Leaderboard

Možda nisam nešto zaljubljen u novi DT, ali u omot i pakovanje svakako jesam. I naravno, svinja

2020. a nekome i dalje ne valja Load..

bukvalno ovo sto sam pricao, sve rehash do rehasha, nista novo nit interesantno. no offense, ako volis to though ovaj lik >>>> Amorphis muzika za debele normie ribe od poslednjih 20 godina

Vazi, bice kad bude lista tvoja bandcamp bendova koji zvuce kao serpa sljunka koja pada niz stepenice miksovana s novim i istripovanim bendovima kao Eternal champion i Pyramaze

Sreca te nisi opterecen godisnjim dobima i mesecevim menama, dobro.si proso

https://lambgoat.com/news/33697/Converge-debut-new-song-for-Cyberpunk-2077-video-game

Pa cilj tih velikih izdavača je da naprave pare, a zna se da je gro konzumenata manje više tradicionalno, retko ko kopa za eksperimentima. A ako se neki bend sa "male" etikete iole proslavi, potpisaće njih lako ovi veliki i onda opet u krug. Fora je u tome što vrlo malo (barem po mom mišljenju) tih avangarde/eksperimentalnih izvođača zaista vredi kao gotov proizvod, uglavnom su to sve neke naznake talenta, neko bauljanje u mraku gde 10% materijala zvuči interesantno i izazovno, a 90% je bez ikakvog fokusa i smisla, šlajfovanje u prazno u silnoj želji da se bude drugačiji. Evo recimo ovaj Neptunian Maximalism klasičan primer za to. Možda će to za neku godinu da sazre kako treba, da se vidi koncept smisla ili autentičnog besmisla, zašto da ne. Evo pominjao sam Lychgate, meni tek na ovom EP-u prijaju iako su i dalje eksperimentalni i čudni, možda mi više prija i kraća forma al mi sam materijal bolji, zreliji. Na jedan Imperial Triumphant dođe 100 nekih wannabe nebuloza, a ranije je taj procenat bio i manji i zato su neki stariji bendovi avangardnog pristupa toliko bitni. Sa Paradise Lost ili Amorphis uglavnom znaš šta dobijaš ali možeš da se vežeš za pesme i da uživaš u njima, to je najvažnije. Meni takvi safe izvođači teško da mogu da budu u top 5 ili 10 godine ali u top 30 itekako, a slušaću neke od tih albuma i za 20 godina.

