Leaderboard

Mala puni dve na katolicki bozic, tj danas, vidim da se pisalo o deci 😄 Drzava, Platon... Da necemo citirati Plutarha i te biografije? Trlaja, ti barem kao sipac bi trebalo da satires nesto vise osim Demon Sidova... Izrazbijacu se danas, odradio se nocni trening, nek je laka zemlja Bonaru... Pozdrav za Bobana u Japanu, znam da voli ovu stvar. Bogdan da bude vodja, pratim...

Top Ten: 10. Cosmic Putrefaction - Crepuscular Dirge for the Blessed Ones 9. Temple of Void - Summoning the Slayer 8. The Chasm - The Scars of a Lost Reflective Shadow 7. Sedimentum - Suppuration Morphogenesiaque 6. Phobophilic - Enveloping Absurdity 5. Miscreance - Convergence 4. Suppresion - The Sorrow of Soul Through Flesh 3. Immolation - Acts of God 2. Mortuous - Upon Desolation 1. Haunter - Discarnate Ailis Honorable Mentions: Corpsessed, Chaotian, Xentrix, Worm (ep), Krisiun, Megadeth, Sentient Horror, Moonlight Sorcery (ep), Daeva

Meni je najveca misterija sto se njima uopste sudi cela ekipa je za streljanje i laku noc

da li su pametniji ne znam, ali Platon ti prvi ne bi rekao da praviš države sa milionima stanovnika, on je bio za Spartu koja je imala u vrh glave 100.000 i ratovala protiv Persije od dvaes miliona ljudi Broj ljudi nije nebitan ali je znatno manje bitan nego nekad. Prvo, za dnbranu zemlje igraju se džojsticima, neće se kopati rovovi. Treba ti 10 kompjuteraša i inženjera da sravne neprijatelja. Drugo, za ekonomiju ti treba veći broj ljudi ako i dalje misliš da glavni poslovi budu konobarisanje, tekstil i tako nešto, a ne jače privredne grane. Električni automobili, avioni, farmaceutska industrija... Tako da Srbiji uopšte nije bitno da sad ima 10 miliona stanovnika, ono što je bitno je da većina dece ima apsolutnu mogućnost, ne neki nedostatak para, resursa, vremena, kurca palaca, da budu vrhunski obučeni za vrhunske poslove. Džaba ti porodice sa petoro dece ako se jedva prehrane.

čini ti se. Kropotkin je govorio da se posledice rata osećaju 35 godina nakon rata. Po tome se 1980. tek osetio Drugi svetski rat. Ameri brinu zbog par ptsd-a a na Balkanu milioni prošli Golgotu u Srbiji uopšte ne razmišljaju o tome kroz šta je narod prošao 1912-2000 i misle da se sve može preživeti. Vidim kako može. Svaki dan gledam kako može. Srbija nije istrošena nacija 1990-tih, ona je istrošena pre toga čak i ako misliš da svi gledaju sopstveno dupe moraš da se zapitaš i zašto je tako. U ratu možeš da naučiš 2 stvari: ili da postoje vrhunska ljudska bića koja pomažu jedni drugima u nevolji ili da su ljudi govna. Srbi su u ratovima retko bili prvo i tako zadnjih stotinjak godina. Ratovi oštećuju narode apsolutno. Tamo gde ih nije bilo su najprosperitetnije nacije. pa možda, samo to je sasvim očekivano. Znaš kako pričaju šta je bilo u dolini Rajne posle kuge. Žene su otišle da žive same, da se bave same sa sobom, astrologija neka, tarot, ali generalno odjebale sve svoje dužnosti u društvu i nisu htele da se udaju, rađaju decu i bilo šta drugo. I muškarci i sama vlast odredili da ona žena koja bleji na obali reke i baca tarot je veštica. Ili spaljuj ili rađaj. Ono što to pokazuje je da u kriznim vremenima ljudi apsolutno ne vide smisao u produžavanju vrste, porodici, deci, za koji kurac i gde će ta deca da žive, kakve živote im spremaš uopšte? Mislim da je legitimno postaviti to pitanje danas, i ne samo u Srbiji.

