SEKA (Svetska Ekonomska KrizA)

[Rle]

zanimljiv prikaz krize ali nepotpun i ne sasvim tachan ako ste primetili da su ljudi koji imaju hipoteke na kucama prodali svoje kuce jer su pale na vrednosti pa isti ti ljudi su morali da kupe neke druge kuce koje su i bolje od njihovih jer imaju novca i hteli su da zarade na tome tako da po ovom prichici ispada da su svi prodali kuce i da svako ko je imao kuci sada zivi u iznajmljenom stanu i chuva pare

 

 

oni su najveci poverilac amerike imaju brda milijardi njihovih hartija od vrednosti a skoro ih je hilari klinton zamolila da im pomognu kupovinom josh kojih hartija mada nece to pomoci ,amerika je bila jaka jer je dolar bio svetska valuta ali sada kina rusija ,veci deo istoka i afrika imaju rezerve u euru a ne samo u dolaru jer dolar gubi vrednost a kad rusija ,kina ,idija i josh koja drzava naprave svoju valutu ondak ce i evro oslabiti , to ce se desiti za koju godinu i vec se pregovara o tome na drzavnom nivou .

 

shto je dobro jer nece biti vishe shpekulanata koju ushcaruju novac na razmeni valuta , ne govorim o menjachnicama to je sica iposhten posao vec o korporacijama i bankama koji obrcu milione na kursnim ralikama.

 

[blondie]

zanimljiv prikaz krize ali nepotpun i ne sasvim tachan ako ste primetili da su ljudi koji imaju hipoteke na kucama prodali svoje kuce jer su pale na vrednosti pa isti ti ljudi su morali da kupe neke druge kuce koje su i bolje od njihovih jer imaju novca i hteli su da zarade na tome tako da po ovom prichici ispada da su svi prodali kuce i da svako ko je imao kuci sada zivi u iznajmljenom stanu i chuva pare

 

 

nisi ti to bas dobro ukapirao izgleda. ne ispada da su svi prodali kuce bas, pogledaj ti jos jednom o cemu se radi.

vise su ih napustili. vratili bankama.

 

takodje, skoro da je vrlo tacno da masa tih ljudi sad zivi po stanovima ali sumnjam da cuvaju pare jer nemaju sta da cuvaju, ko zna koliko ih bankrotiralo. bankrot se ovdje ne objasnjava bas (na tom linku), ali otprilike kad ti sve uzmu, ostanes samo s gacama na guzici, i to ti na rekordu stoji 7 godina, u toku tog perioda ne mozes NISTA da kupis na kredit. nemas kredit - mozes da se pusis. bez kreditne istorije ne mozes maltene ni kucu da kupis, taman da imas kesherice. da ne duzim, imas nekoliko poglavlja bankrota ali ovaj najcesci, nevezano za kompanije, nego za nas smrtnike, nije nimalo jednostavan. uzme godina i godina da se vratis u normalu.

takodje, istina je da apartmanski kompleksi bukvalno cvjetaju, svi su podigli cijene, posto masa ljudi se iz kuca vratila u stanove.

ovo znam, zato sto sam u posljednje dvije godine promjenila par apartmana, i sto se tice podrucja oko Sacramenta, Folsoma, pa negdje cak do Bay area, bukvalno znam svaki kompleks i svaki plan i cijenu. i vidis fino kako polako ali sigurno dizu cijene.

[Rle]

jesam to kvalitetno pogledao i ad cu ti reci koju ..

 

vecina ljudi je bnkrotirala , vecina onih koji su uzimali kredite bez uchesca tj oni chiji je kreditni rejting bio sumnjiv ali gde su ljudi chiji je kreditni rejting aaa ili bbb oni su isto prodali svoje hipoteke tj napustili kuce jer su ostale kuce bile povoljnije od onoga shto su oni kreditom placali , to su banke uzele pod svoje da prodaju i da vrate pare i sve to tamo lepo moze da se pogleda medjutim ljudi koji su imali para a napustili su te kuce jer su placali vishe od onoga shto one trenutno vrede su kupili druge kuce ,znachi za manje para su uzeli slichnu kucu i mnogo lakshe je otplaciju , pored toga ljudi koji imaju para , investitori , gde su oni u toj prichi ?

 

oni su kao krenuli da kupiju hipoteke ali su one postale bezvredne i dobili su kuce koje niko nece to jeste sjeb ali ljudi koji imaju novca i to se zna jdoh od kurca vremena u takvim vremenima krize kupuju kuce masovno , jer kuca je kuca ona ce za 20 godina da bude tu i to je paklena investicija bash o ovo vreme kada su kuce smeshno jeftine .

