Jump to content

Religija Starih Slovena


Recommended Posts

Cek', cek' uspori.U mom prethodnom postu sam naveo mnogo vise od jednog primera.Ono sto me zanima, medjutim, jeste na osnovu cega ti tvrdis da sve to nije istina?Cajaknovic i Leze su posvetili ceo zivot istrazivanju kompleksnog polja koje se naziva slovenskom religijom, i rekao bih da su mnogo pozvaniji od tebe ili mene da o tome pricaju, sto su vec ucinili u svojim knjigama.Da, o slavama je vec sve receno i objasnjeno i dokazano njihovo pagansko poreklo, mada nisam siguran da vecina ;ljudi zna sta se podrazumeva pod terminom ''paganizam'', kao ni da je to pezorativni termin koriscen od strane raznih hriscanskih denominacija.

 

Но, суштински, чак и да је све ово што наводиш тачно, не видим како то мења суштину Православља у Срба. Јел' ИсХс рођен, јесте, јел' васкрсао, јесте, јел' се неко моли пагански "боговима", не моли се, јел' Слава сјајан обичај, јесте. Енде.

 

Menja sutinu pravoslavlja u Srba tako sto dokazuje da pravoslavlje ne pociva samo na hriscanskim osnovama, vec je rezultat petnaestovekovnog integrativnog procesa koji je spojio paganske elemente koji us suvise duboko ukorenjeni u narodu da bi bili neutralisani; paganskim Boginjama i Bogovima se ljudi itekako mole, ako bi koristili taj hriscanski izraz, iznenadio bi se koliko.Slava je sjajn obicaj za one koji vole da krkaju meso, a posto sam ja vegetarijanac, za mene nije.

A o tome da li je Hrist rodjen , da li je rodjen simbolicki ili fizicki moze itekako da se raspravlja.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cek', cek' uspori.U mom prethodnom postu sam naveo mnogo vise od jednog primera.Ono sto me zanima, medjutim, jeste na osnovu cega ti tvrdis da sve to nije istina?Cajaknovic i Leze su posvetili ceo zivot istrazivanju kompleksnog polja koje se naziva slovenskom religijom, i rekao bih da su mnogo pozvaniji od tebe ili mene da o tome pricaju, sto su vec ucinili u svojim knjigama.Da, o slavama je vec sve receno i objasnjeno i dokazano njihovo pagansko poreklo, mada nisam siguran da vecina ;ljudi zna sta se podrazumeva pod terminom ''paganizam'', kao ni da je to pezorativni termin koriscen od strane raznih hriscanskih denominacija.

Menja sutinu pravoslavlja u Srba tako sto dokazuje da pravoslavlje ne pociva samo na hriscanskim osnovama, vec je rezultat petnaestovekovnog integrativnog procesa koji je spojio paganske elemente koji us suvise duboko ukorenjeni u narodu da bi bili neutralisani; paganskim Boginjama i Bogovima se ljudi itekako mole, ako bi koristili taj hriscanski izraz, iznenadio bi se koliko.Slava je sjajn obicaj za one koji vole da krkaju meso, a posto sam ja vegetarijanac, za mene nije.

A o tome da li je Hrist rodjen , da li je rodjen simbolicki ili fizicki moze itekako da se raspravlja.

Прочитај ону малу књижицу од Антонића - "Обичајни бонтон" се ваљда зове, а и Глас је објавио тридесетак књижица које је написао Патријарх и који објашњавају све што особу просечног интересовања за Православље може интересовати. Кад то урадиш, неке ствари ће ти бити много јасније.

 

Коме се људи моле и колико? :) Којима богињама и боговима?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прочитај ону малу књижицу од Антонића - "Обичајни бонтон" се ваљда зове, а и Глас је објавио тридесетак књижица које је написао Патријарх и који објашњавају све што особу просечног интересовања за Православље може интересовати. Кад то урадиш, неке ствари ће ти бити много јасније.

 

Коме се људи моле и колико? icon_smile.gif

 

Cek', cek', uspori.Ti uporedjujes Antonica i ''Obicajni bonton'' sa kapitalnim delima Lezea i Cajkanovica nastalim posle decenija proucavanja i terenskog istrazivanja?

Vidi, na stranu to sto citiras Patrijarha kako ti odgovara, jer ti neke njegove izjave ne odgovaraju, a koje takodje mogu nekoj osobi prosecnog interesovanja za pravoslavlje objasniti mnogo toga; kako je vec naglaseno, kompletna slika o pravoslavlju moze se steci samo sagledavanjem pomenutog integrativnog procesa koji je: cinjenica, bez obzira sta neko mislio o tome.

