Jump to content

Иван Карамазов

Iskreni članovi
 View Profile  See their activity

  • Posts

    53

  • Joined

  • Last visited

 Content Type 

Posts posted by Иван Карамазов

  2. Cobalt

    in Black metal

    Posted · Edited by Talvi

    It is with great sadness that I have to announce the following: I will be moving forward with Cobalt without my brother Phil. His recent activities have made it impossible for the two of us to continue on a creative path. We started Cobalt 12 years ago, and our music has carried us through many storms. I am extremely proud of what we have done. But our ideals no longer match, and it is time to keep going. I’ve been working rigorously on the material for ‘Slow Forever’, and I am set to enter the studio in June 2015 to begin tracking. The loss of Phil is a devastating blow, but I can’t let what has happened stop me from completing my work. I am still unclear as to who will be doing the vocals on the album. I have some people in mind. Or I may do them myself. We’ll see. But it is ultimately sad to lose Phil’s relentless presence and savage force. More will be posted as it develops. Thank you to everyone who has supported Cobalt over the years and continues to support the band.

    Erik W.

  5. Behemoth

    in Death & Grind

    Posted

    Sventevith & Grom su sasvim ok albumi, ali nikad nešto preterano nisam bio vezan za njih. Volim ponekad da ih pustim zbog tog vintage ambijenta. Ima i daleko boljih black metal albuma iz tog perioda.

     

    Za mene magija ovog benda počinje sa Pandemonic Incantations. Taj album je čista esencija zbog koje će Behemoth postati prepoznatljiv i voljen.

     

    Satanica, Thelema & Zos Kia Cultus su zlatno doba. U vremenu kad je Zos Kia Cultus bio aktuelan, postao sam fan. Kvalitet u kombinaciji sa osećajem nostalgije za tim periodom me i dan-danas dobro rade kad pustim.

     

    Posle toga ide Nile wannabes period. :DDemigod & The Apostasy su mi zapravo veoma dragi albumi. Vrteo sam ih kao lud, ali iz ove perspektive mi se čini da tu nije bilo ničega što Nile nije uradio malo bolje.

     

    Na Evangelion-u bend postaje opušteniji. Prerasli su krizu identiteta. Mrak i atmosfera, prečišćeni od najlizama, dolaze do izražaja. Mnogima ta promena nije prijala.

     

    Osećao sam da će Nergalova bolest povoljno uticati na njegovu kreativnost. The Satanist je odličan album. Uspeli su da ostanu svoji, ali i da izađu iz sebe na sjajan način. Objedinili su sve ono što ih je dotad činilo sjajnim bendom. Album je dinamičan, prepun kvalitetnih rešenja, rockish solaža, jakih refrena; i zaista vidim zašto ga neki ljudi ovde proglašavaju krunom karijere.

     

    The Satanist

    Satanica

    Zos Kia Cultus

    Thelema

    Pandemonic Incantations

    The Apostasy

    Demigod

    Evangelion

    Sventevith

    Grom

     

    Svi su mi zapravo dobri, a ova lista je posledica trenutnog hira. :D

    • Upvote 4

  7. The Best Of 2014

    in Opšta metal diskusija

    Posted

    Behemoth – The Satanist

    The Stone – Nekroza

    Panopticon – Roads to the North

    Thantifaxath – Sacred White Noise

    Old Man Gloom – The Ape of God

    Primordial – Where Greater Man Have Fallen

    Mastodon – Once More ‘Round the Sun

    Nachtmystium – The World We Left Behind

    Bongripper – Miserable

    Electric Wizard – Time to Die

    • Upvote 1

  11. Emil Sioran

    in Religija & magija + Filozofija

    Posted

    AUTOMATA

     

     

     

    Dišem zbog predrasuda. Posmatram ideje kako se grče, dok se pustoš samoj sebi smeši… S nestankom znoja u prostoru, i život prestaje; pri najmanjem prostaštvu, oživljava: jedan trenutak je dovoljan.

     

    Kad čovek obrati pažnju na sopstveno postojanje, oseća se poput začaranog ludaka koji bi da prepadne svoje ludilo, da ga imenuje. Navika ublažava naše čuđenje što postojimo: tu smo, i – teraj dalje, imamo svoje mesto u ludnici postojanja.