A evo i glavne stvari što se mene tiče. O razočaranjima ne bih puno drvio, glavno su svakako Pain of Salvation i Ihsahn, a više sam očekivao i od novih izdanja sledećih: Caspian, ...and Oceans, Intronaut, Today is the day, Elder, Pyrrhon, Spirit adrift… Što se tiče EP-eva, najbolji utisak su ostavili LYCHGATE - also sprach futura (konačno su me uboli i ova svedenija forma mi više paše od prethodne palamuđevine bez fokusa) i DVNE - omega severer (nastavljaju gde su stali sa debi LP-em što nije promaklo ni velikim Metal Blade koji su ih potpisali). Top 30 izgleda ovako, po redosledu: 30. NECROT - mortal (jebački death metal bez prefiksa i sufiksa, pesnica u vugla, ukusni rifovi i mlevenje mesa) 29. GOOD TIGER - raised in a doomsday cult (iskupljenje nakon mršavog prethodnika, moj feelgood album godine uz neke ovde bolje plasirane, suptilno i catchy na max) 28. NERO DI MARTE - immoto (najambicioznije od njih do sad, vrlo sinematično i slikovito, zahteva dosta pažnje, priličan unikat od albuma) 27. ULTHAR - providence (močvarna atmosfera, lepljivi rifovi, prljavi death metal koji je nadmašio većinu ovih novih bendova nastalih na Incantation nasleđu) 26. WAKE - devouring ruin (bivši grindcore bend koji je dodao modernog dm i sludgea, lome kosti al na prefinjen način) 25. KATAVASIA - magnus venator (najbolji “seljački” BM godine, rifovi i melodije i zlokobna atmosfera i taj helenski prepoznatljiv vajb, mržnja i hladnoća) 24. KHTHONIIK CERVIIKS - aequiizoiikum (apokaliptični vanzemaljski ekstremni metal koji podjednako vuče uticaj od Voivod i Demilich i dodaje svoju dozu avangarde) 23. PARADISE LOST - obsidian (gospodsko izdanje gospodskog benda, jedan od njihovih najboljih albuma u poslednjih 20 godina, mleko) 22. PANZERFAUST - the suns of perdition: chapter II - render unto eden (najbolja Mgla ove godine, BM sa vrlo malo blastbeata ali vrlo mnogo vrhunske atmosfere) 21. WOBBLER - dwellers of the deep (najbolji klasik prog rock godine, lep omaž 70ima bez preteranog oponašanja i bez dosade) 20. PALM READER - sleepless (kvantni skok UK post hardcore junoša, svaki korak u pravom smeru, emocija) 19. IMPERIAL TRIUMPHANT - alphaville (mnogi danas kombinuju jazz i extreme metal al retko ko autentično i smisleno kao ova NYC bratija) 18. CALIGULA’S HORSE - rise radiant (čak i u blago razočaravajućem izdanju, moj omiljeni prog bend današnjice teško da može da promaši) 17. EMMA RUTH RUNDLE & THOU - may our chambers be full (kolaboracija koja je prirodna kao čokolada i lešnik, sludge cepanje samo dodaje efekat Eminom milozvučnom pojanju) 16. GREEN CARNATION - leaves of yesteryear (praktično EP al nisam mogao da ignorišem majstorstvo, naslovna pesma je u top 5 godine, dajte još ovoga, ovo je malo) 15. ENSLAVED - utgard (jedan od all time velikana u standardno dobrom izdanju, dominiraju čak i kad idu dobro utabanim stazama) 14. HAKEN - virus (najbolji njihov album iako ima izvikanijih, iznenađenje godine za mene, prog metal za 2020-u i naslovom i sadržajem) 13. ENVY - the fallen crimson (džapanizeri su spakovali svo svoje tridesetogodišnje rokanje u jedan album, jako sveže) 12. PSYCHONAUT - unfold the god man (ne znam zašto sam prso pa sam cele godine mislio da je debi album ovih Belgijanaca izašao ove godine a ne 2018-e, a neka ga ovde, kida) 11. AKHLYS - melinoe (BM album godine, okultne dubine apokalipse) 10. SVALBARD - when I die, will I get better? (feministički post hardcore može da bude na ovoj listi samo ako rastura, što je ovde slučaj; poruka je još važnija s obzirom na Holy roar records priču) 09. HABAK - ningun muro consiguio jamas contener la primavera (melo crust, post metal, screamo visoke klase nabijen jakom emocijom) 08. ANAAL NATHRAKH - endarkenment (koliko je samo ovaj album zabavan u svojom ludilu i standardnoj furioznosti genijalnog tandema, najbolji njihov od ohoho) 07. HAVUKRUUNU - uinous syomein sota (ultimativno voljen album ove godine, sa pravom, skandinavska zima, epika i više nego kompetentna svirka = ultimativni metal album) 06. WAYFARER - a romance with violence (unikatan bend unikatne atmosfere, divlji zapad nikad nije zvučao ovako dobro i hipnotišuće) 05. PROTEST THE HERO - palimpsest (povratak u velikom stilu, ovaj album mi je uvek tokom godine vraćao osmeh na lice, konačno pamtljivo i groovie uz samo njima svojstvene ludorije) 04. VULKAN - technatura (moderna prog enciklopedija, ovaj bend mora biti veći) 03. THE OCEAN - phanerozoic II: mesozoic/cenozoic (najbolji njihov album od Precambrian, remek delo post goes proggy zvuka, vrhunski songwriting i kod kompleksnih dugačkih i kod svedenih jednostavnijih pesama) 02. SWEVEN - the eternal resonance (hipnotišuće meditativno čudo od albuma, uvlači u mrak koji ima nijanse) Album godine: 01. ULCERATE - stare into death and be still (čim sam ga prvi put čuo znao sam da je to to, Ulcerate na vrhuncu svoje kreativnosti u najmelodičnijem i najekspanzivnijem izdanju do sad, soundtrack rastakanja materije i poganog čovečanstva)

A jesu liste rehashevi, mrsko mi pola toka i da pustim, u pravu je azal... Samo što ja mislim da su rehash i 95% tih "neobičnih, kreativnih", kao pomenuti Neptunian brutal prog, sve je kurac. Evo uleteo Miilos rekao baš to... Sreća pa svake godine ima ponešto stvarno kreativno i kompoziciono kvalitetno, da piše pesme i spasi muziku od propasti. 😄 Izašao Abigor ispišao se po svemu, ne moram da slušam novi Dark Tranquility i ostalo da bih proverio.

SAXON PROUDLY DISPLAY THEIR "INSPIRATIONS" WITH NEW CLASSIC COVERS RELEASE Featuring some of the superb classic rock songs that influenced Biff Byford & the band: The Rolling Stones' ‘Paint It Black’ The Beatles ‘Paperback Writer’ Jimi Hendrix's ‘Stone Free’ Motörhead's ‘Bomber’ AC/DC’s ‘Problem Child’ Black Sabbath’s ‘Evil Woman’ Deep Purple’s ‘Speed King’ Thin Lizzy’s ‘The Rocker’ Led Zeppelin's ‘Immigrant Song’ Toto’s ‘Hold The Line’ Release Date: March 19th 2021

Imao sam neki osećaj da će ova konverzacija da se završi Loadom. Dajte liste.

❤️

Tako meni bilo sa Tobisom al i on propo vremenom..

kvalitetna diskusija na ovoj temi. mnogo bolje nego da se listaju kojekakvi albumi 😄 ozbiljno.

King Diamondu je svaki album isti i kad god izda album bice mi aoty (sem ako bas ne bude Illud/Load u sta ne verujem).

Pa dobro ti si sebe obezbedio sa amorfisom, mi se jos uhodavamo..

Ne treba update, super je i ovako 🙂

Sreća moja pa me interesuju 2 i po žanra.

rado bih to radio pre 15 godina kad sam mogao sve da ispratim jer sam imao nula pravih obaveza i posao bez mozga gde sam mogao da slusam muziku po ceo dan. A kad slusam muziku ujutru kad trcim slusam pesme koje znam jer moraju da me voze i da me ne smore, stare klasike. Onda dok radim slusam sta stignem novo kad mogu, a ne mogu konstatno da slusam jer moram i da komuniciram sa ljudima i da radim neke druge stvari. I onda uvece kad klinac legne moram da izaberem da li cu nesto novo da slusam ili da pustim neki disk koji ima (a imam ih preko 1000) koji nisam slusao godinama ili cu neku seriju da gledam 30 minuta pre nego sto zakuntam na kaucu. nije lako

pa da, smaranje je 😄 Ni ja ne kopam Bandcamp, imam skoro 40, zenu, dete, posao. Ali koliko toliko idalje pratim forume, neke FB grupe gde znam ljude koji imaju slican ukus kao ja, preporuke od prijatelja, itd, pa se nadje nesto da mi se dopada i da zelim da poslusam vise od tri puta u zivotu. Vise mi prija da potrosim svoje vreme na slusanje tako nekog mladog benda koji se trudi pa pomalo trapavo istrazi neku novu teritoriju, nego da pustim novi Paradise Lost. A uvek se nadje nesto sto ce skroz na skroz da ti legne. Meni je recimo onaj Moon Tooth album od prosle godine jedan od najboljih albuma u poslednjih 10 godina, bas ono secem vene, imam 17 godina, znam sve tekstove, svaki air guitar/air bubanj mogu da ispratim, a mali bend, generalno nepoznat koji je tek na drugom albumu.

ja mislim da je tako od kasnih 90ih iskreno, samo sto je sad mnogo ociglednije. Tad su se izdavaci usrali od filesharinga i tehnologije generalno i usmerili se na neku politiku "sigurice." Ranije je bila poenta za nadjes neki zvuk koji je nov i svez, posle je postao priorit da nadjes neki zvuk koji znas kome mozes da prodas i kako da ga prodas. Dobar primer je death metal 90s, gde poslusas Death, Morbid Angel, Obituary, Incantation, Suffocation, Cannibal Corpse, i svaki bend ima apsolutno svoj zvuk iako sviraju svi death metal. Ili kad Metal Blade rizikuje i potpise bend poput Thought Industry iako zna da nece mnogo prodati jer je ipak bilo bitno idavacima da pokazu da imaju i neko uvo za interesatne stvari koje nisu bas za svakog metalca. U nekom momentu je postala prica da ako trazis nov bend, nadjes bend koji vec dobro prolazi i bez tebe i onda nadjes jos 30 slicnih. Tako se desilo sa Nightwish, sa Killswitch Engage, sa Periphery, i svi klonovi koji su smorili svaki od tih zanrova. Znaci ili to, ili neki retro, re-nesto. Ili matori bendovi koji su vec poznati ili novi bendovi koji zvuce kao popularni matori bendovi. Lepo ko voli, samo kazem da je cinjenica da verovatno neces cuti nista sveze ako ne zelis da kopas po bandcampu i forumima/FB grupama, itd.

Odracu ga onda, i cerku cu da mu .....

Drame jer nisu ove godine dobili podršku, što se mene tiče adio igumani perite vaše prljave pare i droze u drugim državama. 👌🤑

Sve pesme zvuce ko intro:)

Nine Inch Nails - Ghosts V: Together Nine Inch Nails - Ghosts VI: Locusts Lamb of God - Lamb of God Static-X - Project: Regeneration Vol. 1 Metallica - S&M2 Bring Me The Horizon - Post Human: Survival Horror (EP) Mr. Bungle - The Raging Wrath of the Easter Bunny Demo

Metal zadnjih 5-6 god..