Leaderboard

Da se ispišem u stilu sa haulovima od poslednja dva meseca. save the tapes Svim kolekcionarima sve najbolje u novoj, da prodavci budu milostivi i da sam ja uvek korak ispred vas u lovu.

Evo aj malo po celinama podelio, prikaz godine. Razocarenja isto bilo al necemo o tome, samo da kazem da su mi najveca prog trio Leprous, Steva i Cynic. 20. 90s dark gotika na aparatima kao i dugi niz godina, tu su vedete Moonspell sa Hermitage bili najzanimljiviji sa albumom koji baca čak na Sin + Darkness and Hope eru, super je da i dalje guraju sami sebe da kažu nešto novo, od novih faca neprikosloveni su Unto others - Strength sa mešavinom got roka, hevi metala i koječega još ali ipak su u tranziciji imena meni pomalo izgubili jer mi Mana ostaje bolji album. 19. U progu se opet štošta zanimljivo desilo, možda nainteresantniji je gigantski Mastodon sa Hushed and Grim na kom jes da su makaze mogle da rade ali oprostićemo naime progresivne megalomanije, bend divno stari a ovde treba pomenuti šok da je Dream Theater sa A View From the Top of the World konačno izdao prihvatljiv album, meni sasvim sigurno njihovo najbolje izdanje još od Train of Thought štio ne znači mnogo ali lepo zvuči na papiru. Terra Odium - Ne Plus Ultra sam tek počeo da slušam ali jako primamljivo zvuči, Subterranean masquerade mi je na Mountain Fever dao nešto što mi Orphaned Land uskraćuje već neko vreme, Lantlos sa Wildhunt čini čekanje na novi Francisko podnošljivijim a Vola se na Witness suvereno ušančila u svom zvuku – samo bez repera sledeći put molim. 18. Što se tiče pagan metala nešto mi tanko i tu bilo ove godine, Einherjer i Thyrfing su se vratili zanimljivim izdanjima ali pobednik godine u ovom polju mi je gospon Darken i ozloglašeni Graveland koji je sa Hour of Ragnarok otvorio novu eru u zvuku, a sad ih valja slušati što više iz principa protiv ovog woke sveta. 17. Nekad sam voleo da koristim termin deahrash a on je odgovarajući sasvim za novi album Nekromantheon koji mi sa Visions of Trismegistos briše suze gorke nastale odlaskom Aura Noir. Na thrash stranu više vuku Vulture s Dealin' Death – da kažem samo da svaki član benda ima prave švapske brkove i to je dovoljna reklama za ovo izdanje. U klasičnom 80s death smeru vuče gospodin Mors Dolor sa svojim povratkom na scenu uz Sijjin – Sumerian Promises koji briše pod sa poslednja dva Morbid Angel albuma vrlo lako (opet ništa preterano teško). Kad smo već kod povratnika starih vukova valja pomenuti Proscriptor McGovern's Apsû koji na s/t albumu uz jezivu ekipu otvara novo poglavlje što se posebno vidi u drugoj, luđoj polovini albuma koja je meni i zanimljivija. 16. Norsk Arisk Black Metal I dalje postoji verovali ili ne a bend broj jedan je danas tu Whoredom rife koji sa Winds of Wrath ustoličuje svoju poziciju a Dold Vorde Ens Navn na Mørkere pokazuju da nisu svi all star projekti kanta – istovremeno nostalgičan i moderan zvuk, izuzetno jako izdanje. 15. Nikad bolja godina za švapsku technikal ekipu, vođe Obscura su na A Valediction doneli svoj najšareniji i najzabavniji album za slušanje, Eternity’s End na Embers of War bez stida i srama piče kvalitetan power kao da se 90e nikad nisu završile a na drugoj strani nostalgične medalje su Thulcandra sa Dying Wish koji se i dalje ne stide činjenice da drže sliku Jona iz Dissection u novčaniku. 14. Voices posebno mesto sa Breaking the Trauma Bond jer ovako idiosinkratičan zvuk zaista ne može ni sa čim, retko je reći da je bend danas ovoliko originalan i hrabar kao ova tmurna skupina. Sjajan nastavak 90s priče kad se bendovi nisu bojali da rizikuju 13. Religious black metal paradigma možda jeste izašla iz mode ali vedete i dalje drmaju sa svakim javljanjem, Arioch je opet s neba pa u rebra grunuo novi Funeral Mist – Deiform koji ostavlja žustrinu prethodnika a vraća audio torturu sa prva dva, a ludi Mika se očigledno inspirisao sa Pentagrammaton jer je novi Ofermod - Mysterium Iniquitatis prepun vatre koja je falila na prethodna dva albuma. 12. Još jedan veliki povratak, Therion se posle dekade lutanja vratio na Leviathan onom što najbolje rade i ja tu nemam zamerke. Čeka se drugi deo, nadam se da će kvalitet ostati na nivou. 