WHISPER_EVE Posted March 19, 2007 Report post Posted March 19, 2007 Bila sam na probi jednog benda kojem sam pomogla da stane na noge, znaci odsvirala sam par njihovih prvih svirki dok nisu nasli neku zamenu.... i dosla sam na probu cisto da cujem tu devojku kako svira i kako se snasla.... i ostavila je jak utisak na mene... Devojka je na I ili II godini FMUa kod jednog priznatog profesora u klasi.... Ocekivala sam da razbija... Medjutim...devojka ne skida pesme na sluh vec tera nekog ortaka da joj skida i onda joj pise note... Pri tom i u tehnici i postavci ruke me je jako razocarala... meni je ovo zaista bilo strasno.... Po skolovanju sam na istom nivou kao ona ali brate.... uverila sam se u to da su klasicari tutubani (cast izuzecima)koji se ogranicavaju na note... Eto ko sve upisuje nasu Akademiju... Napustila sam ideju o akademiji jer zaista ona ne moze da mi pruzi onoliko znanja koliko moze iskustvo.... a iskustvo koje zelim mogu da steknem i van nje, uz neke druge ljude... po meni, FMU moze da posluzi samo onima koji zele da budu interpretatori (izvodjaci) ili profesori... Ali vece su sanse da postanes profesor jer se vrhunski instrumentalisti prepoznaju od malena....Napomena- govorim o instrumentalnom odseku i o klasicnoj muzici...ili npr onima koji zele neki status u drustvu da postignnu time sto ce reci da su zavrsili akademiju... Evo npr... Vlatko Stefanovski- u zivotu ni jedan jedini cas... Da se malo ogradim od prozivki- Ne mislim da je biti muzicki obrazovan lose.... naprotiv, mislim da sa sr. muzickom, muzicar je u velikom plusu u odnosu na ostale. U sr muzickoj se mogu dobiti sve informacije koje su mu potrrebne a na akademiji dobijes samo iskustvo (i to koje sam stices bez ikakve pomoci profesora jer njega boli dupe za svog studenta, zato je i bilo samoubistava na akademiji-zato sto nisu mogli sami da se snadju i da se formiraju) Volela bih da izlozite neka svoja iskustva da skolovani govore koliko skolovanje moze pomoci i odmoci u popularnoj muzici.. da ne skolovani pitaju kako upisati muzicku i gde ce dobiti adekvatnu nastavu da jednostavno date svoj komentar.... pozz Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Генеральный Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 (edited) ја мислим да као школовани музичари требају да скрешу сујету на разуман ниво и да се мало опусте. да престану да гледају друге и да погледају мало себе. у ствари, мислим да им треба једна зрела карачина. решење: а, ка, ш, еш, иш, еш, ш, ш, ти. Edited March 20, 2007 by LoodeeKooD Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Painkiller_JP Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Pazi ja tu prvim malo drugačiju podelu...Postoje ljudi koji su jednostavno rodjeni za muziku...I oni koji su naučili njome donekle da barataju...Ovaj što je rođen za muziku uvek će potuće onog ko njome samo barata ma koliko dobro... Sto se tiče obrazovanja tu je problem bar što se srednje škole tiče što je onima koji idu u nju to nametnuto i malo naporno...A ovi koji ne idu bi glavu dali da idu i nauče sve to... Tako da tu nastaje drugi problem ( pratite li me? ) ovi iz muzičke ( barem ljudi koje sam ja upoznao ) su toliko opterećeni, notama pravilima + većini njih je rock,pop,metal samo cool i zanimljiv, jednom rečiju kada treba da skinu neku pesmu sve super,ali..kada treba da iskomponuju nešto...ŠIPAK... Nisu u stanju da osete pesmu i njen tok što smatram da je najvažnije i naravno da će onaj školovani ukoliko oseti pesmu biti u velikoj prednosti u odnosu na ovoga što nije ,ali takvih ljudi je veoma malo... Prirodni balans valjda... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Turin Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 to je isti argument kojim ljudi koji nisu diplomirani inzenjeri pokusavaju da lece svoje komplekse od diplomiranih inzenjeria. ja sam dipl. ing. elektrotehnike, na fakultetu nisam imao prakticnih susreta sa mnogim stvarima, ali teorija omogucava da to savladas za JAKO kratko vreme KAD ti bude zatrebalo. oni koji nemaju tu teorijsku osnovu imaju jak plafon koji nikad ne mogu da probiju. podjednako talentovani mogu da budu i skolovani i neskolovani muzicari, sa tim sto oni neskolovani nece moci da napreduju. neko je rodjen da bude interpretator, neko da bude kompozitor, nekome tata drzi katedru, nekome tata ima love, toga je uvek bilo. onaj koji nema talenta nece biti bolji od onog koji ima, ali onaj ko ima talenta, a nije skolovan, taj talenat vrlo verovatno nece moci da iskoristi ili ce u poznim godinama na precac uciti muzicku teoriju kad mu zatreba. Steve Vai cita note. Cak sta vise, misljenja je da bi svi gitaristi trebalo da citaju note. I note su za ljude. a sama tehnika citanja nota ne predstavlja ni 1% muzicke teorije. zasto sam da otkrivas zakonitosti u 2000+ godina ljudskog bavljanja analizom muzike, kad mozes da koristis to znanje? