Leaderboard

i biser kolekcije: MF izdanje iz 1988

Long time no see...

Brutal haul TLDR verzija

Nema potrebe za intimom, iako sam planirao odvojiti svoj personalni život od benda, svi koji su pisali recenziju su koristili moje ime i prezime bez ikakvoga ustručavanja. No, idemo o tome. Ako nekoga zanima, evo malo poduži post o samoizdavaštvu, bendu, novcima itd. Krenuvši da smo napravili album na kojem smo planirali zaraditi nula dolara, u oko 3 mj. smo prodali preko 3000 $. 3000 $ nije mala stvar, znam kako je nama bilo kad smo tek počinjali prije 15ak godina i znam da bi mnogim bendovima ta lova dobrodošla, pa čisto da malo obrazložim kako je potencijalno do tog došlo. Pošto je meni pozadina u marketingu i tome svemu, malo bih razložio razmišljanja o pozitivnim i negativnim stranama ovoga svega, kao i o izdavaštvu i albumima. Prije nego počnem detaljizirati o štivu, moram samo reći da imam iskustva s marketingom, kao i to da imam izdavačku kuću koja ima distribuciju posvuda na planeti (EU, Azija, Afrika, Australija, Amerika). Iako je u pitanju druga branša i drugi stil muzike, princip je otprilike isti ili donekle sličan. Zapravo, ovaj album je i rađen baš iz toga razloga jer sve do sad što sam radio s muzikom je bilo vezano za novce i ovo je prvo nešto što, nakon ko zna koliko godina, da sam stvarao baš sebi za dušu, bez rokova i bez ikakvoga uplitanja materijalnog. Napisavši to, kad je krenula prodaja, počeo sam to sve voditi kao što vodimo svoju firmu koristeći alate koje bih koristio za svoju izdavačku kuću. To nije potrebno da se radi, no u ovome sam preko decenije pa mi to sve olakšava put, a i dolazim do potrebnih informacija. Isto tako, ovaj album nema veze s tom firmom, nije korištena mreža distributera iz te firme niti je na bilo koji način povezan s njom, čisto da i to napišem. Ovo gore je navedeno čisto da znate da nisam tudum po tome pitanju. Elem, da ne idem u krajnosti. Moja zapažanja kako je do toga došlo: - TEMATIKA Baš sam nedavno slušao Centurion bend za kojeg nikad prije nisam čuo. Traka se zvala "Janjičar." Iako nisam neki veliki fan heavy metala i tih vriskova i toga svega, prva misao što mi je pala na pamet je bila: "Jebem ti, treba o ovome napraviti album." Mislim da sa tematikom našeg prvog albuma su ljudi, koji možda prije nikad nisu niti slušali black metal (mada bih radije rekao ekstremniju muziku jer mi nismo samo black metal band) ili ih nije niti zanimao bend, dali priliku i poslušali nas. Tematika kao takva je jako malo iskorištena lirički na ovim prostorima - što je meni JAKO ČUDNO - i mislim da je ljudima "leglo" da je napokon nekakav bend napravio konceptualni album o tome i to - DOBAR ALBUM Kako bi Englezi rekli: "Ne valja trubiti si svoju trubu", no mislim da smo napravili stvarno dobar album. Tematika kao tematika je samo mali komad mašinerije, da je album bio sranje - ne bismo mi prodali apsolutno ništa. Sama ta priča o živim instrumentima, način na koji je napisan i sve to je doprinijelo njegovom identitetu. Naravno, mišljenja su kao guzica i svako ima jedno, no u globalu mogu to reći. - ETNO ELEMENTI Nekako sam se i držao po strani koliko sam zapravo želio koristiti etno elemenata na ovom albumu, no mislim da je to bio jedan od ključnih razloga prodaje istoga, pogotovo što se tiče stranaca. S ovim albumom, iako ima upliva tih kultnih bendova, usudio bih se reći da smo stavili karte na stol: "Mi smo balkanski bend, dolazimo s Balkana i ovako zvučimo." Domaćim ljudima je super kad čuju staru neku narodnu (dobili smo jako puno poruka i emailova od ljudi i čuđenja otkud smo tu baš iskoristili), a strancima je taj sam zvuk egzotičan i privlačan. To sam shvatio još u svom prvobitnom poslu da im je taj naš etno prizvuk jako privlačan i prijazan uhu. Od stranaca dobijamo poruke non stop o zvuku trube i takvim melodijama, a truba je korištena zapravo samo u 2 trake na albumu. - VIZUALNI IDENTITET S ciljem je rađeno da svaki singl mora biti popraćen vizualno kako treba i spada. Možda je to samo mali komadić svega, no rekao bih da svaki komadić je bitan i dodaje određenu boju kompletnom muralu. - RECENZIJE Jako puno CDa smo slali svima živima koji su se odazvali na naš email voljni da odrade recenziju. Nismo nikako uticali na finalni proizvod niti se i jedan dolar dao da bi se ta ista recenzija digla. Samim tim što niti jedna nije ispod 8 - i to je nagnalo neke ljude koji čitaju taj portal da nas poslušaju. Imam kompletno razrađenu analitiku i SEO da vidim od kuda mi koja "mušterija" dolazi na website, koliko ostaju, koja je traka najviše slušana itd. Sve mi je to bitno za buduće retargetiranje potencijalnih slušalaca. - JAKI YOUTUBE KANALI ...koji su uploadali album. Ponajviše BMP, no sad će i ostali dignuti ga. U startu je odmah više ljudi čulo za nas i pitalo da se otvori bandcamp na kojem se može kupiti album. Jedan od ključnih faktora u početku ciklusa prodaje albuma. - PRODUKCIJA Eto teme koja donosi sranja. Mislim da je produkcija albuma bitna, a to ne pišem samo zato jer dolazim iz mainstream svijeta. Prije nego sam počeo raditi biznis s kojim se prvobitno bavim, imao sam trenutak u životu u kojem sam morao odlučiti da li želim da mi to bude hobi (i zadržim ljubav prema muzici) ili želim da mi to bude posao (i potencijalno narušim tu ljubav). Ako želiš da ti to bude posao, onda ti je cilj maksimizirati sve svoje moguće vrline i kriterije dignuti na što veći nivo kako bi mogao doći do što više ljudi koji bi te slušali. Hobi je hobi - izdaješ albume koje ti želiš i to radiš jer to voliš i nije ti bitno od toga stvarati za život. I u jednom i u drugom slučaju ćeš imati fanove koji će te podržati, razlika je samo u kojoj količini će tih fanova biti. Stoga, produkcija albuma je bitna da se zapravo sve čuje i "osjeti", a da je to i dalje metal i ima tu žestinu. To smo sve mogli napraviti jer... - VLASNIK STUDIJA Pola godine produkcijski raditi na albumu je suludo što se tiče Balkana jer ne znam niti jedan studio da bi to radio (a da te ne bi odrali), no vlasnik sam studija i mogao sam si uzeti koliko god je vremena potrebno. Treba mi solo violončelo - dođi u studio kod mene odsvirati. Dodatni ženski vokali - dođi kod mene u studio. Treba mi 30 ljudi za hor, znam ih i mogu ih platiti i snimiti. Mogao