Jump to content

Православље


Guest 10 dinara
 Share

Recommended Posts

Основна грешка људи који нису имали прилике да се имало упознају са хришћанством.Мада не само са хришћанством него неком другом религијом.Па управо све што си горе навео те позива да размишљаш више него било шта друго.Зашто?Јер су ту постављена фундаментална питања човјекове егзистенције.Зато религија за разлику од философије нуди узрок,смисао и циљ човјековог живота.У јеванђељу рецимо није ти дато неко унивезралзно упутство за твоје понашање,него си позван на узрастање у „висини раста Христова“ како каже апостол.Како је настао свијет?Од када то знамо како је настао?Ево и данас муку мучимо са тим.

 

Nisam imao prilike da se upoznam sa hrišćanstvom? :haha: Pa gde ja živim, na Marsu ili u Srbiji?

Ovo što si ti napisao u ovom pasusu jednostavno nema smisla.

Ja navedem večna čovekova pitanja na koja niko ne zna odgovor osim vas vernika koji tvrdite da znate.

Ti kažeš da te upravo to tera u religiji da razmišljaš.

Kako može da te tera da razmišljaš kada ti već imaš odgovore na sva ta pitanja?

Onda navodiš razlikovanja religije od filozofije a malo dalje u tekstu govoriš da je hrišćanstvo osnovna filozofija u Evropi.

 

Kako bre majku mu nema uputstva kako treba da se ponašamo?? Pa je l' ne treba da se ponašamo isto kao Isus. Pa gde ćeš veće od tog uputsva kada dobiješ "idealan primer".

 

Po Hrišćanstvu svet je nastao tako što ga je stvorio Bog. Za šest dana, sedmi se odmarao. Nije valjda da to ne znaš?

 

 

 

Нико није говорио о сигурности знања и убијеђења у оно што знамо.Слушај шта каже Митрополит Никола Хаџинилоау : ...Од великог је значаја да схватимо да Бог није оно што обично мислимо. Бог је другачији: не другачији у смислу отуђености у смислу

да нам је нешто туђе, страно или удаљености, да је удаљен од нас, него

је другачији у смислу различитости од нас. Бог није оно што нама

„пада на ум" да јесте. Није оно што ми свјесно желимо да буде. Није

оно што разумијемо, нити чак оно што као људи можемо да

разумијемо. Он је изван и изнад нашег хтијења, даље од наших

способности, више од нашег разумијевања. Велика грешка, коју сви

правимо - наша животна грешка! јесте то да мислимо да можемо да Га

изврнемо у предмет спознаје, аргумент, доказ, схватање, дакле да Га

учинимо схватљивим, смјестивим у ум наш...

 

Al' zato jeste ljut, razočaran, ili šta već ako ne pođemo putem koji nam je on zacrtao i koji nam je njegov sin preneo? Koliko je ovde samo spoznaja s obzirom da ništa ne znamo. Kada bih počeo da nabrajam ostale "spoznaje" trebalo bi mi tri dana.

 

Svaka čast Nidži, ali ovo nije misao u osnovi Hrišćanstva, a naročito ne Starog Zaveta.

 

Духовна борба није бјежање од реалности,него је суочавање са њом на једном већем новоу,и није борба против здравог него против болесног разума.Не знам само зашто уопште крећеш да дефинишеш нешто о чему не знаш ништа.Кажу да то има везе са сујетом.

 

Hoćeš da kažeš da je racionalistički pogled na svet bolesni razum?

 

 

За вријме Св.Августина,Јустина Филсофса и Томе Аквинског није било западног источног хришћанства,са изузетком томе аквинског који без обзира што је био католик,био је велики хришћански теолог.

А ово што си цитиро,је искуство монашке аскезе,која укључује у себе ,као обавезан услов,борбу са уобразиљом,зато што се преко уобразиље подстичу и множе страсти које живе у сваком од нас.Крајњи видови подвижнииштва као што су затворниоштво,отшелништво,столпништво и тако даље,имале су за циљ да очисте ум од уобразиље ,да сасуше страсти у срцу,да искључе ум из струјања разнолоких помисли и слика.То се зове сведочење истине.

Али то је ван домета твог поимања,прво морша да научиш основе хришћанске вјере.

 

Kada sam rekao Mračno doba, mislio sam na Srednji vek. Dakle odluči se već jednom da li su to filozofi Mračnog doba ili nisu jer je tvoj argument bio da jesu? I da li sam ja tvrdio da je Mračno doba ubilo filozofsku misao a ti mi naveo ove filozofe za koje sada tvrdiš da ne pripadaju istom.

Uvek me fascinira kako od katolika uzimate stvari koje vama odgovaraju a odbacujete i ograđujete se od svega onoga što je po vas loše.

 

Askeza je jedno a mazohizam je nešto drugo koliko ja znam. I kako sam pročitao crkva ga se zbog njegovog mazohizma prvo odrekla. I dalje mi nije jasno koja je bila njegova filozofija al' dobro...

 

 

Не зове се џаба хришћанство религија љубави.Рецимо,Господ у јеванђељу не говори само о љубави већ и о мржњи према ближњима.

 

Može da se zove i leteći cirkus što se mene tiče. Hrišćanstvo se nije širilo pomoću ljubavi i te ljubavi nema ništa više nego u bilo kojoj drugoj religiji. Zašto onda odbacujete druge religije i zašto ti odbacuješ Muhameda? Zašto je nama profesor iz veronauke govorio da se "klonimo onih koji su zalutali" (misleći time na katolike).

 

Основна философска мисао у европи је хришћанска.Европа прије него ли је примилила хришћанство је била примитивна и већини случајева паганска,тј, идолопоклоничка.Сва умјетност,култура коју познајемо из европе је хришћанска у својој основи.Остављам ти да сам провјериш.

 

Haha, naravno da je bila primitivna, sva sreća pa dođoše Hrišćani :haha:

A Grčka, Rim?

Sva umetnost i kultura Evrope nastala je iz kolevke ovog istog kontinenta a to je Antička Grčka. Antička Grčka nije bila Hrišćanska. Proverio!

Ovaj isti kontinent je nakon udara Hrišćanstva nastavio da napreduje tek nakon vraćanja antičkoj kulturi. To su osnovne stvari, čudi me da ne znaš.

 

 

Извукао цитат из јеванђеља,и тиме ћеш да ми докажеш оно шта тврдиш?Буди озбиљан замолио бих те.Знаш како зову оне који нису ни прочитали нешто,а овамо знају да из контекста извлаче цитате за које мисле да би им ишла у корист.

 

Pa imam hiljadu dokaza da vaša crkva odbacuje sve koji joj ne pripadaju. Oni koji nisu kršteni čak ni ne postoje pred Bogom. Pa pre svega vidim tebe kako govoriš o Muhamedu i Islamu...

 

 

Наравно да је ријеч та којом се он обраћа људима.У књизи постања Господ заповиједа ријечју.Тамо пише : “ рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.“

Други дио твог питања нимало није једноставан.Добро си примјетио да ли они у тренутку схватају и 100% су сигурни да је то од Бога.Светитељи Цркве Божије се налазе у непрестаном општењу са богом.То општење садржи у себи пподвиг и љубав према њему.А о томе како знају да то није од ђавола,урпаво чува наша Црква као предање отаца и то се зове учење о прелести.То учење су састављали они који су живели Христом,који су дисали јеванђељем.

 

Sve je to super ali ti i dalje izgleda ne znaš šta je podsvest a siguran sam da oni pojma nisu imali šta je. Osim toga meni i dalje nije jasno kako savršenstvo može da zapoveda, govori i zašto bi to činilo.

I opet zašto verovati njima a ne drugim raznim prorocima i misticima? Nije li zgodno da tvoja crkva polaže monopol na čuda i da su prava čuda i prosvetljenja samo ona koja ona odobri?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam imao prilike da se upoznam sa hrišćanstvom? Pa gde ja živim, na Marsu ili u Srbiji?

Уз дужно поштовање,али не дјелује ми тако.Ја себе не стављам у позицију као да га ја знам,али имао сам прилике да упознам људе који су га упознали,и наишао сам на много зрелија размишљања.Ево рогозуб зна нешто.

 

Ja navedem večna čovekova pitanja na koja niko ne zna odgovor osim vas vernika koji tvrdite da znate. Kako može da te tera da razmišljaš kada ti već imaš odgovore na sva ta pitanja?

Већ сам ти одговрио да ни религија нема коначане одгворе на та питања.

 

 

Kako bre majku mu nema uputstva kako treba da se ponašamo?? Pa je l' ne treba da se ponašamo isto kao Isus. Pa gde ćeš veće od tog uputsva kada dobiješ "idealan primer".

Не треба да се понашамо као Исус.Нисмо ми хришћани неки имитатори,па да глумимо исуса или било кога другог на земљи.Сваки човјек је својствена личност,и као такав је позван на превазилажење своје пале природе и обновљење лика божијег у себи..Хрисотос нас је позвао рецимо да то радимо тако што ћемо :...“ Љубити непријатеље своје, добро творити онима који вас мрзе;“ „...и тако што ћемо бити савршени као што је Отац Његов Небески“.