 

A kojim domicilnim evropskim bozanstvima se ljudi...''mole'', tebi nista ne znaci, ali imas google, pa ces saznati lako.Sto se tice nasih prostora, a time mislim i na rahmetli SFRJ, primetan je porast interesovanja za nasu drevnu religiju.Bar za one koji hoce da vide.

 

edit: ovo bi trebala da bude tema posevcena staroj slovenskoj religiji, ne njenom nipodastavanju u cilju izvodjenja apologije pravoslavlja.

Edited by Tetragrammaton Cleric

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cek', cek', uspori.Ti uporedjujes Antonica i ''Obicajni bonton'' sa kapitalnim delima Lezea i Cajkanovica nastalim posle decenija proucavanja i terenskog istrazivanja?

Ништа ја не упоређујем. Антонић је сасвим пристојна литература која лепо објашњава гомилу ствари. Поновићу, чак и да је све то што си ти навео тачно, како то суштински мења ствари? Кога људи славе? Перуна или Светог Илију? Храстово дрво или рођење Христово. Било какво друго дрво или Бога? Православног свеца или неког тамо петог? У Цркви и уз молитву Богу. Не знам шта ту није јасно.

 

Vidi, na stranu to sto citiras Patrijarha kako ti odgovara, jer ti neke njegove izjave ne odgovaraju, a koje takodje mogu nekoj osobi prosecnog interesovanja za pravoslavlje objasniti mnogo toga; kako je vec naglaseno, kompletna slika o pravoslavlju moze se steci samo sagledavanjem pomenutog integrativnog procesa koji je: cinjenica, bez obzira sta neko mislio o tome.

Свака Патријархова је златна и свака има тумачење.

 

A kojim domicilnim evropskim bozanstvima se ljudi...''mole'', tebi nista ne znaci, ali imas google, pa ces saznati lako.Sto se tice nasih prostora, a time mislim i na rahmetli SFRJ, primetan je porast interesovanja za nasu drevnu religiju.Bar za one koji hoce da vide.

Да... :)

 

edit: ovo bi trebala da bude tema posevcena staroj slovenskoj religiji, ne njenom nipodastavanju u cilju izvodjenja apologije pravoslavlja.

И јесте. Ја рекох шта имам у неколико кратких реченица, али ме нападоше.

Такође, о истој би требало да дискутују Словени, а ти си Роман и не видим зашто се тебе наша стара религија и митологија тиче.

Последњи пут ти говорим да се о овом подфоруму ја бринем. Уколико имаш неку сугестију, изложи ми је приватном поруком.

 

 

Коначно, ако мени као Православцу, било коме од браће, било којој од осталих ПЦ, било коме од свештенства не смета што су се неки обичаји сачували, већ нам је чак и драго због тога, не знам зашто би то сметало некоме ко са Православљем везе нема.

Edited by Аксеаносилас

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako je nesumnjivo da je Perun predstavljao Boga groma, zasto se danas za Sv. Iliju kaze u narodu "Sv. Ilija Gromovnik". Parafraziram pricu pokojne babe, koja je pricala meni kao malom " I tako Iliju sestre lazu kada mu je rodjendan, jer bi se on veselio i sve zivo popalio. Kada mu kazu da mu je rodjendan prosao, on onda odustane od paljevine". Naravno ovo direktno potice od pravoslavlja, samo zelim da kazem da se Ilija u narodu tretirao kao "gromovnik". Jel moze neko da mi pojasni bas ovu koencidenciju izmedju Boga Peruna, kao Boga groma i Sv ilije u narodu zvanog kao gromovnika??

Zelim da pitam za SV. trifuna koji se uskoro slavi.Poznat je kao zastitnik polja i vinograda, vise vinograda gledano po zastupljenosti slave. Znamo da su stari Sloveni gajili vinovu lozu i useve. Zasto je danas jednom Pravoslavcu potrebno da pridaje toliku paznju nekom svecu (konkretno Trifunu), kada ima jedno vrhovno Bozanstvo? Hocu da pitam da slucajno stari Sloveni nisu imali nekog Boga za vinograde i useve pa je kasnije taj Bog simbiozom sa pravoslavljem, pretopljen u Sv. Trifuna. Za mene je malo nedokucivo da neko ide u polje i poklanja paznju Sv Trifunu ritaulima a ne ode u crkvu i pomoli se jedinom Bogu u crkvi. Da slucajno nisu stari Sloveni negovali taj kult vezano za zetvu i vinograde? Ja za ovo nemam pisanih podataka, ovo je samo moje razmisljanje. Za Peruna i Iliju stojim cinjenicno 100%.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sad bih mogao da ti citiram te Patrijarhove izjave koje niis hteo da komentarises, ali nema veze.Sto se tice sirenja nase stare religije, izadji malo medju omladinu, pricaj, i uvideces sam o cemu se radi.