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Шарки Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Немате појма како је зајебано имати девојку која иде на музичку академију и плус је одличан студент и плус се нервира кад је мало пецнете по теорији. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Turin Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Napustila sam ideju o akademiji jer zaista ona ne moze da mi pruzi onoliko znanja koliko moze iskustvo.... a iskustvo koje zelim mogu da steknem i van nje, uz neke druge ljude... to je klasicno tinejdzersko zavaravanje i povlachenje pred obavezama. potrebna su ti oba, i iskustvo i znanje.s obzirom da imas vec 18 godina i da si way prestarela da budes cudo od deteta ili neotkriveni talenat, bez znanja ostaces samo tezgaros. ako si vec odabrala da se bavis muzikom kao svojim zivotnim pozivom, uradi to kako treba sa ulaganjem u buducnost i karijeru. niko ti ne brani da studiras preko dana, a uvece ides u klubove i jammujes sa nepismenim muzicarima, cak sta vise, jedno ce da te obrazuje, a drugo da ti da uticaje da iz njih razvijes svoj stil. ako vec volis muziku, zar ne zelis da otkrijes koje tajne krije? zar ne zelis priliku da saznas ono sto znaju priznati aranzeri, kompozitori, dirigenti? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Painkiller_JP Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 to je isti argument kojim ljudi koji nisu diplomirani inzenjeri pokusavaju da lece svoje komplekse od diplomiranih inzenjeria. ja sam dipl. ing. elektrotehnike, na fakultetu nisam imao prakticnih susreta sa mnogim stvarima, ali teorija omogucava da to savladas za JAKO kratko vreme KAD ti bude zatrebalo. oni koji nemaju tu teorijsku osnovu imaju jak plafon koji nikad ne mogu da probiju. podjednako talentovani mogu da budu i skolovani i neskolovani muzicari, sa tim sto oni neskolovani nece moci da napreduju. neko je rodjen da bude interpretator, neko da bude kompozitor, nekome tata drzi katedru, nekome tata ima love, toga je uvek bilo. onaj koji nema talenta nece biti bolji od onog koji ima, ali onaj ko ima talenta, a nije skolovan, taj talenat vrlo verovatno nece moci da iskoristi ili ce u poznim godinama na precac uciti muzicku teoriju kad mu zatreba. Steve Vai cita note. Cak sta vise, misljenja je da bi svi gitaristi trebalo da citaju note. I note su za ljude. a sama tehnika citanja nota ne predstavlja ni 1% muzicke teorije. zasto sam da otkrivas zakonitosti u 2000+ godina ljudskog bavljanja analizom muzike, kad mozes da koristis to znanje? Kao prvo nisu kompleksi,kao drugo znam teoriju,kao treće znam da čitam note,kao četvrto promašio si poentu... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Vuk Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 znam i ja da chitam note, teorije malo imam (chak i na faxu sad uchim) ali mi ne treba ni za kurac, poshto niko oko mene to ne zna :D :D @ whisper_eve - ko ce bre da se cima i upisuje bilo shta sa 20+ godina (stavljam sebe u tu kategoriju)?? cvijanovic je u munjama lepo rekao - SAD JE KASNO Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Ikhabot Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Bila sam na probi jednog benda kojem sam pomogla da stane na noge, znaci odsvirala sam par njihovih prvih svirki dok nisu nasli neku zamenu.... i dosla sam na probu cisto da cujem tu devojku kako svira i kako se snasla.... i ostavila je jak utisak na mene... Devojka je na I ili II godini FMUa kod jednog priznatog profesora u klasi.... Ocekivala sam da razbija... Medjutim...devojka ne skida pesme na sluh vec tera nekog ortaka da joj skida i onda joj pise note... Pri tom i u tehnici i postavci ruke me je jako razocarala... meni je ovo zaista bilo strasno.... Po skolovanju sam na istom nivou kao ona ali brate.... uverila sam se u to da su klasicari tutubani (cast izuzecima)koji se ogranicavaju na note... Eto ko sve upisuje nasu Akademiju... Ne kapiram u čemu je problem, pišeš nam da si mnogo bolja od jedne tamo devojke u sviranju, iako je ona na fakultetu. Šta sada treba da steknemo utisak na osnovu toga da su oni koji završe fakultet loši muzičari? Ili možda većina njih. Ne ne, malo si se prešla, očigledno da ne znaš dovoljno ljudi koji završe, vrlo mali deo ljudi koji izađe sa akademije ne ume da muzicira kako treba. Uostalom ako ćemo pravo, ko si ti da sudiš i generalizuješ? Napustila sam ideju o akademiji jer zaista ona ne moze da mi pruzi onoliko znanja koliko moze iskustvo.... a iskustvo koje zelim mogu da steknem i van nje, uz neke druge ljude... po meni, FMU moze da posluzi samo onima koji zele da budu interpretatori (izvodjaci) ili profesori... Ali vece su sanse da postanes profesor jer se vrhunski instrumentalisti prepoznaju od malena....Napomena- govorim o instrumentalnom odseku i o klasicnoj muzici...ili npr onima koji zele neki status u drustvu da postignnu time sto ce reci da su zavrsili akademiju... Evo npr... Vlatko Stefanovski- u zivotu ni jedan jedini cas... Pa