sam dosnimavati, nasnimavati, presnimavati koliko god me bila volja. Ne samo to, već imam i gomilu ljudi s kojima sam prije surađivao koji su mi nasnimili u svojim kućnim studijima što god mi je trebalo. Znam da sam po tom pitanju blagoslovljen i da 99 % bendova to nema niti si može priuštiti, no tehnologija je toliko napredovala danas da doslovce nasnimiti kvalitetno možeš 80-90 % u svojoj sobi. Miks i mastering je druga priča, no nasnimiti "in the box" može svako od nas, postoji o tome 2356532 tutorijala na internetu. Baš sam se nedavno čuo sa ljudima koji miksaju metal albume (dosta veća imena), miks se plaća 5000-10000 eura po albumu. Doslovce kod nas se mora dignuti kredit za to, a niko normalan neće to uraditi (mada znam bendove koji su to zapravo i napravili) jer nema šanse da će ikad te novce moći vratiti nazad. Ponavljam, znam da sam po tome blagoslovljen. NEGATIVNE STVARI: - CD Otprilike za 100 komada digipack sa 4 stranice (8 strana) je 500injak eura. Što je ok, imaš svoj CD i nemaš izdavačku kuću koja polaže prava na tvoj master. Problem je što smo mi napravili prvi batch tih CDa i poslali ljudima, kao i za recenzije da bi onda opet ljudi krenuli naručivati i morao se napraviti novi batch. Pošto je Uskrs i prije toga je bilo još praznika, to se sve odužilo i ljudi postaju nestrpljivi, a ti si na milost i nemilost tih CDa koji ne dolaze. Druga stvar, jako puno se CDa vrati nazad (pogotovo iz Srbije iz nekog razloga). Ti opet taj CD moraš poslati jer je ta osoba to platila. Po svakom slanju ti izađe 5.5 eura poštarina. Nije puno bilo takvih slučaja, no dovoljno da ih se zapiše. Ima to svoje prednosti i svoje mane. - VOĐENJE ...a pod tim mislim vođenje svega: inventure CDa, komunikacija s fanovima, održavanje socijalnih stranica... Znam da se to nekim ljudima ne da i u potpunosti ih kontam. Meni to nije problem, volim imati taj nekakav malo prisniji odnos s ljudima. To su mi zapravo jedine negativne strane svega... zasad. KAKO MOJ BEND MOZE DOĆI DO TOGA? Ovo je zapravo razlog zašto sam krenuo pisati ovo sve. Jako, jako, JAKO puno kvalitetnih bendova ima na Balkanu koji razvaljuju koliko dobro zvuče i sviraju, no ne znaju biznis stranu svega. A nažalost, živimo u vremenu u kojem je bitnije biti bolji biznismen nego muzičar. Ovo dole što ću napisati može nekim ljudima biti jasno, a nekima totalna nepoznanica. Ono što je fascinantno je da je većini ljudi s kojima sam pričao, a da su s našeg prostora - nepoznanica. - POZNAVANJE MATERIJE I MARKETINGA U biti, nisam nešto puno vremena se posvetio tome, no zbog godina iskustva sam u par dana plasirao album za kojeg bi mi prije trebali mjeseci, a i pitanje je jel bi to dobro uradio. Postavljen mi je YOUTUBE ID za sve trake (zarada preko youtube - dugacka tema za pisati, a već je ogroman post), za streaming sam samo okačio i nisam ga ni dotaknuo jer nekako mislim da nema tu nešto previše ljudi za slušanje pa se nisam fokusirao na to, kompletna metadata mi je sredjena i album je prijavljen u američki BMI za zaradu tantijema. Kažem, nisam nešto previše gurao album, no sve je odradeno dosta taktički. Sad smo izdali novu traku koja koristi staru kozacku melodiju na Ukrajinskom, bend 1914 nas je odmah objavio na Facebook I na instagramu i tu smo dobili 400 novih ljudi koji su nas zapratili. Pošto smo CD makli za kupnju, od toga je prodano u 2 dana 100 dolara digitalnog albuma. Ne želim reći da je to planski odrađeno...ali planski je odrađeno 🙂 Sad će krenuti dosta velika youtube kampanja u kojoj sam po prvi put uložio novce. Plan je da na utrošenih 500 eura se vrati minimum duplo. Još bi i više moglo se zaraditi, no mi smo bend koji nema tekstove na engleskom i po tom pitanju nam je smanjeno tržište. No ne želim da mi ovo bude glavni posao, više mi je zabavno raditi i vidjeti dokle mogu događati ovo sve bez ulaganja suludih novaca. - VLASNIK SVEGA - NAJVEĆA PREDNOST Od početka sam rekao da ovaj album neće izaći niti za jednog izdavača. Ja kao vlasnik izdavačke kuće vam govorim da je to najveća glupost koju možete napraviti - potpisati za nekoga čisto da potpišete ili zato jer ćete dobiti 100injak CDa. U 500 eura uloženih možete zaraditi oko 1500-2000 eura, zavisno od koliko košta i koja veličina fanova ga kupuje. Uz toliko youtube kanala koji svi imaju email adrese i koje možete kontaktirati i dati im album za upload, ne doći do tog broja ljudi (a da zvučite makar pristojno) je meni nešto što bi me stvarno natjeralo da se češkam po glavi. Koristimo čistu matematiku. Da bi došao do 2000 eura prodanih, moraš naći 100 ljudi kojima ćeš prodati CD. Naš album na jednom youtube kanalu ima skoro 45.000 pregleda. Mi smo odavno prešli tu brojku. Da sam ranije počeo koristiti marketing, siguran sam da bih bez problema došao do 5000 dolara prodanih CDa i downloada. Problem je gore naveden što se tiče tih CDa. Ono što mi je stvarni drago je da metal zajednica i fanovi benda su jedni od najzagrizenijih fanova koje sam vidio. Količina emailova, slika, poruka koje smo dobili je strašno velika. Ta ljubav koju oni imaju kad zavole bend je strašna. Mi smo ne znam koliko besplatnih CDova poslali ljudima koji nisu u mogućnosti kupiti CD I oni sami su nam poslali ko zna koliko članova jer im to znači da jedan bend uradi takvo nešto. I meni bi isto značilo da sam u njihovoj koži. - PLASMAN NA TV Eto totalna nepoznanice kod nas. Začudili biste se koliko briefova znaju izdavači dobivati za potražnju nekog heavy metal benda ili metal benda za seriju, tv show ili nekakav film. Moj bend u to ne može ući jer je previše ekstreman i nemamo liriku na Engleskom jeziku. No dosta bendova na Balkanu ima i može to iskoristiti. Iako nisu možda izdani, velika je razlika između izdavača i publishera. Ti i dalje možeš biti vlasnik master prava, a koristiti publishera da te zastupa baš iz tog razloga za plasiranje na tv. Količina ljudi koji dodju slušati bend na streaming i youtube je nenormalna nakon što im traka završi u nekoj seriji ili nečemu. Definitivno nešto što bi domaći bendovi trebali istražiti. Eto, dugačka tema. Definitivno bi bila duža, ali ne želim udaviti ljude. Cilj mi je otvoriti fejsbuk grupu za bendove pa možemo detaljnije o tome. Ne znam koliko bi se to isplatilo. No, nadam se da će ovo nekome makar malo pomoći.

