Jump to content

Recommended Posts

Evo da se sa velikim zakasnjenjem u odnosu na ostale oglasim povodom novog albuma. Kasnjenje je opravdano, s obzirom na to da sam album po prvi put pustio 25. septembra, nakon sto sam ga ripovao sa originala, a na ovu temu nisam svracao sigurno 2 mjeseca, od momenta kad je album procurio na netu. Mislim da sam ga do sada poslusao dovoljno puta da formiram svoj utisak.

 

If Eternity Should Fail – Zanimljiv intro na pocetku pjesme, koji sluzi i kao odlican uvod u album i na odredjen nacin nagovjestava njegov epski karakter. Pjesma se veoma brzo razvija u ocigledan maidenovski fazon, uz slusljiv refren, pa tako na samom pocetku albuma svako ko voli Maiden osjeca da ima dobar vjetar u ledja. Kao fade-out pjesme je ostavljen onaj sjajan monolog „Good Day, my name is Necropolis...“.

 

Speed of Light – O ovoj stvari sam imao u nacelu pozitivno misljenje kad je objavljena kao singl. Nisam je smatrao kao neki hit na prvu loptu, daleko od toga, ali je kod mene imala prolaz. Istovremeno, nadao sam se i prizeljkivao da na albumu bude jos mnogo boljih pjesama od ove. Sada, sa ove tacke gledista, nakon vise preslusavanja albuma, ova stvar mi se izdvojila kao jedna od najboljih na albumu, ako ne i najbolja. Odlican rif, koji mi je i pri prvom slusanju zapao za oci, tj. usi, solidan refren, sjajne solaze i maglovita SF tematika. Uglavnom, neuporedivo bolje me „radi“ sada nego kad je tek izbacena. :)

 

The Great Unknown – Nakon poleta uz prve dvije pjesme, ovdje dozivljavam „down“ fazu. Ova pjesma, uz naslovnu, mi je vjerovatno najlosija na albumu. Nekako mi je sva neubjedljiva i predvidljiva, slabo drzi vodu. Mislim ono – nije katastrofalna, ali ima i mnogo boljih od nje. Tipican maidenovski pokusaj epika sa ne bas najboljim ishodom, primjetan na albumima unazad 20ak godina.

 

The Red and the Black – U sustini dobra Harrisova gruvacina, ne posebno inovativna, iz aviona se cuje da je to Maiden i ja licno nemam nista protiv toga. Pa jos kad krene ono „Ooo-ooo-oooo-ooo...“, shvatas da je tu sve sto treba, ili skoro sve. Ono sto mi smeta kod ove pjesme i sto mi stvara odredjeni otpor prema njoj je ta kockarska tematika. Jednostavno, ne ide mi ovakva Maiden gruvacina na duge staze uz kartaske delirijume, preispitivanja kockarske duse i slicne teme. Daj neku epiku uz ovo, neku istoriju (zasto ne drevne Maje?) i kraj price.

 

When the River Runs Deep – Meni svakako jedna od drazih pjesama sa prvog diska, izdvojila mi se kao takva jos prilikom prvog slusanja. Ne mnogo dugacka, vise brza nego srednjeg tempa, pa tako udara gdje treba, uz refren koji mi se dopada. Sve u svemu, vrlo dobra pjesmica kojoj se uvijek obradujem. :)

 

The Book of Souls – Spomenuh gore da mi je ova jedna od najslabijih na albumu. Tekst je zaista dobar, tu nema dileme, samo sto mi je muzicki pjesma nekako neinspirativna, ne dotice me mnogo, zvuci mi nekako previse „vec vidjeno“ i prezvakano. Malo je vadi ona druga polovina kad krene brzina i gruvanje, ali generalno me ostavlja poprilicno ravnodusnim.

 

Death or Glory – Pjesma zahvaljujuci kojoj su majmuni, kao autohtona zivotnjska vrsta, dobili svoje neizbirisivo mjesto u nekoj buducoj „complete and unabridged“ zbirci Iron Maiden tekstova. Mislim, stvarno, ali otkud im na pamet pade majmun? Znam da bi „fly like an eagle“ zvucalo do bola sablonski, ali bi mnogo bolje pristajalo ambijentu. Kako god, i pored pomenute mane, bas sam zgotivio ovu numeru, cak mi je jedna od najboljih na albumu. Cesto je samu pustim, kad nemam vremena za citav album. Odlican udaracki vajb od pocetka do kraja, ne toliko idealan refren koliko veoma pamtljiv i zarazan prelaz sa onim „Turn like a devil...“. Bas dobra pjesma.