11. Bukvalno decenijama ne pamtim bolju godinu za italijanski power, Rhapsody of Fire na Glory for Salvation demonstriraju da su pare možda kod Luke ali srce benda je ostalo kod Alexa, možda u produkciji fali ali srčanost meni sve nadoknadi. Labyrinth je na Welcome to the Absurd Circus doneo po meni svoj najbolji rad još od Sons of Thunder, nostalgija koja greje staro srce a čak je i Secret sphere imao simpatično izdanje Lifeblood. Nije Italija ali što se tiče powera konačno se Pharaoh vratio sa The Powers That Be, pravim udarcem iskrene power dominacije. 10. Još jedna 90s paradigma koja se vraća je melodic black metal, na nečiju žalost možda ali na moju sreću a tu je sigurno newcomer godine Stormkeep sa Tales of Othertime, pravim ljubavnim pismom svim tim divnim albumima iz tih godina, ne može se osmeh skinuti s lica dok se sluša. A i same gazde nad gazdama dotičnog podžanra Cradle of filth su sa Existence is Futile pokazale da nimalo nisu za staro gvožđe, iako mi se više sviđaju prethodna dva još ima podosta vatre kod Danija i ekipe. 9. Slična priča kao za Voices, The ruins of Beverast je jedna apsolutno jedinstvena zverka koja sa The Thule Grimoires nastavlja sama put u nepoznato. Ako vas zeleni omot podseti na Type O negative u pravu ste I to se oseća na albumu itekako ovaj put što je kod mene uvek dobrodošlo. 8. Jedina mana novog Swallow the sun albuma Moonflowers je to što je lestvica možda malo previsoko postavljena sa prethodna dva giganta a ovo je samo još jedan StS album što samo po sebi čisti sve pred sobom. Možda ne bi bilo loše da Juha napravi malo pauze ali to uvek kažem i on me uvek najcrnje pobije. 7. Ovo mi je možda najveće iznenađenje godine, Hooded menace je sa Tritonus Bell skočio za dve klase a i inače su bili kvalitetan bend ali ti predivni 80s HM začini i pojačavanje Paradise Lost melodike ih je ubacilo u bomba kategoriju, kao izgubljeni biser iz devedesetih zvuči ovo što meni automatski tera vodu na usta. 6. Helloween na self titled napravio reunion koji su svi želeli, meni je iskreno bolji prethodni album koji zaista obožavam ali i ovde nemam zamerke. Igranje na kartu nostalgije? Zašto da ne. Dobro je da Kai nije dovukao dečka u bend i da se reši onih roze pramenova, sve ostalo fercera kako treba. 5. Empyrium na Über den Sternen pojačao metal delove u odnosu na prethodnika, nema preterano šta ovde da se priča: etikete na stranu, ovo miluje I leči dušu. 4. Kad sam mislio da nemaju gde dalje At the gates su me na Nightmare of Being iznenadili eksprimentima koji su upleli u svoj sad već standardan zvuk i tim traganjem na neki način podsetili na Alf eru, ovo je za njih ono što je za Voivod The Wake – sjajno osveženje u dubokoj karijeri, prelepo je svedočiti tako nečemu 3. Ista priča kao dva mesta ispod, ne zanima me ko se prodao, koji je to stil, da li je bolje ili gore od nečega, Tribulation mene uvek pogodi gde treba i takav je slučaj sa Where the Gloom Becomes Sound. Videćemo kako će to ići bez gazda Hultena ali I da se ovog momenta raspadnu meni su ostavili materijala za ceo život. 2. Jedna saga se tragično završila Ii eptiaf na ime Negura Bunget je udaren sa Zău za koji ne znam ni da li se može gledati kao album već više kao ambijent dan posle Negruovog odlaska na večni počinak, ali ključna imena tog putovanja se konačno vraćaju u Dordeduh sa gigantom Har, albumom neopisivo velikog polja delovanja za koji se vrlo lako videlo da je klasik odmah po izlasku. 1. I naravno nema paralele osećaj kad Iron Maiden izda novi album, prava dečja neiskvarena radost. A još kad je dobar kao Senjutsu? Mirne duše bez zadrške ide na ovu poziciju. Od nemetala bliskog metalu - Lucifer – IV, najbolji njihov rad, najzabavnije čedo Nickea I gospoje mu - Jess and the ancient ones – Vertigo, veliko iznenađenje, konačno ušli u ligu respektabilnih imena ovog zvuka za mene - Deafheaven – Infinite Granite, najbolji album izdali kad su se rešili metala koji im I ne treba - The night flight orchestra - Aeromantic II, protiv svake logike ovima se kraja ne vidi, hit do hita, bomba od izdanja - Wardruna – Kvitravn, ritual