A sto se tice mene kao Romana, najiskrenije ti preporucujem da prosiris vidike.U tom cilju, objasnicu ti sledece: jesam krsten kao katolik, ali me kako za katolicanstvo, tako i za pravoslavlje, protestantizam i sve druge egzoterne hricanske veroispovesti zabole i s njima nemam nikakve veze.Geddit now?

 

edit:

Коначно, ако мени као Православцу, било коме од браће, било којој од осталих ПЦ, било коме од свештенства не смета што су се неки обичаји сачували, већ нам је чак и драго због тога, не знам зашто би то сметало некоме ко са Православљем везе нема.

 

 

Odakle ti ideja da mi smeta?Ja to pozdravljam.

Edited by Tetragrammaton Cleric

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako je nesumnjivo da je Perun predstavljao Boga groma, zasto se danas za Sv. Iliju kaze u narodu "Sv. Ilija Gromovnik". Parafraziram pricu pokojne babe, koja je pricala meni kao malom " I tako Iliju sestre lazu kada mu je rodjendan, jer bi se on veselio i sve zivo popalio. Kada mu kazu da mu je rodjendan prosao, on onda odustane od paljevine". Naravno ovo direktno potice od pravoslavlja, samo zelim da kazem da se Ilija u narodu tretirao kao "gromovnik". Jel moze neko da mi pojasni bas ovu koencidenciju izmedju Boga Peruna, kao Boga groma i Sv ilije u narodu zvanog kao gromovnika??

Стари Завет у шаке.

 

Zelim da pitam za SV. trifuna koji se uskoro slavi.Poznat je kao zastitnik polja i vinograda, vise vinograda gledano po zastupljenosti slave. Znamo da su stari Sloveni gajili vinovu lozu i useve. Zasto je danas jednom Pravoslavcu potrebno da pridaje toliku paznju nekom svecu (konkretno Trifunu), kada ima jedno vrhovno Bozanstvo? Hocu da pitam da slucajno stari Sloveni nisu imali nekog Boga za vinograde i useve pa je kasnije taj Bog simbiozom sa pravoslavljem, pretopljen u Sv. Trifuna. Za mene je malo nedokucivo da neko ide u polje i poklanja paznju Sv Trifunu ritaulima a ne ode u crkvu i pomoli se jedinom Bogu u crkvi. Da slucajno nisu stari Sloveni negovali taj kult vezano za zetvu i vinograde? Ja za ovo nemam pisanih podataka, ovo je samo moje razmisljanje. Za Peruna i Iliju stojim cinjenicno 100%.

Из истог разлога зашто сви морнари, небитно да ли су РКЦ или Православни, славе и моле се Светом Николи, на пример.

 

Sad bih mogao da ti citiram te Patrijarhove izjave koje niis hteo da komentarises, ali nema veze.Sto se tice sirenja nase stare religije, izadji malo medju omladinu, pricaj, i uvideces sam o cemu se radi.

A sto se tice mene kao Romana, najiskrenije ti preporucujem da prosiris vidike.U tom cilju, objasnicu ti sledece: jesam krsten kao katolik, ali me kako za katolicanstvo, tako i za pravoslavlje, protestantizam i sve druge egzoterne hricanske veroispovesti zabole i s njima nemam nikakve veze.Geddit now?

Ја коментаришем кад ја хоћу и одговарам кад ми је воља, а не кад ме неко јури по шест тема и поставља некаква питања.

Ма, да, све пагани... :)

 

Odakle ti ideja da mi smeta?Ja to pozdravljam.

Супер

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стари Завет у шаке.

Из истог разлога зашто сви морнари, небитно да ли су РКЦ или Православни, славе и моле се Светом Николи, на пример.

Bravo! Upravo tako. To je jedan od ostataka paganizma! kako? evo ovako. Mornari koji su se nekim cudnim dogadjajem spasili od nekog brodoloma ostavljaju po crkvi sve i svasta u cast Sv nikole, koje je jedno oblicje bozanstva, tj Bog kojem su oni zahvalni za spasavanje. Napominjem kao vrlo bitno da to oni ostavljaju Sv. Nikoli a ne jedinom Bogu.

Hvala sto si doprineo konstruktivno ovoj temi

Share this post


Link to post
Share on other sites

offtopic:

 

Ја коментаришем кад ја хоћу и одговарам кад ми је воља, а не кад ме неко јури по шест тема и поставља некаква питања.