 

Po Hrišćanstvu svet je nastao tako što ga je stvorio Bog. Za šest dana, sedmi se odmarao. Nije valjda da to ne znaš?

А шта знали то 6 дана?И шта значи то Бог се одмарао? Ево рецимо пише да се БОГ одморио седмог дана а Христос каже у јеванђељу:Мој Отац стално дјела те стога и Ја дјелам. А и да не пише тако у јеванђељу,шта то значи да се БОГ одморио? Али шта значи ``дан``?Је ли то дан од 24 часа или неки временски период од милион година?У Постању пише да је четвртог дана створено Сунце са Мјесецом.По чему су се рачунали дани прије стварања Сунца и Мјесеца?

Al' zato jeste ljut, razočaran, ili šta već ako ne pođemo putem koji nam je on zacrtao i koji nam je njegov sin preneo? Koliko je ovde samo spoznaja s obzirom da ništa ne znamo. Kada bih počeo da nabrajam ostale "spoznaje" trebalo bi mi tri dana.

Svaka čast Nidži, ali ovo nije misao u osnovi Hrišćanstva, a naročito ne Starog Zaveta.

Хм,нисам наишао ни на једног човјека који је неку ствар или појаву ословио именом које одражава њену суштину.

Hoćeš da kažeš da je racionalistički pogled na svet bolesni razum?

Нећу то да кажем.

 

 

Kada sam rekao Mračno doba, mislio sam na Srednji vek. Dakle odluči se već jednom da li su to filozofi Mračnog doba ili nisu jer je tvoj argument bio da jesu? I da li sam ja tvrdio da je Mračno doba ubilo filozofsku misao a ti mi naveo ove filozofe za koje sada tvrdiš da ne pripadaju istom.

 

Мимоишли смо се.Философи које сам набројао нису стварали у мрачном добу,међутим августинова теолошка мисао је била актуелна и у том вијеку.Међутим,када се већ хваташ за тај средњи вијек,тај вијек је био мрачан за запад,али је за исток био изузетно свијетли вијек.У том средњем вијеку је Црква божија је дала Григорија Паламу,једног од великих Отаца Цркве и дошло је до преокрета у монашком исихазму на светој гори.

 

Uvek me fascinira kako od katolika uzimate stvari koje vama odgovaraju a odbacujete i ograđujete se od svega onoga što je po vas loše.

Католиц и и данас имају добрих теолога.Оно што ми одбацујемо је неслагање у догматским стварима као и питања папске власти.Мада и у већини случајева њихова теологија је схоластичка по угледу на Тому Аквинског,и нема много везе са светототачким богословљем источне православне цркве.То је оно што је запад изгубио.

Askeza je jedno a mazohizam je nešto drugo koliko ja znam. I kako sam pročitao crkva ga se zbog njegovog mazohizma prvo odrekla. I dalje mi nije jasno koja je bila njegova filozofija al' dobro...

 

Не схваташ појам монашке аскезе.Тај „мазохизам“ је својствен монасима који су одричући се свијета ступили на подвиг христове љубави.Имаш много таквих примјера у историј монашке традиције.Код нас има монаха таквог подвига.Први од њих је Свети Сава,који је као архиепископ вијеме проводио у својој испосници (код манастира Студенице) гдје је Занемаривао је своје тело да би дух господарио над њим.И данас има таквих монаха на светој гори.

 

 

Može da se zove i leteći cirkus što se mene tiče. Hrišćanstvo se nije širilo pomoću ljubavi i te ljubavi nema ništa više nego u bilo kojoj drugoj religiji.

Није овдје битно чиме се ширило хришћанство.Важно је да она дала један револуционарни преокрет у историји човјечанства,као истинско божије откривење.Може оно да се шири мачем и пушкама,али то неће умањити њен значај.И молим те да почен да разграничаваш појам западног од источног хришћанства од 1054 године.Јер се инквизиторски период,у католицизму заснивао на лажној идеји „Дражава је Црква,а римски првосвештеник као глава те државе

 

 

 

Ovaj isti kontinent je nakon udara Hrišćanstva nastavio da napreduje tek nakon vraćanja antičkoj kulturi. To su osnovne stvari, čudi me da ne znaš.

 

 

А чиме се осликавало враћање античкој култури?Да ли изградњом пантенона или цркава?Да ли сликањем зевса и херкулеса или Христа и мајке божије?Иако сам мишљења да је таквим враћањем античкој традици,хришћански дух умногоме смањен на западу,То се и поред велике културе и умјетности осликава у ренесанси,бароку и готици.

Pa imam hiljadu dokaza da vaša crkva odbacuje sve koji joj ne pripadaju. Oni koji nisu kršteni čak ni ne postoje pred Bogom. Pa pre svega vidim tebe kako govoriš o Muhamedu i Islamu..zašto onda odbacujete druge religije i zašto ti odbacuješ Muhameda?

Сви постојимо пред Богом,а света тајна крштења је услов за учешће у светим тајнама наше Цркве,јер наш живот у цркви је светотајински живот. То је и заповјест Христова „Идите, дакле. и

научите све народе. крстећи их у име Оца, и Сина и Светога Духа" (Мат. XXVIII,

19).

Ја о Мухамеду и Исламу дискутујем и одбацујем га као пророка божијег тј.неког ко је примио откривање од Бога.

 

Sve je to super ali ti i dalje izgleda ne znaš šta je podsvest a siguran sam da oni pojma nisu imali šta je.

Какве везе има подсвјест са овим што сам писао?Или хоћеш да кажеш како сви људи до 20 вијека који нису чули за подвјест су були у самообмани?

 

Osim toga meni i dalje nije jasno kako savršenstvo može da zapoveda, govori i zašto bi to činilo.

I opet zašto verovati njima a ne drugim raznim prorocima i misticima? Nije li zgodno da tvoja crkva polaže monopol na čuda i da su prava čuda i prosvetljenja samo ona koja ona odobri?

 

Теби доста тога није јасно,а не само како Господ може да заповиједа.Проблем је код тебе што имаш једну потпуну искривљену слику када је поимање Бога у хришћанству у питању,и у својим имагинацијама га замишљаш као неко врховно божанство које у својој божанственсоти и савршености обитава ван нас пропадљивих људи.Његову савршеност управо свједочи разни начини на које нам се јавља.Друго,нисам наишао ни на једног човјека који је неку ствар или појаву ословио именом које одражава њену суштину.Тако је и са Богом.Већ сам ти рекао зашто,твоје оћеш ли то прихватити.И црква не полаже монопол,није она крива што се истина свједочи у њој.

Edited by SixStepsOnTheMoon
  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Уз дужно поштовање,али не дјелује ми тако.Ја себе не стављам у позицију као да га ја знам,али имао сам прилике да упознам људе који су га упознали,и наишао сам на много зрелија размишљања.Ево рогозуб зна нешто.

 

Aha, sad ćemo ga predstaviti kao neku misteriju. Dovoljno je da znam osnovne stvari pa da mogu da postavim pitanja koja postavljam. I kao što sam rekao, za vašu crkvu su najbitniji oni koji nisu dodirnuli sveto pismo a boje se da ne završe u paklu.

 

Већ сам ти одговрио да ни религија нема коначане одгворе на та питања.

 

A ja sam te već pitao kako to da nema. Ima odogovor zašto smo ovde - Bog nas je stvorio. Ima odgovor kako je nastao Svet - Bog ga je stvorio. Niko se ne pita i ne sme da se pita dalje od toga. Kao konačan odgovor bude: zato što je Bog tako hteo. Ima odgovor šta će biti kad umremo - idemo na suđenje pa u raj ili pakao. Ima odgovor šta da radimo - da poštujemo Božije zakone koji se nalaze u svetom pismu i da budemo kao Isus.

 

Не треба да се понашамо као Исус.Нисмо ми хришћани неки имитатори,па да глумимо исуса или било кога другог на земљи.Сваки човјек је својствена личност,и као такав је позван на превазилажење своје пале природе и обновљење лика божијег у себи..Хрисотос нас је позвао рецимо да то радимо тако што ћемо :...“ Љубити непријатеље своје, добро творити онима који вас мрзе;“ „...и тако што ћемо бити савршени као што је Отац Његов Небески“.

 

Dakle hrišćanstvo propoveda individualizam? Ja tvrdim da je upravo Isus Hrišćanski ideal ponašanja. Ako ne on onda ova zadnja tvoja rečenica, da budemo kao Otac Njegov Nebeski.

