Jump to content

Vaš najveći blam


Wise Owl

Recommended Posts

Nije moj ali je ok

 

Jedan moj drug, tada je imao 15 godina, nema nikog kuci, sedi i pusi na terasi. Kada odjednom ulazi keva u stan. I on sada ne zna sta ce. I budala umesto da je bacio cigaru sa terase, ostavi cigaru i skoci dole sa DRUGOG sprata. Pao u neko zbunje! Kada sam cuo usrao sam se od smeha! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pao u neko zbunje! Kada sam cuo usrao sam se od smeha! :)

 

Ја знам лика који је скакао са бајинобаштанског моста (са лукова моста, не са нивоа пута) у Дрину (има једно 40 метара, највише) и жестоко се укењао док је долетео до воде...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad smo kod ekskurzija...

 

Mi bili ove godine u Vrnjachkoj Banji,i jedan lik svo vreme nosio flashu Voda Vode u kojoj je zapravo bila votka. :)

I lik pije to pred svima pa i pred razrednom koja nema pojmas shta je to.

Negde oko 9 uveche mi ulazimo u sobu kad taj lik crko skroz,sam popio preko litru votke,i samo lezhi ne mozhe da se pomeri ni milimetar i belo nas gleda.

Kako mi ulazimo on iz lezheceg polozhaja samo izbacuje fontanu povracke koja pada svuda po njemu. :)

Lik je imao pljeskavicu i votku svuda po sebi pa chak u kosi,i jednu ogromnu fleku preko celog kreveta. :)

 

I posle dok smo chekali hitnu pomoc da ga vode na ispiranje,razredna pokushava da ga natera da povrati koliko-toliko votke a on sve po njoj. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

ako je preziveo onda svaka mu cast

 

sto se tice tih peglanja,jedan ortak je na mat eks. povracao girose po sebi,zalepile mu se ruke za telo kako je povracao.mladji je od mene godinu dana,tako su pricali kad su bili.

a znam lika koji je pojeo kilu eurokrema pa morao da ide na ispiranje zeludca.nasli ga kuci polumrtvog,nije mogao da prica

Edited by Josif Visarionovič

Share this post


Link to post
Share on other sites

ako je preziveo onda svaka mu cast

 

Наравно да јесте. Скакали су људи често са тог моста раније. Он је ионако кретен, кримос, одувек је био бараба. Туче, крађе, покушај убиства, радио је и доп. Мислим да сад лежи у Митровици, од 24 године живота, 7 је провео у затвору. Зато је прича интересантна. Баја се укењао. :)

 

--------------

аха, ниси се мени обратио :) ...

Edited by Axeanosilas

Share this post


Link to post
Share on other sites

axeanosilasu sam,al je sandman uleteo u post.nema veze,pitanje moze da bude za obojicu :)

 

ja sam popio litar vodke i samo nekim cudom nisam zavrsio na ispiranju,ali sam dobio trovanje alkoholom.

 

Ја сам често пио по литар жестине, без значајних физичких последица, осим што се напијем као стока. Једном смо, пријатељ ми Марко и ја (1995-те), он био скењан јер је спремам Наследно код Антића, попили по литар вотке код мене (од поноћи до 4), скинули се голи до појаса, изашли на терасу, певали четничке, разбудили цео комшилук, пуштали " Враћам се доле" од Бјесова као ненормални (сигурно двадесетак пута), отишли напоље, блејали по улици, клопали, налетели на моју тадашњу девојку, ја испичкарао начелника СУП-а (бандо комуњарска, ово, оно), срећом у том тренутку се појавила Маркова кева (правница у једној фирми), начелник је зна па није звао појачање (не би смели да нас бију, она је ту и ишла би са нама у мурију), одвела нас код њега на гајбу, Марко узео пиштољ да ме "као" убије, сестра му се расплакала, ја одем да купим лубеницу, купим највећу (24 кг) и испустим је пред улазом, одем до Марка поново, он заспао, ја као кренем кући, али се предомислим и одем да блејим, сними ме Марков отац, спакује у ауто и одвезе кући. Уђем у стан, махнем Марковом оцу са прозора (рекао је да неће отићи док не уђем у стан и не махнем му) и легнем да спавам. Нисам повратио, али ми је то било једно од најгорих пијанстава.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам често пио по литар жестине, без значајних физичких последица, осим што се напијем као стока. Једном смо, пријатељ ми Марко и ја (1995-те), он био скењан јер је спремам Наследно код Антића, попили по литар вотке код мене (од поноћи до 4), скинули се голи до појаса, изашли на терасу, певали четничке, разбудили цео комшилук, пуштали " Враћам се доле" од Бјесова као ненормални (сигурно двадесетак пута), отишли напоље, блејали по улици, клопали, налетели на моју тадашњу девојку, ја испичкарао начелника СУП-а (бандо комуњарска, ово, оно), срећом у том тренутку се појавила Маркова кева (правница у једној фирми), начелник је зна па није звао појачање (не би смели да нас бију, она је ту и ишла би са нама у мурију), одвела нас код њега на гајбу, Марко узео пиштољ да ме "као" убије, сестра му се расплакала, ја одем да купим лубеницу, купим највећу (24 кг) и испустим је пред улазом, одем до Марка поново, он заспао, ја као кренем кући, али се предомислим и одем да блејим, сними ме Марков отац, спакује у ауто и одвезе кући. Уђем у стан, махнем Марковом оцу са прозора (рекао је да неће отићи док не уђем у стан и не махнем му) и легнем да спавам. Нисам повратио, али ми је то било једно од најгорих пијанстава.