Ма, да, све пагани... icon_smile.gif

 

Poznat sam po upornosti.Ne samo pagani, ima i drugih sistema verovanja, koji se sire sve vise.Sto rece Lovecraft: ''What once was, will be again''. :da:

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bravo! Upravo tako. To je jedan od ostataka paganizma! kako? evo ovako. Mornari koji su se nekim cudnim dogadjajem spasili od nekog brodoloma ostavljaju po crkvi sve i svasta u cast Sv nikole, koje je jedno oblicje bozanstva, tj Bog kojem su oni zahvalni za spasavanje. Napominjem kao vrlo bitno da to oni ostavljaju Sv. Nikoli a ne jedinom Bogu.

Hvala sto si doprineo konstruktivno ovoj temi

 

Ти, бре, појма немаш. :) Свети Никола је историјска личност, наравно. Какво, бре, божанство. Светац, једноставно. Исто као и Свети Патрик и Свети Димитрије.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ти, бре, појма немаш. :) Свети Никола је историјска личност, наравно. Какво, бре, божанство. Светац, једноставно. Исто као и Свети Патрик и Свети Димитрије.

To je nesumjnivo da su istorijske licnosti, ali otkud potreba pravoslavaca da toliku paznju i idolopklonost ima prema tim ljudima, kada imaju jednog jedinog Boga, kao sto rece Tetragrammaton Cleric.

Da slucajno stari Sloveni nisu pod naletom Pravoslavlja, uvideli da jedino mogu da ocuvaju nesto svoje, tako sto ce prihvatiti neke svece a ponasati se prema njima kao prema svojim Bogovima. Mislim da je sasvim logicno da su tadasnji Sloveni odlazili u polja i vinograde i molili se nekom Bogu koga su smatrali odgovornim za useve. Zasto i danas dan seljaci izlaze u polja i vrse obrede tamo, a ne odu u crkvu i ne pomole se jedinom Bogu?

Share this post


Link to post
Share on other sites

To je nesumjnivo da su istorijske licnosti, ali otkud potreba pravoslavaca da toliku paznju i idolopklonost ima prema tim ljudima, kada imaju jednog jedinog Boga, kao sto rece Tetragrammaton Cleric.

Da slucajno stari Sloveni nisu pod naletom Pravoslavlja, uvideli da jedino mogu da ocuvaju nesto svoje, tako sto ce prihvatiti neke svece a ponasati se prema njima kao prema svojim Bogovima. Mislim da je sasvim logicno da su tadasnji Sloveni odlazili u polja i vinograde i molili se nekom Bogu koga su smatrali odgovornim za useve. Zasto i danas dan seljaci izlaze u polja i vrse obrede tamo, a ne odu u crkvu i ne pomole se jedinom Bogu?

Одговоре на ова питања ћеш наћи у уџбенику за веронауку неког основца.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uzdbenici za veronauku ne objasnjavaju nista, a apropo toga, i tvoje podsmesljive izjave o paganizmu medju maldima, znaj da je veronauka kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj ubedljivo na prvom mestu kao skolski cas sa kojeg se bezi.Ljudima vise nije dovoljna samo jedna strana stvari.Naravno, to vazi i za katolicke gluposti koje se prosipaju deci u katolickim zemljama.

Edited by Tetragrammaton Cleric

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одговоре на ова питања ћеш наћи у уџбенику за веронауку неког основца.

Pa nisam ni sumnjao da odgovori leze u literaturi koja zahteva veci intelektualni nivo.

Zahvaljujem na iskrenosti sto si rekao gde bazicna pravoslavna lieteratura ima prodju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

јел' се неко моли пагански "боговима", не моли се, јел' Слава сјајан обичај, јесте. Енде

 

Naravno da se mole, u svom neznanju. Koliko se puta samo pobozni ljudi mole svecima, na pomen njihovih imena ustaju i krste se itd. A znamo da su sveci u stvari simbolicno predstavljeni paganski bogovi, sa odgovarajucim osobinama istih..

Najace mi je kad neko da objasnjenje da se oni mole svecima, da bi onda oni te molitve prenosili bogu :rolleyes:

Da, sapcu mu na uvo "ovaj je bio ba dobar, moras ga nagradit" :no:

 

Стари Завет у шаке.

 

Jel to onaj isti stari zavjet iz kojeg preuzimas ono sto ti odgovara, a ostalo skartiras kako ti volja?

Inace, Jahve je proizasao iz nekog paganskog bozanstva, kolko se sjecam.

 

Ти, бре, појма немаш. Свети Никола је историјска личност, наравно. Какво, бре, божанство. Светац, једноставно. Исто као и Свети Патрик и Свети Димитрије.