 

А шта знали то 6 дана?И шта значи то Бог се одмарао? Ево рецимо пише да се БОГ одморио седмог дана а Христос каже у јеванђељу:Мој Отац стално дјела те стога и Ја дјелам. А и да не пише тако у јеванђељу,шта то значи да се БОГ одморио? Али шта значи ``дан``?Је ли то дан од 24 часа или неки временски период од милион година?У Постању пише да је четвртог дана створено Сунце са Мјесецом.По чему су се рачунали дани прије стварања Сунца и Мјесеца?

 

Vidiš to sve i mene zanima :haha:

Ali imam neku predstavu kako je to nastalo: onaj ko je to pisao nije baš dobro baratao sa logikom i razumom, njegovo je bilo da prikaže kako je Bog moćan, i onda mu je ovako nešto palo na pamet.

Sada to može da se tumači ovako ili onako, isto kao što možeš da tumačiš sve što je napisano na više načina. Svaku bajku, basnu, pripovetku itd...

 

Хм,нисам наишао ни на једног човјека који је неку ствар или појаву ословио именом које одражава њену суштину.

Hoćeš da kažeš da je racionalistički pogled na svet bolesni razum?

Нећу то да кажем.

 

Jao sad ćeš na to da se vadiš :haha:

Poenta je da navodite par desetina osobina Boga. Onda kažete nije Bog to, ne možemo mi razumeti šta je. A istina je da ako ništa drugo ti čvrsto veruješ da je Bog dobar, da je Bog pravedan, da je Bog ljubav i da Bog prašta i to u potpunim značenjima tih reči.

Pa kako sam ja shvatio bolestan razum je za tebe ne prihvatanje boga...možda grešim.

 

Католиц и и данас имају добрих теолога.Оно што ми одбацујемо је неслагање у догматским стварима као и питања папске власти.Мада и у већини случајева њихова теологија је схоластичка по угледу на Тому Аквинског,и нема много везе са светототачким богословљем источне православне цркве.То је оно што је запад изгубио.

 

I to me oduvek fasciniralo. I katolici i pravoslavci imaju istu osnovu i u suštini kotiste ista predanja. U centru i jednog i drugog je Isus, ljubav itd...

Onda katolici izvedu stvari kao što je inkvizicija, spaljivanje, krstaši i onda vi kažete to nema veze sa nama. To direktno ima veze sa vašom religijom jer ste nastai od iste stvari a te stvari su dokaz kako se ta religija primila na određenom prostoru i kako deluje i može da deluje na čoveka.

 

 

Није овдје битно чиме се ширило хришћанство.Важно је да она дала један револуционарни преокрет у историји човјечанства,као истинско божије откривење.Може оно да се шири мачем и пушкама,али то неће умањити њен значај.И молим те да почен да разграничаваш појам западног од источног хришћанства од 1054 године.Јер се инквизиторски период,у католицизму заснивао на лажној идеји „Дражава је Црква,а римски првосвештеник као глава те државе

 

Kako samo može da ne bude bitno kako se širilo? Bitno je kako se širilo i kako se održava. A to je uglavnom strah, a ono što u strahu nastaje to po mom mišljenju ne može biti dobro. Revolucionarni pokret koji je doslovno ubio nauku i filozofiju i spalio Aleksandrijsku biblioteku 391. godine. Crkva tada postavlja monopol na znanje i pismenost. Praktično i nisu postojali pismeni van crkve što joj je dalo nezamislivu moć.

 

 

 

А чиме се осликавало враћање античкој култури?Да ли изградњом пантенона или цркава?Да ли сликањем зевса и херкулеса или Христа и мајке божије?Иако сам мишљења да је таквим враћањем античкој традици,хришћански дух умногоме смањен на западу,То се и поред велике културе и умјетности осликава у ренесанси,бароку и готици.

 

Vraćalo se pre svega duhom i misli. I crkve su građenje po uzoru na pantenone i Hrist je slikan po uzoru na Zevsa.

 

 

Сви постојимо пред Богом,а света тајна крштења је услов за учешће у светим тајнама наше Цркве,јер наш живот у цркви је светотајински живот. То је и заповјест Христова „Идите, дакле. и

научите све народе. крстећи их у име Оца, и Сина и Светога Духа" (Мат. XXVIII,

19).

Ја о Мухамеду и Исламу дискутујем и одбацујем га као пророка божијег тј.неког ко је примио откривање од Бога.

 

A ako ne budu hteli da se krste i "nauče"? Šta onda?

Zašto ga odbacuješ? Zato što nije u okviru tvoje crkve?

 

Какве везе има подсвјест са овим што сам писао?Или хоћеш да кажеш како сви људи до 20 вијека који нису чули за подвјест су були у самообмани?

 

Kako nema čoveče? Pa podsvest je najmoćniji aparat koji upravlja nama a da toga nismo svesni (logično). Za podsvest kao takvu sigurno nisu čuli a ni dan danas ljudi nisu svesni šta sve ona može.

 

 

Теби доста тога није јасно,а не само како Господ може да заповиједа.Проблем је код тебе што имаш једну потпуну искривљену слику када је поимање Бога у хришћанству у питању,и у својим имагинацијама га замишљаш као неко врховно божанство које у својој божанственсоти и савршености обитава ван нас пропадљивих људи.Његову савршеност управо свједочи разни начини на које нам се јавља.Друго,нисам наишао ни на једног човјека који је неку ствар или појаву ословио именом које одражава њену суштину.Тако је и са Богом.Већ сам ти рекао зашто,твоје оћеш ли то прихватити.И црква не полаже монопол,није она крива што се истина свједочи у њој.

 

Nemam ja iskrivljenu sliku nego je vi stalno menjate. Te mu navodite neke osobine, ne kažete da nije takav, te ga prestavljate u obliku čoveka, te kažete da je on duh, te mu dajete emocije, te kažte da je on svuda, te kažete da smo svi isti pred njim, te kažete da oni koji ne veruju u njega neće dobiti večni život... Svako normalan ko preispituje ove stvari mora ostati zbunjen.

Ja lično upravo ne verujem da on obitava van nas, ja verujem da smo svi mi Bog i da smo svi deo iste energije. U isto vreme čovek je stvorio ideju u Bogu i svako ima svoju, tako da su i ti ljudi koji su pisalo sveto pismo imali svoju...doduše mnogo nelogičnu i nerealnu u koju bi mi svi trebali da verujemo...

Edited by Dead Man Walking
  • Upvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Seven New Bishops for the Indian Orthodox Church

4773_NpAdvMainFea.jpg

 

dscn1668.jpg

 

dscn1692.jpg

 

dscn1696.jpg

 

dscn1678.jpg

 

dscn1680.jpg

 

Indian Orthodox Church

India/Kerala/Kottyam:The Indian(Malankara) Orthodox Church have consecrated seven new Bishops on May 12th 2010 at Mar Elia Cathedral (Cathedral of Catholicos of the East & Malankara Metropolitan) , Kottayam. His Holiness Mor Beselius Marthoma Dydimus I (Catholicose of the Apostolic Throne of St Thomas and Malankara Metropolitan was the chief celebrant assisted by His Beatitude Paulose Mar Militheos (Catholicose Designate) and other Metropolitans of the Church. Seven Bishops are consecrated together for the for the first time in the history of the Indian Orthodox Church.

New Names of Bishops: Dr. Yuhanon Mar Dimithrayos (Fr. Dr. John Mathews), Dr. Yuhanon Mar Thevodoros (Fr.Dr. Nathaniel Ramban), Yacob Mar Elias (Fr. V. M. James), Joshuva Mar Nikodimos (Fr. Yuhanon Ramban), Dr. Zachriaha Mar Aprem (Fr. Dr. Sabu Kuriakose), Dr. Geevarghese Mar Julios (Fr. Dr. George Pulikkottil), Dr. Abraham Mar Seraphin (Fr. Dr. V. M. Abraham).

Share this post


Link to post
Share on other sites

I kao što sam rekao, za vašu crkvu su najbitniji oni koji nisu dodirnuli sveto pismo a boje se da ne završe u paklu.

Одакле теби ова информација?Ово вјероватно говориш у своје име,претпостављам нека твоја верзија која као и прошлог пута није нимало објективна.Прво, те људе нико не тјера да иду у цркву,ту су својом слободном вољом,Друго,црква није нека нека организација која има корист од ових или оних.У њој су хвала Богу позвани и они који су прочитали и они који нису.Нити је мјеродаван фактор чињеница да је неко прочитао или није Оно се чита сваке недеље на Литургији,тако да и ако није имао прилике да га „додирне” имао је прилике да га чује. У суштинском значењу,Црква и брине и њој су најбитнији ти који нису имали прилике да „додирну“ Свето Писмо,јер Господ је рекао „Идите и научите све народе...“. Значи Црква је ту да кроз литургијску заједницу научи своје вјернике о паклу ,и да се не боје њега него да своју наду положе на милост божију у не очајавају превише.

A ja sam te već pitao kako to da nema. Ima odogovor zašto smo ovde - Bog nas je stvorio. Ima odgovor kako je nastao Svet - Bog ga je stvorio. Niko se ne pita i ne sme da se pita dalje od toga. Kao konačan odgovor bude: zato što je Bog tako hteo.

