Leaderboard

Odlična recenzija iznad mene. Ja bih samo dodao da je meni lično bilo drago da vidim još jedan Pink Floyd tribute, jer to je vazda provereno dobro veče, a ovo je dodatno impresivno budući da omaž odaje bubnjar Pink Floyda lično. I dalje mislim da je originalno rešenje to što sviraju isključivo stvari pre Dark side of the moon, jer većina tribute bendova izostavlja ranu eru, ili eventualno sviraju samo par stvari odatle. Ovi su iskopali svakojake pikanterije iz rane faze, koju ja inače volim mnogo više nego stvari nakon The Final cut. E da, Mason je sam po sebi institucija. Najstariji čovek kojeg sam ikad gledao uživo. 78 godina, a i dalje mu se ide na turneje.

Gore su sve rekli sto je trebalo, evo par momenata sa koncerta koje sam uhvatio 🙂

Lepa jeste, ali fali joj par kg, da baš bude ono... taman...

Bejah ja. Stolice, sedenje, ali sve u istom nivou, parter je ustvari bio prvih 30-ak redova do mixete. Ortak je video prazno mesto otisao i seo i gledao koncert iz prilicne blizine. Oko 2500-3000 ljudi ili koliko već tamo staje stolica. Majice 30 evra, pivo 290, povoljnije nego na Maidenima. Mesta nisu bila numerisana, nego kako ko sedne, pa nam se malo obilo o glavu blejanje ispred. Publika očekivano postarija, vrlo malo sveta ispod 40, a solidan broj njih oko 70. U redu za toalet tip ispred mene objasnjava kada je i kako prvi put cuo In Rock. Set lista je potpuno ispremetana u odnosu na live album, ali su sustinski zamenjene samo 3-4 pesme. Ubacene su Candy and Current Bun, Burning Bridges i Echoes, a izbacena je između ostalih Let There Be More Light, što je prilična šteta. Dok publika ulazi, sa razglasa se čuje neka zvučna zavesa, blago psihodelična i to traje sve dok ne krene svirka. Isto i tokom pauze. Kreću sa One of These Days, pa se Nick obraća publici, srećan je što nakon 57 godina turiranja je napokon u Beogradu. Publika od početka dobro raspoložena, vesela i solidno bučno pozdravlja bend. Produkcija možda za dlaku skromnija nego što bi trebalo, projekcije iza njih jako dobre. Prvi set prolazi sjajno, Fearless nažalost ispada nekako najmanje uspela, kao i The Nile Song u drugom delu. Kod Nile Song se naprosto muče sa pevanjem. Vokale razmenjuju basista Guy Pratt koji je bio i u Pink Floydu i pevač Spandau Ballet. Svi sviraju fenomenalno, Nick u skladu sa svojim godinama, ali sasvim ok. Za drugi set smo ustali i gledali nešto bliže sa strane. Opšte veselje uz kulminaciju na Echoes, kada je razglas odvrnut za drugu polovinu pesme. Lucifer Sem bi morala da bude garage rock standard xd Ekipa odlazi uz zaslužene ovacije. Jbg, čuli smo pesme Pink Floyda za koje smo mislili da ih nikada nećemo čuti uživo. Stvari sa Obscured By The Clouds su pravo otkriće uživo. Prelepo veče, spacy xd Bilo je još ljudi sa yumetala, pa neka i oni napišu koju

sns kradja smrt fasizmu ziveo partizan !!!

Tako je meni moja pokojna babatetka savetovala da se ne mučim sa dijetama 'ti si srećo moja gojna od dobrote, one što su puno slabe su paščetne pa se ne meru ni zere podgojiti'

Ne dava joj zloba da nabaci kilograme.

Kosturnice meni najbolji album The Stone jos od Goleta.

ceo cert

Slušaj pravi DHG worship onda:

have sex already

logično je da su se u Australiji pojavile majmunske boginje, tamo ima Srba koliko oćeš