Budizam

[рогозуб]

To nije neka univerzalna policija koja nas posmatra i kaze ''aha, ti si uradio to i to, zbog toga ces sad da patis''.

shankara je lepo rekao jednu ochiglednu stvar- nemozhe karma sama od sebe da se desi, tako da- da, postoji univerzalna policija- bog.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Existence_of_God#Hindu_arguments_for_the_existence_of_God

 

prevazici uticaj zvezda

uticaj zvezda? xD

[Novaliis]

 

uticaj zvezda? xD

 

Simbolicki receno, zato sam i oznacio taj deo. Postoji neka stara izreka koja spominje to, zaboravih ko je rekao.

 

Rekao sam da karma nije neki entitet koji kaznjava ljude za losa dela, jer dovoljno je okrenuti se oko sebe i videti da to uopste nije tacno. Mi sami kaznjavamo sebe, to je pravilnije reci.

I bolje je ne poceti pricu o bogu i kako ga ko dozivljava, jer sto dublje zalazimo u takvu diskuiju, mnoga ce se pitanja otvarati. Mi imamo slobodnu volju.

[Ајлин]

Ajde sad kad ste se već raspisali... nisam ja htela da ti propovedam ništa oko karme. Moje viđenje je da ne treba nikog mrzeti zbog sebe, jer sebe ruiniraš time. Verujem da su misli stvarne. Kovitlanjem negativne energije u sebi praviš plodno tle za nezadovoljstvo, bolest i nazadovanje, ako me razumeš.

 

Što se boja tiče, crna je za mene dobra boja! Sve ostalo si napisao lepo, sistem predrasuda i stereotipa koji etiketira svakoga ko se ne uklapa u agresivnu osrednjost me nikada nije previše zanimao. Jednostavno pokušavam svoja osećanja da upoznam introspekcijom i pao mi je pod ruku onaj citat Redfildov, za koji mislim da je pogodio suštinu oko razumevanja naših ljudskih niskih strasti i o tome kako je lako mrzeti, a teško prevazići. U stvari, ako razumemo tj razložimo svoj bes tj mržnju, vidimo da ona zapravo nema mnogo smisla.

 

 

Možda je moje razmišljanje pacifističko.

Da pojasnim, mogla bih da ubijem nekoga u samoodbrani, toliko sam osvestila. To su instinkti o kojima ti pričaš.

U svakodnevnom životu i međuljudskim odnosima, kad te niko ne ugrožava egzistencijalno nego ti taloži negodovanje i netrpeljivost, ne treba dozvoliti da to preraste u mržnju - to sam htela da kažem.

[Dhamma]

Pošto ste vidim bili vrlo aktivni, onda ovaj put dva citata. Prvi vezan za diskusiju

 

“Vrijeđao me i zlostavljao,

svladao me i opljačkao”.

Koga takve misli muče,

u tom se ne smiruje mržnja.

 

“Vrijeđao me i zlostavljao,

svladao me i opljačkao”.

Koga te misli ne muče,

u njemu se mržnja utišava.

 

Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom,

mržnja se utišava nemržnjom.

To pravilo važi oduvijek.

 

Većina ljudi neće da shvati

da smo ovdje osuđeni na smrt.

Među onima koji to shvate

svađe se lako izmiruju.

 

Buda,

Dhammapada, strofe 3-6

 

A drugi -- takođe vezan za diskusiju

 

 

Meditacija

 

Meditacija je sama po sebi povoljna mentalna kamma. Ona obuhvata mentalne aktivnosti kao što su fokusiranje i istraživanje, smirivanje i nadahnuće. Ona nam omogućuje da vidimo kroz naslage konfuzije, sve do one primarne čistote našeg srca. To kako, kada i gde konkretno meditirate zavisi zapravo od toga da li ta meditacija uvećava sva ova povoljna stanja. A ako ona podstiče loša stanja da jačaju, tako da postajete više opsesivni, više rastreseni i izgubljeni, tada to nije prava meditacija. Kod meditacije se ne radi samo o sedenju, već i o tome je li naš um dovoljno vešt. I ako ne možemo u svakom trenutku da kroz introspektivno sedenje razvijamo dobrotu u sebi, to ne znači da za nas nema nade. To jednostavno znači da bi trebalo da praktikujemo neku drugačiju vrstu povoljne kamme. Uvek postoji neka mogućnost. Uvek postoji neki čin velikodušnosti koji možete da učinite, neki čin davanja, neki čin služenja, a njegov rezultat će u vama uvećati osećaj poverenja i sigurnosti. Kad znate da postoji nešto što možete učiniti za dobrobit drugih, to umanjuje osećaj izolovanosti ili pridavanja sebi suviše velike važnosti. Takvi postupci obično proširuju, a ne sužavaju, perspetive našeg uma.

