Jump to content

Razlika generacija


WHISPER_EVE
 Share

Recommended Posts

ma toliko klinaca koji extra sviraju.. Nema pesme... i onda nema benda...

Tu je covek pogodio dosta kada je ovo napisao:

 

Gledao sam jedan dokumentarac gde neke ribe pricaju kako se u L.A.u svi ponasaju kao da su u bendu cak i ako nisu. U Srbiji niko ne zivi kao da je clan benda cak i ako to jeste. Jednostavno nema onoga, zivi pet likova u nekom kurcu od sobe, deluju kao "band", i jedino to rade (sviraju i zive za to) po ceo dan, svaki dan..... i uspevaju da prezive nekako.

 

Znam neke bendove koji sviraju godinama, a nisu u stanju da svi zajedno skupe kesh za jedan set zica za bas, a kamoli za nesto ozbiljnije. Jedva da se vidjaju, sem na probama. A jebi ga i jasno je da su mladi ameri motivisaniji, kad njihov bend uz onaj menadzment i trziste preko noci moze da resi sva njihova zivotna pitanja.

Ovde se uglavnom zaradi lebac do sledece svirke, pa mnogi gube volju da se cimaju.

Lose je sve to, bas lose.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Dushan

 

batice, cini mi se da si se malo zaleteo, pa ti je mozda promakla poenta mog posta. elem, dersu je napisao:

 

pa sam i ja shodno tome govorio iskljucivo o POPULARNOSTI. nisam ni pokusavao da uvodim u pricu estetiku i odgovore na vecna :) pitanja "sta je to lepo", i "sta je kriterijum za dobru pesmu", "sta nekog cini srecnim" i slicno.

Ok, ako sam promašio, sorry, ali i ti u svom postu nekako nisi pričao u kontekstu popularnosti... Pročitao sam ga i nije mi izgladao kao "neutralno poređenje" nego kao da ti lično stojiš iza toga da je nešto "bolje". zato i moj odgovor. Ako se nismo skapirala, jbg. :meshuggah:

 

dakle, iskljucivo sam govorio i popularnosti (prilicno egzaktna i merljiva velicina), jer je dersu rekao da je young popularniji od stiv vaija iako je vai superiorniji. ja sam samo ukazao na to da popularnost i "superiornost" bas i nisu u nekoj korelaciji, upravo zato sto parametri superiornosti nisu isti ako zelis da budes popularan i ako zelis da pomeras granice instrumenta.
Ja mislim da je "superiornost" nepostojeća kategorija u muzici, jer je to umetnost a ne sport ili borba. U suštini postoje neka merila, tipa autentičnost, ekspresija, umeće na instrumentu, emotivni pečat, bla bla ali je sve to jako subjektivno za procenjivanje. A ono što sam ja hteo skrenuti pažnju je da je popularnost relativno merilo. Vai je EKSTREMNO popularan - jer realno Vai-a ne porediš sa Britny Spears, nego ga gledaš sa obzirom šta radi i čime se bavi. Isto kao što su Bijelo Dugme ekstremno popularni - u okviru EX-Yu država, i nema smisla upređivati ACDC i sad reći "Ma niko ne zna za BD, to je anoniman bend, koga to interesuje. Ne protivrečim nego se naslanjam na priču.

 

primetio sam da rokeri uvek imaju tu tendenciju da "obrazuju raju". sad kao, "narod" ne zna za kvalitetnu muziku, pa ce rokeri/metalci da ih "nauce". ono sto rokeri gube iz vida je sledece: ako vidis coveka koji lije suze dok slusa sabana saulica i kome se srce cepa na kafanske pesme - pitanje je ko koga koga tu treba i moze da "obrazuje". sta ako mi tu propustamo neku lepu muziku koja ocigledno nekoga "radi", a mi smo uskraceni za taj dozivljaj? zamisli coveka koji slusa sinana, i hoce tebe da obrazuje jer misli da ti propustas sva ona divna osecanja :) koja on dozivljava dok slusa to? isto tako u njegovim ocima/usima izgledaju nasi pokusaji da njih obrazujemo.
Uopšte se ovde ali UOPŠTE ne slažem sa tobom, a biću bezobrazan, oprosti mi i reći ti da ne verujem da se ti sam slažeš sa ovim ako malo razmisliš. Kkada god su najniži slojevi neobrazovane mase dobili kontrolu, uglavnom je kultura i kulturno nasleđe stradalo. Kad bi sad formirali kulturna merila po najširoj masi, mogli bi odmah da spalimo većinu knjiga zatvroimo biblioteke i muzeje, prestanemo sa izvođenjem klasične muzike, zatvorimo muzičke škole i zabranimo rok muziku. Znači uživanje u kulturi je upravo nešto što traži određenu vrstu obrazovanja, pripreme, i ne možeš dovući paora sa njive da se divi Rembrantu, i on takođe nije nikakvo merilo da li je Rembrant vredan ili ne. Znači ne radi se o tome da "Rok muzičari žele da obrazuju", dapače rok muzika u celini baš i nije neko oličenje kuture. Nego je kroz istoriju vrlo jasno da je visoka kultura sport odabranih i da ne ide na prazan stomak tri razreda škole, borbu za opstanak i odrastanje bez ikakvih kvalitetnih uticaja koju bi osobu naveli da poželi "kulturu" u bilo kom obliku. Elem, nema tu neke demokratije tipa "Narod je u pravu", i "narod zna šta je najbolje". Ne zna, da im puštaju Country po ceo dan i da pink dovede Dolly Parton da peva na srpskom, svi bi u zemlji slušali Country posle 5-6 godina intenzivne kampanje.