А ко је тај Бог?Како је он стварао овај свијет?Сви се ми питамо зашто смо бачени овдје на земљи.Зашто је Бог тако хтио?Како да дефинишемо божију потребу за стварањем овог свијета?Коначних одговора нема.

ma odgovor šta će biti kad umremo - idemo na suđenje pa u raj ili pakao.

У рају и паклу,који су сами по себи врло релеватни појмови које ми често визуелно доживљавмо као мјеста неке бруталне тортуре или мјесто неке миришљаве ливаде са пољским криновима,али то није тако.Свеопште васкрсење иде на крају,тако и праведни суд Господњи па тек онда рај или пакао. До страшног суда,душе ће пребивати тамо гдје су одабрале овдје на земљи.Зато Хришћанство и њена Црква чувају свету тајну исповјести и покајања јер је речено у писму :“ „Примите Духа Светога.

Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се" (Јн.

XX, 22—23).

Ima odgovor šta da radimo - da poštujemo Božije zakone koji se nalaze u svetom pismu i da budemo kao Isus.

Не само да поштујемо,него да и у својим животима испуњавамо по нашој снази те законе.Нико не треба да их испуњава присилно,него слободнм вољом,тако да не видим ништа лоше у томе.И опет ти кажем нетреба да будемо као Исус,него требамо да будемо дјеца божија сабрана у љубави у Цркви Божијој.Због погрешног тумачења данас имамо лажне христосе и проповједнике,на које је сам Христос упозоравао.

Dakle hrišćanstvo propoveda individualizam? Ja tvrdim da je upravo Isus Hrišćanski ideal ponašanja. Ako ne on onda ova zadnja tvoja rečenica, da budemo kao Otac Njegov Nebeski.

Не проповједа индивидуализам у смислу неке отуђености и самовоље,него проповједа непроцјењиву вриједност сваке индивидуе као личности – једне и непоновљиве,која има од зачећа потенцијал за вјечност.

Vidiš to sve i mene zanima

Ali imam neku predstavu kako je to nastalo: onaj ko je to pisao nije baš dobro baratao sa logikom i razumom, njegovo je bilo da prikaže kako je Bog moćan, i onda mu je ovako nešto palo na pamet.

Sada to može da se tumači ovako ili onako, isto kao što možeš da tumačiš sve što je napisano na više načina. Svaku bajku, basnu, pripovetku itd...

Кад докажемо да је књига постања неистинита онда можемо да је квалификујемо као бајку,басну или приповјетку неког надуваног лика који написао да би преварио покољења људи до дана данашњег а то је период од преко 3000 година. :zeleni:

Pa kako sam ja shvatio bolestan razum je za tebe ne prihvatanje boga...možda grešim.

Па у суштини јесте.Ту се човјек затвара за вјечност,и ограничава себе на овоземаљско бивствовање које траје 5,10,20,30,40,50,60,70,80 година.

I to me oduvek fasciniralo. I katolici i pravoslavci imaju istu osnovu i u suštini kotiste ista predanja. U centru i jednog i drugog je Isus, ljubav itd...

Onda katolici izvedu stvari kao što je inkvizicija, spaljivanje, krstaši i onda vi kažete to nema veze sa nama. To direktno ima veze sa vašom religijom jer ste nastai od iste stvari a te stvari su dokaz kako se ta religija primila na određenom prostoru i kako deluje i može da deluje na čoveka.

Добро.Замисли да си ти човјек који отворио неку организацију која помаже болесним људима.Временом та организација доживи невјероватно повјерење друштва и прошири се на остлаим просторима и континентима.И замисли да се у тој оргнизацији на једном мјесту деси следећа ствар.У тој организацији на неком мјесту крену да уцјењују људе,да их брутално муче због неиспуњава одређених услова,да потајно убијају болеснике и искоришћавају њихове органе,и почну да се баве трговином истих и све ради свог личне користи...и сад ми реци да ли то има везе са провобитном основом саме организације или са људима те организације?

Revolucionarni pokret koji je doslovno ubio nauku i filozofiju i spalio Aleksandrijsku biblioteku 391. godine. Crkva tada postavlja monopol na znanje i pismenost. Praktično i nisu postojali pismeni van crkve što joj je dalo nezamislivu moć.

За судбинау поменуте библиотеке нису криви само хришћани.Не оправдавам паљење библиотеке ко ни касније убиство Хипатије које се у неким историјским изворима приписује Св.Кирилу,али историјски гледано има ту много фактора који су утицали на такав однос хришћана према паганској култури,а и немамо поузданих података шта се дешавало у околностима 3 и 4 вијека.

Vraćalo se pre svega duhom i misli. I crkve su građenje po uzoru na pantenone i Hrist je slikan po uzoru na Zevsa.

Па реци као човјек да је античка култура је у преводу била само средство коју су хришћани користили за изградњу Цркава,сликарство итд.

Ja lično upravo ne verujem da on obitava van nas, ja verujem da smo svi mi Bog i da smo svi deo iste energije.

Из овога,али и свега што си до сада рекао може лако да се извуче закључак да у својим коријенима показујеш извјесну дозу пантеизма. :zeleni:

 

6steps je dobio pwn u debatama, tako da cje sada da poustuje samo vesti x)

170fs799081.gif

  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

x3svms.jpg

 

 

Старац Јефрем Филотејски и Аризонски

 

О ДУХОВНОМ РАТУ

 

Када говоримо о духовном рату, треба да размотримо тактику коју непријатељ користи да би нас намамио да паднемо у грех, да би узео наше срце, ум и душу од Господа, да би нас упрљао својом нечистотом, да бисмо живели као он, ваљајући се у блату. Апостол Павле каже у посланици Ефесцима да не ратујемо против крви и меса. То није телесни рат – у коме војује тело против тела, већ је то рат који се води у другом облику. То је духовни и умни рат. Дух ратује против духа. Свако од нас у себи има унутарњи дух, који је створен по лику Божјем. Тај унутарњи дух, који обитава у нашем телу, је прави део нас који се бори против ђавола. Очигледно, ђаво настоји свим снагама да нас наведе да паднемо у грех. Ђаво има огромно искуство за собом. Он има добро увежбане методе и тактику којима нас може навести да сагрешимо. На пример, један од првенствених метода ђавола је да убаци лошу помисао у наш ум. Једно од оруђа којим се користи је и машта, односно оно што називамо умним приказима, сликама. Ти умни прикази нас вуку у правцу греха. Воде нас у таму и ђавољу прљавштину.

Зашто ђаво то ради? Зашто је он толико пун мржње, злобе? Зашто толико жели да се противи Богу? Пре свега, ђаво то ради из љубоморе. Он је опседнут и обузет љубомором јер зна за сва добра која нам је Господ припремио. Због тога се још више труди будући да нема приступ тим благословима, јер се побунио и отпао од Бога, и постао потпуни супарник Божји. Из мржње и љубоморе, којима је обузет, хоће да каже Господу: „Види колико њих сам узео од Тебе. Узалуд си послао Сина Свога да умре на крсту. Ево види колико сам њих сам повео са собом.“ Тиме жели да огорчи Господа. Хоће да каже да су сав труд, сва енергија коју је Господ уложио да би нас привео спасењу, били узалудни. И на тај начин ђаво односи „гусарску победу“ - иако пада са људима, труд му се исплатио јер се осветио Богу. То је његов став.

 

О помислима

Свети Оци Цркве нам кажу да ђаво чини да греси на почетку изгледају као мрави, као нешто веома мало, наизглед безначајно, врло мало, препредено, као неприметни покрети душе. Чак су и оне мале мисли о којима сањаримо, које изгледају тако неважне, могуће замке у духовном рату. Можда ћемо рећи себи: „То је мрав, отићи ће.“ Али, ако одмах не одбацимо те мисли, према речима Отаца, оне мало-помало постају све јаче, све моћније и у ствари могу да нас преваре и дођу до тога да се онај мали мрав, који је пре био тако безазлен и безначајан, претвори у лава, односно у нешто што је веома опасно и готово немогуће искоренити. Свети Исак Сирин каже да је лако изаћи на крај с ђаволом на почетку, али чим успе да угура ногу у врата, тада постаје много теже да се човек избори са њим. Главно је да се трудимо да избришемо маштање, покрете душе и мисли које нам ђаво убацује. Треба их одмах ишчупати из корена. Име Исусово је оружје којим одгоне се зле мисли. У Старом Завету пише да треба да призовемо име Бога Јаковљевог. Наравно, то је име Исуса Христа. Дакле, време да изађемо на крај са помишљу је док је мала. Зато је неопходна духовна пажња. Пази, бди, посматрај све ствари. Мотри на оно што твоје очи гледају, прати мисли у свом уму, увери се да нема ничег скривеног у твом срцу, што може наудити твом духовном животу. Пази на све. Стави филтер. Пази да те околно загађење не испрља и одведе у грех. Узмимо као пример жену која има малу цисту или израслину на грудима. Ако пориче да израслина постоји и не оде код лекара, или се претвара да је то нешто мало што ће нестати само по себи, мало-помало израслина ће расти и постати опасна по живот. Оног тренутка када осетимо да нешто није као што би требало да буде, треба одмах да одемо и решимо проблем док је мали.