 

Ađan Sućitto, Kalyana

 

 

[Guest HEFEST]

nisam ironican, cini mi se da smo saglasni. detetu je zao sto je ostalo bez roditelja a majci je zao sto bi ostalo bez sina.

 

kad su ljudi ozalosceni? onda kad im umre neko blizak ili neko s kim osecaju bliskost. prema logici da nam je zao coveka sto je mrtav, trebalo bi nam biti zao svakog ko umre, sto nije slucaj. kad umre neko nepoznat (kad se desi neka velika tragedija npr), to moze da pobudi jedno osecanje straha ili zgrazavanja, a ljudi to maskiraju u saosecanje sa umrlim jer tako su uslovljeni kulturno (nije tako u svim kulturama).

 

 

sad pitanje je da li je onda sebicno osecati bol zbog gubitka? ja mislim da nije.

 

 

 

Ja moram odgovoriti na ovo jer sam ja jedan od najojadjenijih ljudi u univerzumu bas zbog gubitka drage osobe. Ko kaze da je logicno da mora da nam bude zao zbog svacije smrti? Zbog necije smrti se vala treba i radovati.

 

Covek moze zaliti za umrlom osobom jer je na primer znao da je ta osoba zasluzivala da zivi i da je to zelela. Moze mu biti zao zbog njenih neispunjenih snova i zbog mnogih drugih stvari. Ja bi o tome knjigu mogao da napisem. Kada god se npr. setim moje verenice ja pomislim na to koliko je planova imala i koliko je stvari htela u zivotu , a nista od toga nije ispunila i dodje mi da umrem. 50% cemera koji osecam je zbog mene, a 50% posto zbog nje same. Znaci ima tu doza sebicnosti kako je vi nazivate, ali ja mislim da je taj termin lose opisuje to osecanje. Ako je neko stvarno ludacki voleo neku osobu i ona umre to je neopisiv osecaj. Malo je drugacije kada su rodjaci u pitanju, a drugacije ako je devojka ili zena, muz i sl. Ja sam jedan deo veze na primer proveo sa mojom lady u platonskoj vezi i nas odnos je bio takav da nama seks nije bio ni potreban da bi bili srecni i zadovoljni. Znaci bukvalno smo bili jedna osoba. Nikada se nismo posvadjali niti jedno drugo prevarili sto je za mene bilo neverovatno buduci da sam ceo zivot vodio promiskuitetan zivot. Takvo nesto nikada nisam imao sa nekom devojkom i cisto sumnjam da cu imati. Takva vrsta povezanosti me je i dovela na korak do totalnog ludila kada razmisljas po ceo dan da se roknes ili da odes i da nekog drugog roknes pa onda sebe(na primer nekog politicara lopova ili slicno cisto da uradis neko dobro delo pre nego sto umres).

 

Ja sada idem ovako kao pola coveka i pokusavam da opet budem ceo mada znam da nikada necu biti. Da li je karma u pitanju ili nesto slicno u glavnom sada imam seksa vise nego ikada u zivotu i to mi pomaze da bar za trenutak sve zaboravim i da opet zivim.

[Ајлин]

Bićeš, onda kad odlučiš da budeš.

 

Tako je i meni bilo, užasno loše sam podnela, ali pregrmi se. Ništa, pa ni upoznavanje nekog novog, te ne sprečava da ti nju uvek, uvek voliš.

[Dhamma]

Budin kip

 

Trista godina posle Budine smrti nije bilo Budinih kipova.