 

 

Najjache mi je od ovog dela sa pistoljem, a za lubenicu sam se valjao na patosu. :) :) :)

 

:rockdevil: :rockdevil:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само се ви смејте, никада више нисам видео толику лубеницу. Била је зрела, дивна, најзрелија, испала ми је на ивицу степеника и распрсла се на стотине комада, као кристална ваза. Можда и не би тако пукла да сам је носио к'о човек. Пошто је била много тешка, држао сам је на врху главе, па ми се измигољила из руку и оде... :) :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

E sad se jos vise smejem... :) :) :)

 

Izvini, ali prizor pijanog lika koji nosi ogromnu lubenicu na vrh glave i u sledecoj sceni mu ta lubenica ispada i razbija se... Hahahaha :)

 

Jos ja pritom blago receno ne volim lubenice, pa mi je zato taj prizor jos drazi :cool:

Share this post


Link to post
Share on other sites

ali sam dobio trovanje alkoholom.

 

Хајд' кад сам се већ распричао, да испричам и ово.

 

Претпрошле године пред први мај, цимну ме из села са радосном вешћу, најстарији брат од стрица се коначно жени, имао је 38 година па је требало прославити. Млада нека половњача, има дете, али дај шта даш. Дођу по Јагоду (најдражу ми маму) и мене и запутимо се пут неког села званог Сијерач (врли ми суграђани, да не кажем - земљаци, ће знати о чему причам), а то је нека тешка пичка метерина. Стигнемо горе, ови пријатељи прави домаћини (к'о веле и ту беду да скинемо с врата, двоје уста мање, па се стварно отворили и спремили разнијех ђаконија). Меркам ти ја ону пршуту и остало, пробам, укусна, пробам још неке стварчице, и оне. Понуде ме ракијом, а она одлична, стварно невероватно добра. Видим ја како ће се завршити и најавим и осталима, првенствено мами - "Знаш шта, Јагода, ја ћу сада да попијем литар ракије, а кад то урадим, водите ме кући". Мајка као мајка, немој сине, ово, оно, бламираћеш се, бла, бла. Ма пусти, реко', нисам се напио скоро скоро па годину дана. Кренем, сипају ми у чашице од 0,3 и ја ти сваку на екс (тако ми лакше да бројим). Гледају ме ови Сијерчани - види момчину што потеже, охохо, браво, браво. Исциман неке пријатеље, питам где ће за Први мај (не подносим те комуњарске празнике, али видим шта ће на крају вечери бити), падне ту неки договор и наставим. Лепо сам мезио, а лепо и пио. Пре него што смо кренули до села (мог, то јест фамилије ми, пошто не станујем горе), био сам на 24 и држао се као змај, ходам, не заплићем језиком. Дођемо горе, наставим у истом ритму и негде око тридесете ме стигне и пожелим да пуцам. Немој Милоше, немој. Шта немој, јел' славимо, мајку му. Дохватим се тетејца, на прозор и почнем. Умало не откинух кабл од далековода, звиждало је ту негде около. Вратимо се унутра, одложим наоружање, наставим и дођох до 33. Возите ме кући, рекох, а било је око 4 сата. Ставе ме у југића и кући. Кад сам ушао у стан тек је тада почело да ме ради. Запутим се у собу, Јагода иде из амене, плаши се да ћу се изломити на степеницама (станујем у дуплексу). Уђем и позовем пријатеља да коначно утврдимо план за такозвани уранак. Е, оно што ја нисам знап, а што ми је касније наговештено, је да је Јагода била испред врата док сам причао телефоном. Свакојаких неподопштина сам блебетао, да јебемо клинке, да ово, да оно. Михаило (са друге стране слушалице) скапирао какав сам и проспе ми причу да ћемо се чути касније надајући се да ћу заспати. Завршим разговор и одем да се истуширам, нагнем се над каду да проверим има ли воде и упаднем у исту. Хвала Господу Богу што нисам закључао врата. Како сам упао у каду, мало сам се цимао да изађем, окренуо ово, оно, видео слаба вајда и заспао. Када је Јагода ушла после пар минута нашла ме је како лежим у кади, а ноге (савијене у коленима) ми висе преко ивице. Кад сам дођао к себи, видим Јагода ме вуче. Како сам прилично велик (196, тада између 100 и 105 кг) бејаше то тежак посао. Некако устанем и поново у собу. Легнем, заспим, пробудим се после сат и повратим. Заспим поново, пробудим се око 2 после поноћи, пијан као стока. Повраћао сам целу ноћ, можда и двоцифрен број пута, тек око шест се сетим пиринча, скувам мало, поједем, дивни пиринач покупи оне отрове по желуцу, повратим још једном, одем напоље купим минералну, попијем целу флашу и легнем да спавам. Спавао сам и спавао и спавао и пробудих се у неко доба оран и свеж као љубичица. Окупам се и то је то.