Ove godine samo Top 5 albuma, iako sam preslušao približno isti broj noviteta kao i prethodnih godina. 1. Therion - "Leviathan" 2. Unto Others - "Strength" 3. The Night Flight Orchestra - "Aeromantic II" 4. Smith / Kotzen - s/t 5. Black Solstice - "Ember" Link za kompilaciju / mixtape: https://www77.zippyshare.com/v/LpBJrV9p/file.html Srećna vam svima Nova godina!

Mislim da def nemam jedan top album godine, tako da evo triumvirat za prvo mesto: I da se zaokruži top10: Eternity's End - Embers of War Hooded Menace - The Tritonus Bell Swallow the Sun - Moonflowers Khemmis - Deceiver Unto Others - Strength Therion - Leviathan Rage - Resurrection Day Generalno dosta mrljava godina opet, dosta ok albuma, jako malo odličnih. A ako ćemo "realan top10 godine", po onome što sam najviše slušao:

1. Funeral Mist-Deiform 2. Misotheist-For the Glory of Your Redeemer 3. The Ruins of Beverast-The Thule Grimoires 4. Cave of Swimmers-Aurora 5. Suffering Hour-The Cyclic Reckoning mare cognitum, warmoon lord, morgal, gorgon, swarrrm, passeisme, spectral wound, goats of doom, iron maiden, cradle of filth, seven sisters, stormkeep, significant point, human serpent, 1914, archgoat.

1. The Stone - Kosturnice 2. Desaster - Churches Without Saints 3. Iron Maiden - Senjutsu 4. Artillery - X 5. Wolves In The Throne Room - Primordial Arcana 6. Portrait - At One with None 7. Alda - A Distant Fire 8. Trna - Istok 8. Darkthrone - Eternal Hails 10. Wooden Throne - Under The Moon They Wander Until Fading Away 11. Vulture - Dealin' Death 12. Crystal Viper - The Cult 13. Helloween - Helloween 14. Aara - Triade I : Eos 15. Marta Gabriel - Metal Queens 16. Pharaoh - The Powers That Be 17. Accept - Too Mean To Die 18. Пустош - Сутон 19. Смрт - Крв и пепео 20. The Night Eternal - The Night Eternal

Sreta režirao spot.