https://imgur.com/FLyGEeN

Zašto toliko priče o prevenciji i higijeni? zato da bi se smanjio "viral load" tj opterećenje tela virusom. Svaki mikroorganizam izaziva infekciju ako uđe u telo u adkevantoj infektivnoj dozi. Još uvek ne znamo koja je infektivna doza ovog virusa, ali saznaćemo, jer sada se ponovo otvara i uči novo poglavlje iz medicine. Suština pranja ruku, površina i primene preventivnih mera je pre svega smanjenja ekspozicija virusu, od njega ne možemo da pobegnemo svuda je oko nas, u pandemiji smo. No, ono što možemo je da smanjimo nivo virusa sa kojim dolazimo u kontkat i na taj način da damo vremena našem imunitetu da odreaguje i na tu minimalnu dozu i da nas lagano pripremi za sledeću dozu i napad. Zato su zdravstveni radnici na najvećem udaru, jer kod nas dolaze bolesni koji imaju maksimalnu infektivnu dozu virusa koji izbacuju u spoljnu sredinu, i pored mera prevencije, koje moraju da budu kontinuirane, ne možeš da se skloniš od te količine virusa (pacijent, ordinacija, febrilno odeljenje itd) znači stalna i kontinuirana reekspozicija virusu uz napore i stres usled posla koji obaraju imunitet i eto infekcije. Dolazimo do druge tačke a to je imunitet gledajte da unosite dovoljno vitamina i minerala, vitamin D se pominje kao faktor koji smanjuje težinu repsiratornih infekcija a njegov nivo je uvek niži u zimskim mesecima, namirnice koje su bogate njime su (žumance, mlečni proizvodi, riblje ulje i morska riba generalno), naravno voće i povrće zbog vitamina C. San, smatra se da nedostatak sna a postoje i studije na ovu temu dovodi do imunosupresije, tako da što bolja higijena spavanja i sna, to je bolji imunitet. Tako da sve ove mere da ne izlazimo vani i sl. poenta je da smanjimo ukupnu viralnu dozu, tj ako imamo virus u sebi u manjoj dozi sa kojom se telo bori, ako ostanemo kuci pobedićemo ga i njegov životni ciklus se tu završava, više ga nema, mi stičemo imunitet (i podižemo nivo kolektivnog imuniteta) i time štitimo i druge. Ali ovaj virus je zajeban igrač sa još jednog aspekta izgleda i kada prođu simpotmi i kada se izlečimo, treba nam vreme da ga se otarasimo tj neki pominju da ga izbacujemo čak 37 dana. Zato su dugi periodi izolacije i karantina. Nadam se da sam jasno objasnila zašto je bitno da se ostane kod kuće, održava higijena prostora i lična higijena, kao i boostiranje imuniteta. Čuvajte se 🙂

berba iz holandije jer se ne drogiram i ne idem na kurve @Vlaja Buraz konacno povratio Haji's.