У духовном рату који водимо, Христос нам даје светлоносно оружје. То су дарови Духа Светога. На пример, даром љубави се супростстављамо мржњи. Добрим помислима, које се рађају од Духа Светога, можемо победити лоше помисли. Наша истинита вера ће победити сваку сумњу која нам долази у мисли. Постоји читав процес супротстављања злу чињењем добра. Узмите на пример, операцију у којој хирург пресече неки нерв. Када пресечете нерв, део тела који је с друге стране нерва је мртав. У њему више нема живота нити покрета. Исто се дешава, када се пресече енергија греха. Ако истински пресечемо помисли пре него што постану греси и ако употребимо средства која су нам дата и почнемо да имамо у себи свете мисли, зауставићемо циркулацију зла и ђаволову енергију, и он нас неће нас одвести у нечистоту. Зато треба да стражимо.

Имамо две ствари којима можемо да проверимо сваку од помисли која нам долази у ум. Једна је Закон Божји а друга Свети Дух који нас просветљује. Све помисли се могу проценити на основу Духа Божјег и закона Божјег. Лоше помисли можемо зауставити пре него што стекну упориште у нашем животу. Ево још једне илустрације: ако живиш негде где пуно људи пролази испред твојих врата, не отвараш их сваком пролазнику већ правиш разлику: прво провериш ко стоји пред вратима пре него што га пустиш да уђе. Исто је и у нашем духовном животу. Ако неко дође и покуца на врата нашег ума, то јест било да ђаво хоће да нам убаци неку помисао или је у питању нешто друго, морамо га проверити, морамо га зауставити пре него што направи себи упориште. Ако дозволимо тој помисли да уђе, односно ако допустимо тој особи да уђе, пре него што имамо прилику да видимо ко је, она улази, и заузима место у нашем дому. После неког времена се осмељује, и пре него што се освестиш, везује нас и преузима наш дом. Као што св. Исак Сирин каже, „не отварај врата!“ Ако видиш ко је, ако видиш да тај није на добром гласу, затвори врата и отерај га Исусовом молитвом, „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме“. Тако га отерај. Када те помисли дођу, не уступај им ни мало места јер, чим им даш мало простора, оне ставе ногу у врата и мало-помало раде на томе да уђу и освоје читаву кућу. И тако, уместо у светлости, остајемо у тами. Уместо у Рај, идемо у пакао. Уместо да будемо са Господом, провешћемо вечност са демонима, који ће нас гушити, мучити. Постоје само две могућности: или ћемо бити са Господом у Рају или ћемо провести вечност одвојени од Бога, у друштву демона. Дакле, све почиње од помисли. Запитајмо се куда желимо да идемо, с ким желимо да проведемо вечност. Држимо свој ум чистим.

 

О молитви

Једном је идолски жрец срео неке монахе, и почео да разговара са њима о молитви. Упитао их је: „Када се молите, да ли вам Бог нешто говори?“ А они су одговорили: „Не“. Затим је он рекао: „Када се ја молим, он ми одговара. То мора да значи да је моја молитва чистија и боља од ваше.“ Наравно, жрец се није молио Богу, већ ђаволу, и овај му је одговарао на молитве. Много пута, када се молимо, Бог нам не одговара, јер наша молитва има неке „паразите“. Другим речима, нешто нам одвлачи пажњу. Ум нам је расејан. Молитве се обављају као формална, рутинска ствар. У њима нема суштине. Молимо се, али размишљамо о другим стварима. Мисли које нам одвраћају пажњу нас одвајају од молитве. Много пута се молимо а не знамо шта говоримо. Ако ми не знамо шта говоримо, ако на пример изговарамо молитву Господњу а не схватамо шта говоримо, како ће нас онда Бог разумети? Веома је битно да смо усредсређени на речи молитве. Наравно, постоји једна молитва која превазилази остале, која нам много помаже да саберемо пажњу. То је Исусова молитва. Иако је врло једноставна и може се изговорити у једном даху - врло је јака, врло моћна, и може да дејствује уз велику благодат Божју јер садржи свето Исусово име. Наша имена немају у себи силу које има име Исусово, јер је то једно од имена Божјих. Када призивамо име Исусово, призивамо у помоћ сву силу, духовну енергију и благодат, које само име откључава за нас. Чим се пробудимо ујутру, потребно је да што пре умно призовемо Исусово име, да помислимо на Бога. Док обављамо послове током дана, када улазимо у аутомобил, поново, умно призивајмо име Исусово да бисмо имали Божју заштиту. Држимо ум у Богу, као неку врсту осигурања, која нас штити, брине се о нама, и води нас ка спасењу. Стављамо у своје аутомобиле крстиће, иконице као благослов, тражећи Божју помоћ. Колико тек можемо осигурати свој живот призивањем Исусовог имена! Ми, хришћани, морамо схватити да је молитва дисање нашег живота. То је наша духовна храна. Другим речима, ако се не молимо, не можемо да живимо, умиремо. Нећемо имати ту радост да вечност проведемо са Христом. Када држимо име Господње у уму, онда речи из Светог Писма и Свете Тајне почињу да пуштају корен у нашем животу. Развијају у нама неку врсту богатства и приводе нас све ближе к Богу.

 

О смрти

Многи од нас имају страх Божји. Бојимо се смрти. Већина нас се плаши телесне смрти. Али, телесна смрт није оно чега се треба бојати. Она није тако важна. Оно чега треба да се бојимо је духовна смрт. А тога се не бисмо бојали да смо се помирили с Богом. Тај страх нам не би сметао. Али будући да наша савест сведочи против нас, бојимо се смрти. То је грех, а бојимо се смрти због чињенице да се нисмо помирили са Богом. Када бисмо имали право срце пред Богом, телесна смрт нам не би нам ништа значила. Знали бисмо да смо спремни да идемо. Човек би сматрао смрт као (одлазак на) одмор на неком месту јер зна да ништа лоше није учинио. Не би му сметала. Знам ко сам и знам шта сам радио. Када знаш да си нешто погрешно учинио и да те је полиција ухапсила, мисао би ти одмах рекла: „Јао, ухватили су ме“! Исто је и у духовном животу. Када смо са Господом, ако смо у Господу, ако нам је ум у Господу, осигурани смо те се немамо чега бојати. Ако ништа лоше нисмо учинили, немамо се чега бојати. Чак ни саме смрти.

 

Питања и одговори

Шта да радимо када нам ђаво убацује у ум и мучи нас гресима из наше прошлости?

Старац Јефрем: Наравно, када нешто из наше прошлости исплива на површину, то може да представља проблем. Ако се тиме нисмо раније бавили, може да прерасте у велики проблем. Морамо да применимо одговарајући лек. Шта би то могло да буде? Да бисмо се супротставили злом утицају из прошлости, морамо прибећи исповести, молитви, призивању имена Господа нашег Исуса Христа. Другим речима, ако се нисмо борили против греха онда када се десио, он ће се поново вратити и прогонити нас, да тако кажем. Грех морамо да ишчупамо из корена, пре него што се врати да нам поново задаје неприлике.

 

Шта је сопствена воља и у каквој је вези са грехом?

Старац Јефрем: Сопствена воља је у ствари слобода избора. Ми смо слободни, не можемо сасвим свалити кривицу на ђавола. Ђаво може да ради своје само ако се ми определимо за то. Ако је наш избор лош, онда он може да нам науди. С друге стране, ако користимо своју слободу на прави начин, и одлучимо да не примамо лоше мисли које нам убацује, већ да их избацимо из ума, онда не грешимо. Сама чињеница да нас нека помисао или искушење нападају није сама по себи грех. У ствари, ми грешимо када неправилно користимо своју слободну вољу. Дакле, ако не примимо помисли или искушења и одбацимо их и тако на прави начин користимо своју слободу, онда нема греха. Имамо слободу избора, која нам је од Господа дата. Ђаво нема контролу над нама.

Шта да се ради у ситуацији када ђаво покуша да те превари да помислиш да је нешто добар знак од Бога, а у ствари није, већ је од ђавола. Како се поуздано може разликовати шта је од Бога а шта није?