Ako je to uopšte važno, a za info iste sam narodnosti kao i večina forumaša ovdje. To me ispunjava velikom srećom i zadovoljstvom. To što sam (možda) glup je regionalna vrijednost, ne nacionalna. I da: burek je uvijek sa mesom.

Sepultura celebrating after Brazil's conquest of the '94 world cup

https://www.facebook.com/photo/?fbid=348092030650247&set=a.127348549391264

May Result - Tmina (2021)

Aj lagano da pređemo na glavno. Razočaranja prvo: Rivers of Nihil nit znaju gde su pošli ni šta su hteli novim albumom, Leprous nastavlja slobodan pad, Sculptured novi baš tanak, Tribulation bukvalno whatever album, Genghis Tron nikakav, Bossk kao prazan burek, Sunless puno zuje malo meda daju, Emma Ruth Rundle uglavnom podbacila ali cenim eksperiment, the Ruins of Beverast me ne dotiče ni na jednom planu i tako... Top 30, po redosledu: 30. TIGERS JAW - i won't care how you remember me (možda ne tako dobar kao prošli ali opet imam 16 godina i jedina briga u životu mi je da li će me ona primetiti) 29. DER WEG EINER FREIHEIT - noctvrn (lepo iznenađenje, post black metal kod koga obe krajnosti zvuče kako treba) 28. MARE COGNITUM - solar paroxysm (astralni atmo BM koji zvuči bogato i bogovski iako je delo samo jednog čoveka, malo je niže jer nema onog wow efekta kao kad sam prvi put čuo njegov rad) 27. ONE STEP CLOSER - this place you know (da je izašao početkom milenijuma možda mi ne bi bio ništa specijalno, ali danas kad mi ovakav melodičan hardcore fali kao leba debi album ovih klinaca itekako radi posao) 26. STONE HEALER - conquistador (debi LP dva brata rođena iz Konektikata ukazuje na veliki potencijal, može se ovo malo iskusnije sklopiti aranžerski ali zvuče jako sveže bez da previše liče na uzore) 25. DORDEDUH - har (jako mi se svideo kad je izašao a posle sam se malo ohladio, ali i dalje je ovo album kog se Enslaved ne bi postideo) 24. WORM - foreverglade (gadna i sluzava kombinacija svih extreme metal sastojaka, nisam do kraja uspeo da probijem tu opnu žabokrečine kojom zaudara ovaj album ali mislim da će da mi se penje na listi albuma iz 2021 kojima ću se malo malo vraćati) 23. HUNDREDS OF AU - acting from remote satellites (verovatno najkonstantniji screamo bend današnjice, pri čemu jako volim njihov masniji zvuk u odnosu na bendove sličnog tipa) 22. ARCHSPIRE - bleed the future (pokazatelj da ovi nisu samo nemilosrdni mašinisti, velika doza melodije za njihove standarde koja je prekopotrebna tech deathu a zabava ne prestaje) 21. BOSS KELOID - family the smiling thrush (veoma iskusno koponovan proggy sludge sa, rekao bih, grunge elementima) 20. SHE SAID DESTROY - succession (svašta se ovde dešava i uticaji su razni, ali valjda je dobar kompliment kad pomisliš za neki bend da ne zvuči kao nijedan drugi a to postiže na prirodan način, bez razmetljivosti) 19. MASTODON - hushed and grim (jedini razlog zašto nije na boljoj poziciji je što ne uživam podjednako u svakom delu njegovog mamutskog trajanja) 18. CONVERGE & CHELSEA WOLFE & STEPHEN BRODSKY - bloodmoon I (slična stvar kao i za Mastodon, po defaultu su na listi i mogao bi biti opasan grower) 17. AD NAUSEAM - imperative imperceptible impulse (ovi disso