Koncert je pomeren na nedelju, 28. maj iz solidarnosti sa protestom "Srbija protiv nasilja."

Kidnapovaću ovu temu za jedan post da ispišem moje utiske sa ovogodišnjeg Hellfesta. Možda nekolicini ovde bude zanimljivo, a možda se i neki mladi Jovica metalac zaebe pa svrati na forum sa TikToka i poželi da ode na neki koncert nakon čitanja utisaka. Nikad se ne zna. Elem, bio sam samo na „drugoj polovini“, pošto je ovogodišnji fest bio 3 + 4 dana, a ja zbario kartu prošle godine kad su pustili za drugi deo. Iako sam čovek više za niche (metal) festivale, kopkalo me je da bar jednom posetim neki od mega metal festivala, i kad sam skontao da mi geografski ovo nije preteško da odem, odlučio da se oprobam. Bio sam prošle godine i na Alcatrazu, bio sam prethodno i na par Brutal Assault-ova, ali oba su jedno 3x manji festivali od ovoga. Zvanično je prodato 60k karata po danu, ali na udarne dane vikenda je sigurno bilo i više (pozivnice, novinari štaveć). 6 stejdževa (+1 na ulazu pred ulaz ), skoro 200 bendova, gomile i gomile ljudi, i glavni utisak pre svega je koliko je sve zaprepašćujuće dobro organizovano. Pre svega bendovi, satnice i sl., bez greške. U proseku poredivši eto sa Brutalom, daleko veći procenat boljeg ozvučenja po bendovima. Bine su isto jako lepo strateški nameštene tako da se minimalno izgubi vremena u trčanju od stejdža do stejdža. Postoje dve glavne main bine, gde se smenjuju bendovi posle 5 min, pa još tri šator bine, gde su dve jedna pored druge sa takođe smenom na 5min, dok se treći šator preklapa sa jednom od dve. I 6. bina sa punk/hc bendovima na kojoj nisam ni stigao da obitavam jer se vazda preklapalo sa, jebiga, bitnijim metal nastupima. Nekako sam imao baš sreće da sam gledao bar 95% stvari koje sam hteo, odnosno minimalno su me zajebali sa preklapanjima, koja su na ovaj broj bendova bila neizbežna. Usput kad smo kod preklapanja i tako toga, preporuka za sajt clashfinder.com, sastavio svoj program preko toga i onda samo to pratio na festu. Od ostalih stvari, jako lep, bogat izbor hrane inače, pa i kul izbor piva, ali ono što me ovako, sa nemuzičke strane, najviše zaprepastilo je što postoje ekipice volontera koje idu preko dana i čiste sve jebene toalete. I dalje mi je neverovatno da se setim da ulazim u tipa 9h uveče u tolaet na festu gde ima toliko ljudi a da nije ceo unakažen. Takođe, 2/4 dana je bilo kiše, a samo jedan stejdž od šest je imao problema sa blatom. Takođe, gomila metal artsy limenih đinđuva na sve strane, neka display fontana, Lemmy statua od 15mkolkoveć...na dosta stvari se mislilo. I zadnje, čak i sam Clisson je jako lep gradić da se poseti i prošeta. Nant takođe, iako je kanda veći i manje simpatičan. Od mana festa, pre svega što nisam ništa od mercha uzeo, jer su redovi bili apsolutno nenormalni, a između majice i gledanja bendova ću jebiga uvek ovo drugo da biram. Prevoz od lokacija do lokacija isto nije bio najbolji, ali bar funkcionisalo. Najviše vremena def uštedeli kamperi. Ali, glavni problem u stvari mi je što ima ipak previše „turista“. Vikend kad su headlineri bili GNR i Metallica je najviše patio od ovoga. Gomiletina ljudi je blejala po ceo dan na glavnim stejdževima da bi uhvatili mesta za glavne „atrakcije“, a ostali stejdževi su maltene bili poluprazni. Sa jedne strane, bolje za nas ostale, manje guranja, ali ipak bilo i tužno povremeno. Metaliku sam gledao sa jedno 200 plus metara jer se Mercyful Fate završio tipa 5 min pre njih. I, zadnje kukanje, jebo mater ala su Francuzi zavisni od cigara. Bilo je i vutre (na Ruins of Beverast kao na Exitu da sam bio od mirisa ), ali sa duvanom su baš preterivali, pogotovo u šatorima. Summa summarum, preko 40 bendova sa manje od 20 sati spavanja ukupno između, jako lepa stvar da se preživi. I jeste mi bilo kul da vidim neke stvari koje nikad ne bih išao da gledam na solo koncertu, ali ovako na festivalu sam davao šansu i povremeno bih se i iznenadio. Ne znam da l bih opet išao, verovatno se do daljnjeg držim "manjih" festivala. A sad, reč koja dve o par highlight bendova. Mercyful Fate – Neizbežno, odmah ovo, em sam ih gledao na samom kraju festa pa su mi utisci najsvežiji, em je bila stvar koju sam interno ponajviše hajpovao za sva 4 dana. Prvi put da sam uspeo da ne gledam setlistu benda pred koncert posle dužeg vremena, i to je takođe doprinelo guštu, nisam ni videoe nastupa gledao, tako da mi je i setlista i dizajn stejdža sve bilo "iznenađenje" uživo. Ne znam šta reći sem savršenih sat vremena, bukvalno jedino moglo da bude bolje da su im dali duži nastup, što i zaslužuju. King u 66(6) godina jebe keve i sa vokalom i izgleda i dalje zlokobnije lajv nego 99% blekmetalaca. Mogu samo da se nadam da će biti i neki solo run nastupa, a ne samo festivali. Moonsorrow – Da nisam gledao MF, mislim da bi mi ovo bio najbolji nastup festa. Epic raspič po svakom nivou, kada krenula Kinvekantaja na startu umalo nisam zagrlio Francuza pored mene (srećom imao cigaru). Čak I jedan od koncerata sa boljom atmosferom u šatoru, valjda pomoglo što većina turista bilo tad na GNRu, hah. Blind Guardian – Bili posle GNRa