Старац Јефрем: Начин на који можемо да разликујемо да ли је духовно искуство од Господа или од ђавола је да сагледамо какав плод рађа у нашем животу. Ако је искуство које смо доживели од Господа, пратиће га смирење, мир у души, и одређени духовни плодови и благослови на основу којих ћемо знати да долазе од Господа. Али, с друге стране, ако је у питању нешто што долази од ђавола, резултати ће бити другачији. Осећаће се нека нелагодност, непријатност, осећаће се духовно непоскојство које ће ђаво стварати у нашем животу, па чак и гордост. Кад нисмо сигурни одакле потиче неко духовно искуство, и питамо се да ли долази од ђавола или од Господа, треба за сваки случај да одемо код свог духовног оца, да бисмо проверили своје мишљење. Треба да одемо код некога ко нам може помоћи да расудимо, да видимо да ли је то нешто што долази од Господа. Ако се само ослонимо на себе, ако сами доносимо суд, сами извлачимо закључке о томе да ли је искуство добро или не, врло се лако можемо преварити, мислећи да је нешто заиста од Бога, а може бити од ђавола. Неопходно је огромно духовно расуђивање да би се могло разликовати оно што је од ђавола од онога што је од Господа.

 

Неки пут се дешава да нас зли напада кроз оне које волимо, као када нас они нападају због наше вере и живота у вери. Како се изборити с тим?

Старац Јефрем: Кад год сматрамо да су наши драги узрок могућег греха, морамо заузети став против тога и ако је потребно, морамо бити спремни да их одбијемо од себе, ако ће они бити узрочници нашег пада. Знате шта је Господ рекао, „Ако те рука саблажњава, одсеци је“, „Ако те око саблажњава, ископај га.“„Ако те нога саблажњава, одсеци је.“ Један од пустињских отаца каже да је боље отићи у Рај са једном ногом него у пакао са две. Једном ми је дошао један калуђер на Светој Гори и рекао ми: „Како да одсечем ногу и како да ископам око?“, а ја сам му објаснио да не треба то да схвати у дословном већ у преносном смислу. На пример, дете има друга, и овај хоће да га одведе на неко место где не би требало да иде (у дискотеку или сл.). Види да ће га тај друг одвести од Господа. Боље је да каже том другу: „Нећу да имам ништа с тобом.“ Другим речима, пресеци пријатељство пре него што те одведе у грех. Други пример је човек који се дави. Ако желиш да помогнеш дављенику, пази, јер те може повући са собом и онда ћете се обојица удавити. Када помажеш дављенику, пружи му руку тако што ћеш се другом чврсто држати за место где си. Али ако не пазиш, може да те повуче са собом. Боље је да га пустиш да се удави него да се обојица удавите. Учини шта можеш да би му помогао, али пази. Исто је и са грехом. Ако видиш да је човек огрезао у грех и упрљан њиме, може и тебе да увуче у то. Ако мора да иде, нека иде, али не дозволи да и тебе увуче. Заштити се. Св. Козма Етолски је био монах који је живео у мом манастиру 17 година. Он је равноапостолни Светитељ наше Цркве. Путовао је по Грчкој за време турске окупације покушавајући да оживи православну веру у људима који су се удаљили од Истине. Ишао је по читавој Грчкој проповедајући Јеванђеље. Рекао је: „Кад дођеш на раскршће, и видиш ђавола, прекрсти се и крени даље, ђаво ће нестати. Али, ако дођеш на раскршће, и тамо сретнеш жену, ако се само прекрстиш, она неће отићи. Мораш да предузмеш јаче мере да не би пао у грех.“ Другим речима, ти сâм мораш да пресечеш ту страст, тај однос, ту могућност да сагрешиш ако желиш да се спасеш. Још један пример је о возачу аутобуса у Грчкој. Овај возач је имао знак на задњем делу аутобуса, на коме је писало: „Држи одстојање од овог аутобуса као од своје таште.“ Другим речима, буди на одстојању од оних који греше.

 

 

О манастирима у Америци

Велики је благослов за питсбуршку епархију да се у њој налазе манастири. Они су светлост свима нама. Сваки манасир је налик на тврђаву. Присутво Светих Отаца благосиља све и свакога, доноси нам мир. Због присуства манастира, анђели долазе да бораве с нама. Помажу хришћанима да живе у вери. Представљају духовно уточиште. Теше нас, дају нам живот, поготово ових дана када имамо тако велику потребу за духовном помоћи. Манастир је извор наде за све нас. Из њега добијамо снагу, благодат, имамо опит Цркве који је оваплоћен у манастирском животу. Он је ту да нам помогне и приведе нас к спасењу. Нарочито је важно да су ови манастири у Новом свету, Америци. То није мала ствар, да смо коначно пресадили светогорски манастир управо овде у нашој околини, такорећи у нашем дворишту. Морамо подржати манастир својим молитвама и љубављу јер ће то заквасити ову земљу да би се и други манастири примили на њој. То је место где ће наше гладне и жедне душе јести и пити, место где ћемо наћи спасење.

Сада очекујемо антихриста. Ко је тај антихрист? Ко год не исповеда да је Исус Христос Господ јесте антихрист. Господу се морамо клањати у духу и истини. Данас живимо у времену када међу нама живе многи антихристи. Има многих који не верују у Христа.

Средиште демонске антихристове делатности би могло бити место попут Њујорка, телевизијског центра. Путем телевизије ђаво би могао да комуницира са људима. Моћи ће да ступи у контакт с нама преко мас медија. У одређено време, путем телевизије, моће да ступи у контакт са сваком особом у нашој земљи, па чак и у свету. Тако ће моћи да руководи и да нас увуче к себи преко тог средства. Данас има толико много сатаниста који живе у нашем окружењу. Очигледно, да би се пресекла ова зла делатност, која се намножила у наше време, потребни су нам манастири. Манастири стварају војнике. Ти војници су монаси и монахиње. Манастири су тврђаве из којих се боримо против тог злог утицаја који нас окружује.

Будући да је активност антихриста све јача, питање је да ли ће Господ наћи веру када се врати? Када је Господ то рекао, знао је да ће на крају бити врло тешка времена. Дакле, имамо неодложну потребу за манастирима. Сва пророштва у Светом Писму говоре о томе како ће бити веома тешко када наступе последња времена. Та пророштва су била надахнута Светим Духом. Чињеница је да ће у последње дане бити још теже него што је било у првим данима хришћанства. Јер ће у последње дане бити потребе за новомученицима. Новомученици ће бити сјајнији од сунца, јер ће у последње време бити тако тешко наћи једну једину особу која верује. Из тог разлога, морамо бити свесни чињенице да ће бити тешко. У прошлости, људи су примали веру преко чуда која су се дешавала. Но данас не видимо чуда која су се видела у време Исуса Христа, јер је вера толико ослабила. Стога ће бити права реткост да пронађемо особу која је верујућа. Ко ће бити ти новомученици? Они који исповедају Христа, који су непоколебљиви, који су сведоци своје вере, они ће чак бити већи од мученика из прошлости, јер ће времена бити тако тешка. У последње дане, зло ће све више привлачити људе. Човек који је јак у вери ће бити још већи мученик. Подржимо манастире, и помозимо им да се развију и узрасту по читавој земљи.

 

 

 

 

Из духовног разговора старца Јефрема са парохијанима

цркве Часног Крста у Питсбургу, држави Пенсилванија, САД.

Edited by SixStepsOnTheMoon
  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одакле теби ова информација?

Došao sam do nje čisto razumskim mišlljenjem i osvrtajem oko sebe. Trebao bi pokušati ponekad. Oni koji najmanje znaju šta je vera je često najvatrenije brane, a lako je manipulisati njima te često i ginu za nju. Oni su osnova i temelj, kao radnička klasa u kapitalizmu, bez njih ništa.

 

А ко је тај Бог?Како је он стварао овај свијет?Сви се ми питамо зашто смо бачени овдје на земљи.Зашто је Бог тако хтио?Како да дефинишемо божију потребу за стварањем овог свијета?Коначних одговора нема.

Hrišćanska dogma se upravo i naziva dogmom zato što takva pitanja ne postavlja a kroz istoriju su te takva pitanja mogla koštati i glave. Sad glumite neke liberale ali svi mi dobro znamo da vuk dlaku menja a ćud nikada :)

 

 

Због погрешног тумачења данас имамо лажне христосе и проповједнике,на које је сам Христос упозоравао.

 

Ali pretpostavljam da je tvoje tumačenje ono pravo?

 

Кад докажемо да је књига постања неистинита онда можемо да је квалификујемо као бајку,басну или приповјетку неког надуваног лика који написао да би преварио покољења људи до дана данашњег а то је период од преко 3000 година. :zeleni:

Taj dokaz proživljava svako zdravorazumno biće svaki dan svoga života koji provede na ovoj zemlji. To je običan mit, kao što je mit o Bogu Toru i njegovom čekiću kojim deli pravdu.

 

 

Па у суштини јесте.Ту се човјек затвара за вјечност,и ограничава себе на овоземаљско бивствовање које траје 5,10,20,30,40,50,60,70,80 година.

To se zove prihvatanje realnosti nad iluzijama i lažima. Niko ne zna šta će biti posle smrti i svako je podjednako "zatvoren" i "ograničen". Vi sebe zatvarate i ograničavate u realnom svetu. Svi mi bolujemo od neizlečive bolesti koja se naziva smrt.

