине за дванаест особа, направљен по узору на онај из легенде о Камелоту, краљу Артуру и витезовима округлог стола. Овдје је требало да се редовно састаје група од 12 највиших СС официра. Међутим, такав састанак је организован само једном, у марту 1941. кад је расправљано о детаљима војне операције "Барбароса", тј. инвазије на СССР. Камени под у тој дворани украшен је огромним кукастим крстом и уоквирен победничким СС рунама, док су зидове красили породични грбови високих официра ових јединица. Будући да је, слично Химлеру, већина официра припадала средњој класи и није наслиједила породични грб, група умјетника и хералдичара је добила задатак да их дизајнира и направи. Одмах испод ове дворане налазила се крипта, велика округла просторија са дванаест гранитних стубова и свастиком на плафону. Према Химлеровом плану, овдје је, код вјечите ватре, требало да буде одлаган пепео највиших СС официра. Али, крипта никада није довршена, мада су кружиле гласине о чудним ритуалима који су у њој извођени. У дворцу је такође чувано прстење са мртвачким главама и рунама преминулих официра које су они добијали након трогодишње службе у СС јединицама. Ово прстење, као и податак да је свака соба у којој су боравили високи официри била посвећена другом јунаку из њемачке митологије, доказују да је Химлер био истински опсједнут њемачком митологијом. Химлерова соба била је посвећена саксонском краљу Хајнриху Првом, пошто је он себе сматрао његовом реинкарнацијом и духовним насљедником идеје да Њемачку треба одбранити од дивљих хорди са Истока. Кад је у јулу 1936. обиљежавана хиљадугодишњица Хајнрихове смрти, Химлер је у Квединбургу, престоници славног краља, организовао фестивал у његову част. Савезници-необавјештени? Мада је Химлер имао велике планове са дворцем Вевелсбург, већина опсежних радова које је он имао на уму није никада завршена. Наиме, грађевински радови су нагло прекинути 1943. кад су се вјетрови рата окренули против Сила осовине и кад је новац требало одмах преусмјерити у другом правцу. У марту 1945. године, кад су дворац опколиле оклопне америчке снаге, Химлер је лично одабрао групу посебно обучених есесоваца и послао их да униште Вевелсбург, како он никада не би пао у руке савезника. Упркос јаком присуству америчких снага, они су успјели да потајно поставе експлозив и дигну дворацу у ваздух. Разарања је, неким чудом, била поштеђена само Сјеверна кула, што су неки протумачили да су овдје биле на дjелу магијске силе. Американци су 2. априла ослободили 42 затвореника, а Химлер је два мјесеца касније, кад су га Американци ухапсили, себи одузео живот, попивши капсулу са отровом. Зачудо, током цијелог рата, савезничке снаге нису знале ништа о овом мјесту које је толико значило врховном команданту СС јединица. Његова права намјена откривена је тек кад су поједини СС официри свједочили о томе на Нирнбершком суђењу. Међутим, обнова Вевелсбурга започета је већ 1949. и завршена је 1979. Ово је сада веома популарно туристичко одредиште. У дијелу дворца смјештен је музеј, посвећен историји овог дијела Њемачке. У једној стражарници изложени су предмети који подсјећају на нацистички период овог дворца, иако посјетиоцима није дозвољен улаз у Сјеверну кулу и крипту испод ње. ------------------------------ Планирајући да организује посебно сједиште СС снага, Химлер је разматрао још двије друге локације, али након што 3. новембра 1933. посјетио Вевелсбург, одмах је донио одлуку да то буде баш на овом мјесту. У августу 1934. године, изнајмио је дворац на сто година по цијени од једне марке годишње. Нема сумње да му се дворац, изграђен између 1603. и 1609. у ренесансном стилу, допао из више разлога. Дворац је подигнут на мјесту које је раније било вијековно упориште Саксонаца. Током копања темеља, археолози су открили гробље са људским остацима, а у непосредној близини и лобање неандерталаца, као и употребне предмете и накит из бронзаног доба и друге доказе о животу првобитних заједница на том простору. Карл-Марија Вилигут Карл-Марија Вилигут рођен је 10. децембра 1866. у Бечу. По узору на дједа и оца, он се рано опредијелио за каријеру професионалног војника. У првом свјетском рату борио се на Источном фронти и Италији, а по окончању рата повлачи се из војне службе са чином пуковника и са породицом пресељава у Салцбург. Овдје убрзо стиче репутацију талентованог видовњака који види и далеко у прошлост. За његове визије убрзо се веома заинтересовао поглавар храма "Ордо нови", Јорг Ланц фон Либенфелс који је ширио идеју о расном спасењу и пангерманизму. Њему се нарочито допала прича о настанку њемачког народа прије 200,000 година и вртоглавом развоју њемачке цивилизације. Вилигутов допринос нацистичком мистицизму огледа се у увођењу нове религије, ирминизма. По њему, прва библија је написана у Њемачкој, а хришћани су је тек касније присвојили. Међутим, почетком двадесетих, Вилигут за низ финансијских тешкоћа у које је упала његова породица оптужује јевреје, хришћане и слободне масоне. Тада је почаео да издаје и антисемитски лист "Гвоздена метла" у којем редовно објављује текстове против јевреја који су, по његовом мишљењу, једини криви и за чињеницу да је Њемачка поражена у Првом свјетском рату. Због све чешћих, неконтролисаних и наглих промјена расположења и насилничког понашања према жени и дјеци, Карл-Марија Вилигут је 1924. смјештен у душевну болницу с дијагнозом шизофреније. Кад је три године касније пуштен из болнице, он напушта породицу и емигрира у Њемачку. У Минхену је убрзо постао редован почасни гост на састанцима тада веома популарних друштава "Слободни синови Сјеверног и Балтичког мора" и "Еда" чији су га чланови славили као великог мистика. Вилигут је 1933. упознао Хајнриха Химлера и импресионирао га га својим познавањем њемачке историје. Под псеудонимом Карл Марија Вајстор постаје члан СС јединица и шеф одјељења за праисторију и рану историју у оквиру службе за расна питања у Минхену. Његов задатак је био да записује сопствене историјске визије и о њима расправља са Химлером. Историчари му приписују заслуге за иконографију, митологију и ритуале везане за СС јединице. Наиме, по његовим нацртима израђен је прстен са мртвачком главом и рунама, официрски заштитни знак. Карл Марија Вајстор је очигледно уживао велику Химлерову наклоност на којој су му многи завидјели. Могуће да је управо та завист била разлог његовог изненадног повлачења из јавног живота, 1939. године. Претпоставља се да је неко "добронамјеран" Химлеру дојавио да је његов вољени Вајстор својевремено неколико година боравио у лудници. Карл-Марија Вилигут је био приморан да се врати у Аустрију, гдје је 1946. и умро.

Класика.

Прва епизода другог серијала обећава. http://isohunt.com/t...ead?tab=summary Онај redneck Дерил је најјачи лик.

2010. на MetalCamp-у у Толмину, Словенија.

Већ је изашао у Србији? Руски филм Варвара, најављен за 2012. Историјски филм чија је радња смјештена у ХIII вијек. Када јој погину ближњи приликом напада крсташа, млада дјевојка Варвара ће узети мач у руку. Варвара постаје неустрашива ратница коју непријатељи зову Бијела Смрт. http://www.kino-teat...os/16781/annot/

Ensiferum - Ahti Under the waves of a blue lake Dwells the mighty Ahti! Sailors praise the glorious name The ruler of tides; Ahti!

Добре: The Religion of Odin: a Handbook, Norse Mythology Legends of Gods and Heroes The Call of Our Ancient Nordic Religion, од познатог одинисте Александра Руд Милса је исто занимљива брошура, ал сад ко за инат је не могу наћи. Занимљиво је да се Милс састао са генералом Лудендорфом, који је такође био заинтересован за обнављање нордијске религије, док Хитлер није био одушевљен. "In 1933 Mills travelled to Germany and met Hitler. According to the Odinic Rite website, on meeting Hitler Mills simply wrote "I saw him. Talked to Him. He would not discuss my theme"; In short, Hitler was not interested in Odinism."