na stejdžu pored i svirali za bar 2x manje ljudi mislim, ali pošteno raspičili. Ceo SFB i par starih hitova, predobra lista. Hansi i dalje super, skontao sam da bolje sad zvuči nego 2000ih na nastupima. Andre i dalje cepa lead-ove ka’ sa diska. Iskupili mi se iskreno sa ovim nakon onog prevarantskog nastupa na KITR. Helloween – I dalje sam zvanično protiv cele ove Avantasiaween ideje, ali ne mogu da ne priznam da je bio jako ubav nastup. Kisketa sam nekako metalno otpisao odavno, iako mi jeste zaigrala srčka kad je krenuo „Eagle Fly Free“ da peva, a pravi gušt je bio WOJ medley sa Kaiem na vokalu koji me je vratio 20godina nazad u vreme. Kai i dalje predobro zvuči kad peva, valjda pomaže to što peva sve manje i manje jebga. Lista 95% WOJ/KOTSK što jeste malo bilo čudno, ali sve u svemu, na kraju mi nekako prijatno iznenađenje koliko se dobro provedoh. Hällas – Prelepo zvuče na disku, a uživo još prelepšije. Jedna od retkih koncerata koje sam gledao na Valley bini (glavno skloniše pušotravaca na festu), i atmos je bio super, čak sam se i iznenadio koliko ljudi ih zna u stvari. Jedini minus vokal, koji još gori nekako nego na disku, a em se i slabo čuo, najgora kombinacija. Ali kad ne smeta Ghostu da se probija, valjda neće ni ovima, hah. Arcturus – Još jedan bend koji baš glupo rano stavljen (17h), ali ajde bar ne toliko kratak nastup. Elem, bili mi raspič na Exitu onomad, sad još i bolji (pomaže i bolje ozvučenje). Vortex i dalje “king of not giving a fuck”, volim taj pristup, i neka ga dok mu ne utiče na vokal previše Najjači momenat kad je usred neke pauzice prosledio raćiju Hellhammeru, ovaj se nećkao pa ipak uzeo. Ostatak pesme delovao malo uzrujano Demilich/Blood Incantation – Ova dva ću u paketu, svirali jedan za drugim na istom stejdžu i to u glupo ranim terminima (13-14h), plus brat iz Demilicha gostovao posle na BI pesmi. Demilich nisam znao da je toliki zaebant uživo, čak se i žalio kako nema vremena da kenja između pesama, tako da to mora negde da se uhvati solo pod def. BI šta reći, do jaja su mi bili studijski, ali su me baš kupili posle ovog nastupa. „Awakening....“ lagano jedna od highlight pesama na celom festivalu. Nine Inch Nails – Nikad bio neki fan, ali moram priznati da ovo jebe keve uživo. Audio-vizuelni spektakl. Pre bih ovo gledao live opet nego tipa Rammstein. Killing Joke – Nikad slušao, ali hteo da dam šansu uživo i baš mi odlično bilo, još tad najgora kiša na festu bila. Discog na skidanje za budućnost. Honourable mentions: The Ruins of Beverast – Ovo je bilo tipa u pola6h popodne, ali je pre za pola6h ujutru, jedna od stvari koje def treba više da izvrtim doma, pretenduje da mi se solidno svidi. Sorcerer – Nikad neću biti neki fan, ali stoji da super zvuče uživo, pogotovo vokal. Therion – Christopher konačno batalio šešir i cvikere! Vikstrom malo nije u formi, ali su generalno bili super i dobra lista. Izašli iz Antichrist bunara reklo bi se. Moonspell – Glavno pravilo bilo kog festivala – ako je Moonspell na listi, uvek gledaj Moonspell. Nikad ne razočaraju. Čak i ako se preklapaju sa nekim drugim, uvek gledao Moonspell. Jebo mrtvi Kreator. Mgla – Uvek sigurica live. Enslaved – Bili mi kanda bolji na Prognosisu, ali opet kul nastup, dobri uživo. Samo im one video i svetla kerefeke ne trebaju imho. Ili bar redizajn neki. Alice Cooper – Oriđinale King Dajmond na delu, ovo mi jako drago što sam gledao. Pentagram – Besmrtni Bobi i neki anonimusi pokidali. Bobi mislim da bio življi sad nego 2013. kad sam ih gledao. Vltimas – Bend zvuči super, iako mi nije jasno što i dalje vrte jedan isti material već evo 4-5 godina (jes kul album ali ne toliko). Ali, veći utisak Vincent, preplakao sam na najave pesama. I par anti-highlightsa, da ne kažem najgorih bendova: GNR – Preklapali se sa Moonsorrow-om, pa naravno nisam gledao ceo nastup, ali sam bio za prvu i zadnju trećinu. Ako neko hoće da vidi kako izgleda korporacija uživo, skupina ljudi koji su plaćeni da sviraju uživo i to je to, treba da gleda GNR. Mrtvo i bezdušno, sa Axlom koji je očajno zvučao. S obzirom na opštu gerijatrijsku postavu, čak nije ni u top 20 najstarijih pevača festa, a zvučao je među najgorima iskreno. Ali, masu boli kurac, masa voli paradajz siti i tako te kerefeke. Scorpions – Da nije Miki Dija verovatno bi bili još dosadniji nego Gansi. Cult Of Fire - Ono je presmešno uživo. Ceo taj Batushka-style gang može da odjebe u skokovima, daleko daleko. Metallica – Bend kao bend je zvučao sasvim dobro, štaviše sviđa mi se kako su malo izpremeštali listu, tako da nije više NEM/Sandman dosada za kraj. Završili koncert sa Damage/One/MoP, apsolutno prebrutalan kombo. Veći mi je antihighlight što je sam festivalski dan propatio zbog gomile ljudi koji su došli samo zbog Metalike, i onda samo stajali većinu koncerta, jedino vadivši telefone na pomenute Black album hitiće. Mislim da ovaj jedan video govori više nego hiljadu reči - https://www.youtube.com/watch?v=XaeD3PY65pQ Takođe, jebao ih Dirty Window, i sad su ubacili neke random introe pred Bell Tolls i još neke pesme, niđe veze nema. TLDR: Hellfest not bad.