Praktikovaje Puta je bilo Budin kip, nije bilo potrebe da se ono

eksternalizuje. No, vremenom, kako se praksa gubila, ljudi su počeli

da smeštaju Budu izvan svog uma. Kako je sam pojam doživljavan kao

nešto spoljašnje i kako su sve češće pravljeni kipovi, veliki učitelji

počeli su da naglašavaju drugo značenje Bude. Tako je nastala izreka:

"Ako sretnes Budu, ubij ga." Vrlo šokantna za ljude koji pred kipovima

pale mirisne štapiće i klanjaju im se. Ako u svom umu imate pojam Bude

kao nečega što je izvan vas, ubijte ga, napustite ga... Gotama Buda je

uvek iznova podsećao ljude da naš doživljaj istine dolazi iz sopstvenog uma.

 

Joseph Goldstein, The Experience of Insight

 

 

[Dhamma]

Dela

 

Bića su vlasnici svojih dela, naslednici svojih dela; ona nastaju iz

svojih dela, predodređena su svojim delima, njihova dela su im

utočište. Dela su ta koja bića razdvajaju na niska i uzvišena.

 

Buda

 

 

[Dhamma]

Za sve koji bi da preko vikenda pročitaju nešto zaista vredno čitanja, preporučujem

 

 

 

Šravasti Dhammika: Uvod u meditaciju

 

Uživajte

[Dhamma]

Uvek se vraćamo sebi

 

Neki od nas počnu da vežbaju i onda, čak i posle godinu ili dve još

uvek ne znamo šta je šta. Još uvek nismo sigurni kako da vežbamo. A

kad smo nesigurni, tada ne vidimo da je sve oko nas cista Dhamma,

i tako se okrećemo govorima naših učitelja. Ali, u suštini, kada

upoznamo svoj um, kada postoji sati (sabranost), sposobnost da pomno

posmatramo taj um, tu je i mudrost. Svaki trenutak i svako mesto

postaju prilika za nas da čujemo Dhammu (Budino učenje i istina o

stvarima kakve zaista jesu)...

 

U početku morate da se oslonite na učitelja koji će vas uputiti i

posavetovati. Kada razumete šta vam govori, tada vežbajte. Kada vam je

učitelj dao uputstva, pridržavajte se tih uputstava. I kad razumete

praksu, tada više uopšte nije neophodno da vas učitelj dalje podučava;

radite svoj posao sami za sebe... Možda ste poželeli da otputujete, da

posetite druge učitelje i okušate druge sisteme. To je prirodna želja.

Ali onda ustanovite da vas hiljadu pitanja i znanje koje steknete o

tim sistemima nisu doveli bliže istini. Na kraju vam postane dosadno.

I možda uvidite da samo ako se zaustavite i istražite sopstveni um

možete pronaći to o čemu je Buda govorio. Nema potrebe da tragate

izvan sebe. Uvek se na kraju morate vratiti i suočiti se svojom

istinskom prirodom. I to je mesto na kojem možete razumeti Dhammu.

 

Joseph Goldstein, Transforming the Mind, Healing the World

 

[Dhamma]

Fer i nepristrasni sud uzroka i posledice

 

Teoriju karme ne treba brkati sa takozvanom moralnom pravdom ili

nagradom i kaznom. Ideja moralne pravde ili nagrade i kazne izvire iz

ideje o vrhovnom biću, Bogu. koji presuđuje. koji propisuje zakone i

odlučuje šta je ispravno, a šta pogrešno. Termin "pravda" jeste

dvosmislen i opasan, a u njegovo ime učinjeno je čovećanstvu više

štete nego koristi. Teorija karme jeste, sa druge strane, teorija

uzroka i posledice, akcije i reakcije; reč je o prirodnom zakonu, koji

nema ništa sa idejom pravde, nagrade i kazne. Svaki svojom voljom

učinjen postupak ima svoje efekte ili rezultate. I ako dobri postupci

daju dobre rezultate, a loši loše posledice, to nije pravda, niti

nagrada i kazna koju dodeljuje bilo kakva sila koja procenjuje to što

radite, već se to događa po prirodi samih tih postupaka, na osnovu

zakona koji vlada na duhovnom planu. Ovo nije teško razumeti. Ali ono

što jeste teško je da, u skladu sa teorijom karme, efekti naših

postupaka mogu nastaviti da se ispoljavaju čak i u narednim životima.

 

Walpola Rahula, What the Buddha Taught

 

 

[Господин Граул]

Haha, slučajno sam ti lupio minus na onu knjigu, hteo sam plus.

 

Evo od mene nešto:

 

The Art of Happiness in a Troubled World link

 

Edited March 25, 2011 by Господин Граул

[Dhamma]

Hvala ti.