 

Добро.Замисли да си ти човјек који отворио неку организацију која помаже болесним људима.Временом та организација доживи невјероватно повјерење друштва и прошири се на остлаим просторима и континентима.И замисли да се у тој оргнизацији на једном мјесту деси следећа ствар.У тој организацији на неком мјесту крену да уцјењују људе,да их брутално муче због неиспуњава одређених услова,да потајно убијају болеснике и искоришћавају њихове органе,и почну да се баве трговином истих и све ради свог личне користи...и сад ми реци да ли то има везе са провобитном основом саме организације или са људима те организације?

 

Iako ti je primer očajan i u ovom slučaju se može reći da je problem u prvobitnoj organizaciji jer je omogućila da se tako nešto iz nje izrodi. Sistemi se gledaju da li su dobri ili loši po onome kako utiču na društvo (ljude) a ne po onome šta su oni u teoriji. I pravoslavna crkva je činila nezamislive stvari a da (je imala) ima istu moć kao što ima katolička bila bi ista priča.

Svi vi mislite da znate "istinu".

 

За судбинау поменуте библиотеке нису криви само хришћани.Не оправдавам паљење библиотеке ко ни касније убиство Хипатије које се у неким историјским изворима приписује Св.Кирилу,али историјски гледано има ту много фактора који су утицали на такав однос хришћана према паганској култури,а и немамо поузданих података шта се дешавало у околностима 3 и 4 вијека.

 

Nisu, krivi su i muslimani jer ste svi vi ista bagra. A možda misliš da nemamo pouzdane podatke jer ste se potrudili da ih spalite i prikrijete ali imamo dovoljno da znamo šta se dešavalo. Sve što je bilo bogohuljenje moralo je biti spaljeno.

 

Па реци као човјек да је античка култура је у преводу била само средство коју су хришћани користили за изградњу Цркава,сликарство итд.

To je i moja poenta, a ne kao što si ti rekao da postoji neka "hrišćanska kultura" i budalaštine.

 

Из овога,али и свега што си до сада рекао може лако да се извуче закључак да у својим коријенима показујеш извјесну дозу пантеизма. :zeleni:

Pa?

Edited by Dead Man Walking

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sva sreca pa se mnogobostvo u nasem narodu zadrzalo i ukorenilo, pa pravih hriscana jedva ima.

Da je srece pa da se u potpunosti hriscanstvo iskoreni, ne bi bilo toliko licemerja.

 

Pravi hriscanin ide pognute glave, a udara podmuklo.

Njihova vera istice kod coveka neprirodno, a potiskuje sve cisto.

 

Cak ne morate ni razmisliti od temelja o hriscanstvu, samo ih pogledajte, kroz istoriju, sada, kad god. Procitajte neka njihova ucenja.

Nista tu ne valja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Njihova vera istice kod coveka neprirodno, a potiskuje sve cisto

Не бих се сложио са овим.Неприродно је да постоји бог кише,бог сунца,бог овај или онај,да их има много већ је он само Један.

Došao sam do nje čisto razumskim mišlljenjem i osvrtajem oko sebe.

Хм,у реду,али како ћеш бранити нешто што не знаш шта браниш ? Наравно да је важно познавати Свето Писмо,не видим ту никакав проблем.

Hrišćanska dogma se upravo i naziva dogmom zato što takva pitanja ne postavlja a kroz istoriju su te takva pitanja mogla koštati i glave.

Хришћанска односно православна догма (или православно учење) се наравно назива догмом зато што обухвата нека учења,а не што забрањује питања "зашто је Бог створио човека".Ово су нешто компликованије теме у које се не разумем превише,па ћу рећи да знам да је Бог створио човека да буде у слободној заједници љубави са Њим.

To je običan mit, kao što je mit o Bogu Toru i njegovom čekiću kojim deli pravdu.

Teби је мит да је Бог створио свет,другом није и то би било то.Свако има своје уверење.Може се сад понешто и доказати,али главно је - вера,а не доказивање као средство принуде према другима.

Нико не зна шта ће бити после смрти ? Да ли баш ? Ваљда се неко вратио из клиничке смрти па да нам каже шта има "тамо" ?

Што се тиче хришћанске културе,наравно да она постоји,само не можемо рећи да је она пала "из свемира" и да нема ама баш никакву везу са прошлим културама.Нпр писање посланица (као што их је писао апостол Павле) је постојало и пре њега,дакле то је задржано и у хришћанству,опет са друге стране и реч којом хрићани означавају грех (грчка реч amartia) je у предхришћанском периоду значио "промашај",тако да у самом хришћанству он добија друго значење,али се не смишља нови појам и нова реч.

Што се тиче хришћанских (православних) учења,не капирам,шта је ту оцењено као нешто што не ваља ?

  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

zaobilazis sve bitnije stavove. To da je Bog samo jedan nije uopste jedan od bitnijih. Nego covekov odnos prema svetu, sizofreno potcinjavanje sebe drugima, okretanje drugog obraza, prezir ka seksualnom odnosu...

I nije poenta da je Bog stvorio svet i da mi u to ne verujemo i da je to nas problem. Poenta je da je taj Bog koji je stvorio svet, Bog koji zahteva od coveka. Zahteva da ga postuju i potcinjava se njegovim pravilima koja su tu (isuvise ocigledno) da bi covek lakse vladao i manipulisao sirokim masama (kojima je ova religija namenjena). Prava dogma treba da pomogne coveku, a ne da ga natera da od sebe pravi neprirodnu budalu.

  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Неприродно је да постоји бог кише,бог сунца,бог овај или онај,да их има много већ је он само Један.

zapravo, hrishcjanstvo u sebi ima inkorporirano tu "neprirodnost". sve "paganske" religije su priznavale jednog vechnog boga, tvorca, a ovi ostali su se samo njemu pokoravali, i sluzhili mu kao andjeli. u paganskoj religiji ti (polu)bogovi sluzhe za stvari tipa kisha, sunce, itd, a u abrahamistichkim religija sluzhe za druge stvari, ali je princip isti. monoteistichke religije nisu nishta drugo nego paganske religije koje se koncentrishu na obozhavanje boga tvorca. chak hrishcjanstvo ima i molitve andjelima, tipa Mihailu, Gavrilu, Rafailu, kao shto su se pagani molili svojim (bogu)bogovima Apolonu, Ateni, Posejdonu..

 

 

, prezir ka seksualnom odnosu...

jedino gnosticizam (tu potpadaju oblici manihejizma) propoveda prezir prema seksualnom odnosu. sve religije na ovom svetu (sem talmudskog judaizma) propovedaju dozvoljenost seksualnog odnosa samo za reprodukciju, shto je savrsheno razumno. (mada u pravoslavlju postoji "blazha" struja, kojoj pripada npr. jovan zlatousti, koji dozvoljava i seksualne odnose brachnom paru koji je neplodan)

 

Poenta je da je taj Bog koji je stvorio svet, Bog koji zahteva od coveka.

potpuno prirodno razmishljanje da bog koji te je stvorio da budesh lichnost i imash svest i volju zahteva od tebe neshto. npr, najopshtiji odgovor bi bio- da budesh dobar chovek.

  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

zapravo, hrishcjanstvo u sebi ima inkorporirano tu "neprirodnost". sve "paganske" religije su priznavale jednog vechnog boga, tvorca, a ovi ostali su se samo njemu pokoravali, i sluzhili mu kao andjeli. u paganskoj religiji ti (polu)bogovi sluzhe za stvari tipa kisha, sunce, itd, a u abrahamistichkim religija sluzhe za druge stvari, ali je princip isti. monoteistichke religije nisu nishta drugo nego paganske religije koje se koncentrishu na obozhavanje boga tvorca. chak hrishcjanstvo ima i molitve andjelima, tipa Mihailu, Gavrilu, Rafailu, kao shto su se pagani molili svojim (bogu)bogovima Apolonu, Ateni, Posejdonu..

Не бих се сложио у потпуности са овим.Код православља,сама светост је теоцентрична а не антропоцентрична.Дакле када светост извире директно из Бога,онда се и молитвом светитељима молимо онима који умилостивљују самог Бога,јер је без Бога "не можете чинити ништа" (Јован 15,5).

Док је за разлику од овог код многобожачких религија немамо теоцентричну светост.

 

Na mom krštenju, pop je rekao da decu treba naterati da poste sve postove tokom godine, a ako neće, onda ih treba naterati batinama.

Pre neki dan zaglavio sam se u liftu sa još troje ljudi. Među njima je bila i jedna Jehovina svedokinja, koja je tokom 20-ak minuta, koliko smo bili zaglavljeni, uspela da pokvareni lift poveže sa vulkanskom erupcijom na Islandu i zemljotresom u Kini.

Jebeš mu mater, nema suštinske razlike između pravoslavnog popa koji misli da treba batinama naterati dete da praktikuje neki ritual i te žene koja pokvareni lift povezuje sa ogromnim prirodnim katastrofama. Oboje hoće da nas "spasu", a samo se razlikuje priča koju prodaju ljudima i način na koji to rade.