 

na muzicarima je samo da PONUDE svoje pesme, nista drugo.
A tržište, marketing, promocija, ideologija? Pesme su mali deo bavljenja muzikom, šta bi bilo od Rammstein, da su samo "ponudili pesme"?

 

vlaja je pomenuo neverne bebe, koje imaju prilicno iritantnog frontmena koji u svojim izjavama pominje "kvalitet", "obrazovanje publike", ovo-ono, a onda snimi neopevano dosadan album na kome ima jedna pesma koja se meni svidja. mislim da se publika moze "obrazovati" popularnim pesmama koje imaju "kvalitet" kakav mislis da treba da imaju.
Slažem se sa tobom, ali možda nije dobar primer, i ulazimo u domen toga da ja pročitam tri knjige od Hegela, napišem tekst koji niko ne razume u kom koristim "velike" imenice i onda tvrdim kako sam umetnik. Neverne Bebe su napravile dobar posao, ali njihov uspeh je dođao upravo kroz podilaženje publici, tj, prvo kroz tezga repertoar a sa svojim pesmama tek kada su napravili razblažene pop varijante pesama.

 

ne kazem da svima popularnost treba da bude jedini motiv za bavljenje muzikom, vec je rec o poredjenju razlicitih muziara u toj istoj kategoriji.
Ali to nije ista kategorija. Ja nemam album od ACDC, niti jedan. Imam ortaka koji je rastao u americi, i tetovira se na guns-e i Bon Jovi. Ali opet ima "Passion and warfare" a ne interesuju ga ACDC. Hoću da kažem da nema smisla porediti "popularnost" bez kategorija. Činjenica da je Michael Jackson prodao više ploča od ACDC ama baš ništa ne govori, osim tehničkog podatka.

Zna da ste ti i dersu krenuli da pričate o tome, ali ja recimo mogu da se ne složim sa uglom iz koga se nešto meri ili načinom posmatranja, a eto, mislim na primer da popularnost nije neka sirova kategorija gde svi mogu u isti koš.

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovde si dobro naceo. Verujem da je jedan od glavnih problema kod nas upravo sam nacin zivota. Gledao sam jedan dokumentarac gde neke ribe pricaju kako se u L.A.u svi ponasaju kao da su u bendu cak i ako nisu. U Srbiji niko ne zivi kao da je clan benda cak i ako to jeste. Jednostavno nema onoga, zivi pet likova u nekom kurcu od sobe, deluju kao "band", i jedino to rade (sviraju i zive za to) po ceo dan, svaki dan..... i uspevaju da prezive nekako.

Ali ne moz' ni da krivish ljude. Ovde je sve drugacije i sve je manje. Cak i ako izdas album u Srbiji to nema veze sa onim, izdati album u Americi, ali to sam vec objasnjavao na jednoj temi pa da ne ponavljam. Sta da radis i kad izdas album. Ovde se ljudi bave muzikom iz cistog entuzijazma, ali zato svi pored toga i studiraju i kurac-palac.

 

E, sad da nastavim na onaj quote. Tako je malo ljudi u beogradu u odnosu na london, berlin, a da ni ne spominjem americke metropole. I onda kad napokon nadjes nekoga, shvatis da ti fale josh 3 lika. I retko kad svi mogu da se posvete tome. Tu dolazi do onog problema koji sam gore opisao. Svi nesto pauziraju kad su ispitni rokovi, svako ima neke obaveze.....

Daleko smo mi od onoga sto se smatra bendom. Nije bend samo muzika. To je samo jedna dimenzija, a nashi bendovi jedino to i imaju kao neku vezu sa stranim bendovima.