 

o takvim radnjama tu nije bilo rechi a uvecanje kapitala na taj nachin je najprostiji i najvishe se tako radi u vremenima krize ili u nedostatku traznje . pa ti ljudi koji su sad kupili 5 kuca koje su vredele ranije npr 1 500 000 za 500 000 za 5 godina ce ih prodati i zaraditi kao da su ih drzali 100 godina u banci . to je posao a ne shto kupuju fed -ove obveznice sa kamatom 5 % ..

znachi mnogo kuca sada stoji prazno ali je kupljeno i jednostavno cheka bolja vremena .

 

hocu da kazem da to nije potpuna predstava i da je to filmchic za ljude koji znaju malo ili nishta o SEKI

 

[blondie]

okej, kapiram sta oces da kazes, ali stvari nisu bas tako jednostavne..

 

jeste, kuca je investicija - samo ono sto kazes da "kuca ce biti tu i poslije 20 god" - hm, nije bas tako.. ne znam koliko pratis vijesti ali ogroman broj kuca (da ne lupim sad cifru) su PORUSENE. glanc nove, neuseljene.. znaci, dolaze lopovi i otkidaju podove, zice, struju, skidaju kabinete itd.. da bi se neke od njih renovirale, vise kosta nego da se nove prave. a odrzavanje ne moze niko da priusti niti cuvare. ponavljam, OGROMAN broj kuca je srusen, sve se sravnilo sa zemljom. tako da, investitori su tu izgubili lovu. koju su opet dugovali bankama, banka pozatvarala racune, jer se zaduzila kod drzave i ne moze da joj vrati itd itd.. krug se sjebo.

 

istina, bilo je tu nekoliko likova koji su se nenormalno obogatili, ali koji su na vrijeme stali, tj uvalili kuce nazad itd. ali OGROMNA vecina se sjebala.

 

evo ja znam ovdje nekoliko ulica, NOVIH, koje su cak i dobile nazive, i sad to vise ne postoji. bukvalno. prvo su tu bile kuce kreka, i frka s pajkanima non stop, i onda je grad odlucio da sve to novo porusi. jer im samo stvara probleme. mozes da zamislis kompaniju koja je tu ulozila kintu? BANKROT totalni.

 

 

e sad, postoji drugi dio price, gdje su ti neki malo pametniji Ameri, cuvali lovu, i nisu refinansirali svoje kuce, i odrzali neke cijene.. evo recimo imas Folsom (pricam, jer zivim tu, pa znam) - bogatasko selo, upper middle class - tu cijene nisu pale. znam da je cudno, ali ogromna vecina kuca je odrzala svoju cijenu, a ljudi koji sad prodaju te kuce, zaradjuju na njima. i vecina njih proba da to odradi bez mijesanja agencija itd.

samo sto, Folsom je u onom niskom procentu koji nije strado. jebi ga, ko ima ima, ko zna zna. para na paru fukara na fukaru. vazda bilo.

[Rle]

sve jedno koliko je porusheno je mi mala cifra i jsoh ti jednici kojima se isplati da pochupaju koji kabal da bi imali novca sve je to boranija plavojko , da je kriza usledila zbog krekera i narkomana to bi se lako reshilo i koliko god kuca srusheno to je nishta , ovde su trilioni u pitanju a te kuce su bile samo jedan od nachina kako je doshlo do krize, veruj mi i nemoj vishe da prichash o tome

[blondie]

au sine, pa to i jeste moja poenta

kao, tu smo negdje na istom, ali nekako si ti izvukao iz svega da ja mislim da je zbog kabineta i kabala doslo do krize

poenta je bila samo da se neko gadno obogatio (manjina), a neko debelo bankrotirao (vecina, ukljucujuci investitore).

 

 

 

 

pazi, jos ces da mi kazes o cemu cu ja da pricam si neki opasan.

Edited May 12, 2009 by blondie

[Dersu Uzala]

Mani se mala corava posla.

[blondie]

i to sto kazes

[Ivan_Creed]

Nemate pojma.

Edited May 13, 2009 by Ivan_Creed

[Guest Bata Životinja]

Jedna nekonvencionalna analiza globalnog kolapsa

Valden Belo

utorak, 12. maj 2009.

 

(Preuzeto sa sajta Beogradske berze)

 

Iz nedelje u nedelju gledamo kako se globalna ekonomija sužava brže nego što su predvideli i najpesimističniji analitičari. Prolazimo, to je sada jasno, kroz jednu neobičnu recesiju na putu ka globalnoj depresiji, koja bi mogla da traje mnogo godina.