pazi bitno je šta ti zapravo hoćeš od života. Meni je nekako verovatno da se još uvek nisi odlučila šta ćeš biti, ali da si uvek želela da budeš slavan muzičar i odličan interpretator sa puno talenta. E sad kada nisi upisala akademiju ajde malo da ih nipodaštavamo. To ako ti ne želiš da postaneš profesor muzike, ili dobar klasični interpretator ne znači da automatski ne valja. Da se malo ogradim od prozivki- Ne mislim da je biti muzicki obrazovan lose.... naprotiv, mislim da sa sr. muzickom, muzicar je u velikom plusu u odnosu na ostale. U sr muzickoj se mogu dobiti sve informacije koje su mu potrrebne a na akademiji dobijes samo iskustvo (i to koje sam stices bez ikakve pomoci profesora jer njega boli dupe za svog studenta, zato je i bilo samoubistava na akademiji-zato sto nisu mogli sami da se snadju i da se formiraju) Volela bih da izlozite neka svoja iskustva da skolovani govore koliko skolovanje moze pomoci i odmoci u popularnoj muzici.. da ne skolovani pitaju kako upisati muzicku i gde ce dobiti adekvatnu nastavu da jednostavno date svoj komentar.... pozz Ovde se uopšte ne bih složio sa tobom. Sada već govoriš kako je srednja ipak "zakon", dok je faks ono kao čisto da bi prosvirao sve to. Srednja muzička služi da bi mlade ljude pripremila za fakultet i takav im je i program, a sad što nije savršen, daleko da je od toga. Ja sam čitao knjige iz srednje škole i sam naučio teoriju, nisam ni imao profesora, i samo disciplinom i radom postigao nivo sviranja koji imam danas (koliki toliki..). A samoubistva na akademiji su vidim vezana opet za to što ljudi nisu mogli da se snađu? Praviću se da ovo nisam razumeo ili pročitao jer nemaš pojma o čemu pričaš. Evo mog iskustva - sviram sam već 8 godina i sve što sam učio učio sam preko knjiga i interneta. Nikad nisam imao profesora. Mislim da ima još dosta ljudi koji su tako radili. Uopšte ne žalim što nisam upisao muzičku školu jer u ovoj zemlji to nije ni bitno. AKo znaš posao znaš. Zvaće te ponovo. Da mašem diplomom iz muzičke verovatno nigde neću. Jedino što je referenca je moje iskustvo i profesionalnost u poslu. Ako treba odraditi projekat uraditi ga profesionalno i na vreme i ćao. Jedino u čemu su studenti generalno bolji od ostalih je što su morali da čitaju i pišu note, što je za mnoge naporno i dosadno pa ih mrzi da sednu i rade na tome. A za profi posao su potrebne. Naravno ne mislim na tezgarenje, tu nije ništa potrebno, uvek važi ono pravilo kako se snađeš i šta ti uleti. Ali svakako da neće ništa bez ozbiljnije posvećenosti muzici generalno i ljubavi prema onome što radiš. Uvek mora postojati poštovanje čoveka koji se bavi muzikom prema ostalim kolegama, uvek treba imati iskrenosti u sviranju, i uvek treba imati nade da će biti bolje i da ćeš baš ti (whisper_eve, a i ostali) jednoga dana postati najbolji svetski muzičar. Zato ne treba trošiti vreme na glupe rasprave šta je bolje, nego lepo instrument(e) u ruke i na posao. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Painkiller_JP Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Zato ne treba trošiti vreme na glupe rasprave šta je bolje, nego lepo instrument(e) u ruke i na posao. Mirjevac moj čovek! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
WHISPER_EVE Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Ne kapiram u čemu je problem, pišeš nam da si mnogo bolja od jedne tamo devojke u sviranju, iako je ona na fakultetu. Šta sada treba da steknemo utisak na osnovu toga da su oni koji završe fakultet loši muzičari? Ili možda većina njih. Ne ne, malo si se prešla, očigledno da ne znaš dovoljno ljudi koji završe, vrlo mali deo ljudi koji izađe sa akademije ne ume da muzicira kako treba. Uostalom ako ćemo pravo, ko si ti da sudiš i generalizuješ? Pa pazi bitno je šta ti zapravo hoćeš od života. Meni je nekako verovatno da se još uvek nisi odlučila šta ćeš biti, ali da si uvek želela da budeš slavan muzičar i odličan interpretator sa puno talenta. E sad kada nisi upisala akademiju ajde malo da ih nipodaštavamo. To ako ti ne želiš da postaneš profesor muzike, ili dobar klasični interpretator ne znači da automatski ne valja. Ovde se uopšte ne bih složio sa tobom. Sada već govoriš kako je srednja ipak "zakon", dok je faks ono kao čisto da bi prosvirao sve to. Srednja muzička služi da bi mlade ljude pripremila za fakultet i takav im je i program, a sad što nije savršen, daleko da je od toga. Ja sam čitao knjige iz srednje škole i sam naučio teoriju, nisam ni imao profesora, i samo disciplinom i radom postigao nivo sviranja koji imam danas (koliki toliki..). A samoubistva na akademiji su vidim vezana opet za to što ljudi nisu mogli da se snađu? Praviću se da ovo nisam razumeo ili pročitao jer nemaš pojma o čemu pričaš. Evo mog iskustva - sviram sam već 8 godina i sve što sam učio učio sam preko knjiga i interneta. Nikad nisam imao profesora. Mislim da ima još dosta ljudi koji su tako radili. Uopšte ne žalim što nisam