Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'gary moore'.

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • YUmetal.net info
    • Obaveštenja & predlozi
    • Koncerti & Okupljanja
  • Metal muzika
    • Domaća metal scena
    • Heavy metal
    • Thrash metal
    • Power & progressive metal
    • Black metal
    • Death & Grind
    • Doom & Gothic METAL
    • Metalcore, NWOAHM & Nu Metal
    • Avantgarde Metal
    • Opšta metal diskusija
  • Ne-metal muzika
    • Domaća rok scena
    • Rock & Hard Rock
    • HC, Punk, Crust, D-Beat i ostala ekipa
    • Gothic, Electro & Industrial + Neofolk
    • Post Rock, Dreampop, Ambiental, Shoegaze...
    • Ostala ne-metal muzika
  • Srodne teme
    • Yumetal youtube muzicke liste
    • Mesto za muzičare
    • Berza
  • Opšte diskusije
    • Kultura, Umetnost, Mediji
    • Religija & magija + Filozofija
    • Nauka
    • Sve & Svašta
  • Arhive
    • Arhiva

Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Location

Found 1 result

  1. Претрага каже да нема теме о овом народном хероју рокенрол музике у земљама Источног блока. Дакле, Глен је басиста/пјевач старије до древне генерације који је крајем 1960-их обитавао у бенду Trapeze а онда добио шансу за пут до звијезда у Deep Purple (Mk.III и IV). До звијезда је и стигао уз помоћ разних кокаина и хероина, па се мало сјебао успут. Тад креће некакво недефинисано таворење гдје вриједи издвојити албум сарадње Hughes/Thrall, затим слиједи ангажман код Garyja Moorea, учешће на Seventh Star ("крњави" Black Sabbath)... и након којечега још, преокрет. Глен се "очистио" негдје 1991. године и као уз помоћ више силе биљежи хит са KLF ( ) а наредне године излази његов први "прави" соло албум, Blues (Shrapnel продукција). Почиње суманута дискографска активност којој је малтене немогуће ући у крај, што соло што у сарадњама са мањим или већим ауторским упливом. Што се музичке приче тиче, Глен је базично фанкирокдушеван чоек али обзиром да је доста урадио по наруџби за јапанско тржисте, понегдје је тај фанк скрајнут ("No, no, Mr. Hughes, no funky, you hard rock!"). Ако је потребно нешто за увод предложити, онда би то били албуми Blues (1992) и Addiction (1996) који су релативно - музички - најусмјеренији. Blues као блуз (са хрпом шредера који солирају) и Addiction исповест.ком колекцију од десет брутално искрених хард рок/гранично хеви нумера. Опет, непрегледна је то шума па се случајним лутањем може наћи нешто овако... Значи, деда је напросто фонтаничан.
×
×
  • Create New...