     

    Budući konformista, ja živim, pokušavam da živim, tako što oponašam druge, poštujuću pravila igre, užasavajući se originalnosti. Rezignacija automata: pretvaraš se da si strastan, a potajno se smeješ tome; priklanjaš se konvencijama samo zato da bi ih mogao krišom gaziti; uveden si u sve protokole, a prebivališta u vremenu nemaš; čuvaš obraz onda kada bi ga neophodno valjalo izgubiti…

     

    Onaj ko sve prezire valjalo bi da izgleda savršeno dostojanstveno, te da i druge i sebe podstiče na greh: tako će uspešnije odigrati ulogu lažnog živog čoveka. Zašto bismo glumili svoje propadanje, kad možemo izigravati blagostanje. Paklu nedostaju maniri: on je poput mučnog prizora iskrenog i neveštog čoveka, ili planete bez smisla za otmenost.

     

    Prihvatam život iz pristojnosti: neprestana pobuna, kao i uzvišeni čin samoubistva, dolaze iz lošeg ukusa. Sa dvadeset godina čovek grmi protiv smeća i neba što se iznad tog smeća širi; zatim se zamara. Tragičan stav prema stvarima dolikuje samo produženom, smešnom pubertetu; potrebno je, međutim, proći kroz bezbrojna iskušenja, da bi se došlo do komedijantske ravnodušnosti.

     

    Onaj ko bi se otrgao od svih važećih načela, a ne bi imao glumačkog dara, pokazao bi se kao gola i čista nesreća, kao savršeno unesrećeno biće. Nema potrebe za stvaranjem takvog modela otvorenosti: život je snošljiv zavisno od stepena mistifikacije koja se u nj unosi. Takav bi model vodio u naprasnu smrt društva, pošto slast zajedničkog disanja počiva na nemogućnosti davanja maha svim našim zadnjim mislima. Podnosimo jedni druge zato što smo svi mi varalice. Onaj ko bi odbio da laže video bi kako mu zemlja beži ispod nogu: mi smo prinuđeni da lažemo. Svaki je moralni heroj ili detinjast, ili neuspešan, ili neizvoran; prava je izvornost u sramu podvaljivanja, u uljudnosti javnog laskanja i potajnog opanjkavanja. Kad bi naši bližnji saznali ono što o njima mislimo, tada bi ljubav, prijateljstvo i odanost zauvek bili izbrisani iz svih rečnika; a kad bismo imali hrabrosti da se izravno suočimo sa sumnjom u sebe, niko od nas ne bi bio u stanju da izusti JA a da se ne postidi. Sve što je živo, od troglodita do skeptika, učestvuje u maskaradi. Pošto se jedino po tom poštovanju spoljašnjih gestova i manira razlikujemo od strvina, to utvrđivanje suštine bića i stvari jeste pogubno za nas; biće bolje budemo li se držali ništavila, koje je prijatnije: građeni smo tako da možemo da podnesemo tek određenu dozu istine…

     

    Duboko u sebe pohranimo uverenje koje je iznad svih drugih uverenja: život nema smisla, on ga ne može imati. Ako bi nas kakvo neočekivano otkriće uverilo u suprotno, morali bismo se bez oklevanja poubijati. Kad bi nestalo vazduha, disali bismo još izvesno vreme; ali kad bi nam uskratili radovanje zbog uzaludnosti, mi bismo se istog časa ugušili.

     

     

    Emil Sioran, Kratak pregled raspadanja

  13. Filmovi - preporuke

    in Film, serije, emisije

    Posted

    Volim kad film otvara mnogo pitanja a ne daje zaokruženu poentu, nego te tera da se sam opredeliš ili prosto samo razmišljaš. Kad ti neko jasno maše poentom, iza toga se gotovo uvek krije neka agenda koja te nagoni na dogmatični način razmišljanja. Nema tu puno filozofije, koliko psihologije. Strah i krivica koja izjeda pojedinca, koliko i celu evropsku civilizaciju. Da li je ta krivica stvarna ili iracionalna, to je opet na gledaocu da proceni.

  14. Filmovi - preporuke

    in Film, serije, emisije

    Posted

    Ostrov se već dugo kanim da pogledam.

     

    Ovih dana gledam filmove Mihaela Hanekea. Mračni su i uznemirujući, a pritom su i artsy. Ponajbolji su White Ribbon, Cache i The Piano Teacher, ali i ostali su vredni gledanja, nema greške.

     

    Meni Metalhead kul filmić. Pogodio me u emociju. Ipak sam ja odrastao na crnom metalu. A i ambijent se lako uvlači pod kožu.

×
×
  • Create New...