Angelystor

Čak i na shitty youtube snimku gde pola vokala radi Beck opet se naježim.

Eo ja ću prvi da kažem, urnebes cover

Da li postoji više thrash bend u kome ne svira Phil Demmel

Actually na 1:58 zakačio čovek na onu drugu temu. I oke, taj i podseća, ali da je baš mažnjavanje, ne znam.

Da nastavim niz pohvale albuma jednom mesečno, super je Ihsahn (mislim album, a i čovek je okej sasvim), mislim da mi i lagano najbolji solo rad. I dovoljno proggy i sympho, pa čak i catchy povremeno. Meni i ona sympho verzija albuma superiškica za obrtanje uz knjigu. Najviše mi dominantan i upečatljiv album sa te sympho strane, pogotovo kad se seti čovek kakvi se sve kvazi bendovi ogrću tim sympho metal ogrtačem.

Niđe veze

Slažem se sa izrečenim u prethodna dva posta. Najprijemčiviji od ova tri Fabio albuma, i možda i ponajviše dobar još od Aurore. I dalje piče sa više proggy manje power pistupom kao i prethodna dva, samo možda malo bolji balans sad. I meni je i dalje Fabio čudan fit za Angru. Kontam da ima on tu bar nekog kreativnog inputa, dovoljno je veliko ime, ali utisak na svakom od albuma sa njim mi je kao da peva pesme napisane za nekog drugog. Ne znam kakav je trenutno uživo, ali ni sa starim Angra pesmama mi se pre nije slagao. Usput sam obrnuo i novi zadnji Shaman koji imao mislim više stare Angre nego trenutna Angra, ali ipak zvuči kao Angra sa Temua, jebga

Raduj se svete

Sad sam baš došao to da napišem, ja do Defendersa posle toga nisam ni došao

Poprilično saglasan, super je albumče, meni doduše ni od WT nije bolji, ali slušaće se još uprkos. Nordic Anthem ne bih baš nazvao cringe, meni ovo kao neki Voices pt 2, samo sa Amon Amarth tekstom Veći mi problem gde je stavljena na album, malo mi ubije flow na početku. Unravelling hit albuma, i generalno te zadnje tri, uz prvu, dižu kvalitet albuma. Sredina je kanda standard mishmashnagar, sve ok ali ništa epohalno.

https://www.guitarworld.com/news/steve-vai-king-crimson-beat Come to Zoetermeer

Stoji analiza, nego mene spucala nešto spoznaja tog kvaliteta trajanja albuma juče. Baš mi je kontrast sa ovim svim matoranima (čast izuzecima tipa Saxon) koji ti svi trpaju ~10-15 pesama u po ~50-60 minuta, a onda mi naiđe nešto tipa Savage Oats koji izda album i sa šarenim tracklistom i sa dobrim, smislenim flow-om, i kad se završi nisi izmoren nego si u fazonu "mogao bih sad opet da ga pustim".

Jok, samo jer mi dosadan, isto kao i (novi) Abbath. Otprilike onaj instrumental kad dođe već sam spreman za da zaspim, i onda coup de grace. Isforsirano i već viđeno.

Super mi je Sausage Oath, uz Legendry zadnji mi se ponajviše svidelo od nekih heavy noviteta koje sam probrao skoro. Jako mi drago što se cela ta novija retro ekipa trudi da drži albume na 35-40 minuta, pa lako možeš da praviš double bill kako hoćeš, ma milina. Sa druge strane Traveler mi se sa novim ustoličio kao žnj bend. Riot City bez pesama i sa muljavim vokalom i produkcijom.

Vidim nije se nešto pričalo o zadnjem kvazi Immortalu, ali valja ubeležiti koja je glupost od albuma. Izgubilo sve smisao od kad nema ni Horgha