upisao muzičku školu jer u ovoj zemlji to nije ni bitno. AKo znaš posao znaš. Zvaće te ponovo. Da mašem diplomom iz muzičke verovatno nigde neću. Jedino što je referenca je moje iskustvo i profesionalnost u poslu. Ako treba odraditi projekat uraditi ga profesionalno i na vreme i ćao. Jedino u čemu su studenti generalno bolji od ostalih je što su morali da čitaju i pišu note, što je za mnoge naporno i dosadno pa ih mrzi da sednu i rade na tome. A za profi posao su potrebne. Naravno ne mislim na tezgarenje, tu nije ništa potrebno, uvek važi ono pravilo kako se snađeš i šta ti uleti. Ali svakako da neće ništa bez ozbiljnije posvećenosti muzici generalno i ljubavi prema onome što radiš. Uvek mora postojati poštovanje čoveka koji se bavi muzikom prema ostalim kolegama, uvek treba imati iskrenosti u sviranju, i uvek treba imati nade da će biti bolje i da ćeš baš ti (whisper_eve, a i ostali) jednoga dana postati najbolji svetski muzičar. Zato ne treba trošiti vreme na glupe rasprave šta je bolje, nego lepo instrument(e) u ruke i na posao. uopste me nisi shvatio... a znala sam da ce me neko tako odmah osuditi kao ti.... procitaj moj post malo izmedju redova.... i nemoj prozivati brate.... ne koristi to nicemu.... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Trooper_srbija Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Pa ako bi sudili po nasim fakultetima koji te uce sve zivo sto ti nikada u zivotu nece trebati, gomilu teorije i raznih gluposti, a kada dodjes kod poslodavca on te pita decko sta ti znas da radis, a ti ustvari ne znas konkretno da radis nista, secas se nekih zadacica i sranja koje si ucio ali to ti nije dovoljno da bi ista konkretno i znao. Mora da se radi kod kuce i to jedno 10puta vise nego na faxu! Dakle konstatujem da ako su i muzicke akademije na tom nivou, uopste se i ne cudim sto ljudi koji je zavrse uglavnom nemaju veze sa tim skidanjem stvari na uvo. Moje misljenje je inace da se narocito gitara, moze nauciti ako si samouk, vrlo lako, i naravno ako imas malo mozga, mozes da naucis teoriju sam uz adekvatnu literaturu, u stvari uz literaturu mozes sve sam da naucis! znam ljude koji su ucili sami programiranje i sada rade kao vrhunski programeri, a sta je muzika komplikovanija u odnosu na programiranje? Dakle stvarno instrumente u ruke, i ne zaboravite da su neki od danasnjih najboljih muzicara neskolovani. Pa Paco de lucia ne zna ni note da cita jbt. a da vidim koji je klasicar bolji od njega. Talenat se nikako ne moze nadoknaditi sa jebenom teorijom! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Turin Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 (edited) Pa ako bi sudili po nasim fakultetima koji te uce sve zivo sto ti nikada u zivotu nece trebati, gomilu teorije i raznih gluposti, a kada dodjes kod poslodavca on te pita decko sta ti znas da radis, a ti ustvari ne znas konkretno da radis nista, secas se nekih zadacica i sranja koje si ucio ali to ti nije dovoljno da bi ista konkretno i znao. Mora da se radi kod kuce i to jedno 10puta vise nego na faxu! sa diplomom nekih uglednih fakulteta sa BU mozes da nadjes posao kao pripravnik. e jebiga ako studiras sociologiju ili istoriju umetnosti ili filozofiju neces moci da se zaposlis u struci nigde, jer to i nisu zanimanja. nekad si mogao u skoli da radis, sad ce toga biti sve manje....na tom prvom zaposlenju stices iskustvo koje upotrebljavas za buduce poslove. a naravno da mora da se radi i kod kuce, samo sto sa diplomom vise skole (i Megatrend, karic itd... "fakulteta") uglavnom nece hteti da te zaposle. tvoj poslodavac ulaze u tebe, a to da si zavrsio/la tezak fakultet na vreme sa dobirm ocenama znaci da si inteligentan/na i da mozes da se fokusiras da obavis posao kad treba, ostalo ces nauciti ubrzano usput kad te muka natera. Pa Paco de lucia ne zna ni note da cita jbt. a da vidim koji je klasicar bolji od njega. Talenat se nikako ne moze nadoknaditi sa jebenom teorijom! za drugo se slazem sa tim dodatkom da je talenat bez razrade propala stvar,a prvo je glupost. Paco svira od kako je imao tri godine i ultra je talentovan. naravno da zna da cita note. i nije klasicar. od flamenkista postoje ljudi koji su na njegovom nivou samo nisi nikad cuo za njih, jer je on najpopularniji. Nunez, Sabicas,itd... a ako ces od klasicara: Barrios je jedan od najvecih kompozitora za gitaru. skolovan. Paulinho Nogueira takodje. John Williams jedan od najvecih izvodjaca. Julian Bream takodje. Jovan Jovicic takodje (al on je bio i doktor elektrotehnike i akademik). Edited March 20, 2007 by HowlingWind Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