 

Shadows of the Valley – Koliko god da mi je ona ocigledna reminiscencija na “Wasted Years” simpaticna, mislim da je isto toliko i nepotrebna. Uopste citav uvod u ovu pjesmu mi je suvisan, ali je zato njen ostatak na mjestu. Ova pjesma je pocela da mi ulazi u usi u kasnijoj fazi slusanja albuma i do sada mi se izdvojila kao jedna od omiljenih. Galopiranje, tipican Maiden smek i citav taj narativni fazon me ponekad podsjete na “Ancient Marinera”. Povrh svega, tu su opet “Ooo-oooo-ooo…” vokalne dionice. Kud ces vise. Volio bih da ovu pjesmu uvrste u repertoar za koncertno izvodjenje, volio bih je cuti uzivo.

 

Tears of a Clown – Ako se zanemari “Speed of Light”, ova pjesma mi je nakon prvog preslusavanja albuma odmah usla u usi. Veoma slusljiva i sa pamtljivim refrenom, poprilicno elegicna, vjerovatno pjesma sa najvecim hit potencijalom na albumu. Posebnu paznju sam obratio na nju i zbog toga sto je inspirisana tragicnom sudbinom Robina Williamsa.

 

The Man of Sorrows – Veoma dobro maidenovska (polu)balada, pjesma koja djeluje iz drugog plana i koja u mom slucaju ima puno dejstvo tek ako se poslusa sama, izvan albumske plejliste, i ako se uz to po mogucnosti prati njen tekst. Pjesma podjednako dobra kao i njena imenjakinja sa Dickinsonovog albuma Accident of Birth.

 

Empire of the Clouds – Veliko finale ovog kolosalnog albuma uz ovaj Dickinsonov epic. Znao sam o cemu ce biti rijeci u ovoj pjesmi, jer je i pred izlazak hvaljena, sto zbog tematike, sto zbog svog rekordnog trajanja. Ovu pjesmu mogu da slusam, ali me ne „vozi“ toliko koliko sam ocekivao. Sve je tu sto je potrebno za pjesmu ovakvog karaktera, samo sam ja vremenom valjda oguglao na ovakve epove i ne mogu da se do kraja uzivim. Nije naporna za slusanje, zanimljiv tekst, samo je ja ipak prepustam drugima koji se u njoj vise pronalaze. (P.S. Ne bih volio da je sviraju uzivo, bilo bi ipak previse ;) )

 

Sve u svemu, za mene je ovo jedan vise nego pristojan i posten Maiden album, koji mi, iako traje sat i po, nije nimalo naporan za slusanje u jednom cugu. Definitivno mi je prijemciviji od The Final Fronier albuma, a pogotovo od A Matter of Life and Death. Kad vratim malo film unazad, mislim da mi u ovom periodu nakon izlaska bolje lezi i od Dance of Death albuma, iako sam taj poceo da cjenim dosta kasnije. The Book of Souls album svakako necu pamtiti po nekim hit pjesmama i po zaraznim himnicnim refrenima, ali zato se nece lako zaboraviti zbog obilja dobrih instrumentalnih dionica, postenog ispucavanja na gitarskim solazama i jasno prepoznatljivog Maiden ukusa koji ostaje na kraju. Sjecam se da sam albumu The Final Frontier svojevremeno dao ocjenu 7, tako da ovom moram dati minimum 7.5, a na lijepe oci i osmicu. :)

  • Upvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • Replies 17.8k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Dzaba im svi dokumentarci,kada je Kirk Hammet bolji od sve trojice mejden gitarista zajedno.

U do jaja...trojica gitarista koji zajedno nisu ko pola trzalice kirk hameta + abba na ekstaziju...spektakl u picku materinu.

Procitah sad da je ono ipak fejk omot.

Album mnogo bolje tece kad izbacim The Red & The Black i When The River Runs Deep iz plejliste, mnogo su slabije od ostatka albuma. Najbolje Empire, naslovna i The Man Of Sorrows tim redosledom.

Edited by Night Prowler

Share this post


Link to post
Share on other sites

čekaj, koliko je to koncerata u najavi zasad? :haha:

Jul ce valjda biti okolina pa ce jos nastancat :D.