 

Jos kad bi ti imao pojma sto te je on pitao :da:

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na stranu to sto je ime jehova pogresno prevedeno, zahvaljujuci neznanju hriscanskog monaha Raimundusa Martinija iz XIII veka, koji nije znao da Jevreji , buduci smatraju Ha-Shemu suvise svetom da bi se i pisala, a kamoli izgovarala u punom obliku, stavljaju izmedju cetiri slova Imena ime ADonai, ili Gospod, i covek je to preveo kao Jehova, ne znajuci da je upravo namereno, stavljanjem slova ADNI, da Ime bude neizgovorljivo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сретење није "светац", то је празник који долази 40 дана после Божића. Такав је био обичај, 40 дана након рођења децу су носили у храмове, па је и Мајка Божја то учинила са малим Исусом.

 

 

Za manje od jednog dana ste toliko napisali da ne mogu sve da postignem odgovoriti,ali ce bit u skladu s temom...

 

nego:sto se tice 40 dana(ne znam kakve veze ima sa rodjenjem,ali...) to je verovali ili ne vreme koje tretbe pokojniku da se povampiri(verovalo se medju slovenima).Ukoliko se za to vreme ne povampiri znaci da je dusa mirna.Zato su ljudi kao i danas dolazili na groblje da vide da li im se pokjni povampirio.

 

Ako ne verujes,pozivam se na Dusanov zakonk(ne znam tacno koji clan,ali)u kojem se kaze da svako selo u kom neki seljanin posecuje grob(nije doslovce) pokojnka i proverava da li se povampirio.Tada se celo selo kaznjavalo,tako da niko em nije zeleo da nabaci bedu na celo selo,vec bi i seljani svoju osvetu sproveli i tek kako...

 

 

25. decembar nema nikakve veze sa Isusovim rodjenjem, vec je to datum praznovanja Sol Invictus, koji zbog ukorenjenosti u narodu nije mogao biti neutralisan, pa je zbog toga to odabrano kao datum Isusovog ''rodjenja''.

 

niko ni ne kaze da ima(25 dec),ali ne mislim samo na to sto je to katolicki(ne bitno),vec zasto hricani ne slave Isusovo rodjenje 1 januara,vec nededlju dana kasnije(ranije),jer zar nije poceclo vreme da se meri od njegovog rodjenja...nije pravo...u samom pocetku...

Edited by djulebarut

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чак и да је све то истина, а наравно није, то није ни делић онога што Православље представља. Навео си најпознатији пример (Светог пророка Илију који је вазнео на небеса много пре него што је Перун и поменут) зато што других примера не знаш, а не знаш јер их више нема (има још један). quote]

 

 

koliko ja znam Sveti Sava je preuzeo sve funkcije Svetovida, chemu je Cajkanovic posvetio celu svoju knjigu O srpskom vrhovnom Bogu...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, мало су ми позната, упути ме?

Таксативно наведи све празнике који су "преузети" и поред сваког "старог бога" стави свеца.

 

Сретење није "светац", то је празник који долази 40 дана после Божића. Такав је био обичај, 40 дана након рођења децу су носили у храмове, па је и Мајка Божја то учинила са малим Исусом.

 

Ко је, бре, тај Власи и ког је то датума? Јел' ти то, 'леба ти, причаш о католичким празницима? О оном Светом Влаху?

И ја бих сад требало да се уздам у твоје познавање вере Православне, зар не?

 

Сретење представља средину зиме и као такво се празновало пре доласка хришћанства. Свети Власије је 24 фебруара, ето то сам конкретно нашао www.pravoslavac.com, јбг згодније ми тако нека да преврћем неку књижицу. Чудно да неко са тако набуситим ставом не зна за то.

Не треба да се уздаш у моје познавање, узми Православни календар па погледај.

 

И сада би ја требао да седнем да испишем хрпу старословенских празника и да поред сваког напишем православни еквивалент. Е јбг баш и немам толико времена. Ако набацим неки календар тог типа на компу можда би и копирао али ме мрзи сада да прекуцавам. Погледај нешто од Чајкановића или Словенску Митологију Спасоја Васиљева ако те интересује та тематика. Ваљда су они неки ауторитет ако ја нисам.

Овако из главе могу да ти кажем:

 

Свети Илија - Перун

Свети Вид - Световид

Свети Власије - Велес

Свети Никола - Воден

Божић - Празник рођења младог Бога Коледа...

Ту су гомила обичаја као што су Слава, Задушнице, паљење бадњака...

 

Јел' ИсХс рођен, јесте, јел' васкрсао, јесте

 

Зашто своја религијска убеђења пласираш као неке чињенице које се не доводе у питање?