WHISPER_EVE Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Pa ako bi sudili po nasim fakultetima koji te uce sve zivo sto ti nikada u zivotu nece trebati, gomilu teorije i raznih gluposti, a kada dodjes kod poslodavca on te pita decko sta ti znas da radis, a ti ustvari ne znas konkretno da radis nista, secas se nekih zadacica i sranja koje si ucio ali to ti nije dovoljno da bi ista konkretno i znao. Mora da se radi kod kuce i to jedno 10puta vise nego na faxu! Dakle konstatujem da ako su i muzicke akademije na tom nivou, uopste se i ne cudim sto ljudi koji je zavrse uglavnom nemaju veze sa tim skidanjem stvari na uvo. Moje misljenje je inace da se narocito gitara, moze nauciti ako si samouk, vrlo lako, i naravno ako imas malo mozga, mozes da naucis teoriju sam uz adekvatnu literaturu, u stvari uz literaturu mozes sve sam da naucis! znam ljude koji su ucili sami programiranje i sada rade kao vrhunski programeri, a sta je muzika komplikovanija u odnosu na programiranje? Dakle stvarno instrumente u ruke, i ne zaboravite da su neki od danasnjih najboljih muzicara neskolovani. Pa Paco de lucia ne zna ni note da cita jbt. a da vidim koji je klasicar bolji od njega. Talenat se nikako ne moze nadoknaditi sa jebenom teorijom! to je to... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Vlaja Buraz Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 ја мислим да као школовани музичари требају да скрешу сујету на разуман ниво и да се мало опусте. да престану да гледају друге и да погледају мало себе. у ствари, мислим да им треба једна зрела карачина. решење: а, ка, ш, еш, иш, еш, ш, ш, ти. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Ikhabot Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 uopste me nisi shvatio... a znala sam da ce me neko tako odmah osuditi kao ti.... procitaj moj post malo izmedju redova.... i nemoj prozivati brate.... ne koristi to nicemu.... Ma sve je ok, nemam ja želju uopšte da te prozivam, evo da budemo konstruktivni za sve one koji tek počinju sa tematikom: Muzički ton Muzički ton je zvuk koji ima određenu visinu, jačinu trajanje i boju. Nastaje težnjom napetog elastičnog tela da se vrati u prirodno stanje. Pri tome telo stvara treptaje ili frekvenciju. Ljudsko uho raspoznaje frekventni raspon od 20 do 20000 Hz ( treptaja u sekundi ). Amplituda treptaja kao i masa tela koje vibrira određuju jačinu tona. Pored glavnog tona u sastav tona ulaze i alikvotni tonovi ( harmonici ) koji utiču na boju zvuka U muzici se upotrebljava uglavnom oko sto tonova različite visine. Svaka visina ima određeno ime. Danas se upotrebljava nemačka notacija ( a, b, c, d, e, f, g, a ). Tonski Sistem Niz svih tonova redom od najdubljeg do najvišeg. U njemu se ponavlja sedam tonova razlićite visine ali svaki put u drugoj visini. Ovaj sistem je podeljen na delove koje se zovu Oktave i koje se obeležavaju ovako: Subkontra oktava 2C 2D 2E 2F 2G 2A 2H Kontra oktava 1C 1D 1E 1F 1G 1A 1H Velika oktava C D E F G A H Mala oktava c d e f g a h Prva oktava c1 d1 e1 f1 g1 a1 h1 Druga oktava c2 d2 e2 f2 g2 a2 h2 Treća oktava c3 d3 e3 f3 g3 a3 h3 Četvrta oktava c4 d4 e4 f4 g4 a4 h4 Peta oktava c5 d5 e5 f5 g5 e5 h5 Lestvica Red tonova koji slede redom muzičkog alfabeta do uključivo početnog imena zove se lestvica ili skala. Skala koja počinje i završava se tonom C zove se osnovna lestvica. Naziva se još i C-dur skala. O njima više reči kasnije. Stupanj Svaki pojedini ton u lestvici predstavlja jedan stupanj lestvice koji označava mesto tog tona u lestvici. Stepen Razmak između susednih tonova u lestvici. Postoje dve vrste: ceo stepen i polustepen. Stepen se označava sa jednom crticom ( − ) a polustepen sa dve ( = ). Ceo stepen je razmak od dva polustepena. Dele se na hromatske i dijatonske. Hromatski polustepen nastaje jednostrukim povišenjem ili sniženjem istog tona ( C-Cis, D-Des ). Hromatski stepen nastaje dvostrukim povišenjem ili sniženjem istog tona ( C-Cisis, D- Deses ). Dijatonski polustepen nastaje između dva različita ali u alfabetu susedna tona koja približimo na rastojanje od pola stepena ( C-Des). Dijatosnki ceo stepen nastaje iz dva polustepena, hromatskog i dijatonskog. Predznaci Znaci koji se stavljaju ispred nota i menjaju njihovu visinu. Najvažniji su # ( sharp ) povisuje notu ta pola stepena ; i b ( flat ) snižava notu za pola stepena. Mogu biti i dvostruke povisilice i snizilice. Intervali Rastojanje između bilo koja dva tona u skali ili muzici uopšte se naziva interval. Slede osnovni intervali: Prima interval između 2 tona istog imena Sekunda interval između 2 susedna tona Terca interval između 3 stupnja u skali Kvarta ------------- 4 stupnja u skali Kvinta -------------- 5 stupnjeva u skali Seksta ------------- 6 stupnjeva Septima ------------- 7 stupnjeva Oktava -------------- 8 stupnjeva Ako tonovi intervala zvuče istovremeno nastaje harmnonski interval, koji predstavlja osnovu za formiranje harmonija tj. akorda. Ako tonovi intervala zvuče jedan za drugim nastaje melodijski interval, koji je osnova za formiranje melodije. Dele se po veličini i po vrsti. Složeni intervali su oni dalje od oktave, jer predstavljaju zbir oktave i jos jednog prostog intervala, na primer nona, decima, undecima, duodecima, tercdecima, kvartdecima, kvintdecima