tech Talijani su uvek negde na granici neslušljivosti s obzirom na akrobacije i masturbacije, ali je nikad ne prelaze, težak album za varenje ali se isplati) 16. CARCASS - torn arteries (potpuna suprotnost od Ad Nauseam a oba su u oviru DM, ovo je jako catchy album koji se lako sluša, majstorstvo komponovanja) 15. IMPURE WILHELMINA - antidote (možda i bend koji ima najbolje refrene na svetu, ne ide mi u glavu kako nisu veći, možda zato što im ti refreni nisu toliko bitni za opšti utisak) 14. SPECTRAL WOUND - a diabolic thirst (hteo sam čak da mi se album i ne svidi s obzirom na minimalne promene u ekspanziji zvuka prelaskom u veću kuću, ali nema šanse, vožnja samo takva) 13. KHEMMIS - deceiver (zen faza jednog od najboljih doom bendova današnjice) 12. OPHIDIAN I - desolate (predrkani tech death ne bi smeo da bude ovako fluidan ali na Islandu su čuda moguća) 11. TURNSTILE - glow on (album koji bi lako mogao biti kulturni arhetip za 2021-u, na veliki hajp su harizmatično odgovorili najzabavnijim albumom godine i bilo bi fino da ovo piči na žurkama posle 12 umesto narodnjaka) 10. DREAM UNENDING - tide turns eternal (nalazićete natpise da ovaj album previše liči na zlatni Peaceville period, ali to je ono što je ovom svetu potrebno) 09. VOICES - breaking the trauma bond (sad već sigurno koračaju stazama koje su samo njihove, još jedan verni zvučni prikaz mračne strane štekova metropole i sudbina nesrećnika kojima je to prirodno stanište) 08. FOR YOUR HEALTH - in spite of (the dillinger escape plan sreće at the drive in na screamo žurci i sve spakovano u 15 minuta, šta tu može čoveku da se ne svidi?) 07. SWALLOW THE SUN - moonflowers (sve je pod kontrolom, StS i dalje obitavaju na samom tronu melanholične muzike, zlatna faza još uvek traje) 06. KAYO DOT - moss grew on the swords and plowshares alike (Toby je sa starim kolaborantima iz motW izbacio najbolji KD album od Hubardo, atmosfera guta, naracija žeže) 05. DVNE - etemen aenka (namirisao sam ove na odličnom prethodniku Asheran koji je bio visoko kotiran kod mene ali ovo je stepping up the game u svakom mogućem smislu, sve što valja u onome što označavamo pod post metal spakovano je ovde znalački) 04. DREAMWELL - modern grotesque (maleni bend sa Rhode islanda ostavlja srce i pluća na terenu) 03. EVERY TIME I DIE - radical (kretali su se ka vrhu metalcorea postepeno ali beskompromisno i ovo je kulminacija svih emocija koje obrađuju, odavde je put samo naniže) 02. KING WOMAN - celestial blues (ovo nije savršen album ali mi je legao savršeno i u savršenom trenutku, najatmosferičniji album godine i jedna mračna lepota) 01. BETWEEN THE BURIED AND ME - colors II (mogao je bilo koji od top 5 da bude ovde realno, ali prokleti fanboy progovara iz mene, preživeo sam svašta uz muziku ovog benda još od kada sam ih prvi put otkrio u kasnim srednjoškolskim danima i nekako je pošteno da se 14 godina nakon remek dela pod nazivom "colors" bend upravo vrati sebi napravivši u međuvremenu pun krug, svi njihovi putevi su vodili ka ovoj dvojci, rizik koji su preuzeli se isplatio i ma koliko bio šaren meni je ovaj album već pod kožom i znam ga napamet, to je valjda album godine)