 

То ми је једино тровање од алкохола у животу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Joj ispadanje kroz prozor...

Moj ortak zivi u kuci na periferiji grada, njegova soba je na prvom spratu, matorci i baba u prizemlju.

Leto, lepa noc negde oko 02h, on pushi cigaretu i sedi na prozoru svoje sobe, kucka poruku devojci i onako smotan isklizne mu telefon iz znojavih ruku. On posegne za njim i padne kroz prozor.

Naravno nije mu bilo nista, ali kako sad da udje u kucu, njegovi zaspali on nije pao s kljucem...

 

Uvati on da zvoni na ulazna vrata kad mu se probudi cjale i kroz vrata ga napichka onako bunovan

"Ko je sad?"

"Ja sam, Marko."

" Slusaj Marko, Marko spava zovi ga sutra i nemoj vise da si mi dosao ovako kasno kosti cu ti polomiti, radim ujutru... bem majku... bezobraznu..."

 

... I osta tako Marko da spava ispred svoje gajbe u gacjama. :):):)

Share this post


Link to post
Share on other sites

E sad se jos vise smejem... :) :) :)

 

Izvini, ali prizor pijanog lika koji nosi ogromnu lubenicu na vrh glave i u sledecoj sceni mu ta lubenica ispada i razbija se... Hahahaha :)

 

Jos ja pritom blago receno ne volim lubenice, pa mi je zato taj prizor jos drazi :cool:

 

Баш си зла. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Кад сте већ одвратни, да се придружим...

 

Ретко повраћам (добро, сад и не пијем често), али ретко сам повраћао и док сам, као клинац, интензивно циркао. Једном са јео неке преукусне телеће медаљоне и како сам то добро залио, буде ми мука и одем да повратим. Не могу вам описати ту тугу коју сам осећао док сам гледао медаљончиће како излећу и завршавају у шољи. Мислим да сам чак завапио "Стан'те медаљони", али се не бих смео заклети. :) :) Никада више нисам јео тако уксуне медаљоне. Шмрц.

Кад год неко из екипе у дому донесе неку квалитетну храну од куће један мој другар тужно погледа све то и каже: "Како ми је жао да једем ово, а знам да ћу га за сат времена искењати".

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Axeanosilas

Jadna ti majka, em je nisi slusao, em si je namucio, em si je nasekirao... :no:

 

Чини ти се. Зна оно колико ја могу, а секирала би се да сма отишао напоље. Како сам био у стану, било јој је свеједно, чак и смешно. То за мучење, не знам, није ни она мала, има око 180, мада капирам да се помучила док нисам изашао из каде.