itd. Nona = Oktava + Sekunda, Decima = Oktava + terca itd.. Ovo su intervali koji se nalaze između osnovnih tonova. Ali ako ispred note takvog dodamo predznak, neće se promeniti njegova veličina ali hoće vrsta. Po vrsti intervali se dele na čiste, velike, male, umanjene i prekomerne. Naziz čisti za vrstu intervala u vezi je sa akustičkom čistoćom zvučnog odnosa, koja je u temperovanom sistemu najsavršenija kod oktave, a donekle i kod kvinte. Prema tome i obrtaji ovih intervala, prima i kvarta predstavljaju čiste intervale. Naziv veliki i mali za tercu i njen obrtaj, sekstu, kao i za sekundu i septimu, objašnjava se količinom stepena koju sadrže ti intervali ( na primer velika terca sadrži razmak od četiri polustepena, dok mala sadrži razmak od tri polustepena ). Vrste umanjeni i prekomerni razlike u veličini u odnosu na velike i male intervale. Čisti intervali se nalaze u durskoj lestvici između I stupnja i I, IV, V, VIII. Veliki intervali se nalaze u durskoj lestvici između I stupnja i II, III, VI, VII. Dalje o lestvicama Lestvice se dele na hromatske i dijatonske. U dijatonskim se nalaze dijatonski celi stepeni i dijatonski polustepeni. U C-dur lestvici polustepeni se nalaze između III-IV i VII-VIII stupnja (e-f i h-c). Između ostalih tonova se nalaze celi stepeni. C-dur lestvicu možemo podeliti na dva jednaka dela (od I-IV i od V-VIII stupnja). Svaki taj deo zovemo tetrakord. Prvi i drugi tetrakord imaju isti raspored stepena i polustepena: c – d – e = f – g – a – h = c Prvi i poslednji ton lestvice imaju ista imena ali pripadaju različitim oktavama. Dijatonske lestvice predstavljaju najvažniju grupu lestvica. One se najvise i koriste u konvencionalnoj muzici dok je hromatska harmonija uglavnom džezerska. Dijatonske se dele na: 1. Durske 2. Molske 3. Starocrkvene ( modusi ) Svaka dijatonska durska lestvica ima ovakav raspored polustepena: ceo ceo pola ceo ceo ceo pola I - 1/1 - II - 1/1 - III - 1/2 - IV - 1/1 - V - 1/1 - VI - 1/1 - VII - 1/2 –VII Građenje Lestvica Ako podelimo ovaj raspored na dva jednaka dela dobićemo dva tetrakorda sa istim rasporedom stepena i polustepena (na primer Cdur skala). c – d – e = f – g – a – h = c Ako počnemo skalu od bilo kog drugog tona osim C moramo primeniti povisilice ili snizilice da bih raspored u tetrakordima bio jednak. U formiranju lestvica primenjujemo znake postupno, izvesnim utvrđenim redom, od jednog do sedam, sve dok ne povisimo ili snizimo sve osnovne tonove. Na primer da bismo dobili dursku lestvicu sa jednom povisilicom, uzećemo drugi tetrakord Cdur skale kao prvi tetrakord nove skale. Ali onda ćce raspored stepena i polustepena biti: g – a – h = c – d – e = f – g Da bismo stvorili pravilan raspored polustepena u gornjem tetrakordu povisićemo VII stepen za pola stepena i dobiti Fis. Sada imamo pravilnu dursku lestvicu ( Gdur ) sa jednom povisilicom ( Fis ): g – a – h = c – d – e – fis = g Ovo pravilo važi i nadalje pa tako od V stupnja Gdur skale gradimo Ddur i povisujemo VII stupanj u Cis itd. Kao što smo durske skale sa povisilicama nizali od V stupnja prethodne skale, tako ćemo one sa snizilicama nizati od IV stupnja prethodne skale. Na primer, ako krenemo ponovo od Cdur lestvice: c – d – e = f – g – a – h = c Sada idemo unazad, i prvi tetrakord Cdur skale nam je drugi tetrakord nove skale: f – g – a – h = c – d – e = f Sada ćemo morati da snizimo IV stupanj h u hes da bismo dobili novu dursku lestvicu: f – g – a = hes – c – d – e = f Po istom principu ćemo odatle izgraditi i sve preostale durske skale sa snizilicama čime ćemo kompletirati sve durske skale. Kvintni i kvartni krug U nizanju durskih skala smo one sa povisilicama uvek nizali od V stupnja prethodne skale, dok smo one sa snizilicama uvek nizali od IV stupnja prethodne. Kako znamo da interval između I i V stupnja jeste kvinta, a interval između I i IV stupnja kvarta, onda otuda i nazivi za kvintni i kvartni krug. Lestvice se nižu po kvintnom i kvartom nizu ( teorijski u beskonačnost ) pa je ovaj niz nazvan krug. Dijatnoske molske lestvice Svaka durska skala ima svoju paralelnu molsku. Molska skala nastaje ako od VI stupnja durske skale nižemo novu skalu, sastavljenu od istih tonova te durske skale. Na primer uzmimo C dur lestvicu i napravimo od njenog VI stupnja paralelnu molsku: a – h = c – d – e = f – g – a Ova skala je nastala od VI stupnja Cdur skale ( nota a ) i sada ima kao I stupanj notu a. Zbog toga se zove a mol skala. Paralelna molska skala uvek zadržava isti raspored polustepena kao i durska od koje nastaje. Zadržava i sve predznake koje durska skala ima. Primetićemo i da raspored tetrakorda ovde više nije isti. Ova skala se još naziva i prirodni mol. Starocrkvene skale (MODUSI) Modusi su lestvice koje su se upotrebljavale u srednjem veku, još pre savremenog sistema durskih i molskih lestvica. Njihova imena vode poreklo od starogrčkih imena. U odnosu na savremeni sistem durskih skala, modusi se