Ljudi su u SFRJ odrastali u socijalnoj sigurnosti, koliko god da su neke slobode nedostajale, i mislim da je rock muzika bila dopuštena i podržana svesno, kao ventil omladine da ne misli mnogo i ne buni se... Kao "pustimo ih da budu revolucionari pod kontrolom dok se ne požene i dobiju decu". Mislim, nije da je i na zapadu mnogo drugačije. Elem, u situaciji gde se forsira jednakost gde svi moraju u škole, gde ne misliš da li ćeš imati šta da jedeš, gde se potiče sport i učenje, glavni frajer i razredu ti je najbolji košarkaš i onaj koji zna da svira instrument, pojednostavljeno. Jasno je da ni trunka neke motivacije te vrste ne postoji danas. Znači u ono vreme naučiš da sviraš gitaru, dobijaš ribe, lokalnu popularnost, strašan si frajer, momci iz ulice koji tuku sve redom te gotive jer znaš neke pesme koje oni vole i zato te "brane", ako rešiš da tezgariš zarađuješ tri plate tvog ćaleta, uopšteno rečeno, jezivo si u fazonu i nikad ti je bolje. Onda naravno nije neki problem naći ljude za bend i eksploatisati to. Plus je publika tada bila drugačija, mi nismo delili toliko muziku na žanrove. Kad se recimo radilo o stranoj muzici, onda da, ali domaća muzika je bila samo "Rock" i nekako nije imala žanr. Ljudi su slušali sve od Osmog putnika i Divljih Jagoda preko Smaka do nekog popa na isti način. Jednostavno, na sprskom je, razumeš šta peva čovek, lepa je melodija, znači dobro je. Mediji su forsirali rock i pop muziku do bola. Za najveći deo bednova sam saznao preko televizije, i to glavnih kanala u udarno vreme. Ja odem sa ortacima na žurku i onda na akustari sviram Bijelo Dugme, Yu grupu Iron Maiden, Metaliku nepovezanim redom. Sada je situacija drastično drugačija, nije kul biti muzičar, publika je podeljena, pa sluša samo usko šta je interesuje a pljuje ostalo, nema para da se kupuju izdanje itd itd. Devalvacija u svakom smislu.

 

Ovo nije mnogo korisno fakat ali čisto nešto kao geneza zašto su "matorci" bolje prolazili kod nas i mogli da naprave neku muzičku zaostavštinu, a zašto to sad nije moguće

 

drugo, bend - da se nadju dobar pevac i tri lika iza koji dobro sviraju, ja bih ih lepo poslao kod Dushana S, i neka snimaju. on bi im lepo isprepravljao sve sto treba. aranzmane, uvode, pevacke lage, ton na gitari za onaj deo, ovaj deo. nema ljutis - ako hoces da ti pesme valjaju, slusaj starije.

Ko god dođe na osnovu ovoga, 10% ide tebi :mrgreen:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ko god dođe na osnovu ovoga, 10% ide tebi :mrgreen:

 

Da sad, ne duzim, slazem se sa tvojim postom.

A sto se tiche ovog quote-a, konstatovao sam da je Budin savet pametan potez cim sam procitao. :)

Edited by Brace

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo nakucao sam nešto, pa rekoh da postavim. Dushan S je u međuvremenu pisao, i ima poneko mesto gde bih ga rado quote-ovao, no neću da se cimam i razvlačim još više. Evo posta:

 

Počinjem da se ponavljam, mada je to na neki način i normalno, budući da svoja shvatanja i stavove reflektujem na mnoštvo (hmm... sve?) stvari. Verovatno će vam neke misli zvučati poznate iz mojih ranijih postova, no svejedno. let's cut the crap:

 

- O "želji rokera da obrazuju":

 

Meni je to nekako normalno. Rokeri jesu otpadnici, koji i van muzike propagiraju/pravdaju/itd.. svoje takve stavove.

To jeste obrazovanje na neki način. Želja da se pokaže i drugačije viđenje stvari. Muzika je vid komunikacije, a ljudi najčešće komuniciraju u skladu sa svojim stavovima/svojom ličnošću.

Rokeri često upravo JESU (ili žele da budu) otvarači očiju.

Kada se neko buni protiv te tendencije rokera, mi je kao da se buni protiv tendencije supe da bude vlažna.

Barem ja tako vidim stvari. :)

 

- O tome kako "nema velikih bendova danas":

 

Nema ni dobrih automobila, ni dobrih muzičkih uređaja, ni dobrih filmova...

Nekada se išlo na kvalitet. Eno ga Golf II, Eno ih automobili iz šezdesetih koji idu i dan danas kao zmaj, pa onda one muzičke linije iz sedamdesetih. Jebote, moj buraz ima nekog ako se ne varam Philipsa iz ranih osamdesetih, ceo stub od metala, zvuk da se usereš, nije ga isključio od kada ga ima, a stub radi kao prvog dana. Pohabali se svi natpisi na svakom dugmetu, ali radi, brate... (samo primer)

Imam utisak da se nekada išlo na to da se izbaci manji broj, ali kvalitetnih proizvoda, da raja zavoli sam brend i da se ima stabilna manja grupa vernih potrošača. Svi ti proizvodi su imali i takvu cenu. Znali su da ako neko kupi TAJ (recimo) auto neće uzimati nov u narednih deset godina. Ljudi su investirali puno i dugotrajno.

 

Nekada su diskografske kuće imale svaka svoje Zeppeline, Purplove, Hendžu, i da sad ne ređam... Proverena imena, koja su posle muzli godinama. Ta imena su izdavala i po desetine albuma. Išlo se na to. Svaki sledeći album je zahtevao manje marketinga (valjda).

 

Danas svaki brend ima milion proizvoda, koji se u glavnom razlikuju samo po ambalaži, jeftini su, kratkotrajni, i pravljeni sa ciljem da potrošač za godinu dana pređe na totalno nov proizvod, i još pored da kupuje i mnoštvo drugih. Rekamirani su do bola. Vreme "remonta" iliti "trećeg albuma" je prošlost. Imaš gomilu govačića za sve živo, i za sitne pare i u svim bojama.