 

 

Е сад, знам да не знаш, знам да ниси мислила ништа лоше и тако то, али молим те, немој никада помињати моју мајку у том контексту (јадна, ово, оно). Ја сам имао 8 година кад ми је отац погинуо, немам ни брата ни сестру, ова родбина о којој причам ме је пре месец дана тужила јер жели да ме остави без наследства (имамо неке плацеве на Тари кој вреде прилично), у целој причи "виси" и мој стан (хоће део), тако да само мајку имам, волим је највише на свету, без размишљања бих убио некога због ње и никако не подносим кад је неко помиње у неком таквом контексту, иако знам да да ти ни на крај памети није било да кажеш нешто лоше. Ето, чисто да се зне.

Поздрав.

Edited by Axeanosilas

Share this post


Link to post
Share on other sites

Axe, svaka cast :rockdevil:

 

Pazte sad ovo- pre ne godine, dan pre Tankard, odem ja kod ortaka, da igramo PES na Sony, sednemo mi, krenemo da peglamo, nas 6/7, a bili svi puni para, pa se nakupovali pica bahato, bilo piva, vina, rakije(od suvih sljiva, domaca) i apsinta crvenog. i ja tu popijem 2 krigle piva, i sedam da igram tekmu, i dalje se niceg ne secam.

 

Ujutru se budim(tj. oko pola 1 popodne), lezim na kaucu tog ortaka, go do pojasa, puko rajferslus na pantalonama, a na stomaku nacrtana paukova mreza(oko pupka), neki pentagrami, kurchevi, palchevi... Ja gledam sta se desava, pokusam da ustanem, i zamalo da se onesvestim kada sam se pridigao, posto me je tako zasevala glava da to nije normalno. U tom trenutku polako pocinje da mi radi mozak i ukapiram da me glava seva na onaj poseban nacin, ono kada se otkinete od zestine k'o magarac. Posle par minuta, dodje taj ortak, smeje mi se, pusti neku laganu muziku i krene da mi prepricava sta sam ja radio prethodno vece:

 

Prvo popio bombu piva, pa pola litra rakije i pola litre onog apsinta(i to sam ih pio tako sto sam uzimao malu casicu, i sipao pola apsint, pola radzu), i onda jos za kraj oteo ortaku iz ruke flasu sa vinom, i skoro celu popio na ex(kada me je pitao sto sam to uradio, rekao sam da sam bio zedan), i otisao da pisam. Oni sedeli jos, igrali soni u dnevnoj sobi, i neko ukapira posle 20 minuta da mene nema nigde. Kad su krenuli da me traze, nadju me u ortakovoj sobi kako lezim na njegovom krevetu ko mrtav. Kada su pokusali da me probude, ja krenem da peglam, celu sobu mu zaserem(krevet, pod, sto, stolicu, komp, orman...), dok je neko otrcao po lavor, vec bilo kasno :)

 

A da bude jos crnje, dok su kupili sva ta sranja, ja lezim ko lesh na krevetu, i u jednom trenutku, nesto se cimnem i padnem sa kreveta, a kosa mu upadne u onaj lavor sa peglom.

 

Onda me odneli pod tush, da me malo vrate u zivot i operu kosu, posle me vratili da spavam, pa se onda zajebavali, crtali mi brkove, gorepomenutu paukovu mrezu i slicna sranja sa markerom.

 

Konkluzija: Sledecih 48 sati sam bacao pegle(17 ukupno, racunao sam posle) cak i vodu kad bi popio i bio sam jedini thrasher na Tankardu koji je pio koka-kolu(i nju sam nesto kasnije ispeglao), posto bi mi pivo, da sam ga kojim slucajem liznuo, verovatno izvrnulo ceo nervni sistem kroz nos. A o scenama koje su me cekale kada sam dosao kuci, i davljenjima caleta i keve stvarno ne bih ovom prilikom...

 

Od tad sam cirkanje koncentrisao gotovo samo na pivo.

 

Da, i kada sam krenuo od tog ortaka kuci, u busu sam ispeglao neke mini pice koje sam jeo kod njega, da se malo vratim u zivot, secam se tog osecaja bede i idijotizma dok bljujem polusvarene delice tih pica, a neki lik koji je sedeo na stolici ispred mene, ustaje i odlazi na drugi kraj busa, polutrcecim korakom :no:

 

Nadam se da ste uzivali :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Е сад, знам да не знаш, знам да ниси мислила ништа лоше и тако то, али молим те, немој никада помињати моју мајку у том контексту (јадна, ово, оно). Ја сам имао 8 година кад ми је отац погинуо, немам ни брата ни сестру, ова родбина о којој причам ме је пре месец дана тужила јер жели да ме остави без наследства (имамо неке плацеве на Тари кој вреде прилично), у целој причи "виси" и мој стан (хоће део), тако да само мајку имам, волим је највише на свету, без размишљања бих убио некога због ње и никако не подносим кад је неко помиње у неком таквом контексту, иако знам да да ти ни на крај памети није било да кажеш нешто лоше. Ето, чисто да се зне.