nižu na pojedinim stupnjevima durske skale, bez ikakvih promena lestvičnih tonova. Tako na primer jonski modus nastaje ako nižemo dursku lestvicu od I stupnja, dorski modus nastaje ako nižemo lestvicu od II stupnja itd. Modusa ima ukupno sedam ( za svaki stupanj durske skale po jedan ) Na primer slede modusi izvedeni iz Cdur lestvice: Kao što se vidi na Cdur modusima, modusi se razlikuju od savremeneih tonskih rodova ( durskih i molskih ), po svome raznovrsnom položaju polustepena, koji je u svakom modusu drugačiji. Jedino jonski i eolski modus imaju odgovaraju sasvim durskoj i molskoj skali (kao što se vidi eolski modus se niže od VI stupnja, a kako se i paralelna molska skala niže od tona a, to je u stvari ista skala ). Ostali modusi imaju posebne karakteristike po kojima se razlikuju od durskih i molskih rodova. Te karakteristike su sledeće: Prizvuk modusa predstavlja kojem je rodu bliži, molskom ili durskom. U tom slučaju karakteristike predstavljaju razlike u odnosu na dursku ili molsku skalu. Umanjeni prizvuk gradi malo složeniju skalu od durskih i molskih rodova. Njena glavna karakteristika je snižena kvinta, koja se razlikuje i od dura i od mola. U gornjem primeru izveli smo niz modusa iz Cdur skale, dakle bez upotreba predznaka, ali isto tako možemo da ozvedemo moduse iz bilo koje druge durske skale, naravno zadržavajući njene predznake i tonove. Pentatonska skala Predstavlja najstariju melodijsku osnovu, uglavnom zastupljena u modernoj bluz i rok muzici, kao u u mnogim najstarijim poznatim melodijama drevnih naroda sa dalekog Istoka, Evrope, Afrike i Amerike. Sastoji se od pet tonova, bez polustepena. Najvažnije varijante pentatonskih lestvica su durske i molske. Grade se na osnovu durskih i molskih skala sa izuzetkom IV i VII stupnja u durskim skalama i II i VI u molskim. Akord Akord je istovremeno zvučanje najmanje tri tona različite visine. Svaki akord ima osnovni ton. Osnovni akordi su kvintakord (trozvuk), septakord (četvorozvuk), nonakord (petozvuk), undecimakord (šestozvuk), i tercdecimakord (sedmozvuk). Svi osnovni akordi su sastavljeni od nizova samih terca. Kvintakord je akord sastavljen od tri tona. Sastoji se od 1. Osnovnog tona 2. Njegove terce i 3. Njegove kvinte. Sa obzirom na različite vrste ovih intervala , kvintakord može biti 1. Veliki ( durski ) 2. Mali ( molski ) 3. Umanjeni i 4. Prekomerni. Lestvični kvintakordi Na svakom od sedam stupnjeva bilo koje durske ili molske skale, možemo sastaviti kvintakord od tonova koje nalazimo u toj lestvici. U durskoj lestvici se na njenim stupnjevima nalaze sledeći kvintakordi: Na primer na tonovima Cdur skale možemo izgraditi sledeću harmonsku progresiju: Ovde možemo videti i modus koji odgovara određenom kvintakordu, tj iz kog se modusa kvintakord gradi. Možemo da primetimo da je na ovom stepenu akorda (samo tri tona) još uvek nejasno o kom se modusu radi pošto se svi ovi kvintakordi grade i iz durskih i moslih lestvica. Ali ako ubacimo još i sedmi stupanj i napravimo seriju septakorda od durske skale harmonija se usložnjava i počinju se pojavljivati tonovi iz modusa. Sledi pregled septakorda ( kvintakord + VII stupanj ) Ovde vidimo kakva harmonska progresija prati Cdur skalu ako ubacimo septimu svakog modusa pojedinačno, kkoja je obeležena crvenom bojom. Akordi su uglavnom ostali isti kao što bi bili i da ih nismo gradili iz modusa, već iz durskih i molskih skala. Razlika je u miksolidijskom modusu koji kao što znamo ima sniženu septimu, pa se onda dobija G7 akord koji je najviše upotrebaljavan u bluzu. Od hdim (h diminished) kvintakorda sada postaje Hx, koji se dosta upotrebaljava u džez harmoniji. Ostali septakordi spadaju u klasične septakorde upotrebljavane u svim vrstama muzike, zavisi gde koji. Arpeđo Arpeđo je u stvari isto što i akord, samo što, za razliku od akorda, tonovi ne zvuče svi u isto vreme, već jedan za drugim. Može se za arpeđo reći i da je arpeđovani akord. On se gradi isto kao i akordi. Na primer ako nam treba Cdur arpeđo, uzećemo I, III i V stupanj Cdur lestvice i odsvirati ih jedan za drugim ( C, E , G ) i time smo dobili Cdur arpeđo odnosno arpeđovani Cdur kvintakord. Isto važi i za septakorde, nonakorde i sve ostale akorde, prvo saznamo koje note čine akord i odsviramo ga arpeđovano, pri čemu arpeđo dobija isti naziv kao njegov akord. Još jedna bitna stvar. Svi profesionalni muzičari bi trebalo da znaju note i teoriju bez obzira da li su pohađali škole ili ne. To je temelj na kome se sve zasniva. A priče da je dovoljno da čovek ima puno talenta i da može da bude dobar muzičar su potpuno neosnovane i neistinite. Rad i disciplina su najvažniji od svega, a u školi se upravo to izučava. U školi mora da se uči i da se radi da bi se postigao uspeh i to je ono što je dobro. A to šta uče u školi je naravno na dalekom drugom mestu. Mogu samo da citiram iz neke knjige za gitaru:"I have never heard of a true guitar player or guitar hero who didn*t eat guitar, drink guitar and sleep guitar". Isto važi i za ostale instrumente molim lepo. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