Уз дужно поштовање том свештенику,мислим да или га неко није добро разумео,или је он био склон шали,или можда он то заиста мисли,мада не могу да верујем.

Чињеница да децу треба навикавати на једнодневне постове,али терати их на вишенедељне постове није добро,тј деца треба сама да одлуче да ли ће постити или не кад одрасту.

Edited by RIA
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

chisto bespotrebno teoretisanje, kada je u praksi isto.

 

Другачије речено,у једнобожачком свету Бог је нешто без кога се не може чинити ништа,као што рекосмо,а за многобожачки свет,сваки од богова има своју "надлежност",тако да поред светости која није усмерена на једну страну,сваки од богова код многобожаца има неку своју "област деловања",а та воља појединачног бога не постоји у смислу вршења воље једног божанства.

Зато се и сматра да је многобожачка религија на нивоу ране религијске свести,јер,подсетимо се,људи су се понашали на разне начине да би умилостивили бога кише,или бога рата...

У том контексту мени многобожачки концепт нема баш неке јаке везе са једнобожачким концептом вере.

  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Другачије речено,у једнобожачком свету Бог је нешто без кога се не може чинити ништа,као што рекосмо,а за многобожачки свет,сваки од богова има своју "надлежност"

zapravo, ni u mnogobozhachkom svetu, nijedan (polu)bog (hrishcjanski- andjeo) ne mozhe da uradi nishta bez glavnog boga, tj. njegovog naredjenja, ili dopushtenja. i andjeli imaju svoje nadlezhnosti. "Серафими су четворо и шестокрилати симболи светлости, жар Божије ватре (Језек. 1,5, Иса. 6, 1), распаљују огњену љубав према Богу и најближи су Богу, Херувими просвећују премудрошћу и богопознањем, чувари су раја (Пост 3, 24), Престоли су разумни и по благодати богоносни, изливају силу правосуђа на престоле земаљских судија и владара (Кол , 16)" pa svoja zaduzhenja i "nadlezhnosti" imaju Gospodstva, Sile, Vlasti, Nachela, Arhandjeli, i Andjeli.

 

 

Зато се и сматра да је многобожачка религија на нивоу ране религијске свести,јер,подсетимо се,људи су се понашали на разне начине да би умилостивили бога кише,или бога рата...

kao shto rekoh, i hrishcjanstvo ima molitve andjelima, znachi po hrishcjanstvu, i oni mogu neshto da urade. a kad prichamo o nivou religijske svesti, hrishcjani upucjuju molitve predmetu, shto pagani nikada nisu radili, svojim molitvama upucjenim krstu.

  • Upvote 1
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 2 weeks later...
Guest sheol

Хришћани се не моле "директно" анђелима. Моле се за посредство. Анђелима се молиш али они немају моћ Бога, они поседују датост. Када би анђели поседовали "силу" у икономији били би Бог. Имамо пример архангелског чина који је у пуном скупу непознат чак и јудаизму. Први који се овом тематиком озбиљније бавио био је Ориген. Као припадник александријске егзегетске школе осећао је да проблематика посредности лелуја и међу тамошњим хришћанима. Из апологетских побуда он се хвата у коштац са ангелологијом. Оне које занима ова тема и древно егзегетско тумачење анђела могу да потраже дело "Počela". У теолошком излагању требало би да се избегне "запетљавање" и "губљење" на ничијој земљи. Тиме се крши "једанаеста" Заповест: "Не упетљавај се" :smile:

Edited by sheol
  • Upvote 1
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хришћани се не моле "директно" анђелима. Моле се за посредство.

zapravo, mole se direktno andjelima i svetiteljima. naravno da oni nemaju mocj kao i bog, ali imaju nekakvu mogucjnost da pomognu. da nemaju nikakvu mogucjnost da pomognu, zashto im se uopshte moliti...

a inache, prvi koji se bavio andjelima je bio dionisije areopagit, koga je apostol pavle preobratio u hrishcjanstvo..

  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest sheol

Дионисије, да, али имамо проблематику око ауторства која није доказана а и учење је фрагментарно. Први, који оставља дела која дају изложење ангелологије јесте Ориген.

Да, молимо се анђелима и светитељима али не у смислу молитве коју воздвижемо Богу, у питању је одређени вид "патронства". Ово је велика тема око које треба бити опрезан због могућности несвесне идолатризације. Анђели проносе вољу Тројице, све што раде раде од Тројице. Овде имамо проблем началства и пробабилности оживљавања монархијанства.

Да, под општом именицом "Хришћани" требало би да извршиш ексклузију. Овако се губи смисао дискусије јер исправно је рећи и "Хришћани имају две Свете Тајне". Исправно је рећи зато што су и Протестанти Хришћани али не исповедају исту Веру као Православни. Правиш проблем toto genere који прави забуну. Ниси конкретно дефинисао премису. Овако може дођи до забуне per multa. Неко ко ово чита а шпекулише, до Истине може доћи s'exposer un hazard, а то апсолутно није допуштено у Православно догматско-канонској пракси. Теологија није ludibrium. Дакле, Хришћанство по твојој премиси може да буде и теургија sic! која постоји као парасинагога. Теологија, Православна, је концизност in corpore.

Edited by sheol
  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дионисије, да, али имамо проблематику око ауторства која није доказана а и учење је фрагментарно.

to je spis pravoslavne crkve, a pravoslavna crkva ga prihvata kao autentichan. ne vidim poentu ubacivanja nagadjanja moderne zvanichne nauke.

 

Да, молимо се анђелима и светитељима

eto.

 

али не у смислу молитве коју воздвижемо Богу, у питању је одређени вид "патронства". Ово је велика тема око које треба бити опрезан због могућности несвесне идолатризације. Анђели проносе вољу Тројице, све што раде раде од Тројице. Овде имамо проблем началства и пробабилности оживљавања монархијанства.

bilo bi lepo da pishesh stvari koje i sam razumesh, a i koje moje mozhe da razume prosechan chovek koji cje da to prochita, ne glumi ludilo..

Edited by рогозуб
  • Upvote 2
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest sheol

Ако си икада отворио књигу, читао, наилазио си на сличну терминологију. Не дискутујемо о римокатоличкој, упрошћеној, квазитеологији. Ако имаш проблеме са богословском терминологијом на погрешном си месту, полемишемо на академском нивоу сходно знању или незнању. Властита мањкавост се ни случајно не приписује другима.

 

С поштовањем.

  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

bogoslovska terminologija? inache sam teolog, a ovo shto ti pishesh je daleko od razumnog pisanja, a ne bogoslovskog izlaganja (da ne kazhem diskursa). ni sam neznash shta si napisao. kao shto rekoh, kad budesh odluchio da prichash normalno, mozhda ti normalno i odgovorim.

  • Upvote 1
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest sheol

Напомињем, да сам свестан деконструкције текста који сам написао, сходно томе не прихватам малопређашњи цитат зато што је извучен из контекста и тако релативно обесмислен.

Свестан сам комплексности написаног, али сматрам да је злонамерно нападати ерудицију због сопственог неразумевања. Намера ми је била да апологетски оповргнем ставове са којима се не слажем и за које сматрам да су веома лабаво наведени зато што нису конкретно постављени, одбрањени. Није довољно наводити ауторитете на основу спекулативног листања литерауре.

 

Теолог још ниси. Западаш у проблематику која сигурно није оно што слушаш на факултету. Добро је да се нисмо дотакли тема суштине, лица, односа, Тријадологије... Апсолутно добронамеран савет, не извлачи ставове из контекста, не наводи нешто што лабаво познајеш... За тему о којој дискутујемо потребно је на само написати пар реченица, захтева се познавање светске, Црквене историје, историје Догмата, Канона, Егзегезе, Отачког Предања... Немам намеру да расправљам са тобом, нисам дошао на форум да бих се "препуцавао". Своје знање и образовање заснивамо на аргументима. Браним Православну теолошку мисао, тужно је што се доста људи служи апсолутно неправославном теолошком мишљу која се заснива на Западним учењима. Догамтски грешиш, уосталом доћи ћеш код Предрага Петровића а тада њему на вежбама објашњавај своје "ставове", тада ћеш добити потврду своје "теологије".

  • Upvote 1
  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Намера ми је била да апологетски оповргнем ставове

nemozhesh da opovrgnesh ishta ako nisi jasan, i ako ni sam netazumesh shta pishesh, a kamoli neko drugi.

 

псолутно добронамеран савет, не извлачи ставове из контекста, не наводи нешто што лабаво познајеш...

kao shto rekoh, dobro poznajem, nego ti koristish izraze koje sam nepoznajesh.

 

Догамтски грешиш

hrishcjansku dogmu sam odbacio, ali znam tachno shta je ispravna pravoslavna dogma.

  • Upvote 1
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Share

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...