Поздрав.

Stvarno nisam znala, oprosti. :sad:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хајд' кад сам се већ распричао, да испричам и ово.

 

Претпрошле године пред први мај, цимну ме из села са радосном вешћу, најстарији брат од стрица се коначно жени, имао је 38 година па је требало прославити. Млада нека половњача, има дете, али дај шта даш. Дођу по Јагоду (најдражу ми маму) и мене и запутимо се пут неког села званог Сијерач (врли ми суграђани, да не кажем - земљаци, ће знати о чему причам), а то је нека тешка пичка метерина. Стигнемо горе, ови пријатељи прави домаћини (к'о веле и ту беду да скинемо с врата, двоје уста мање, па се стварно отворили и спремили разнијех ђаконија). Меркам ти ја ону пршуту и остало, пробам, укусна, пробам још неке стварчице, и оне. Понуде ме ракијом, а она одлична, стварно невероватно добра. Видим ја како ће се завршити и најавим и осталима, првенствено мами - "Знаш шта, Јагода, ја ћу сада да попијем литар ракије, а кад то урадим, водите ме кући". Мајка као мајка, немој сине, ово, оно, бламираћеш се, бла, бла. Ма пусти, реко', нисам се напио скоро скоро па годину дана. Кренем, сипају ми у чашице од 0,3 и ја ти сваку на екс (тако ми лакше да бројим). Гледају ме ови Сијерчани - види момчину што потеже, охохо, браво, браво. Исциман неке пријатеље, питам где ће за Први мај (не подносим те комуњарске празнике, али видим шта ће на крају вечери бити), падне ту неки договор и наставим. Лепо сам мезио, а лепо и пио. Пре него што смо кренули до села (мог, то јест фамилије ми, пошто не станујем горе), био сам на 24 и држао се као змај, ходам, не заплићем језиком. Дођемо горе, наставим у истом ритму и негде око тридесете ме стигне и пожелим да пуцам. Немој Милоше, немој. Шта немој, јел' славимо, мајку му. Дохватим се тетејца, на прозор и почнем. Умало не откинух кабл од далековода, звиждало је ту негде около. Вратимо се унутра, одложим наоружање, наставим и дођох до 33. Возите ме кући, рекох, а било је око 4 сата. Ставе ме у југића и кући. Кад сам ушао у стан тек је тада почело да ме ради. Запутим се у собу, Јагода иде из амене, плаши се да ћу се изломити на степеницама (станујем у дуплексу). Уђем и позовем пријатеља да коначно утврдимо план за такозвани уранак. Е, оно што ја нисам знап, а што ми је касније наговештено, је да је Јагода била испред врата док сам причао телефоном. Свакојаких неподопштина сам блебетао, да јебемо клинке, да ово, да оно. Михаило (са друге стране слушалице) скапирао какав сам и проспе ми причу да ћемо се чути касније надајући се да ћу заспати. Завршим разговор и одем да се истуширам, нагнем се над каду да проверим има ли воде и упаднем у исту. Хвала Господу Богу што нисам закључао врата. Како сам упао у каду, мало сам се цимао да изађем, окренуо ово, оно, видео слаба вајда и заспао. Када је Јагода ушла после пар минута нашла ме је како лежим у кади, а ноге (савијене у коленима) ми висе преко ивице. Кад сам дођао к себи, видим Јагода ме вуче. Како сам прилично велик (196, тада између 100 и 105 кг) бејаше то тежак посао. Некако устанем и поново у собу. Легнем, заспим, пробудим се после сат и повратим. Заспим поново, пробудим се око 2 после поноћи, пијан као стока. Повраћао сам целу ноћ, можда и двоцифрен број пута, тек око шест се сетим пиринча, скувам мало, поједем, дивни пиринач покупи оне отрове по желуцу, повратим још једном, одем напоље купим минералну, попијем целу флашу и легнем да спавам. Спавао сам и спавао и спавао и пробудих се у неко доба оран и свеж као љубичица. Окупам се и то је то.

 

То ми је једино тровање од алкохола у животу.

 

 

ahahahahaha :) :)

 

Ti stvarno znas kako se uroljash od alkohola... :rockdevil: :rockdevil: :rockdevil: :rockdevil:

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...