Eto mene u bolnici, obostrana upala. Samo treba još više voleti Partizan.

Whaaaaat!

Jokic najvece razocarenje, ne zato St je najgore igrao, vec zato stomse od niega najvise ocekivalo, a nije davao svoj max. Setite se kako se bacao Divac u Indijanapolisu, sa 10+ NBA sezona. Ovaj pajac teletabis umislio da je nesto, u evropi bi igrao za Tartu Rok, igrac kvaliteta Katica i Labovica, eventualno Zarka Rakocevica, i to da smatra komplimentom. Veliko SNS govno od coveka. Bjelica najvece razocarenje, jer je igrao najgore. Kobajagi maneken, glumi ludilo. Odigrao je na nivou Vojkana Bencica. Bogdan jedino opravdao ocekivanja, bravo, najbolji jas igrac, rasprava zavrsena. Marjanovic balvan, najveca nepravda na svetu je ta sto je on milioner. Ipak najvecu odgovornost snosi Djordjevic, u redu to je njegov kapacitet, nisam ocekivao takticku reakciju. Kariju i Ivkovicu ne bi Vucic sastavljao tim. Sram nek ga bude. Pored Kalinica i Nedovica, ti dovodis 5 centara, od kojih jedan igra za neke Flajing Dragonse u Kini jebenoj.... Nemamo sanse ni protiv FRA ni protiv USA. Velika sramota, doce dan kad cemo nekom Biliju Beronu morati ponuditi pasos. Realnost.

Nemam trbusnjake da se hvalim, ali imam nesto lepse.

Ovde neki i dalje ne shvataju da SNS nije nikakva politička partija nego prava kriminalna tj. mafijaška organizacija. Politika im je samo paravan. Uveli su kriminal i kriminalce u sve elemente države/vlasti na način koji u Srbiji nije zabeležen. Kao takvi ubedljivo su najgora opcija da to nije ni za poredjenje. Ko to do sada nije skapirao stvarno je glup da je to neopisivo.

Mislim da se od početka godine nisam javljao....

Super cool vece sa Brucikom 🙂 Za moje jumetalce samo, ne sirite puno javno hahah, 2024 novi album Bruce-a u Martu (ako nije slagao jer smo mnogo cirkali) a 2025. god je novi album Maidena, Bruce ce ici na solo tour i oziveti svoju proslost time i to ce gurati par godina uporedo sa Maiden turnejom kao sto sada radi ovaj SPOKEN WORD i JON LORD. Voli vas vash BruceBruce 😄

Sad valjda mogu da se druzim sa Human-om

hiljade lepih stvari

Vratija se pape se odmora, posto marva voli fotke izvolite. TNBM sekcija seen live this year na BA not seen live ali voleo bih

mene je jedan car u nisu pre x godina castio pola voznje samo jer sam ga pitao "jel ovo manowar?" odusevio se, kaze, obicno ga mole da utisa muziku other bands play, Manowar gets you free rides

probaj facebook.com

Gotovo

ovaj No Exit je neki noviji remaster i Ark je japansko izdanje sa bonus pesmom, sto mi najdrazi ulov. dobro sto sam otvorio i video da je CD drugaciji od izdana sto imam.

Da završimo sa zimom.

Najzad reizdato, tako da mogu da mi ga poduvaju slepci koji The Sham Mirrors na Discogsu prodaju za 350 eur

I da isprdim još svoja 2 centa na čuvenu Metallica vs Maiden temu koja se malo malo provlači dok me već drži utisak: Meni su lično najviše visine Metallica karijere srcu draže i bolje od vrhova Maiden diskografije, takav kombo albuma u periodu 84-91 je nešto specijalno i nadilazi žanrovsko opredeljenje. Fora je u tome što su padovi neuporedivi, Metallica je imala više padova u sam ambis inspiracije i praktično su već 30 godina oportunistički jahači sopstvene prošlosti uz tek po koji sjajan momenat u moru težeg mediokritetstva. Maideni sa druge strane pitanje da li imaju baš loš album u karijeri, konzistentni su, pa i ovaj Senjutsu iako možda nebitan u kontekstu cele diskografije nije sklepan album nego rad za poštovanje, osetiš tu metalnu grandioznost/pretencioznost slušajući ga. Takođe, uvek su bili to što jesu - heavy metal bend oslonjen na melodiju i pompezne narative, nikad nisu imali potrebu da budu bilo šta drugo osim heavy metal benda. Dakle, Metallica je vremenom postala brend koji peca mnogo širi auditorijum i to ove budalaštine sa desetostrukim remasterima i kolaboracijama sa Lady Gagom i Miley Cyrus plastično i pokazuju, oni su danas mnogo više biznismeni nego muzičari. Pa neka je Metallica i jedan od najvećih bendova na svetu - oni su davno prestali da pripadaju samo metalcima, Maideni oduvek pripadaju samo metalcima i zato su najveći metal bend na svetu, a ja čak i nisam neki fan.