Kupiš auto, i za pet godina ti ode u kurac. I ne mislim samo na dalekoistočna vozila. I Ferrari je danas njesra u odnosu na nekad. I Golf petica se kvari češće nego dvojka...

Tu i tamo se pojavi (ili je ostao) poneki zaista kvalitetan proizvod, ali je skup u mamine mame, i još ređi.

 

Muzički gledano:

Danas uzmeš bend izmuzeš ga na mrtvo, мрчендајзинг, ријелити шоу, mamine mame, i sve to za dve-tri godine, pa ajde dokurca. Tu i tamo poneko doživi drugo izdanje (pored pet-šest live i kompilacija i koječega, što je realno gledano otimanje para).

Evanescence, Linkin park, Papa Roach, T.a.T.u., Spice Girls, Destiny's Child, itd...

Mislim da je velika navala tih štancovanih marketinških bendova krenula negde sa New Kids On The Block. (hmmm..., setih se sad i KISS-a, no nebitno, nije to tad još bila toliko masovna pojava)

Pametni menadžeri se ugledali na pojavu koju su prouzrokovali izvođači tipa The Beatles, Elvis,... i "ajde da mi to napravimo nabrzaka opet". Udri po marketingu, udri po svemu, puni sve moguće medije, plakati, signature instrument, signature pivo, figurice, igračke, dildoi, ..., i tako par godina. Instant kratkotrajni Beatles, barem što se zarade tiče.

Muzika nebitna. Bitan je efekat. Muzika više nije rezultat autorovog izražavanja, već je "šareno pakovanje". Ambalaža. Aranžman. Ne smišlja se. Smišljeno je već sve. Radi se po kalupu. Proizvodi se. Štancuje. Nema se vremena.

 

Ljudi su skontali da će štampanje gomile jeftinih ljubavnih vikend romana doneti više para od štampanja velikana ruske književnosti.

 

Isto tako su skontali da se mnogo više para zgrne ako za minimalna ulaganja par meseci puštaš stoku da voajeriše drugu, još veću stoku, nego da naprave novi "Ben Hur".

U holivudu su scenariji prevazišli sve granice imbecilnosti. A efekti nadrkani.

 

U muzici slična situacija. Više se isplati imati napucane zvezdice što traju kratko, nego praviti novo Bijelo Dugme.

 

Ko danas ima vremena za to da ga zanima Tolstoj? ...Bah? ...Hegel? ...Led Zeppelin? ...Kurosava? ...?

 

Nema toga brate. Nemaju ljudi vremena da razmišljaju, treba im sve servirati na instant i jednostavno, a i proizvodnja i održavanje kvaliteta je preskupa stavka. Danas umesto tih imaš "isto to" za manje para i sa manje razmišljanja. Smatraš sebe intelektualcem? Voliš filozofiju? Književnost? Evo tebi epohalni proizvod, nakraden, i izreklamiran. Možeš ga pročitati za popodne, a posle ćeš se osećati zaista prosvetljen i otvorenih očiju: Da Vinčijev Kod. Itd...

 

Velik domaći bend? - Marija Šerifović. Nema većeg.

 

Jebemliga, menjaju se vremena. Hiperprodukcija. Nema gubljenja vremena. Što brže, što sažetije, što kraće, što direktnije, što napadnije.

 

I sise su danas sa rokom trajanja, a nekad su bile za ceo život, pa ti vidi šta ćeš... :mhihi:

 

 

- Još malo o "ko je veći od koga" temi (podnaslov "Evo kume, ja se kačim!"):

 

Moram prvo da prezentujem princip "prijemnog ispita".

Kad polažeš prijemni ispit, nikoga tamo ne zanima koliko si ti zapravo sposoban za taj fakultet, i čak su često i svesni da taj prijemni nije uopšte dovoljno merodavan, ali jednostavno mora postojati neki sistem prvobitne, grube filtracije.

Dve bitne stvari su:

1. - Ako ne prođeš prijemni, bole ih tuki da misle o tome da li bi ipak možda odgovarao zahtevima samih studija. Nisi prošao - mo'š ga fruliti.

2. - Nakon što prođeš prijemni, više nikada nikoga neće zanimati kako si taj prijemni položio. Prošao si, i sad počinje neki drugi kriterijum da bude važan. Zamislite situaciju:

-Ajde da se mi vidimo u septembru

-Ali ja sam položio sa 89 bodova

-Onda evo sedmice odmah

 

Princip savršeno radi i u drugim situacijama. Evo muško-ženski odnosi na primer (izvin'te me, ja sam staromodan, pa ne bih zalazio u ove moderne unisex varijante):

 

Sviđa mi se riba fizički. Upoznaću je. Ako smo već zajedno, u tom daljem stadijumu veze više nikada neću njenu sisu ili dupe uzimati kao osnov po kojem ću je "ocenjivati". Tu pojam "odgovara" počinje da se zasniva na drugim stvarima, nevezanim za fizički izgled.

Isto tako može se desiti da je neka riba strava ovako kao lik, i kako je možda baš ona "the ultimate perfect match" za mene, ali jebemliga, ako mi se ne svidi fizički, nikada neću ni doći u situaciju da me to zanima. "Nije položila prijemni"...