 

Kriza u osnovi: preterana akumulacija

 

Klasična ekonomija odavno je prestala da bude od bilo kakve pomoći u razumevanju krize. S druge strane, nekonvencionalna ekonomija pruža nam neobično jasne uvide u uzroke i dinamiku tekuće krize. S tačke gledišta progresivne ekonomije, prisustvujemo intenziviranju jedne od ključnih kriza ili „protivrečnosti“ globalnog kapitalizma: krize hiper-produkcije, koja je poznata i kao preterana akumulacija ili prekomerni kapacitet. To je tendencija kapitalizma da povećava, u kontekstu snažne konkurencije među samim kapitalistima, ogromne proizvodne kapacitete koji prerastaju potrošačke kapacitete stanovništa zbog nejednakih prihoda koji im ograničavaju kupovnu moć. Rezultat je smanjenje profitabilnosti, koje dovodi do ekonomskog usporavanja.

 

Da bismo razumeli trenutni slom, moramo se vratiti u takozvano Zlatno doba savremenog kapitalizma, period od 1945-1975. To je bio period ubrzanog rasta kako u najrazvijenijim tako i u ekonomijama u razvoju, a taj rast delimično je bio podstaknut velikom rekonstrukcijom Evrope i Dalekog istoka nakon razaranja Drugog svetskog rata, a delimično novim socio-ekonomskim programima i instrumentima zasnovanim na istorijskom klasnom kompromisu između Kapitala i Rada koji je institucionalizovan pod novom kejnzijanskom državom.

 

Ali ovaj period velikog rasta završio se sredinom sedamdesetih, kada je najrazvijenije ekonomije zahvatila stagflacija, što znači uporedo postojanje niske stope rasta i visoke stope inflacije, do čega, prema neoklasičnoj ekonomiji, nije trebalo da dođe.

 

Stagflacija je, međutim, bila samo simptom jednog dubljeg uzroka: rekonstrukcije Nemačke i Japana, a ubrzana industrijalizacija privrede Brazila, Tajvana i Južne Koreje doprinela je povećanju novih proizvodnih kapaciteta i ojačala globalnu konkurenciju, dok je nejednakost u prihodima u samim zemljama kao i između zemalja ograničila rast kupovne moći i tražnje, utičući na pad profitabilnosti. To je dodatno pogoršao veliki skok cene nafte tokom sedamdesetih.

 

Najbolniji izraz krize hiper-produkcije bila je globalna recesija početkom 1980-ih, kao najozbiljnija kriza koja će zahvatiti međunarodnu ekonomiju od Velike depresije, odnosno, pre sadašnje krize.

 

Kapitalizam je problem hiper-proizvodnje pokušao da reši na tri načina: restrukturiranjem neoliberalizma, globalizacijom i finansijalizacijom.

 

IZLAZ # 1: Restrukturiranje neoliberalizma

 

Restrukturiranje neoliberalizma poprimilo je formu reganizma i tačerizma na Severu i strukturalnog prilagođavanja na Jugu. Cilj je bio da se poveća akumuliranje kapitala, što je trebalo učiniti na sledeće načine: 1) uklanjanjem državnih ograničenja u pogledu rasta, korišćenja i tokova kapitala i bogatstva; i 2) preraspodelom prihoda sa niže i srednje klase na bogatu prema teoriji da će bogati tako biti motivisani da investiraju i ožive ekonomski rast.

 

Problem sa ovom formulom je to što preraspodelom prihoda na bogate uništavate prihode niže i srednje klase, čime ograničavate tražnju, a bogate nužno ne podstiče da više ulažu u proizvodnju. U stvari, moglo bi biti mnogo profitabilnije ulagati u spekulativne poslove.

 

Zapravo, restrukturiranje neolibralizma, koje je tokom osamdesetih i devedesetih bilo opšte prihvaćeno na Severu i Jugu, dalo je slabe rezultate u pogledu rasta: prosečni globalni rast privrede iznosio je 1,1% tokom 1990-ih, a 1,4% tokom 1980-ih, u poređenju sa 3,5% tokom 1960-ih i 2,4% tokom 1970-ih, u periodu politike državnog intervencionizma. Restrukturiranje neoliberalizma nije moglo da reši problem stagnacije.

 

IZLAZ # 2: Globalizacija

 

Drugi način na koji je globalni kapital pokušao da se suprotstavi stagnaciji bilo je „širenje akumulacije“ ili globalizacija, ili ubrzana integracija polu-kapitalističkih, ne-kapitalističkih ili pred-kapitalističkih delova sveta u globalnu tržišnu ekonomiju. Roza Luksemburg, čuveni nemački radikalni ekonomista, uvidela je to još davno, u svom klasičnom delu „Akumulacija kapitala“, kao nužan korak u podizanju profitne stope u najrazvijenijim ekonomijama.