 

јел' се неко моли пагански "боговима", не моли се

 

Фала богу да се не моли, јер се старим боговима не моли, они се славе а то је велика разлика

 

И не капирам на основу којих ти податак спомињеш да је Свети Илија старији од Перуна? Ово му дође 7515 (плус/минус која година, нисам баш скроз сигура) по старословенском календару, некако не верујем да је Свети Илија старији од овога.

Edited by Eric Adams

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ajd' nemojte ovo na ovoj temi, mislim, zanimljivo je citati sve ove infoe ali predjite na pravoslavlje ili otvorite neku posebnu.

 

Ajd' nesto konstruktivno.

 

УСТАВ РОДНОВЕРНОГ СЛОВЕНСКОГ ВЕЋА

 

Донет 26.06.2006. године у Шћећину /Пољска/

 

 

 

 

 

0. Опште одредбе

 

 

0.1. Изучавање и пораст интересовања за исконску словенску традицију /рус.јазичества/ довели су крајем 20. века до препорода древне религије – Родне вере – и до образовања родноверских општина. Такав процес одвијао се готово истовремено у неколико држава: Пољској, Русији, Украјини, Белорусији, Бугарској, Србији, Словачкој, Чешкој и у другим словенским земљама, што је изазвало природно стремљење водећих делатника родноверског покрета ка размени знања и искуства.

0.2. Као облик међународне размене искуства одлучено је да се оформи Родноверно словенско Веће, које се први пут састало у червеном /јулу/ 2003. године у Кијеву /Украјина/. Иницијатива је дошла од стране волхова и жреца, па је и Веће дефинисано, пре свега, као савет духовних вођа родноверских покрета словенских земаља.

0.3. Друго Веће, састало се у Кобрину /Белорусија/ 7. и 8. августа 2004. године потврђујући тендецију проширења круга учесника, међу којима су се указали људи различитих, понекад конфликтних, погледа на свет као и различитог религијског статуса: од волхова и припадника родноверских општина до симпатизера и радозналих.

0.4. Треће Вече је одржано у Калуги /Русија, 23. априла 2005/, где се посебно расправљало о проблемима формирања месних општина. Нарочито је указано на унутрашње стање родноверског покрета и опстајање или преживелог егалитаризма или демократског начина размишљања - појава које смо дужни да савладамо.

 

0.5. Искуство прва три саветовања показало је да је за даљи плодотворни рад целисходно установити Устав Родноверног словенског Већа.

 

 

 

 

 

1. Опредељење Родноверног словенског Већа

 

 

1.1. У условима нарастајуће глобализације и информационог рата Родна вера Словена као исконска религија предака може бити очувана и проширена путем целисходности, тј. добро организоване и координисане делатности сталежа /варне, касте/ волхова /брамана/, чији је првенствени задатак свагда било очување, установљење и природан развој основа роднога погледа на свет, бого-поимања и обреда Предака.

1.2. Родно словенско Веће – то је међународни Свесловенски савет волхова, жречева и мислилаца родне словенске традиције – Родне вере.

1.3. Веће не представља религиозну организацију са формалном административном структуром /пирамидалног типа/ и правним пуномоћјем где би било која од страна могла да диктира одређене ставове или намеће своју вољу осталима.

1.4. Веће делује по принципу саветодавног Круга /Кола/, у коме равноправно учествују представници словенских земља.

1.5. Веће се састаје једном годишње и то у некој од словенских држава. По правилу, из те земље се за ту текућу годину бира и Координатор Већа.

1.6. Ради размене искуства и проширења знања о Родној вери пожељно је да се Веће састаје у оној држави која до тада није била домаћин Већа, по олимпијском принципу ротације.

 

1.7. Како би се проширио круг општина родноверних Словена Веће организује састанке, конференције, фестивале, сајмове и слично /то јест, кораке и ка другим начинима представљања/.

 

 

 

 

 

2. Циљеви и задаци Већа

 

 

2.1. Главни циљ Већа: обједињено јачање словенских родноверних за изучавање, препород и наставак развоја исконске вере предака, то јест наше сопствене стародревне традиције и етнорелигијске културе. Ради реализације тог циља Веће је поставило следеће задатке:

2.2. Узимајући у обзир еволуцију словенске Родне вере, њено савремено обнављање, у данашњим условима је неопходно предузети преношење древних знања на нове теолошке нивое; не једино истраживати наслеђе предака, него изнова установити, разрушен туђеверјем, некада органски систем погледа на свет и обреде Словена.

2.3. Обучавањем и схватањем да је религија, по правилу, профилисана и усавршавана у кругу волхова, жречева, религиозних мислилаца /филозофа и теолога/ древнога света, Веће данас има за циљ да омогући размену знања и искуства међу представницима новог покољења словенског духовног сталежа.