Evo onda i od mene nešto...

 

Bhikkhu Bodhi: Plemeniti osmostruki put

 

[Господин Граул]

Bravo, evo čitam knjigu i čini mi se da je to upravo ona knjiga koja mi je sad potrebna na mom (osmostrukom) putu

 

Fenomenalno.

[Dhamma]

Baš se radujem da ti prija. Samo napred

 

 

Usamljenost

 

Ako smo na pravi način pripremili sebe snagom svesnosti i postojanošću

koncentracije, zajedno sa samopoštovanjem koje dolazi od obuzdavanja čula

i moralnog ponašanja, tada smo u stanju da prigrlimo energetsku

stvarnost usamljenosti. Umesto da razmišljamo: "Tako se osećam

usamljeno, šta bih mogao da uradim da se oslobodim tog osećanja?

Napisaću mejl, čitaću knjigu ili nazvati nekoga", otvaramo se da

primimo -- bez vrednovanja i analiziranja -- to osećanje samoće. A

biti ohrabren da tako postupimo je izvanredna stvar i u velikoj meri

to je uloga duhovne zajednice.

 

Ađan Munindo, Alone Together

 

 

Edited April 4, 2011 by Dhamma

[Zen]

Mnogi se plase samoce, a od samoce se ne moze pobeci...

[рогозуб]

bzvz podatak- svami dajananda je pisao dosta o tome, tako je samocja jedina stalna stvar, i da zato verovati u vechnu reinkarnaciju- bez mogucjnosti izlaska iz samsare (shto propoveda njegova organizacija- arja samadzh) skroz okej, nije nishta loshe, tj. tu njihovu je doktrinu je logichki branio inistirajucji na realnosti samocje.

Edited April 5, 2011 by рогозуб

[Ајлин]

Mislim da je u pitanju samo loš prevod.

 

 

 

Usamljenost ≠ Samoća

 

 

Samoća ili osama, svojevoljna izolacija.

Samoće se ne plašimo jer je ona željeno i svesno povlačenje od ljudi, društva, radi razmišljanja, čitanja, introspekcije, odmora, odlučivanja, stvaralaštva, samospoznaje.

Samoća je postala moje sigurno utočište (Z.Budapest)

 

 

Usamljenost je naše subjektivno osećanje. Može da se javi i među ljudima. Usamljenosti se čovek plaši.

[Face Of Melinda]

Ajlin ubola si u srz

U samoci je covek sam sa svojim mislima a ljudi mogu biti oko njega... dok usamljenost je direktno povezana sa drugim ljudima i nasim odnosima sa njima.

[рогозуб]

usamljenost, samocja, forever alone, vateva. nije shija nego vrat

[Novaliis]

Usamljenost je dobra i zdrava, kako za um tako i za telo. Svakome je potrebna samoca da bi zdravorazumno i na miru preispitao realnost i svet u kojem zivi. Ne znam sto se ljudi plase toga.

 

Zapravo..znam... jer drustvo ne zeli da budemo zdravi i da preispitujemo realnost u kojoj zivimo. Realnost su reklame i politicki govori.

Edited April 6, 2011 by Novaliis

[Ајлин]

Plaše se, plaše. Ti kao da živiš na planini Plaše se oni koji nisu na to spremni. Itekako se plaše.

Ja lično znam nekoliko muških koji (pazi sad, sedi, ako stojiš) JEDVA ČEKAJU da se OŽENE zato što se plaše da 'pod stare dane' ostanu -- sami...

 

 

 

Edit: sa odličnog bloga Bore Pekića...

 

<h3 class="post-title entry-title">O usamljenosti i slobodi stvaralaštva</h3>Odlomak iz dnevnika diktiranog u magnetofon 10. septembar, 29 oktobar i 13. novembar 1983. godine. © Borislav Pekić.

 

U usamljenosti biće se naše kondenzuje. Njegova specifična težina postaje veća i njegovo samoosećanje – intenzivnije.

 

 

Usamljenost je vrsta suda za fermentaciju ličnosti. Bez nje je nemoguće stvarno saznavanje, i premda sazrevamo van nje, u mreži mnogostrukih odnosa, iskustava.

 

Samoća, kao najdublje iskustvo, omogućuje da se sva ta druga iskustva pretvore u funkciju.

