Jump to content

Lunar

Iskreni članovi
  • Content Count

    5656
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    1

Posts posted by Lunar

  1. Om je tolko dobar album, da je uništio bend.

    Meni je samo žao kada sam ih gledao u akademiji zvučali su sjajno, ali bili su bez jednog gitariste i svirali svega 40 min. Ali sa svim onim folk instrumentima, su definitivno doživljaj koji vredi iskusiti.

  2. Hyper+Light+Drifter.jpg

    download.jpg

     

     

     

     

    Ja sam prešao skro Hyper Light Drifter. Ima strašno dobar i fluidan gameplay, ali ga je nemoguće igrati bez joysticka(čak i na PC verziji). Mnogi kažu da je baš teška igra, ali ja mislim dok god ti ne načiš da je važnije izbeći napad i smisliti taktiku ofanzive, nego jednostavno trčati ka protivniku i nadati se najboljem, imaćete dosta poteškoća sa igrom. Svrha igre je da ti nisi Herkul nego Hermes koji iz svojih problema izlazi brzinom i inteligencijom.

     

    Ima isto jedna lepa stvar u igri, je što priča postoji, ali je gurnuta u skroz drugi plan da ne smeta gameplayu i dosta je ispričana kroz teksturu, simbole i sitne detalje u pozadini. Tako da ništa ne može da zaustavi prilično linearno ali sasvim zadovoljavajući napredak u igri.

     

    Muzika je chiptunes, nije za neko solo slušanje. Ali uz ovu 16 bit grafiku, pravi predivnu atmosferu nekog post-apokaliptičnog sveta. Meni se mnogo dopada, zato što funkcioniše kao ambijentalna muzika za neki horor iz 80ih

     

    Sve u svemu ako ste voleli Link to the Past, ova igra funkcioniše veoma slično sa sve tim dungeon istraživanjima samo sve to na steroidima.

     

    http://www.youtube.com/watch?v=bq7a_ktfYck

  3. Ja verujem da Final Fantasy XV će biti ili najbolja igra ikada, ili igra koja će uništiti jednu franšizu koja traje već 30 godina.

    Količina deoma koji su izbacili do sada, i način na koji slušaju kritiku samih igrača je pohvalna, ali defintivno odaje utisak da ne mogu da se izbore sa svim problemima koje donasi jedan tako ambiciozan projekat. Posle odigranih svh deoma koji su do sada izbacili, nemam tačno razradjeno mišljenje. Kako izadje jedan demo, tako se tolko oduševim sa svime što vidim od grafike, do mehanike igre do samih karaktera. I onda izadje drugi demo i borba bude tolko krzava i spora, sa brojnim još nedostacima i onda ponovo sledeći me oduševi... i tako u krug.

     

    Tako da čeka se taj 29i novmebar, i nada se najboljem.

  4. Ja mislim da razlika je u tome šta tražiš od priloženog teksta. Da li jedan tehnički tekst, koji će se pozabaviti detaljnoj recenziji pozitivnih i negativnih trenutaka na koncertu ili jedan humaniji tekst, prepričan kroz oči pisca i šta je on osetio u tom trenutku u vremenu. Iskreno i jedan i drugi pristup su tačni, i najidealnije je ako bi tekst mogao da poseduje kvalitete oba pristupa.

     

    Ali skroz je u pravu Slobodan. On nema nikakvog novinarskog iskustva, on piše onako kako može i ume. Da li će se to nekom dopasti ili ne, nije cilj njegovog teksta, već da prenese njegove lične utiske sa koncerta.

    Meni se lično dopao njegov pristup, i ako istina, malo još informacija ne bi bilo na odmet. Ali mi je mnogo lakše bilo da zamislim i vizualizujem atmosferu na tom koncertu u Novom Sadu, nego sa onim tekstom koji je napisan za Beograd. Koji ponovo nije loš tekst, ali ja više preferiram Slobodanov pristup.

     

    ---------

     

    Agent Fresco mi je bio okej. Dao sam 400 dinara, slušao neki bend koji mi se tehnički dopao ali me nije kupio muzikom.

    Pevačov pristup tužnih priča pred pesme, mi je krajnje ne potreban i samo pravi veštačku atmosferu da pesme trebaju da imaju neku težinu, koja mi gubi na svojoj efikasnosti, što je tako stavljena u prvi plan. Mnogo mi je bolji pristup, koja Anathema ima za Are You There?, gde se samo zamoli publika da bude ekstra tiha tokom te pesme. I onda kada odeš kući i želiš da saznaš nešto više o tom gestu, kroz istraživanje ti je lakše i iskrenije da razumeš emotivnost te pesme(ili ne). Stvar je suptilnosti.

     

    Ako bi ponovo gledao Fresco, voleo bih da je u boljem prostoru. Showroom je tugica prostor za bilo koje ozbiljne bendove.

    • Upvote 2
    • Downvote 1
  5. Postoji jedan zanimljiva rečenica koju sam pročitao pre nedelju dana, "If your favorite band wasn't influenced by David Bowie in some way, shape or form then, odds are, your favorite band sucks."