2.4. Веће брине о очувању аутентичног словенског погледа на свет и обредну праксу, који су засновани на политеизму, животној природности, генетском памћењу, родној логици и етици, традиционалној једнакости, здравом начину живота и еколошким сазнањима.

2.5. У условима етничке и конфесионалне разноликости света Веће реализује своје законско право на заштити Словенских општина и организација у складу са важећим државним законима и међународним правним нормама.

2.6. У оквирима тих закона Веће има право на широко распрострањено информисање о Родној вери у виду књига, периодике, специјализованих часописа и билтена, интернет презентација, вршења обреда, спровођења научно-теолошких конференција и других облика деловања.

2.7. За потпуно задовољење религиозних потреба словенски родноверни имају право да организују задруге и месне општине, региструју се у официјелна удружења у својим земљама, организују Школе Родне вере и вишу наставу ради обучавања волхова и жреца, да установљују капишта и храмове Родних богова.

 

2.8. Родноверни Словени имају право учествовања у јавним и политичким организацијама, да буду чланови партија и јавних удружења. У исто време удружење староверних у целости се не повезује ни са каквом политичком странком или државном структуром, а само собом представља самосталну културно-религијску појаву.

 

 

 

 

 

3. Оргкомитет Родноверног словенског Већа

 

 

3.1. Организациони Комитет Родноверног словенског Већа /даље Оргкомитет/ - то је група иницијатора и оснивача Родноверног словенског Већа, одговорних за његове идејне основе и организовање редовног заједничког деловања.

3.2. У Оргкомитет улазе волхови, жреци, мислиоци и делатници Родне вере, представници дејствујућих општина, религиозни савези и духовни центри словенских земаља /укључујући интелектуалне, издавачке, истраживачке/.

3.3. Оргкомитет је одговоран за очување начелних принципа Родноверног словенског Већа. У вези са тим он има право и обавезу да координира рад удружења, а такође и спроводи друге мере, прописане у оквирима Већа.

 

3.4. Оргкомитет се руководи:

 

а – према свим својим идејним начелима – принципима аријске хијерархије, не допуштајући мешање сталежа, противприродну једнакост или популистичко упрошћавање древних основа Родне вере;

 

б – у организационој делатности – принципом саветодавног Круга, давајући једнако право пуномоћним учесницима Већа, што спречава покушаје етничког апсорбовања или сепаратистичког одређивања словенских етноса, чега смо сведоци били више него једном.

3.5. Да би се избегле исказане чињенице о Већу Оргкомитет организује, осмишљава и контролише информациону сферу делатности Већа /новине, сајтове и форуме/.

3.6. Оргкомитет поставља главу делегације земље, већ доказане и ауторитативне у родноверним круговима волхова и вођа, с којом сарађује на организацији редовних скупова и предузима и друге кораке на међународном плану.

3.7. Оргкомитет по сопственој иницијативи може да укључи нове чланове из словенских држава, које присаједињује Родноверном словенском Већу, путем препоруке и признања од стране волхова и лидера родноверне заједнице, претходно се упознавши са њиховим трудбеништвом и резултатима њихових активности.

 

3.8. Оргкомитет има право да искључи или удаљи из Већа учеснике уколико нарушавају Устав или компромитују идејне основе Већа и родноверске заједнице у целини.

 

 

 

 

 

4. Координатор Родноверног словенског Већа

 

 

4.1. Координатор Родноверног словенског Већа бира се наизменично из редова ауторитетних волхова, жречева или делатника /у случају одсуства посвећених волхова/ одређене словенске државе, уз рок од једне године.

4.2. Координатор Већа – то није духовна дужност /као ''римски папа'' или ''патријарх све Русије''/, већ организациона и извршна.

4.3. Координатор се у својој делатности руководи решењима Већа и његовог Оргкомитета.

4.4. У дужности Координатора спадају координисање рада током текуће године, организовање и спровођење Већа у својој земљи, проширење круга учесника, ширење инфомација и организације, као и делатности проистеклих из садејства са другим члановима Оргкомитета.

4.5. Координатор руководи Већем /његовим саветима, конференцијама и другим активностима у оквирима редовног сазива Већа/ од момента опуномоћења до избора следећег координатора.

 

4.6. Координатор је лично одговоран за очување изворних принципа Родноверног словенског Већа, испуњавање његових циљева и задатака, придржавање хијерархије, поретка и дисциплине саборовања, као и за истинитост информација о делатности Већа.

 

 

 

 

 

5. Учесници Родноверног словенског Већа

 

 

 

5.1. Веће обједињује у један смислени и информациони пол пуномоћне представнике словенских родноверских општина, чији је статус утврђен у Закључном документу Другог сабора Родноверног словенског већа у Кобрину, где је истакнуто да они:

 

а – генетски припадају словенском Роду /суперетносу/;

б – одржавају традиционалне словенске обичаје;

в – сматрају Родни поглед на свет основним;

г – славе исконске Словенске богове /словено-аријски политеизам/.