 

 

No poenta ovoga svega je u tome što hoću da kažem ba mislim sledeće:

 

Da bi muzičar uopšte došao u situaciju da se formira neko mišljenje o njemu, da bude prihvaćen ili ne, on pre svega MORA DA BUDE PRIMEĆEN.

Dalja kategorizacija se vrši UNUTAR grupe "primećeni".

 

Kume, mislim da je ovo ključ za tvoju paralelu Hendža - Akerman.

Akerman nije primećen u tolikoj meri kao Hendža. Valjda je ljudima lakše da traže gitar heroje u blues dvanaestercima, nego u sinfo-roku.

 

Može neko biti najveći baja na svetu, ali ako on nije zanimljiv u tome, ako je samo još jedan bedroom genius, onda ga mo'š fruliti. Naravno, ovaj poslednji deo ne važi za Akermana. Jebemliga, samo pokušavam da nađem racionalno objašnjenje za to si naveo, kume. (Akermanovu svirku sam ja lično, verovao kume ili ne pre poznavao nego Hendžinu (ako izuzmemo izvaljotke tipa Хеј Џо i slično...)).

Sticajem okolnosti danas Hendriksa više pozanjem, no to je druga priča, i opet sam otišao u digresiju.

 

Hteo sam samo da ponovim ono da mislim da nije dovoljno biti samo dobar muzičar.

Na žalost pozeraj je dobar deo posla.

 

Iz ličnog iskustva:

Na osnovu pokojeg reviewa pokoje svirke sa neta iz vremena mog aktivnog sviranja tamo preko, i na osnovu direktne reakcije publike na svirkama, sam zaključio da su komentari "basista otkida" bili u direktnoj proporciji sa količinom poziranja i divljanja na bini na datoj svirci.

 

Imidž je ambalaža ličnosti, nastup je ambalaža muzičarskih kvaliteta, a produkcija je ambalaža same muzike.

 

Imaš dobar imidž, nastup i produkciju, faca si.

 

...ambalaža je uvek imala bitnu ulogu, no mislim da ima sve veću.

 

 

Opet sam se raspisao u nedogled, 'bemmumater...

 

 

Cheerz! :pivopije:

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Za prethodni post:

 

Forma u kojoj se autor izrazio, u knjizevnosti se naziva traktat.

Traktat je bio vrlo popularan u doba renesanse, a koristili su ga Leonardo Da Vinci (Traktat o slikarstvu), Makijaveli, Lorenco Dei Medici....

Share this post


Link to post
Share on other sites

koje drkanje kurca na ovoj temi jebote... :)

 

isti ljudi(svaki respekt njima...) pokusavaju da objasne iste stvari po 15-ti put...kad god se povede rasprava koja "by a long shot" podseca na ono cuveno "kako uspeti"...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kume, ako mogu samo jednu stvar da te zamolim? Ne diraj mi Ferrarija kume, ljubim te. Za ostalo mi je mindeć.

 

P.S. E, da, nabode i ono za stereo uredjaje. Postoje traktati i na tu temu, sta i kako; zasto se to desilo. Product lifecycle i te fore. No o tom sam vec pisao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kkada god su najniži slojevi neobrazovane mase dobili kontrolu, uglavnom je kultura i kulturno nasleđe stradalo.

cekaj, cekaj, da ne mesamo grandmothers & frogs. dati vlast i kontrolu neobrazovanoj rulji u jednoj zemlji, to vodi u sranje, nema spora. ali ovde je rec o popularnosti dva umetnika od kojih je jedan "superiorniji" manje popularan od ovog drugog.

 

te fore "obrazovanje" i slicno, to su (iz mog iskustva) samo price. bio sam na primer, na zurkama koje su organizovali ljudi sa muzicke akademije (rodjendani, mature, ovo ono, kretao sam se u tom drustvu), i sta mislis sta se pusta kad se "zagreje atmosfera"? ceca, bato. ovamo sve veliki umetnici, pijanisti, kompozitori, poznavaoci ovoga i onoga, ali ceca pici sve u 16. :) i to su vrlo muzicki obraznovani ljudi, na primer. isti ti ljudi sutradan vezbaju neke kompozicije koje vaze za paradigme muzickog kvaliteta. medju njima su i ljudi koje mozes videti na tv-u na snimcima iz sava centra kad se izvode neke simfonije i slicne stvari. zbog toga mislim da ne postoji koralacija izmedju obrazovanja i ukusa/popularnosti.

 

 

dalje,

cini mi se da nema razlike u dozivljaju pesama "lutka sa naslovne strane" i "kraljica trotoara", posto obe gadjaju na isto mesto (pravo u srce, hehe :)), i ljudi padaju u sevdah. i sta sad, ovi sto vole "lutku" su kao obrazovani, a ovi sto vole "kraljicu trotoara" su seljaci i neobrazovani? ja se samo trudim da izbegnem tu elitisticku pricu koju ima vecina rokera, kao "mi slusamo kvalitetnu muziku, mi smo ovo, mi ono" - a za to sam se zalepio zato sto je pomenut bend neverne bebe ciji frontmen me neodoljivo asocira na tu pricu. (izvinjavam se tom sojeru :)).

