VoivodBG

Bukvalno Podcast Poor Things (2023) Najspomenutiji i najgledaniji film od Festival autorskog filma (FAF), pa naovamo. Iskreno, možda i najzabavniji film za priču jer se bavi nekim popriličnom škakljvim temama. Yorgos je svakako izašao iz svoje ustaljene šeme i sada može da radi filmove za šire narodne mase i da se oseća oslobođeno. A sa druge strane, nismo stigli ni pola tema i stvari koje smo uočili posle par gledanja da zahvatimo u o ovom podužem izlaganju. E, da ima i svađanja, što je uvek dobrodošlo, jer kada nas neka dela dobro rade, nervoza raste. Svakako preporučujem svima živima i nemrtvima da pogledaju film, poslušaju podcast, a ako vam se dojmi, like, share i sve te ostale fine đakonije. Prijatno slušanje

Guru Ghagi aka Ruža je podstaknut jednim mladim jaranom i mojom malenkošću digao diskografiju od početka do 2001: https://mega.nz/file/aEEBGRBC#ULyOCy35evnAKrfwGGjQ9em1T-nzQdEwlG3f6JZdxjs https://mega.nz/file/PBlHDS5a#NRgrWgknpSdEI5Ht27FkV2_EhJ157jxXwJT8YK9BBwc https://mega.nz/file/6NEQ2Baa#BKOH3SDwDHChK-aVF5hfHkf1Rbk2JOC0gtymugHPu_w https://mega.nz/file/nZ1mwaYL#QVcihcsf9tKzrlrpYWTWIC2OVOwVFD6q8ooyNCTZ2ic https://mega.nz/file/vQtRFJyK#gRovofI_gy8a_40RS3PoZSHD30mRpReRPZddi2Z6VRI

Neka hvala, neki bendovi trebaju da ostanu upokojeni.

To neki Lidl Wardruna-Arkona tribjut bend?

Jorgovani (2024) 6. za nase standarde dobro.

https://consequence.net/2024/04/ipecac-recordings-25th-anniversary-fantomas/

I doslo je to vreme godine da se proslavi 15 godina od izlaska najboljeg albuma (tm). Sve smo vec rekli sto smo imali, i uvek cemo mu se vracati. Evo instrumentalne verzije crvenog barona. Ajde dogodine da padne neka EU turneja pa da se gledaju gospoda iz Atlante jos jednom.

Bas je lose ostario Therapy? Zvuk je u Hangaru bio katastrofalan, dzaba im silna oprema koja omogucava da sve nasteluju kada su dobos i bas konstantno probijali, a Andijev vokal je oscilirao od pretihod i mutnog do pojacanog do maksimuma. Setkao sam se po sali da vidim gde je najbolje stati da bi se nesto razaznalo, i ispade da je ili skroz iza tonaca ili kod ulaznih vrata u salu najbolje mesto. Sto se Therapy? tice, evidentno je da su ostarili, oni se i dalje trude da budu energicni, Andi sipa forice izmedju pesama, ali zub vremena ih je nagrizao i oseca se da stare. Drugo ne pomaze ni to sto su prvih sest pesama (toliko sam ostao na koncertu, zvuk je bio toliko napanjen, da sam osetio zujanje u usima, i posto nisam poneo cepice, necu da rizikujem jebeni tinitus!) i sve je bilo ustaljeno i sigurno, hitovi, hitovi, retko sta da se nesto novo (ili stare pesme koje nikada ne sviraju) ili drugacije pojavilo. I mislim da je velika greska sto je bina bila ogromna, i sto postoji tolika udaljenost izmedju njih i publike, nisu oni toliko velik bend pa da im to treba. Bolje je bilo svakako u SKC pre ihahaj godina, ali su i oni bili mladji tada. Osvetljenje je samo oduzimalo i bolje bi bilo da su bili prisutni kakvi video bimovi. Dobra stvar je sto se komotno moglo kretati po sali i stati gde god pozelis. Sto se publike tice, mislim da je bilo samo par dusa ispod 30-tih, ovo ostalo vec stare generacije koje su dosle da isprate svoje heroje na vecni pocinak. Posle ovoga razmisljam da li se uopste isplati ici na The Smile, jer ako je ovako los namesten zvuk bio na ovom koncertu, kakave ce biti na njima...

Therapy navodno krece od 21 u Hangaru.