 

Kako? Pristupom jeftinoj radnoj snazi, osvajanjem novih, iako ograničenih, tržišta, kao i novih izvora jeftinih poljoprivrednih proizvoda i sirovina, i otvaranjem novih područja za ulaganje u infrastrukturu. Integracija se postiže preko liberalizacije trgovine, uklanjanjem barijera kretanju globalnog kapitala i uklanjanjem barijera stranim ulaganjima.

 

Kina je, naravno, napoznatiji primer ne-kapitalističkog dela sveta koji je integrisan u globalnu kapitalističku ekonomiju tokom prethodnih 25 godina.

 

Do sredine prve decenije 21. veka, oko 40-50% profita američkih kompanija poticalo je od poslova i prodaja u inostranstvu, naročito u Kini.

 

Problem sa ovim načinom izlaska iz stagnacije je u tome što on pogoršava problem hiper-proizvodnje jer doprinosi povećanju proizvodnih kapaciteta. Tokom poslednjih 25 godina, ogroman doprinos povećanju proizvodnih kapaciteta dala je Kina, što je za posledicu imalo pad cena i profita. Ne iznenađuje stoga što je, oko 1997, profit američkih kompanija prestao da raste. Prema jednom proračunu, profitna stopa 500 najuspešnijih američkih kompanija sa liste časopisa Fortune pala je sa 7,15 u periodu 1960-69, na 5,30 u periodu 1980-90, a zatim na 2,29 u periodu 1990-99, i 1,32 u periodu 2000-2002. Do kraja devedesetih, sa viškom kapaciteta u skoro svim industrijama, jaz između proizvodnog kapaciteta i prodaje bio je najveći od Velike depresije.

 

IZLAZ # 3: Finansijalizacija

 

S obzirom na ograničene efekte suzbijanja negativnog uticaja hiper-proizvodnje pomoću restrukturiranja neoliberalizma i globalizacije, treći izlaz – finansijalizacija – bio je od suštinske važnosti za održavanje i povećavanje profitabilnosti.

 

Pošto je ulaganje u industriju i poljoprivredu donelo mali profit zbog prekomernog kapaciteta, velike količine viška novca cirkulisale su ili su bile investirane i reinvestirane u finansijski sektor.

 

Rezultat je bilo sve veće razilaženje hiperaktivne finansijske ekonomije i stagnantne realne ekonomije. Kako je primetio jedan od izvršnih direktora na stranicama Financial Times-a, „poslednjih godina, došlo je do sve većeg jaza između realne i finansijske ekonomije. Realna ekonomija je rasla ... ali ni približno rastu finansijske ekonomije – sve dok se nije urušila.“ Ono što nam ovaj stručnjak ne kaže jeste da jaz između realne i finansijske ekonomije nije slučajan – da je do buma finansijske ekonomije došlo upravo zbog kompenzovanja stagnacije kao posledice hiper-proizvodnje realne ekonomije.

 

Jedan pokazatelj super-profitabilnosti finansijskog sektora je profit, koji je u američkom proizvodnom sektoru iznosio jedan odsto američkog bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je u finansijskom sektoru dostigao dva odsto. Drugi pokazatelj je činjenica da finansijski sektor pokriva 40 odsto ukupnog profita američkih finansijskih i nefinansijskih kompanija iako je odgovoran za samo pet odsto američkog bruto domaćeg proizvoda (a i to je, vrlo verovatno, preterana procena).

 

Problem sa ulaganjem u finansijske poslove je u tome što se takvo ulaganje svodi na izvlačenje vrednosti iz već stvorene vrednosti. Ono, doduše, može da stvori profit, ali ono ne stvara novu vrednost; samo industrija, poljoprivreda, trgovina i usluge stvaraju novu vrednost. Zbog toga što profit nije baziran na stvorenoj vrednosti, ulaganja su postala volatilna, a cene akcija, obveznica i drugih oblika investiranja radikalno mogu da odstupe od njihove realne vrednosti. Na primer, akcije Internet kompanija mogu da nastave da rastu do neslućenih visina, podstaknute uglavnom spiralnom nadogradnjom finansijske vrednosti.