Javlja mi se da nije ni nakon izlaska The Book of souls bilo previše track by track recenzija na forumu, tako da razmišljam da probijem led i vidim hoće li se još neko baciti na detaljnij review. Bilo bi zabavno. Da počnemo ovako. Iron Maiden je izdao još jedan odličan album i dokazao da mi je sa razlogom omiljeni bend. Razlog je sledeći. Nije novi album odličan zato što mi je Iron Maiden omiljeni bend, već mi je Iron Maiden omiljeni bend zato što je novi album odličan. Tako je već godinama. Iron Maiden je iznova i iznova praktično nepogrešiv. Slušati novi Iron Maiden je kao posmatrati bilo kod eksperta na delu, diviti se njegovoj veštini i biti zapanjen time kako gotovo da nijedan trenutak nije protraćen, gotovo da nijedna ideja nije besmislena, gotovo da nijedan potez nije pogrešan. Senjutsu je postigao upravo to. Senjutsu - Prošlo je vreme kada se za otvaranje Maiden albuma čuvala najkraća i najdirektnija pesma. U ovoj Maiden eri, album se otvara najnekonvencionalnijom numerom. Vokalna rešenja su posebno specifična, bilo da se radi od povremenim durskim harmonijama, ili o efektima koji se staraju za to da Diskinsonov vokal više zvuči kao urlik u pozadini radije nego stihovi koji treba da budu u prvom planu. Takođe mi se dopada ritmički obrazac koji je prisutan kroz celu pesmu i ni u kom momentu ne dovodi do razrešenja, što dodatno doprinosi osećaju napetosti. Uprkos ritmičkoj doslednosti, pesma izbegava monotoniju brojnim promenama tonaliteta i time što neke od najubedljivijih rifova čuva za kraj. Stratego - Koliko god da fanovi imaju tendenciju da sa novijih albuma kao adute izdvajaju duže pesme, meni se sažetije pesme često dopadaju koliko i one epskih razmera. Stratego je po mom mišljenju na nivou singlova kao što su Speed of light, Rainmaker i Different world. Disonantne umanjene kvinte, žustra ritam sekcija i izrazito zarazan refren čine ovu pesmu jednom od najpristupačnijih na izdanju, ali pesma istovremeno sadrži i dovoljno oscilacija u tempu i nepredvidivih strukturalnih ideja koje je čine uzbudljivijom i originalnijom nego što singlovi umeju da budu. The Writing on the wall - Koliko god da je kao prvi singl bila osvežavajuća zahvaljujući srednjem tempu, The Writing on the wall u kontekstu albuma ne smatram jednim od svojih favorita. Razume se doduše da i dalje govorimo o dobroj pesmi nesvakidašnjeg southern rock raspoloženja. Ističe mi se i povratak u rif nakon refrena, gde se primećuje da je rif toliko inspirativan da ga svaki član benda interpretira na svoj način. Gitare sviraju u oktavama, bas pokriva sopstvenu liniju, a McBrain akcentuje neočekivane osmine. Pesma će takođe uživo pružiti mogućnost Dickinsonu da komanduje publikom u svom stilu, budući da je ritmika savršena za tapšanje i skandiranje. Lost in a lost world - Harris još jednom pokazuje da je doktorirao umetnost epske Maiden numere. Ova pesma ne samo što je besprekorno struktuirana tako da je svaka sekcija u savršenom odnosu sa deonicama koje joj prethode ili sleduju, već je i svaka pojedinačna deonica interesantna i uverljiva. Lost in a lost world drži pažnju od prvog do poslednjeg minuta i pritom ne ostavlja utisak desetominutne kompozicije, što je rezultat Harrisovog osećaja za koherentnost, čiji je najbolji primer strofa koja prethodi refrenu a tek će se na kraju pesme ponoviti u drugačijoj instrumentalnoj konfiguraciji. Izdvajam i lepršavu instrumentalnu sekciju koje trenutno ne mogu da se zasitim. Ova pesma je spektakularna. Days of future past - Adrianu Smithu od povratka u bend nije strano da upliva u progresivne vode i doprinese komponovanju osmominutnih pesama, ali uvek je imao dobro uho za koncizne numere sa hit potencijalom. Zahvaljujući McBrainovoj interpretaciji ritmike rifa, Days of future past se ispostavlja da je jedan od bržih, temperamentnijih momenata na albumu. Takođe mislim da je ova pesma savršeno pozicionirana na albumu, vezujući se u pogledu tempa za aspekte prethodne numere, ali je dovoljno hitra da smo nakon nje spremni i na sporije deonice. The Time machine - Iako nije jedna od dužih pesama na albumu, ova sedmominutna numera sadrži sve komponente koje bi jedna epska Maiden pesma trebalo da sadrži. Da se našla na jednom od albuma koji su izašli osamdesetih, bila bi posmatrana kao klasičan Maiden ep. Gers od samog uvoda stavlja svoj pečat na pesmu, ali u narednim minutima prezentuje i neobične, ispresecane ritmičke figure, kao i neke od veselijih melodija na albumu. Zahvaljujući iznenadnim skokovima i padovima u tempu, The Time machine je za mene jedan od maštovitijih trenutaka na izdanju. Darkest hour - Smith svojim suptilnim izborom tonova na samom početku uspostavlja dramatičan i tragičan ton pesme, koja će se zahvaljujući svom konačno uobličenom tempu nazivati baladom albuma. Za dobru baladu je, međutim, krucijalna emotivna komponenta, koja se u ovoj pesmi konkretno ogleda u veličanstvenom refrenu koji pesmu dovodi do savršenstva. Dickinsonov visok vapaj i Smithova progresija akorada doprinose tome da Darkest hour ne samo sadrži jedan od najboljih modernih Maiden refrena, već istovremeno bude i najbolja pesma na albumu. Death of the Celts - Zahvaljujući pesmama The Red and the black i The Clansman, stekao sam utisak da Iron Maiden vešto inkorporira elemente keltske tradicionalne muzike u svoj zvuk, ali ipak to relativno retko rade. Death of the Celts je napokon prilika da pomenuti elementi ponovo budu u prvom planu. Vokalne melodije su jednako uspešno obojene keltskim raspoloženjem koliko i gitarske fraze. Sinematski senzibilitet benda je ovde ponovo u punom sjaju, budući da pesma zvuči kao muzika iz filma. Nalik Lost in a lost world, ni Death of the Celts ne deluje kao da je naročito dugačka. Imam osećaj da Maideni nisu ni svesni toga da je desetominutna kompozicija na pomolu dok na njoj rade. The Parchment - Iako se Steve Harris na poslednjih nekoliko albuma delimično odvikao od refrena koji se sastoje iz ponavljanja naziva, čini mi se da je u međuvremenu stekao nove navike. Jedna je da identična gitarska i vokalna melodija teku unisono, a druga je da gitarske harmonije koje su se ranije sastojale iz terci sada sačinjavaju oktave. I mada ni jedna ni druga karakteristika nisu loše po sebi, na ovoj pesmi možda previše dominiraju za moj ukus. Bez obzira na to, The Parchment me i dalje opčinjava hladnom atmosferom i zagonetnom strukturom, navodeći me da joj posebno posvećujem pažnju kad puštam album. Trenutno mi nije među omiljenima, ali je prisutan potencijal da mi se vremenom više otvori. Hell on earth - Možda bi bilo nerealno očekivali da Harris sa svakom od desetominutnih numera briljira, ali po mom mišljenju je najbolja kompozicija ostavljena za kraj. Mirni intro jako diskretno sugeriše melodijske teme koje će se provlačiti kroz pesmu, da bi se teme konkretnije i gitarski prezentovale u nizu onog momenta kada McBrain svojim nepredvidivim prelazom označi iznenadni početak razrajene sekcije. Hell on earth po meni sadrži najuzbudljivije melodije na albumu, krunišući ga refrenom zapanjujuće magnitude. Izgleda da Harris u svom maniru ostavlja neke od najturobnijih tema za sam kraj albuma, ali ih predstavlja kroz muziku koja je poletna i neodoljivo zabavna. Razmišljam o tome kako ćemo sagledati Senjutsu u kontekstu diskografije benda. Bili smo spremni da Empire of the clouds bude možda i poslednja pesma koju će Iron Maiden ikada snimiti. Ako se ispostavi da je ovaj album poslednji, Hell on earth bi svakako bila pristojna tačka na karijeru. Međutim, budući da je Senjutsu drugi dupli Iron Maiden album u nizu, voleo bih da bend izda još jedan dupli album pre nego što označe kraj. Bilo bi fenomenalno imati trilogiju duplih albuma, i imajući u vidu doslednost benda, ne bih se iznenadio odličnoj trilogiji. Ovo je izvanredan album i strog kandidat za album godine. Nek' mi Deris, Weikath i ekipa oproste - bili su tako blizu. Ocena: 9/10