 

Minhen planiram al jos nema jednodnevnih karata jer je fest (jedan od retkih koje planiram posetiti)

Berlin

Viena (takodje fest isto nisam jos obezbedio kartu)

Arnhem

Paris (MOZDA jer je isto fest)

Oslo

Geteburg

Herning

Kaunas

Wroclaw

Edited by Lord Iffy Boatrace
  • Upvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Album mnogo bolje tece kad izbacim The Red & The Black i When The River Runs Deep iz plejliste, mnogo su slabije od ostatka albuma. Najbolje Empire, naslovna i The Man Of Sorrows tim redosledom.

 

Ja sam izbacio "Red And The Black", "The Great Unknown" i "Shadows Of The Valley" :]

 

Onda ispada nekih kulturnih sat i 5 minuta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nesto sam prevrteo prethodne stranice i skapirao da nisam napisao recenziju za album uopste. To cu da uradim sada, taman se i sleglo :D

 

Pa kaze:

 

1. If eternity should fail - Jako sam se istripovao kad je stvar pocela. Onaj intro mi uopste nije bio jasan. Nekoliko puta sam ga gasio i pokusao da skapiram sta zapravo slusam, i tad me je roknuo flesbek kad je izasao Frontier. Tad sam se isto istripovao za intro, i isto sam tako gasio par puta da se opasuljim. Ne racunajuci intro, ocekivao sam da ce opener biti eksplozivan kao i svaki do sada (izuzev Sign of the cross). Medjutim, dobio sam jednu mid tempo epsku razbijacinu. Sto se tice ritma, atipicno je za Mejdene. Ali pored toga, odrzao se karakteristicni pecat benda. Glavna melodija mi je podigla svaku dlaku na telu (ukljucujuci i one na mudima). Kad je Dikinson krenuo da peva, usrao sam se. Covek je iskoristio snagu svog sredisnjeg ranga (koji po mom misljenju nikada nije znao da iskoristi kako treba) za apsolutnu dominaciju. Kao i svaki gitarista, trazio sam sola u toj pesmi, a onda sam skapirao da im je to jos jedna od malobrojnih pesama koja nema gitarski solo. Ako cemo realno, u ovoj pesmi i nije potreban. Stvar koju obozavam kod ovog benda je to sto su pametni i odmereni kad je u pitanju kompozicija, ne trpaju stvari u pesmu po svaku cenu samo da bi ih bilo. Ova pesma mi je na neki nacin ukazala u kojem smeru ce da se krece album. Odlican spoiler da me ceka mozda najepskije putovanje koje cu doziveti ikada. Btw. jedna od 3 omiljene sa albuma.

 

2. Speed of light - Klasicna `80s Maiden pesma. Nekako mi daje vajb kao da je sa Killers albuma. Mnogo gotivim onaj Thin Lizzy rif sa cowbellom. Naleteo sam na brda ljudi kojima se to nije svidelo, ali ne razumem zbog cega. TL mi je jedan od bendova iz prilicno ranog detinjstva, a i Mejdenima su oni veliki uzor (sto se najvise cuje na prva 3 albuma, a i treba se setiti da su na jednom od singlova kao B-stranu objavili obradu pesme Massacre). Dikinson je ovde pevao znatno grublje (u fazonu Chemical wedding vokala) nego bilo sta na svim reunion albumima. Onaj egzoticni deo na gitarama prilicno kida. Nesto posle Frontier albuma mi je diktiralo da ce se neka egzotika naci na sledecem albumu. Sola na gitari su ovde koncipirana i odsvirana kao da je `81 (KOJI KRETEN TVRDI DA SE OVAJ BEND ODMAKAO OD SVOJIH KORENA ????). Konkretno me podseca malo na Another life. Ova pesma nema nikakve veze sa ostatkom albuma. Drugacija je od svega ostalog sto ce se kasnije cuti.

 

3. The great unknown - U ovoj pesmi je jedna od Dikinsonovih najboljih vokalnih izvedbi ikada snimljenih. Visine kristalno jasne i ciste, svaka rec se razume, otpevano je prilicno mocno. Kad se takav vokal uklopi sa onakvim tekstom, dobija se najbolja stvar na svetu. Ja mislim da je zadnji put ovako u isto vreme mocnu i tehnicki kvalitetnu vokalnu izvedbu imao zadnji put davne `84, eventualno `86. Atmosfericna sola na gitari jos pridodaju utisku da je ovo jedna od najboljih stvari na albumu. Druga od 3 omiljene sa albuma.