 

Ali pravi život, ta funkcija, koja se konstituiše u samoći, vredi jedino ako je vratimo onamo odakle smo je uzeli – iz stvarnosti, preko samoće, opet u stvarnost.

 

Čovek je deo univerzuma, a njegova usamljenost je onaj deo univerzuma koji pripada samo njemu. Ne da bi samo njegov ostao, već da bi se zajedničkom univerzumu vratio.

 

Refleksija i čin (delo) lice su i naličje našeg učešća u tom univerzumu. Zanemariti, ili čak potpuno je lišiti jednog od njih, znači živeti pola života.

 

[izvor: http://www.borislavpekic.com, pristupljeno 6.4.2011.g.]

Edited April 6, 2011 by Ајлин

[Dhamma]

Anićća vata sankhara

 

Anićća vata sankhara -- sve uslovljene stvari su prolazne. Jednostavno rečeno: prolaznost jeste Buda. Ako nešto što je prolazno vidimo zaista jasno, videćemo da je ono trajno, trajno u smislu da je njegova podložnost promeni nepromenljiva. To je trajnost koju poseduju živa bića. Neprekidna transformacija se odvija, od detinjstva, preko mladosti, do starosti i upravo ta prolaznost, ta priroda promene, jeste trajna i fiksirana. Ako na to pogledaš na ovaj način, tvoje srce osetiće olakšanje. Nisi samo ti ta koja kroz sve to prolaziš, već svako od nas.

 

Kada o stvarima tako razmišljaš, videćeš ih kao mučne i iz toga se rađa otrežnjenje. Tvoja opčinjenost svetom čulnih užitaka će nestati. Uvidećeš da ukoliko imaš mnogo stvari, tada moraš mnogo toga da ostaviš za sobom; ako ih imaš tek nekoliko, tada ćeš ih ostaviti tek nekoliko. Imetak je samo imetak, dug život je samo dug život, nema u tome ničeg posebnog.

 

Ajahn Chah, Our Real Home

 

[Dhamma]

Uputstvo za rasklapanje

 

Ako imamo pred sobom auto, prilično smo sigurni pta je to... sve dok

ne počnemo da ga rasklapamo. I tako kad smo jednom izvadili menjač i

radilicu, skinuli točkove i tako dalje -- šta nam ostaje? Više nemamo

pred sobom auto, već skup njegovih delova.

 

Ista je stvar i sa bićem. I ono se može razložiti na svoje sastavne

delove... takozvane khandhe ili "sastojke". Među njima su 1. fizički

deo, koji obuhvata telo i njegovih pet čula; 2. osećaj, 3. opažaj, 4.

mentalni obrasci (nagoni i emocije) i 5. svest ili um. Kada se ove

komponente nađu na okupu u pravilnom rasporedu, tada su se stvorili

uslovi za nastanak iluzije o sopstvu i ličnosti. Ali kada se ti isti

sastojci istroše ili krenu svaki na svoju stranu -- kao u trenutku

fizičke smrti -- tada to sopstvo ili ličnost više nije moguće pronaći.

 

John Snelling, Elements of Buddhism

 

 

[Novaliis]

Odgovor Ajlin u vezi one diskusije oko vibracija. Nisam jos nasao onaj citat, ali evo par reci uopsteno o tome.

 

Kao i sva ziva bica, takodje i simboli imaju periode razvoja i opadanja. Kada njihova snaga dostigne zenit, oni opadaju na svim stazama svakodnevnog zivota, dok ne postanu konvencionalni izrazi koji vise nemaju veze sa izvornim iskustvom, ili koji postaju suvise ograniceni, ili suvise opsteg znacaja, tako da kada se to desi njihova dubina se gubi. Tada drugi simboli zauzimaju njihovo mesto, dok se oni povlace u unutarnji krug iniciranih, odakle ce se ponovo roditi kada dodje vreme.

 

Po ''iniciranima'' ja ne smatram bilo kakvu organizovanu grupu ljudi, vec one individue koje po vrlini sopstvene osecajnosti odgovaraju na fine vibracije simbola, koji su im poklonjeni ili tradicijom ili intuicijom.

U slucaju mantrickog simbola, fine vibracije zvuka igraju veoma vaznu ulogu, premda mentalne asocijacije koje se kristalizuju oko njih pomocu tradicije i individualnog iskustva, veoma mnogo pomazu jacanju njihovih moci.