Jel dovodi neko u vezu smrt patrijarha sa korona virusom? A i neka magla je napolju

Srecan 24. rodjendan legendarnom Loadu!

bazirali smo kurac na njemu stavio je čoveka da igra četvorku kao budala, a ceo svet zna da je užasan na toj poziciji lik je tražio da sedi na klupi u Denveru kad ga je Meloun stavljao na 4 i svi znamo šta se desilo posle, a Đorđević se pravi pametan poveo je: - 4 centra, od kojih su dvojica potpuno neupotrebljiva protiv ozbiljinih ekipa, trećeg kojem lopta mora da se spušta na obruč, a nismo imali nijednu akciju za to i četvrtog za kojeg znaš da je slab u odbrani i da to mora da se pokriva sa četvorke, ali da donosi neverovatno mnogo u napadu, ali nismo igrali ništa za njega i kroz njega - dva pleja od kojih se ne zna koji ima lošiji šut, plus si znao da je jednom majka u kritičnom stanju i da je pitanje dana kada će da umre, a nije ti palo na pamet da povedeš još nekoga - dve četvorke, od koji je jedna neupotrebljiva i u ABA ligi, a ne na ovom nivou i drugu koju trpaš na trojku - dve dvojke, od kojih je jedna zaista neverovatni Bogdan kojem ništa ne može da se zameri, a druga bezmudi Gudurić, jedini čovek koji ima manja jaja od Mihaila Andrića - dve trojke, jedna je Simon koji nigde van Zvezde nije uradio ništa i druga Lučić koji je u napadu gotovo neupotrebljiv, a igra u rekreativnom Bajernu koji je daleko od ozbiljne košarke nemamo bolje, ali moraš da izvučeš planove za te ljude, nisu oni tolike zveri da mogu da igraju sami i da pitaš za savete one koji znaju više od tebe, a ne da se praviš pametan, a da ti stručni štab čine Jovica Antonić i Muta koji pola prvenstva snima smešne klipove sa Tegijem umesto da napraviš nešto od te ekipe, isplaniraš akcije, napade, odbrane, bilo šta, ti guraš na individualni kvalitet, kao kad u PES-u 4 staviš Roberta Karlosa u napad, pa on trpa zato što je brz ništa protiv Španije, 15 minuta gledaš kako ti se useravaju u život zonom i sa tri akcije u napadu, ništa protiv Argentine naša spoljna linija je bila nepostojeća, ne računajući Bogdana nije problem što ne mogu da pogode, problem je što neće ni da šutnu jebeš ti tog trenera koji ne motiviše igrače da bombarduju, Dule bi im jebao mater za to idiotsko podizanje na fintu, pa ulazak u reket među šest igrača

the cult is alive OnePlus 6 / Tapatalk

ja malopre do marketa, kad tamo kusur