Leaderboard

Meni je baš Kairos bio "prekretnica", da malo ozbiljnije krenem da pratim noviju Sepulturu. Dotle ih ič nisam kontao ozbiljno. Plus onda i koncert iste (ili sledeće) godine u Zagrebu, isto prva godina Eloyova, jeste da mi je ekstra leglo i što je bio samo oldschool set, ali nastup, energija i sve je bio van svakog očekivanja. Jebote, sad kontam da je Eloy već maltene 10 godina u bendu. Sve u svemu, mislim da svako da im je malo dao šanse, i video ih live, da bi bili manje potcenjeni nego što jesu.

Predivna fotografija!!!

U Naravno.

Koliko je dobar ovaj live album jebem ti sunce, i najbolja pesma je tu, sve na mestu. Sto se tice novog singla i Elan je bio osrednji kad se pojavio pre albuma pa je sve leglo. Ne mogu da docekam album, ove god punim 38 i dalje verujem Tomasu bratu.

Imaju sjajnu dekadu iza sebe i definitivno su donekle potcenjeni. Renesansa je krenula jos sa Kairosom. Cetiri dobra albuma u 9 godina, uzivo su na najvisem mogucem nivou. Po kvalitetu albumi iz ove dekade su mi: Kairos i Machine Messiah izjednaceni, Quadra, pa Mediator. Novi album je sasvim dobar, ako se uzme u obzir koliko dugo sviraju i koji im je ovo album po redu onda je jako dobar. Sa druge strane ovaj Jens Borman mi je bolji kao aranzer sa ovim horovima, gudacima i ostalim dodacima nego kao producent. Bas gitare opet ima samo u tragovima, sve je prekompresovano. Eloy je ubica, bez rasprave, ali generalno svira previse. Sa druge strane on je nesto najbolje sto je moglo da se desi bendu. Kao i na Machine Messiah uspeli su da odlicno upakuju stilsko svastarenje i da album zvuci kao celina. Da malo padne cena, pa da se narucuje vinil 🙂 CD verzija ima kao bonus i Endurance, pa da napokon i to pogledamo.

Meni lično je Angelic Encounters najbolji, daleko bolji od prva dva, pa i svi naredni albumi su mi daleko bolji od prva dva...

gledajte da ostanete tamo što duže, pošto vam je ovo poslednja sezona u EL

Sve je to antička kletva koja korene ima u avgustu 1998. i ciganskim povicima Pavićeviću: "Pičko ćelava, ćelavi odlazi!"

Gdje si, čovjek! Pao si mi na pamet, reko' da li ćeš ih gledati u Pešti ili negdje drugdje, ali te ne viđoh preksinoć. I ja sam ih pogledao u Pešti, isto tako su mi utisci veoma dobri. Pretpostavljao sam da će u prvom dijelu biti fokus na novom albumu, a isto tako sam znao da su minimalne šanse da odsviraju "Viper King" i nisam pogriješio. I pored toga, čuo sam "Untethered Angel" i "Paralyzed", što se takođe moglo očekivati, a baš prijatno mi je legla "Pale Blue Dot". Moram reći da mi je ove prve dvije pjesme koje sam naveo dosta oskrnavilo preglasno podešeno ozvučenje. Bio sam na tribinama, bukvalno nasuprot bine, zaista idealna pozicija, ali je većim dijelom prvog seta bilo stvarno previše glasno i samim tim nejasno. Mislim da je to bio možda i prvi put da sam na nekom koncertu poželio da imam čepiće u ušima. Probao sam sa nekim alternativnim riješenjima, ali nisu bila efikasna :D :D U drugom dijelu, kad su krenuli sa SFaM albumom, ipak je sve nekako bilo mnogo bolje i kako treba, a i ja sam se uživio u izvođenje albuma, jer ipak to je jedini razlog što sam otišao na ovaj koncert. Tu stvarno nemam mnogo šta da pričam, koncert me je vozio odlično, pjesme me pogađale u žicu jedna za drugom i budile najljepše emocije. Na kraju krajeva, čuo sam monumentalni "HOME" uživo jbt! LaBrie pjeva kako već i pjeva, naravno da se često gubi negdje u svojim piskutavim zamagljenim visinama, ali tako je već ko zna koliko godina unazad. Što se tiče ovog snimka sa Manginijevom improvizacijom na "Finally Free", ja je preksinoć nisam primjetio, izuzev što su bukvalno na samom kraju te pjesme, znači na samom kraju albuma, svi krenuli sa iživljavanjem i soliranjima. Ali dobro, bar su na kraju kad je stala svirka pustili sa matrice onaj outro kojim se završava album. :) Na bis su zatim odsvirali još jednu stvar sa novog i tu je onda definitivno bio kraj.

Još jedan baš. baš dobar album. Kada se sve svede, Sepultura možda i najpotcenjeniji thrash bend prošle decenije. Što albumski, što live, na svakom polju su kidali. Od novijih mi ostaje neprikosnoven "Machine Messiah". Quadra tu negde barabar sa Mediatorom.

Ja i @WoI smo uvek bežali od Mede da nas ne zagrli onako znojav 😂

Da li je kakio?

Ma samo Vukodlak demo i Neprijatelj Broj kec.

Crevca Zvezdana Terziča na žaru, fino premazana skramom Degenekovih slina. Prste da poližeš. Navali, narode! Još malo, pa nestalo.

Diskove nikada nisam voleo, ali sam poslednjih par godina poceo da uvidjam da imaju odredjenih prednosti 🙂 Pre svega sada je posebno u metalu na delu losa praksa da se albumi na silu izdaju kao dupli, valjda da bi kupac mislio da dobija nesto ekstra za svoje pare. To potpuno ubija slusanje, jer je album neprirodno podeljen. Okretanje ploca ne treba da bude smorno, to je zamena teza. Kod dobrih albuma sve ima svoje, zasto je neka pesma poslednja na A strani i zasto upravo neka pesma otvara B stranu. Diskovi su sjebali stvar sa duzinom trajanja, pa su svi vestacki produzavali trajanje albuma. Napraviti dobar album duzi od 45 minuta je teze nego sto isprva deluje i caka nije samo u dodavanju pesama u beskraj. Sto se tice kvaliteta tona, kada je rec o analognim snimcima, ploce su apsolutno bolji izbor, to se dosta jasno cuje. Kod digitalno snimljenih albuma, vec nije tolika razlika, ali je glavni problem u tome sto dobar deo novijih ploca zvuci primetno slabije od starih. Nesto je promenjeno u sistemu proizvodnje, oko mastera ili sta vec. Moj Master of Puppets vinil iz 1986. radi primetno bolje od one "osvezne" verzije od pre par godina. Svako kome sam pustio se slozio. Nove ploce su generalno tise od starih, ali nije samo to u pitanju. Recimo Bastards od Motorheada picture vinil bolje svira od istog albuma u normalnom pakovanju, mislim da je cak i izdavac isti. Skoro mi je ortak doneo da preslusamo treci Nightwish na vinilu. Posle slusanja resim da malo isperem uši i pustim Idijote Gratis Hits live, skoro izašla ploča i Idijoti zvuče kao da mi je oprema propevala. Šire, jasnije, prirodnije. Kod vinila ima dosta do reza, do toga odakle su prebacivani snimci i verovatno još par faktora. Kod cd je mnogo manja mogućnost da kvalitet tona varira. Meni takođe svi originalni cd-i rade besprekorno, sem tamo gde se baš fizički vidi oštećenje.

Nema pleja bez Filipa geja.