Četvoro dece je za tebe buljuk a pričate da žene neće da rađaju? 🤦‍♀️ To su takve generacije od 75-85 recimo, ima ih dosta, ali ovi mlađi se žene 😁 Iz moje osnovne škole jedina sam od ženskih koja nema dete, a imam 27 godina 😁 u srednjoj malo manje, ali ima ih desetak u braku

Mislim da vec sad ima skoro samo Roma koliko i Srba, da ne racunamo ostale manjine .... doduse, Romi su uvek bili odani gradjani, tako da ce se oni izjasnjavati da su Srbi, pa ima nade da cemo opstati i duze.... Mi smo sizofren narod, vecinski smo rusofili a volimo sve sa zapada, i to uglavnom ono najgore .... kao sto nam je i politika takva, ocemo u EU a necemo u NATO i da se odreknemo Kosova, da uvedemo sankcije Rusiji .... zene u fazonu "seks i grad", muskarci kilavi i nesigurni uz svu bedu to je to .... I tako i decu vaspitavamo ... Kod nas se mladi oblace bolje nego na zapadu i deca nose bolje telefone nego ona na zapadu ..... Ja se secam jos devedesetih kad sam izbegao u Srbiju, ovde se klinci takmicili ko ima bolje patike, neke tamo NIke dvojke, trojke, picke materine ... Klinci nosili patike od 100-200 evra a roditelji imali toliku platu, nidje veze ... nas kad ode u Nemacku odmah uzme auto na kredit, najcesce neku bembaru, pa posle spaja kraj sa krajem do kraja meseca ... mnogo smo moralno posrnuli, to se vidi i po tome sto su se rijalitiji tako dobro primili kod nas, ne da su se primili nego je to sve dignuto na jedan visi nivo .... Da ne pricamo da smo mi narod koji najmanje drzi do svoje tradicije i kulture, i najmanje smo slozni i hocemo da pomognemo jedni drugima. U tom inostranstvu npr. Albanci svi vuku jedni druge i drze se zajedno, a mi svako za sebe. Zato smo tako i prosli.