     

    Kao i tako, ja sam počeo da slušam David Bowiea upravo kroz preporuku od drugih velikih umetnika koje obožavam(Hideo Kojima). Ali ja sam Bowieve radove voleo i pre nego što sam znao ko je i šta je David Bowie. Kroz veoma loše zvučnike, našeg matorog televizora, sa ishabane trake VHSa u onom velikom šoku u kojem si kada prvi put pogledaš Lost Highway... juriš kroz autoput, uz blagoslov farova vidiš samo 20 metara ispred sebe, juriš ka nečemu nepoznatom i neki melanholični glas te vodi kroz sve to. Taj glas je u celoj toj konfuziji učinio ugodjaj veoma prijatnim i što je najinteresantnije, čini ti se da ono što se nalazi u tami posle tih 20 metara nije tolko strašno kao što izgleda, već da ako moramo da kročimo u tamu to moramo uraditi lakog srca i spremni na sve promene i novitete koje nas čekaju tamo. Ja sam zavoleo David Bowiev glas i pre nego što sam znao ko je.

     

    Kasnije je tu bila Pusciferova obrada, Bring me the disco king, koju sam slušao da besvesti i ako jos uvek nisam znao ko je David Bowie.

     

    Ali kao što sam napisao ranije, dosta kasnije u mom životu, par umetnika koje ja obožavam su u raznim dokumentarcima pričali kako je Bowie uticao na njih, pa sam ja hteo da čujem o čemu je sva ta galama. Ali u prvi mah i par nekoliko slušanja, ni najmanje mi se nije svidela njegova muzika. Možda zato što sam bio u periodu, gde sam slušao dosta metala i tražio sve da budu rifovi i crnina, nisam mogao da cenim ono što slušam. Ali u jednom trenutku 2010, ja skinem iz nekog razloga Heroes i Low. I polako korako po korak, ja konstanto obrćem ove trake. I malo po malo, otkrivam nešto novo. I malo po malo Bowieva genijalnost se otključava za mene, i shvatam kolko je ovo dobro i zašto ga ljudi tolko vole. Od tada je krenula moja odiseja istraživanja radova, likova i dela dotičnog umetnika. I neverovatno je kolko je od tada on uticao na moje kreativno stvaralaštvo, i razmišljanje.

     

    Najveća lepota Bowia, je u tome što nas sa svakim albumom upoznaje sa svetom oko nas. Ja mislim da je Bowie zamislio modernu pop muziku, kao jedan način da kroz šarene naočare se upoznamo sa underground pravcima kao što su avangardna i ekspreminetalna muzika, art house filmovi, levičarskim socijološkim knjigama... mnogi ljudi poput mene su se preko njegove muzike prvi put upoznali sa radovima od William Burroughs, Klaus Nomi, Ryuchi Sakamoto, Velvet Underground, Nicolas Roeg, Nina Simone, David Sylvian itd. I samim tim tu leži najveća moć njegova, zato što nas je držao sigurno za ruku i vodio kroz ove nove svetove i mi smo se svakim novim otkrivanjem i sa svakim novi zvukom osećali posebnije I pametnije I počeli da više cenima stvaralaštvo, originalnost I svet oko nas. Svaki novi sekund u Bowijeovom svemirskom brodu, je svaki novi sekund kada se osećaš bolje I počinješ sve više da ceniš I obožavaš ovog čoveka.

     

    I jednog dana on je otišao.

    I ostavio je ogromno kultorloško nasledstvo iza sebe za neke buduće generacije.

    I ljude koji će se truditi da drugima znače kao što je on nama.

    I pokazao da biti drugačiji od drugih, nije problem koji treba menjati, već privilegija.

    I mi ćemo uek moći da pustimo njegov omiljeni album, i on će biti pored nas, besmrtan.

    • Upvote 5
  6. Pa on im je najveci i problem sada. Rekao je neko vec, kolko im je Maynard bio vazan za karijeru, tolko im on sada i odmaze. Svi su oni usli u studio i sviraju, ako hoce da cuje muziku sve sto treba da uradi je da ode u studio. Ipak taj ceo proces stvaranja zvukova, treba isto on da iskoristi kao prostor i vreme za oblikovanja i stvaranja reci, da svi budu u jednom workflowu kao nekad. Nego njega boli kurac, trazi izgovore da sto duze bude na svojoj plantazi i uziva u zivotu.

    Mada sve u svemu nadam se kada dodje taj trenutak da Maynard sedne i odradi vokale, da nece to da otalja na silu nego da ce pokidati samo tako. Ipak imao je dovoljno slobodnog vremena da napuni kreativne baterije.

  7. Ova sezona je bila odvajanje od Alan Ballovog True Blooda, jel ovu sezonu je neki novi lik bio executive producer. Mislim da ovaj Vorlou, je apsolutno drugacije nego kako ga je Ball zamislio. Isto tako jedva je cekao da izbaci Lilith iz serije. Sto se tice Erika znalo se to, lepo je rekao da ga serija vise ne interesuje i da oce da se posveti samo filmovima.

    Mada nisam ocekivao da ga ovako bedno ubiju, ali ajde.

×
×
  • Create New...