WHISPER_EVE Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Brate kolki post Muzicari bi trebalo da znaju tu osnovnu teoriju jer je to na neki nacin azbuka muzike.... to znanje dobijes u nizoj muzickoj... u srednjoj dobijes gotovo sve... a na faxu ponavljas samo ono iz srednje u malo prosirenijem smislu... na kraju sve se svodi na isto... nisam rekla da je iskustvo bitnije od znanja.... na protiv, govorila sam da su na istom nivou vaznosti... Ali na akademiji potenciraju znanje a ne iskustvo.... studenti retko imaju priliku da sviraju negde.... jer ima mnogo prosecnih koji ne mogu da se izbore medjusobno dok samo 2-3 studenta nabijaju iskustvo jer su najbolji i od malena ih guraju... to je jedan od problema.... A zasto je tako? Zato sto je kod nas lako upisati... Treba samo ici najmanje godinu dana kod nekog profana iz komisije na casove... i ti si usao... eto.... A na Zapadu je tesko upisati jer nema mita i korupcije i veza vec zaista vrednuju osobe po njihovim kvalitetima... i moras dobro da se pomucis da bi upao npr, Grac... i onda imas svoj prostor tamo gde nabijas iskustvo... Hocu da kazem da nasa Akademija vise ne vredi onoliko koliko je vredela... i da samo u Inostranstvu mozes da dobijes na kvalitetu... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Painkiller_JP Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Nemoj vise udarili smo ga u slabu tacku srusice se forum od jos jednog ovakovog posta... P.S>Znam decka u pitanju je vrsan gitarista ,a mislim da bih mogao reci i muzicar i ne znam zasto trosi reci i sto ga pogadja sve ovo... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Генеральный Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 i onda imas svoj prostor tamo gde nabijas iskustvo... ок, јел си овде мислила да ти даду на МуСпаце страницу или на приваљивање рибама на гајбу? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
WHISPER_EVE Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 wow.... sto si ti pametan... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Генеральный Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Хвала ти. Ти си лепа. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Ikhabot Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Nije fora u tome što je naša akademija loša nego opšte stanje u zemlji. Muzičar koji završi na gracu može ovde da dođe bez ikakvih veza jer je recimo bio tamo svo vreme i samo kao učitelj da radi. Drugo je to što bi imao poštovanje od kolega privatno, ali sigurno ne bi od toga zaradio. Dakle, ako neko želi da studira i završi akademiju i postane neko i nešto, ja se slažem, neka pokuša, barem posle neće žaliti. Ako ne uspe, ima i drugih načina. Generalno fakultet je fakultet i muzičari sa fakulteta ipak više vrede. TO može da se zaključi sledećim: Ako dve podjednako talentovane osobe stavimo da same vežbaju, jedna ide na fakultet, a druga ne, svakako da će ona sa akademijom brže napredovati. To je barem moje mišljenje. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
WHISPER_EVE Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 to je sa jedne strane tacno.... ali cesto se desava da skolovanje ubije ono nesto,ne-znam-ni-ja-sta.... zasto? zato sto ima mnogo pravila.... samouk covek ce mozda brze stici do nekih caka koje mozda skolovan nece nikada ni provaliti... evo primera.... ja sam se mnogo svadjala sa mojom profesorkom... ja na casu, sviram Listovu rapsodiju,nebitno... i moja profanka meni- e sad tu sviraj akcentovano,odsecno, forte i posle se vrati na subito piano.... a ja njoj- ali profesorka... sto ne bi produzila taj forte... tako mi je lepse... a ona ce meni- ali tako pise u notama, skresace ti poene na takmicenju... more radi sta hoces.... zasto da ne sviram kako zelim... zbog pravila... koja su u meni jedno vreme potpuno ubila muziku.... i volju da radim... inace otkad ne idem na klasicni klavir... vise sviram i imam vise strpljenj u radu... i progresivnija sam....... i mnogo vise uzivam u tome sto sviram... mozda nisam svirala pravu muziku...... na jazzu je potpuno drugacije.... tu je sve zasnovano na tebi i na tvojoj kreativnosti.... i lepo mi je.... :D Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
imaginos Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 jel moze neko od prisutnih da lepo i precizno formulise odgovore na pitanje: - sta ocekuje od bavljenja muzikom? - sta je za njega/nju uspeh? molim da razmislite jedno 10 minuta pre postovanja. p.s. cisto me zanima, radoznao sam.. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Danny Posted March 20, 2007 Report post Posted March 20, 2007 Samo ti sanjaj da je na jazzu sve opusteno,moras da poznajes pravila,da bi mogla da improvizujes,to je prvo i osnovno pravilo. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts