Angelystor

Humor, šta nije jasno

I sviđa mi se omot, ali je i definitivno za ovu temu.

Simpa bend, prvi malo više 90s heavy/power, a ovaj više otišao u 80e. Dio meets Hammerfall. Pevač najbolji deo.

Thule najbolji rančevi.

Hijack-ujem opet ovu temu za kratki koncertni izveštaj, sa 0-og dana Roadburna. I da je otišao neko sa yuma na Rburn, nešto bih se iznenadio da banuo na ovo, iako besplatan ulaz, tako da: Riot City - Realno, zbog ovoga sam samo išao I nisam zažalio, top3 metal nastupa u poslednjih cca5 godina za mene. Razneli. Draži mi je možda prvi susret u onom podrumu u Oberhausenu, bollja atmosfera pre svega, ali ovde je zvuk bio fenomenalan, energija sa stejdža neverovatna, osećaj kao da su pesme na x1.25 brzine. Vokal sam već pre kritikovao kako je previše vrištav i neartikulisan, ali najbolje zvučao do sada, da ne kažem da sam ga najviše razumeo. Ne mogu dovoljno da preporučim da se ovo negde uhvati uživo. Sonja - Pre koncerta sam se mučio da lupim neki tag na žanr koji svira Sonja, ali posle nastupa uživo, mislim da je Roadburn heavy metal jako prigodna odrednica. Melisa brat i uživo fura taj neki sekretarica drolja stil kao na promo fotkama, ne znam šta postiže time, ali ako mu lepo, neka joj. Kao power trio zvuče sjajno, samo su mi vokali uživo bili granično loši. Ni studijski mi nisu bili nešto, produkcijski muljavo, a uživo se čuo dobro i dosta vremena mi grebalo uši. Sa druge strane, obradili "Devil's Plaything" i "Deja Vu", u srce me takli sa obe obrade, tako da summarum plus. Final Gasp -Ovo sam nažalost samo do pola ispratio zbog trčanja za voz, ali super zvučali. Minimalno sam i doma čuo, ali zanimljiv bend, Danzig approves.

Summarum skorijih koncertnih suvenira

Jako mi se lepo zaokružio ovaj period sa Sieges Even i Subsignal koncertom Subsignala sinoć. Pre svega da kažem da mi je Subsignal jedan super bend. Kao neki Thresholdov nežniji brat, a i jelte prirodni nastavak Sieges Evena zadnja dva. Svideo mi se na keca zimus "A Poetry of Rain", tako da mi nije trebalo puno ubeđivanja i ostatak diskografije da izvrtim. On mi je doduše ne kraju možda i omiljeni, sa "Beautiful and Monstrous" jako blizu. Ali generalno svi albumi jako prijemčivi, jedino što "u sredini" diskografije možda deluje kao da više jure da napišu neke hitić pesme. APoR mi još više legao posle toga jer je baš otklon posle par malo više formulaičnih albuma, i malo je više downbeat. Super onomad legao na jesen/zimu, a i sad na ovo jesen-proleće Uživo je sve to isto tako zvučalo jako super. Prošarali listom mislim sve albume, plus jedna sa Sieges Even Art-a. Pre svega moram Arna da pohvalim, super zvuči uživo, random misao tokom večeri da odavno nisam slušao razgovetnijeg pevača uživo Ali i studijski mi se uvukao pod kožu sa svojim nežnim melodičnim pristupom, bez da ikad uspe da zvuči preterano i/ili melodramatično (hello who said Leprous), hoda neku tanku liniju fenomenalno. Nije uopšte bravurozan pevač, ali prenesi emociju pesme prelepo. Ostatak benda fes, bubnjar se vidi da poweraš jer ludi na bubnjevima svaki drugi kraj pesme, klavijaturista daje prekopotrebne harmonija vokale (možda mi jedina zamerka svega što se jok neko iz benda ne uključi u iste), dok je basista skoro sigurno bio na nečemu, jer nikada nisam video nekoga onako nakeženog da svira 90 minuta proga. Urnebes lik.

Čak i na shitty youtube snimku gde pola vokala radi Beck opet se naježim.

Eo ja ću prvi da kažem, urnebes cover

Da li postoji više thrash bend u kome ne svira Phil Demmel

Actually na 1:58 zakačio čovek na onu drugu temu. I oke, taj i podseća, ali da je baš mažnjavanje, ne znam.

Da nastavim niz pohvale albuma jednom mesečno, super je Ihsahn (mislim album, a i čovek je okej sasvim), mislim da mi i lagano najbolji solo rad. I dovoljno proggy i sympho, pa čak i catchy povremeno. Meni i ona sympho verzija albuma superiškica za obrtanje uz knjigu. Najviše mi dominantan i upečatljiv album sa te sympho strane, pogotovo kad se seti čovek kakvi se sve kvazi bendovi ogrću tim sympho metal ogrtačem.

Niđe veze

Slažem se sa izrečenim u prethodna dva posta. Najprijemčiviji od ova tri Fabio albuma, i možda i ponajviše dobar još od Aurore. I dalje piče sa više proggy manje power pistupom kao i prethodna dva, samo možda malo bolji balans sad. I meni je i dalje Fabio čudan fit za Angru. Kontam da ima on tu bar nekog kreativnog inputa, dovoljno je veliko ime, ali utisak na svakom od albuma sa njim mi je kao da peva pesme napisane za nekog drugog. Ne znam kakav je trenutno uživo, ali ni sa starim Angra pesmama mi se pre nije slagao. Usput sam obrnuo i novi zadnji Shaman koji imao mislim više stare Angre nego trenutna Angra, ali ipak zvuči kao Angra sa Temua, jebga

Raduj se svete