 

no, mozda nisi hteo to da kazes, mozda sam te pogresno razumeo?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas sam bio kratko otkucao nešto poslije Secraconove poruke, ali udari grom u kuću i ugasi mi se komp.

 

Stvar koja mi je pala na pamet, u vezi sveprisutne hiperprodukcije koju je Seki pomenuo.

Nekad je muzika (u većoj mjeri) "polazila" od muzičara-autora*, danas polazi od izdavača, bar što se mainstream tokova tiče.

Prije je bilo više hrabrosti da se uloži u muzičara/pjesmu/ideju, a danas je to uglavnom kopiranje ideja koje su se pokazale uspješnim. Jedan thrash metal bend napravi nešto, njih 6 dobije ugovore sa velikim izdavačkim kućama; jedan glam bend napravi nešto, čitav Los Anđeles krene da se šminka, 1992. svako iz Sijetla ko ima gitaru dobije ugovor, ta analogija...

 

E, sad, uvijek je bilo muzičkih "proizvoda" (Milli Vanilli zakon), Top 40 bendovi u '60-im, dobar dio Motown zvuka, elektro-sint-pop u '80-im koji je maksimalno zavisio od produkcije, ovo dalje da i ne spominjem, ali, ako uzmemo top liste, prije je taj odnos više bio u korist autora-izvođača*, ili je makar bilo pola-pola (kako se to kretalo s vremenom), a danas, mrka kapa.

 

* Isti pojam :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

te fore "obrazovanje" i slicno, to su (iz mog iskustva) samo price. bio sam na primer, na zurkama koje su organizovali ljudi sa muzicke akademije (rodjendani, mature, ovo ono, kretao sam se u tom drustvu), i sta mislis sta se pusta kad se "zagreje atmosfera"? ceca, bato. ovamo sve veliki umetnici, pijanisti, kompozitori, poznavaoci ovoga i onoga, ali ceca pici sve u 16. :) i to su vrlo muzicki obraznovani ljudi, na primer. isti ti ljudi sutradan vezbaju neke kompozicije koje vaze za paradigme muzickog kvaliteta. medju njima su i ljudi koje mozes videti na tv-u na snimcima iz sava centra kad se izvode neke simfonije i slicne stvari. zbog toga mislim da ne postoji koralacija izmedju obrazovanja i ukusa/popularnosti.

samo da potvrdim da je sve ovo sto si rekao istina :da: ljudi sa fmu su po meni inace najveci tezgarosi :) a jedna devojka sa istog faxa je prosla u finale zvezda granda, pa vi vidite :)

inace, raduje me sto medju ovim novopridoslim studentima ima dosta rokera. dakle, ima nade... ;)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

meni se cini da veliki broj tih skolovanih muzicara uopste ne zna da cijeni pop, rok muziku, pa cak i jazz vec samo umiju da cijene klasicne izvodjace/kompozitore

 

pored toga slusaju tj tolerisu iskljucivo turbo folk

 

situacija je slijedeca: 1. dolaze iz malogradjanske porodice 2. upisu se kao mala djeca u muz skolu bez formiranog muzickog ukusa, tj prije nego sto uopste pocnu slusati muziku 3. tu im ispiraju mozak sa tim kako je sva muzika osim klasicne sranje i kako uopste nije muzika (tako je bar bilo u mom slucaju; pretpostavljam i nadam se da to nije sasvim uobicajeno u muz skolama i da je mene zadesio neki nesretni kadar) 4. slusaju i sviraju klasicnu i samo klasicnu muziku idu na koncerte druze se sa ostalim instrumentalistima, pjevacima i misle da su najjaci najbolji najtalentovaniji i da je samo njihova muzika 'ona prava' a sve ostalo sund koji su stvorili neobrazovani antimuzikalci - cist power trip 5. pocnu da se druze sa ostalim svijetom i izlaze, a taj svijet su pretezno narodnjaci 6. u zelji da budu prihvaceni i oni sami postanu nekakvi lazni narodnjaci u fazonu: 'znam ja da je ta muzika sranje, ali sta ima veze, nisam ovdje zbog muzike nego zbog provoda i zajebancije, a kad mi stvarno bude do muzike uzecu da sviram svoj kontrafagot i slusam stajaznam kog klasicara.'

'niko nije savrsen, moram se i ja malo provesti, naporno je uvijek drzati se nekih vrhunskih estetickih principa. kad vec radim to iz ciste fore, sta imam da se pravim neki roker buntovnik ili tamo neki fan soul-a, kad je takva muzika ionako sranje sama po sebi. slusajuci turbo folk (tj. posjecujuci mjesta gdje se pusta takva muzika) steci cu puno prijatelja i niko me nece cudno gledati. reci ce: on je bas opusten lik i pravi srbin.'