5.2. У Већу право учествовања имају волхови, жреци, мислиоци и делатници Родне вере, делегирани, као и представници дејствујућих општина, религиозних удружења и духовних центара традиционалне староставне конфесије словенских држава.

5.3. Учесници Већа не чине међународну религиозну структуру униформног типа; у својим државама они се развијају самостално на основу сопствене етничке традиције.

 

5.4. Учесници Већа не могу бити представници општина које нису принадлежне Родној словенској Вери /њихове карактеристике су описане у Закључном документу Другог Већа одржаног 2004. године/, а такође ни приватна лица која нису представници родноверне општине или савеза /уније/ родноверског опредељења /научних, наставних центара и издавачких кућа/.

 

 

 

 

 

6. Глава делегације земље-учеснице

 

 

6.1. Глави делегације државе се чином именовања указује признање како у матичној држави, тако и од стране Оргкомитета Већа руководилаца Родне вере: глава конфесије, волхова, жречева, руководилаца духовних центара родноверског покрета.

6.2. Главе делегација прилажу решење о свом делегирању од стране горе поменутих или других опуномоћених лица у матичним земљама, од представника дејствујуће општине или духовног центра Родне вере /сагласно опредељењу Другог Већа/.

 

6.3. Главе делегација сносе одговорност како за идејно деловање и усмерење, тако и за дисциплину својих делегација.

 

 

 

 

 

7. Решења и други документи Већа

 

 

7.1. Своја решења, обраћања, закључке и друга документа Родноверно словенско Веће изгласава путем консензуса /општег одобравања/, након отвореног претреса од стране опуномоћених представника словенских држава који су именовани у статус делегата.

7.2. Решења, уредбе, устав, саопштења и друга документа, усвојена од стране Већа, треба да очувају и органски развијају, односно буду у сагласности са древним основама словенске Родне вере и да буду обавезно евидентирана у општинама Родне вере.

7.3. Документа, усвојена од стране Већа, обавезно је презентовати широком кругу родноверних, јавним установама и организацијама преко средстава јавног информисања.

7.4. Услед неопходности Устав Родноверног словенског Већа може бити прецизиран, допуњен или измењен после претреса и одобрења на легитимном /актуалном/ редовном Већу.

7.5. Донети Устав усвојен је на Четвртом Родноверном словенском Већу у граду Шћећину /Пољска/ после отворене расправе и постизања сагласности /консензуса/ по свим тачкама, 26. изока /јуна/ 2006. године.

 

За Украјину: Галина Лозко /Волхвина Зореслава/

За Русију: Павел Тулајев /Бујан/, Виктор Федосов /Волх Велимир/

За Пољску: Сташко Потребовски, Ждислав Словински, Игор Горевич

За Србију: Александра Маринковић Обровски

За Белорусију: Владимир Сацевич

 

 

4.

Планирано је да се наредно Пето Родноверно словенско Веће одржи 2007. године у Србији /Београд/.

 

:bigblue:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Но, суштински, чак и да је све ово што наводиш тачно, не видим како то мења суштину Православља у Срба.

Sustinski, posto cinjenice o mnogim ostacima paganskih obicaja zaista ne menjaju sustinu pravoslavlja, ne vidim zasto si toliko zapeo da te cinjenice koliko je god mozes poreknes. To je samo ostatak jedne stare politike, nista novo i neobicno. Slicne pojave mogu se videti i pratiti na mnogim drugim mestima, gde je hriscanstvo skorije uhvatilo korena.

 

Свакако, мада сам очекивао и надао се да ће момчина то рећи.

И на макро, као и на микро (у нас) нивоу, мислим на обичаје око бадњака, пре свега.

Како се са сигурношћу није могао утврдити тачан датум Исусовог рођења, саасвим је логично било да се одабере тај датум. И сам знаш да је Васкрс битнији и да је разлог свему, то јест, да није било Васкрса не би било ничега.

 

Још неки?

 

Можемо о овоме и на теми "Православље". Видим да си се расписао, а одавно те не видех на овом подфоруму.

 

Коначно, да ли ти можеш са сигурношћу да тврдиш да ИсХс није рођен баш тог датума?

:)

 

Eto, na to mislim kad kazem da ove cinjenice bezrazlozno tretiras kao da te ugrozavaju. Odabiranje ovog datuma za Bozic ne menja sustinu, samo je bilo zgodno, nista manje, nista vise. Nema potrebe odmah skakati.

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...