S obzirom da je novi Misthyrming razočaranje godine, vreme je da se svedu računi: 10) Lahbryce - Sum of R S obzirom da projekat sadrži Waste of Space Orchestra članove, bilo je jasno od početka da će ovo biti poslastica za ljubitelje mrke finske psihodelije a la Oranssi Pazuzu i Dark Buddha Rising. Naravno, zvuk je nešto eksperimentalniji od toga (ako se taj izraz uopšte može koristiti za ovaj žanr), ali ima dovoljno mesa za fanatike. Svakako jedno od otkrića godine. 9) Darvaza - Ascending Into Perdition Mnogo se očekivalo od Darvaza debija, i može se reći da su očekivanja generalno ispunjena. Bend se čvrsto drži zvuka utabanog sa prva tri EP-ja, te u tom smislu nema nekog suštinskog iskoraka koji je možda mogao da krasi prvi LP, ali lepo je konačno imati dugosvirajuće Darvaza izdanje. 😎 Sigh - Shiki Nikad nisam pridavao previše značaja ovim japanskim manijacima jer mi nisu bili dovoljno koherentni i prijemčivi, pa možda upravo sa tog stanovišta ima smisla reći da je ovo najkonkretnije i najbolje Sigh izdanje do sada. Jedan od retkih albuma u koji sam na prvo slušanje ušao sa nula očekivanja, a izašao oduševljen. 7) Mortuus - Diablerie Čekalo se skoro deceniju na novi album nositelja baklje švedskog mid-tempo black metala. Iako se ne može reći da tek četiri pesme opravdavaju toliko čekanje, u pitanju je svakako dostojan naslednik odličnog "Grape of the Vine". Relativno jednostavne i repetitivne kompozicije su napakovane turobnom atmosferom, tako da definitivno nije u pitanju album za svaki dan. 6) Acherontas - Malocchio Još jedan projekat koji je (bar meni) uvek bio istaknuti član B lige black metala konačno je napravio iskorak ka zaista odličnom albumu, te ima smisla što su rešili da istom prilikom raskrste sa latinicom i u logou benda. Kao što dolikuje Grcima, ima tu dosta heavy uticaja i melodije, ali vizija je (konačno) kristalno jasna i sročena kako treba. 5) Hadopelagyal - Nereidean Seismic End Ovim izdanjem su Hadopelagyal definitivno iskoračili iz svojih underground war metal korena i nastavili tragom fantastičnog splita sa Thorybosom, gde su bili apsolutno dominantna polovina. Zvuči komično nazvati ovaj zvuk progresivnim war metalom, ali on to suštinski jeste. Retko koji bend može da iznese bestijalnu pesmu od 5+ minuta, a da ona ima smisla. Hadopelagyal su to uradili čak 6 puta na ovom albumu. Sasvim sigurno underground izdanje godine. 4) Acausal Intrusion - Seeping Evocation Postoje dve stvari prema kojima sam generalno skeptičan kad je ekstremni metal u pitanju: bendovi čiji članovi učestvuju u milion projekata, kao i bendovi koji svoje kompozicije previše zasnivaju na haotičnosti (npr. Ulcerate). Acausal Intrusion nekako uspeva da prevaziđe obe prepreke apsolutno kolosalnim izdanjem. Prosto je neverovatno da bend koji se sastoji od praktično dva anonimusa može ovoliko da izdominira u polju eksperimentalnog tehničkog death metala, ne samo na polju kompozicije, već i na polju atmosfere. 3) Watain - The Agony and Ecstasy of Watain Sve sam očekivao u 2022., ali ne da Watain posle 15 godina mediokritetnih izdanja izbaci ovako dobar album. Ne znam da li je COVID odmor od neprestanih turneja doprineo većem fokusu, ali ovo je esencija komercijalnog, melodičnog švedskog black metala koji ih je svojevremeno i učinio popularnim. I dalje ne može da stane rame uz rame sa prva dva kultna izdanja, ali je svejedno album koji sam izvrteo daleko više puta od očekivanog. 2) Doldrum - The Knocking Amerikanci imaju taj fazon da u moru očajnog metala jednom u deceniji izbace fantastično izdanje, i ovo je upravo takva situacija. Teško je objasniti zvuk ovog benda, ali recimo da kombinuju najbolje od eksperimentalne norveške scene iz druge polovine devedesetih i klasičnog američkog groove metala. Posle skoro 30 godina se prvi put osećam kao da je neko izdanje uspešno popunilo prazninu koja je ostala iza Ved Buens Ende. 1) Deathspell Omega - The Long Defeat Ono što se za mnoge ispostavilo kao crna ovca 2022. je meni bez premca album godine. Distilat melodično-emotivne strane benda koja je prvi put zasijala na Paracletusu, ovo je album kojim Deathspell Omega preti još od kultnog intervjua iz 2004. - odmak od disonantnog black metala bez gubitka esencije i pokazatelj da je bend neprikosnoveno kompetentan i kada njegov zvuk ne počiva na haotičnosti. Što se mene tiče, ko ne razume ovaj album, ne razume ni suštinu Deathspell Omege. Vrlo sam zainteresovan da vidim kojim putem će krenuti od ove nestabilne i rizične tačke. Honorable mentions su dva EP-ja koja su mi ozbiljno pomerila dupe, ali ipak ne mogu da se porede sa dugosvirajućim izdanjima: Qrixkuor - Zoetrope Iako EP sa jednom jedinom pesmom od 20+ minuta, najambicioznije i najbolje izdanje benda do sada. Ima tu raznih začina preko death metal baze, od heavy do sympho momenata, ali jedinstveni zvuk Qrixkuora nikad nije bio bolje izveden. Što se mene tiče, mogu dve ovakve pesme da stave na sledeći LP, biće sasvim dosta. Destruction Ritual - Destruction Ritual Novi projekat relativno anonimnih članova sa relativno poznatim MkM-om na vokalima, u pitanju je klasično i neposredno francusko jebanje Isusove matere u najboljoj Antaeus tradiciji (iako sa nešto manjom dozom agresije). Sjajan cover doprinosi utisku, dok od istog oduzima nepotrebno naporan outro. Sve u svemu, nadajmo se da će projekat imati više uspeha od ostalih MkM-ovih kolaboracija i da neće ostati na ovom demo/EP izdanju (kao nesrećni Martröð).

ivica kecer poznatiji kao satana panonski je bio jedinstven covek.patio je od shizofrenije,voleo je da uzima pilule,bio je uglavnom gej(jednom je bio i strejt),voleo je da povredjuje samoga sebe,proveo je dosta vremena u psihjatriji drugim recima covek je ziveo pank.on je sam rekao da je za njega pank nesto sto se zivi a ne sto se slusa.ostavio je za sobom dosta muzike i gomilu poezije.

bio sam na satanovom grobu