 

Tajna skrivenih moci zvuka ili vibracija, koja formira kljuc u zagonetkama ostvarenog ili stvaralastva, kao sto oktriva prirodu stvari i pojavnog zivota, bila je dobro poznata posmatracu starijih vremena: rishisima koji su se doselili na padine Himalaja, magima Irana, adeptima Mesopotamije, svestenicima Egipta i misticima Grcke - napominjem samo one o kojima je tradicija ostavila neke tragove.

Pitagora, koji je sam bio upucen u istocnu mudrost i koji je osnovao jednu od najuticajnijih skola misticne filosofije na Zapadu govorio je o ''harmoniji sfera'' - prema kojoj svako nebesko telo, i svi atomi proizvode poseban zvuk na racun svog kretanja, svog ritma ili vibracije. Svi ovi zvuci ili vibracije oblikuju univerzalnu harmoniju, u kojoj svaki element sve dok ima svoju vlastitu funkciju i karakter doprinosi jedinstvu celine.

 

Ideja o stvaralackom zvuku je nastavljena ucenjima o logosu, koja su bila delimicno apsorbovana od ranog hriscanstva, kao sto mozemo videti iz Jevandjelja po sv. Jovanu, koji pocinje misterioznim recima: ''U pocetku bese Rec, Rec bese sa Bogom i Rec bese Bog... i Rec je stvorila zivot...''

 

Da su ova duboka ucenja, koja su skoro povezala hriscanstvo sa gnostickom filosofijom i sa tradicijama Istoka, mogla da ocuvaju svoj uticaj, univerzalna poruka Hrista bila bi sacuvana od zamki netolerancije i ogranicenosti.

 

Znanje o stvaralackom zvuku nastavilo je da zivi u Indiji.

Aleksandra Dejvid Nil opisuje u osmom poglavlju svog Putovanja na Tibet, jednog ''ucitelja zvuka'', koji ne samo da je mogao da proizvede sve vrste neobicnih zvukova na svom instrumentu, vrsti cimbala vec koji je poput Pitagore - objasnjavao da sva bica ili stvari proizvode zvukove u skladu sa svojom prirodom i posebnim stanjem u kom se nalaze. To je zato sto su bica i stvari skupine atoma, onih koji kovitlaju i kretanjem proizvode zvukove. Kada se ritam kovitlanja promeni, zvuk, takodje, stvara promene.. svaki atom neprestano peva svoju pesmu i zvuk stvara svakog casa grube ili fine oblike. Kao sto postoji stvaranje zvukova, tako psotoji i unistavanje zvukova. Onaj koji moze proizvesti oboje moze po volji stvarati i unistavati.

 

Treba da vodimo racuna da pogresno ne interpretiramo takve izjave recima materijalisticke nauke. Receno je da je moc mantri sadrzana u delovanju zvucnih talasa ili vibracijama malih delica materije, koji se, sto se moze dokazati eksperimentima, grupisu po odredjenim geometrijskim crtezima i figurama, tacno dogovarajuci kvalitetu, jacini i ritmu zvuka.

Mantra ne deluje na takav mehanicki nacin.

 

Moc i dejstvo mantre zavise od duhovnog stava, znanja i osecajnosti individue. Zvuk mantre nije fizicki zvuk, vec duhovni. On se ne moze cuti usima vec samo srcem, on se ne moze izgovoriti ustima vec samo svescu. Mantra ima moc i smisao jedino za upucene, tj. za osobu koja je prosla kroz posebnu vrstu iskustva vezanog za mantru.

Kao sto hemijske formule daju moc samo onima koji su uopznati sa simbolima koje one sadrze i sa zakonima njihove promene - na isti nacin mantra daje moc samo onima koji su svesni njenog unutarnjeg znacenja, upoznati sa njenim metodima rada i koji znaju da je ona sredstvo za prizivanje uspavanih snaga unutar nas (isti princip kao i kod germanskih Runa), pomocu kojih mi postajemo sposobni da upravljamo svojom sudbinom i uticemo na nasu okolinu.

Mantre ne deluju na racun svoje vlastite ''magicne'' prirode, vec samo kroz svest koja ih dozivljava. One su samo sredstvo za koncetraciju vec postojecih snaga.