 

4. The red and black - Bass solo koji je na pocetku je mogao biti inspirativniji i kreativniji. Al kako god, sluzi svrsi. Odlicna melodija koja nas vraca na The x factor eru vozi za sve pare. Jos jedna prilicno epska pesma na albumu. Pored bass intra, jedina moja zamerka na ovu pesmu je sto je onaj prog deo malo repetitivniji nego sto treba. Sintovi zvuce grandiozno, bas kako bi i trebalo i kako se ocekuje. Napev koji sledi posle svake strofe je prilicno zarazan i to mi govori da je ovo pesma koja ce se MILION POSTO svirati na predstojecoj turneji. Klasicna Harris pesma.

 

5. When the river runs deep - Po mom misljenju, jedan od malo slabijih momenata albuma. Instrumentalno i vokalno mi je mlitava. Mislim da je ovde trebalo cvrsce odsvirati i da vokalna linija bas i ne odgovara tekstu. Sto se teksta tice, verovatno je ideja da nam docaraju kako je to ziveti njihov zivot i sta zivljenje tog zivota sve podrazumeva. Deluje mi da je ovaj tekst otvoreni spoiler da su stari i umorni i da nece jos dugo tu biti. Ovakva prica je zasluzila mnogo bolju realizaciju.

 

6. The book of souls - Ova pesma mi je jos jedan od slabijih momenata albuma. Ocekivao sam od nje mnogo vise. Za nju vazi isto sto i za prethodnu: ovakva prica je zasluzila daleko bolju realizaciju, jer tekst je prilicno jeziv i mracan. Gotivan mi je mnogo akusticni intro. Al sve u svemu, pesma mi jako slabo sedi u usima. Ko zna, mozda se to nekad i promeni.

 

7. Death or glory - Jos jedna od pesama koja nas vraca u osamdesete. Dok je Speed of light u fazonu Another life sa Killers albuma, ova mi daje The duellists vajb. Verovatno zbog tempa, a i u refrenu (koji je vrlo zarazan) ima nesto sto podseca. Sasvim fina mid tempo pesmica koja na keca ulazi u uvo.

 

8. Shadow of valley - Upravo sam dosao do pesme koja je kod vecine fanova sporni momenat albuma. Masa je u fazonu da je sranje sto je "recikliran Wasted years intro, pokrali su sami sebe bla bla bla bla". Gluposti. Na taj sporan intro gledam kao na reminiscenciju nekog proslog vremena, i to smatram prilicno smekerskim potezom iz razloga sto je to samo momenat, a ne cela pesma. Kad malo bolje razmislim, ovaj intro zapravo nema veze sa Wasted Years introm. Jedina slicnost je sto je odsvirano na prvoj zici i na pocetku pesme, druga slicnost NE POSTOJI. Uostalom, ima potpuno drugaciji kontekst od Wasted years introa. Nije mi jasno uopste sta se ljudi tripuju. Zbog tempa i rifova unutar nje me vise podseca na The fallen angel sa Brave new world albuma, ali ni sa njom nema veze. Tekst nisam bas najbolje skapirao, ali mi izgleda da je o starosti i stecenom zivotnom iskustvu. Ova pesma mi je jedan od lepsih momenata na albumu.

 

9. Tears of the clown - Mislim da ne postoji covek koji nije upoznat sa vescu da je Robin Viliams mrtav. Negde sam procitao da se neko iz benda druzio sa njim.Tekst je jednostavno zastrasujuc koliko je realan i mislim da svako od nas u dubini duse moze da se pronadje u njemu. Jedna od potresnijih prica koju je ovaj bend ikada ispricao. Muzicki, ova pesma ne donosi nista novo i epohalno, ali to ne umanjuje njen kvalitet. Zvuci mi kao da je iz Dikinsonovog solo opusa, a to, po mom misljenju, samo doprinosi raznovrsnosti i sarolikosti albuma. Jedan delic Smithovog sola je "pokupljen" iz Randy Rhoadsovog soloa iz pesme Mr. Crowley. cudi me da do sad to niko nije primetio. Takodje jedna od najlepsih pesama na albumu.