Edited by MudriPanj

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gargi, skrenuo bih ti samo paznju na to da i Lutka, tj. ceo Corbin opus spada pod Seljacki Rok (ili, ajd nek bude Blago Seljacki), tako da ja ne bih bas tu povlacio neke paralele o ''obrazivanju''.. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gargi, skrenuo bih ti samo paznju na to da i Lutka, tj. ceo Corbin opus spada pod Seljacki Rok
ja sam mislio da je "seljacki rok" na primer dugme, a da je corba neki primer tog urbanog tripa? one fore "svanulo je kod tasmajdana" i slicno. ;-)

 

-----------------------------

 

A tržište, marketing, promocija, ideologija? Pesme su mali deo bavljenja muzikom, šta bi bilo od Rammstein, da su samo "ponudili pesme"?
pa marketing je upravo "nudjenje pesama". i promocja je "nudjenje", takodje.

htedoh da kazem da po mom misljenju muzicari ne treba da budu na nekoj "misiji obrazovanja glupe mase", vec da se jednostavno bave muzikom i da prave sto bolje pesme. samo to..

 

-----------------------------

 

TF polako iscezava.
i ustupa mesto turbo-popu i grand produkciji..?

 

-----------------------------

 

1. dolaze iz malogradjanske porodice
pa sad, ja bih bio pazljiv sa tim "malogradjanstina". mislim da treba prvo da se dogovorimo sta to uopste znaci.

 

-----------------------------

 

Ljudi su skontali da će štampanje gomile jeftinih ljubavnih vikend romana doneti više para od štampanja velikana ruske književnosti.
uz duzno postovanje njima, ali velikani ruske knjizevnosti su pisali kako odlicne knjige, tako i tesko djubre. i to oni najpoznatiji. ali, da ne sirimo sad pricu jos i na to... ni mocartu nije svaka kompozicija vrhunska, zapravo ima ih i losih. postoje antologijiska dela ruskih pisaca koja treba da postoje u svakoj kuci, to definitivno stoji, ali daleko od toga da sve sto na sebi ima potpis tolstoja, cehova i ekipe - po defaultu valja (a tako su mene ucili u skoli, nazalost).

 

sa druge strane, ne treba da izgubimo iz vida da, na primer, ni jedna goldingova knjiga ne spada u obaveznu lektiru u osnovnoj i srednjoj skoli. i da ne nabrajam ostale velikane ne-ruske knjizevnosti za koje smo ostali uskraceni, ali sam zato citao razne bljuvotine za lektiru, svadjao se sa profesorkom, dobijao lose ocene jer sam pljuvao ono sto sam mislio da treba pljunuti itd.

 

dakle, mislim da se nije ni ranije bas vodilo racuna o tome da se deci/narodu pruzi kvalitetna umetnost.

 

 

Isto tako može se desiti da je neka riba strava ovako kao lik, i kako je možda baš ona "the ultimate perfect match" za mene, ali jebemliga, ako mi se ne svidi fizički, nikada neću ni doći u situaciju da me to zanima. "Nije položila prijemni"...
jednom sam procitao da je neki pametan covek napisao: "ono sto zelimo nije uvek ono sto nam treba". ali, to je vec offtopic. ;-)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

meni se cini da veliki broj tih skolovanih muzicara uopste ne zna da cijeni pop, rok muziku, pa cak i jazz vec samo umiju da cijene klasicne izvodjace/kompozitore

 

pored toga slusaju tj tolerisu iskljucivo turbo folk

 

situacija je slijedeca: 1. dolaze iz malogradjanske porodice 2. upisu se kao mala djeca u muz skolu bez formiranog muzickog ukusa, tj prije nego sto uopste pocnu slusati muziku 3. tu im ispiraju mozak sa tim kako je sva muzika osim klasicne sranje i kako uopste nije muzika (tako je bar bilo u mom slucaju; pretpostavljam i nadam se da to nije sasvim uobicajeno u muz skolama i da je mene zadesio neki nesretni kadar) 4. slusaju i sviraju klasicnu i samo klasicnu muziku idu na koncerte druze se sa ostalim instrumentalistima, pjevacima i misle da su najjaci najbolji najtalentovaniji i da je samo njihova muzika 'ona prava' a sve ostalo sund koji su stvorili neobrazovani antimuzikalci - cist power trip 5. pocnu da se druze sa ostalim svijetom i izlaze, a taj svijet su pretezno narodnjaci 6. u zelji da budu prihvaceni i oni sami postanu nekakvi lazni narodnjaci u fazonu: 'znam ja da je ta muzika sranje, ali sta ima veze, nisam ovdje zbog muzike nego zbog provoda i zajebancije, a kad mi stvarno bude do muzike uzecu da sviram svoj kontrafagot i slusam stajaznam kog klasicara.'

'niko nije savrsen, moram se i ja malo provesti, naporno je uvijek drzati se nekih vrhunskih estetickih principa. kad vec radim to iz ciste fore, sta imam da se pravim neki roker buntovnik ili tamo neki fan soul-a, kad je takva muzika ionako sranje sama po sebi. slusajuci turbo folk (tj. posjecujuci mjesta gdje se pusta takva muzika) steci cu puno prijatelja i niko me nece cudno gledati. reci ce: on je bas opusten lik i pravi srbin.'

 

 

Potpuno si u pravu i veliki rispekt za misljenje i komentar. :pivopije:

Kazem ovo jer sam jednom davno izasao sa drugarima do kafica gde su se pustali narodnjaci. Nisam se veselio uz tu muziku i naravno da su svi poceli da me prozivaju i ogovaraju i shtatijaznam. Ovaj narod ima veliki problem sto se tice tih nekih fundamentalnih muzickih shvatanja, koji se sve vise i vise ispoljava kod omladine. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

sta mislite o starijim muzicarima koji su svirali 60-70ih godina?

 

da li su bolji od danasnjih? ili je jaz izmedju generacija ocigledan i u kom pogledu?

 

koliko nam i u cemu nam mogu pomoci savetima? a gde su ipak ostali staromodni...

 

O starim muzičarima mislim sve najbolje jer je to nasleđe koje svi mi pratimo i na koje se nadograđujemo. Sve ono što je bilo dobro i što su stvorili ljud pre nas živeće i kroz nas i posle nas u generacijama koje dolaze. Život je to, nema tu velike mudrosti.

"

Bolji od današnjih je malo relativan pojam jer su svi ljudi različiti tako da se ne može odgovoriti na ovo pitanje realno. Da si pitala da li je ovaj bolji od onog još bi i mogli da se raspravljamo zašto mislim da je neki muzičar bolji od nekog drugog itd. Postoje određeni (opet relativni ali određeniji svakako nego kada poredimo neku prošlu masu ljudi sa nekom današnjom masom ljudi) kriterijumi prema kojima se može voditi.

 

Samo bih želeo ovde da stanem na trenutak i da napišem da je Jimi Hendrix prepoznat kao jedan od najuticajnijih muzičara XX veka tako da bih da recimo mogao da objasnim Dersu Uzali da nije muzičar slepac samo zato što je naginjao ka ekstremima i bio lošiji u nekom drugom smislu od nekog drugog muzičara već je muzičar slepac kada napravi nešto što ne ostavi trag u budućim generacijama, a pošto je baš Hendrix ostavio trag u budućim generacijama i to nezamislivo veliki onda je jasno zašto ti ovo pišem jer si malo pogrešio nazivajući hendrixa slepca na temi na kojoj se govori o starijim generacijama i tome koliko su učinili za nove.

 

"da li su bolji od današnjih? ili je jaz u generacijama očigledan?" meni se čini da ova dva pitanja nemaju veze jedno sa drugim mada možda mi je razmišljanje malo opalo od blejanja u drum editor.

 

Jaz u generacijama je očigledan jer je danas jedno vreme a tada je bilo drugo vreme. Vrlo prosto. Menja se ceo svet, menja se tehnologija, pa se i ljudi menjaju i prilagođavaju. Nažalost svet postaje sve gore mesto za život i svakako da se to i manifestuje u muzici. I pored svih tehničkih pomagala koja evoluiraju geometrijskom progresijom ljudi i dalje evoluiraju jako sporo, gotovo neprimetno. Tako da je ljudska kreativnost ostala ista ili se pomakla za koji promil (figurativno) u odnosu na pre 50 godina recimo. Ljudi koji su radili ranije sa postojećom tehnologijom su radili na jedan način. Znači po meni glavni faktor promena nisu sami ljudi već tehnologija nastala početkom 1950tih godina koja se od tada neprekidno razvija velikom brzinom. LJudi su ostali isti.

 

Nadovezujem se na ovo gore, ljudi kao što svi ovde dobro znamo, što su stariji smanjuje im se sposobnost učenja i ono na šta su naučili tako će i da deluju. Psihički procesi su se izgradili u mozgu i ne mogu biti više fleksibilni kao u mladosti tako da mogu da pokušaju da se prilagode ali najbolji savet koji mogu da nam daju je kako se nešto radi ono što oni već znaju i što rade ceo život. Tako smo u stvari i dogurali do ove tačke razvitka - ljudi prenose jedni drugima znanja koja poseduju i da oni mogu ta znanja dalje da unapređuju jer je to osnova razvitka čovečanstva.

 

 

Znači da sumiram odgovore:

 

"sta mislite o starijim muzicarima koji su svirali 60-70ih godina?"

- sve najbolje jer su nas svemu naučili

 

"da li su bolji od danasnjih?" "

- današnji muzičari su generalno bolji jer znaju isto što i prošli samo mnogo više. Nravno govorim o muzičarima istih godina danas i onda, a pitanje je jako glupo formulisano.

 

"da li je jaz izmedju generacija ocigledan i u kom pogledu?"

- jako očigledan ( primer: poslušaj big band jazz 30tih i jazz fusion 60tih pa ćeš uočiti razlike)

 

"koliko nam i u cemu nam mogu pomoci savetima? a gde su ipak ostali staromodni..."

- u svemu što znaju. u svemu što ne mogu da nauče.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čorba je seljački rok tek od skoro, od kako se Bora primio na nacionalizam, DSS i slična sranja.

 

Inače svako je po malko u pravu :opusteno::rolleyes:

 

 

A da se vratimo na temu, iako nisam potpuno siguran da je to tačno, volim da verujem da su novije generacije muzičara bolje od onih starijih, i da će tako biti i dalje... inače ništa od progresije muzike...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Share

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...