St.Anger je otpad.

Šta je ovo danas?? Haos po drugi put objasnio! +

I da isprdim još svoja 2 centa na čuvenu Metallica vs Maiden temu koja se malo malo provlači dok me već drži utisak: Meni su lično najviše visine Metallica karijere srcu draže i bolje od vrhova Maiden diskografije, takav kombo albuma u periodu 84-91 je nešto specijalno i nadilazi žanrovsko opredeljenje. Fora je u tome što su padovi neuporedivi, Metallica je imala više padova u sam ambis inspiracije i praktično su već 30 godina oportunistički jahači sopstvene prošlosti uz tek po koji sjajan momenat u moru težeg mediokritetstva. Maideni sa druge strane pitanje da li imaju baš loš album u karijeri, konzistentni su, pa i ovaj Senjutsu iako možda nebitan u kontekstu cele diskografije nije sklepan album nego rad za poštovanje, osetiš tu metalnu grandioznost/pretencioznost slušajući ga. Takođe, uvek su bili to što jesu - heavy metal bend oslonjen na melodiju i pompezne narative, nikad nisu imali potrebu da budu bilo šta drugo osim heavy metal benda. Dakle, Metallica je vremenom postala brend koji peca mnogo širi auditorijum i to ove budalaštine sa desetostrukim remasterima i kolaboracijama sa Lady Gagom i Miley Cyrus plastično i pokazuju, oni su danas mnogo više biznismeni nego muzičari. Pa neka je Metallica i jedan od najvećih bendova na svetu - oni su davno prestali da pripadaju samo metalcima, Maideni oduvek pripadaju samo metalcima i zato su najveći metal bend na svetu, a ja čak i nisam neki fan.

ti si bolestan covek

Ja mislim da je njima pun kurac da se ponasaju kao njegovi papucari. Ko hoce da svira u bendu gde ce uvek neko da ti naredjuje sta i kako da radis. Onda ni ti sam ne mozes da dodjes do izrazaja nego si stalno pod necijom diktatorskom palicom i neciji si radnik. Jednostavno u bendu nema hemije, ta njegova egocentricna struja se odvaja od ostatka benda i vizija i oni vise ne mogu da ga trpe niti da ga prate niti verovatno vise zele da ga prate. Njemu stvarno stvaka cast za trud, on jeste jaka kreativna individua i odlican muzicar al ne moze da se ponasa kao da je on centar univerzuma, da on stvara pesme i da ocekuje da ce ljudi njemu uvek i stalno da se prilagodjavaju u svemu sto on zamisli. Njemu bi najbolje bilo da svira i pravi solo albume, tu ne bi imao konflikt ni sa kim a ovo cetvoro ce verovatno otici u neke druge muzicke vode.

Tu je situacija 4 prema 1, nemoguce je da je 1 u pravu a da njih 4 nisu. Ako svo cetvoro smatraju da trebaju da dobiju koliko realno trebaju onda neka dobiju, ne verujem da bi se sad ciganisali da nije neka velika razlika u lovi. Ne znam, ja cu uvek da verujem cetvoro glava vise nego jednoj.

Koliko god neko bio orginalan i bitan za bend, kad počne to da smara i kada taj neko počne previše da dominira, da diriguje ostalima, da ne dozvoljava da se i oni uključe u bilo kakav proces i da ih koristi samo kao izvođače radova, logično je da će to pući. Žao mi je bend ali mogu da zamislim koliko je smaranje postalo Miti i ostalima da rade u takvim uslovima.

Pa kada bi nastavili pod drugom imenom jos vise bi se popisali po sebi, nema logike da to rade. Sta kao, gitarista nam je izasao iz benda hajde da promenimo ime? Nisu oni krivi sto je on tu dosao i nacinio taj bend svojim zivotom toliko da se poistovecuje sa njim... delimicno jesu sto su mu to dozvolili. Njihova jedina greska je ta sto su trebali tamo jos pre 10 godina da zavrse sa njim, ne znam sto su se toliko vukli i trudili da promene nesto... muzicka formula je radila al dzabe kad je covek tezak namcor i ne mozes sa njim saradjivati. Sad te muzicke formule nema, imaju puno pravo da traze novi put i pod tim imenom a on nek svira tamo svoje pesme sa svojim bendom.

Motorhead - Ace Of Spades Slayer - Seasons In The Abyss W.A.S.P. - The Headless Children Ozzy Osbourne - No Rest For The Wicked Metallica - Metallica Motley Crue - Dr.Feelgood

Šiptar

meni je mozda i najbolji BM album , top 5 sigurno