 

10. Man of sorrows - Jos jedna od tuznijih i potresnijih pesama iz opusa ovog benda. Isto vazi kao i za prethodnu pesmu: Muzicki nista epohalno i novo, ali svakako dobro. Treba svakako spomenuti i pohvaliti Murrayev predivan solo na pocetku. I ova pesma muzicki podseca na Dikinsonov solo opus. A kao sto vecina verovatno i zna, Dikinson na svom Accident of birth albumu ima pesmu koja se zove MAN OF SORROW. Razlika je samo u jednom slovu. Tako mala, a tako bitna. U ovoj pesmi najvise me je privukao tekst od kojeg sam se najezio. Jos jedna od pesma u kojoj verovatno svako od nas moze da pronadje neki segment i period svog zivota (na nesrecu, nekima je to svakodnevica. Poznajem nekoliko takvih ljudi).

 

11. Empire of the clouds - Dosli smo do velikog finala ovog albuma. Iz nekog razloga, naslov mi je govorio da ce ova pesma biti pink flojdovsko putovanje Mejdena u fazonu Isle of avalon i When the wild wind blows sa proslog albuma. Citao sam sve moguce intervjue i najave gde se govorilo o tome kako je Dikinson na ovoj pesmi svirao klavir (koji do tad nije pipnuo), kako pesma traje 18 minuta, kako je ovo nesto najbolje sto su ikada snimili. Kad se covek susretne sa takvim izjavama, prosto vise ne zna sta da misli i sta da ocekuje. Sve vreme dok sam slusao album, sa najvecom dozom radoznalosti i znatizelje u zivotu sam cekao da dodje na red ova pesma. Ovu pesmu sam zavoleo na prvo slusanje. Ne postoje reci kojima bih mogao opisati kako sam se osecao kad sam je prvi put cuo. Toliku lavinu emocija nisam doziveo nikada u muzici (za mene, ovome mogu prici samo Metallica, Queen i Gary Moore). Predivna melodija na klaviru jednostavno sa lakocom topi sve sto joj se nadje na putu. Gudacki sastav i clean gitare u kombinaciji sa klavirom i udaraljkama dopiru i do onih najskrivenijih ljudskih emocija. Vokal bukvalno kao da je iz raja izasao. O gitarskom radu ovde ne treba trositi reci. Tri gitare i bas zajedno stvaraju simfoniku koju se mnogo bendova muci da postigne celu karijeru (pre svega mislim na sve one Najtviseve i ostala sranja od bendova koji su od metala napravili bajku). Na ovoj pesmi se nalazi jedna od meni najboljih Smithovih sola ikada. Cela pesma je perfektno osmisljena i aranzirana. Dikinson je genije, direktor svemira, kako god. To se mora priznati kad se uzme u obzir da je on, koji po vokativu nije instrumentalista (niti je ikada bio) i koji je jedan instrument naucio koliko-toliko da svira samo da bi mogao da iznese svoju misao, uspeo da napravi ovako nesto. U pravu je bio Harris kada je rekao da je ova pesma remek delo i da je najbolja koju je bend ikada snimio. On, koji je egoista i diktator, na kraju je morao da prizna da je neko uradio nesto bolje od njega. Toliko o velicini i kvalitetu ove metal simfonije. Mislim da mi je ovo apsolutni favorit albuma.

 

Iako sam istakao par falinki, dajem albumu ocenu 11/10 zato sto ima dovoljno materijala na njemu da potkrepi to.

Edited by Dekapitator_Prisoner
  • Upvote 4

Share this post


Link to post
Share on other sites

Super recenzija. Još jedan čovek kojem Tears of a clown zvuči kao Dickinson solo stvar. :bigblue: Lepo si se osvrnuo na tekstove, drugar, ja ne uspevam previše sam da ih dokučim ali volim da čitam interpretacije drugih. I ja primećujem priču o starenju i smrtnosti na When the river runs deep, ali i na The Man of sorrows, gde nosi i određenu melanholiju.

 

Ima li još neko kojem je When the river runs deep jedan od ubedljivih favorita na celom albumu ili većina misli da je to jedna od slabijih? Dobro, bitno da se velika većina udružila po pitanju najbolje pesme na albumu. :haha:

  • Upvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala na recenzijama. Runnerovu sam pročitao Dekapitatorovu još ne. U nekim stvarima se ne slažem, ali - Bože moj.

 

Imam osećaj da je The Final Frontier nekako prepotcenjen album. Kao što je svojevremeno bio Dance Of Death u koji se danas mnogi "kunu".

 

Takođe, iako je sa mnogo više pompe plasiran u javnosti i ima interesantnih tema i motiva, mislim da nije dostigao a kamo li prevazišao težinu koju je imao The Final Frontier.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×
×
  • Create New...