 

Tako profiti zavise od korišćenja prednosti rastućih cena finansijskih instrumenata koje odstupaju od vrednosti roba, a koje se zatim prodaju pre nego što im stvarnost nametne „korekciju“, što će reći, povratak na realnu vrednost. Radikalni rast cene neke aktive koji daleko premašuje realnu vrednost naziva se formiranjem mehura.

 

Pošto profitabilnost sada zavisi od uspeha u spekulacijama, ne iznenađuje to što se finansijski sektor kreće od jednog do drugog mehura, ili od jedne do druge spekulativne groznice.

 

Podstican spekulativnom groznicom, kapitalizam zasnovan na finansijama doživeo je oko 100 finansijskih kriza od kada su tržišta kapitala deregulisana i liberalizovana 1980-ih, a najozbiljnija kriza pre ove sadašnje je Azijska finansijska kriza iz 1997.

 

Dinamika urušavanja hipotekarnih kredita

 

Trenutni kolaps Vol Strita vuče korene iz Tehnološkog mehura kasnih 1990-ih, kada su se cene akcija novoosnovanih internet kompanija vinule u nebo, da bi se zatim stropoštale, rezultirajući gubitkom of 7 biliona dolara vredne aktive i recesijom tokom 2001-2002.

 

Labilna monetarna politika Federalnih rezervi pod Alanom Grinspenom podstakla je Tehnološki mehur, a kada je došlo do pada, Grinspen je u junu 2003, u pokušaju da spreči dugotrajnu recesiju, smanjio baznu stopu na najniži nivo u periodu od 45 godina od 1,0 odsto i zadržao je na tom nivou više od godinu dana. Efekat je bilo pravljenje još jednog mehura, ovoga puta stambenog.

 

Još 2002. godine progresivna ekonomija upozoravala je na mogućnost mehura na tržištu nekretnina. Međutim, čak i 2005, tadašnji predsednik Saveta ekonomskih savetnika, a danas predsednik Upravnog odbora Federalnih rezervi, Ben Bernanke pripisao je porast cena nekretnina u Americi „snažnim ekonomskim fundamentima“ umesto spekulativnim poslovima. Zar je onda čudno što je bio potpuno zatečen izbijanjem krize hipotekarnih kredita u leto 2007?

 

Kriza na tržištu hipotekarnih kredita ne spada u slučaj ponude koja premašuje potražnju. „Potražnja“ je u velikoj meri bila isfabrikovana spekulativnom groznicom građevinskih preduzetnika i investitora koji su želeli da izvuku ogromne profite na osnovu dostupnosti stranog novca – uglavnom azijskog i kineskog porekla – koji je tokom poslednje decenije preplavio SAD. Skupi stambeni krediti agresivno su prodavani milionima onih koji inače ne bi mogli da ih priušte, uz „primamljive“ kamatne stope koje bi kasnije bile promenjene kako bi se uvećao prihod od novih kućevlasnika.

 

Kako su problematični stambeni krediti postali tako ozbiljan problem? Razlog je taj što je ova imovina bila „sekjuritizovana“ – tj. konvertovana u specijalnu robu nazvanu „kolateralizovane dužničke obligacije (CDO), koja je omogućila spekulisanje na bazi mogućnosti da kredit neće biti otplaćen. Zatim su kreatori kredita prodavali ove instrumente različitim posrednicima koji su potcenili rizik, kako bi ih se što pre oslobodili i prebacili u druge banke i strane finansijske institucije.

 

Ideja je bila da se što pre proda, uzme novac unapred i napravi čist profit, a rizik proturi nekom od naivčina – stotinama hiljada institucija i individualnim investitorima koji su kupili hartije podržane zalogom. To se zvalo „širenjem rizika“, i zapravo se smatralo dobrim jer je olakšavalo bilanse finansijskih institucija, omogućavajući im da se upuste u druge kreditne aktivnosti.

 

Kada su podignute kamatne stope drugorazrednih kredita, kredita sa promenljivom kamatom i drugih stambenih kredita, igri je došao kraj. Postoji oko četiri miliona „loših“ kredita koji će najverovatnije ostati neotplaćeni tokom sledeće dve godine, i pet miliona drugih stambenih i ostalih „fleksibilnih kredita“, krojenih da ulove i najskeptičnijeg potencijalnog kućevlasnika, koji će takođe ostati neotplaćeni tokom narednih nekoliko godina. Ali hartije čija je vrednost dostigla čitavih 2 biliona dolara već su bile ubačene, poput virusa, u globalni finansijski sistem. Gigantski krvotok globalnog kapitalizma bio je smrtno zaražen. A, kao i sa kugom, mi ne znamo ko je i koliko njih je fatalno zaraženo sve dok sami ne posrnu, jer je čitav finansijski sistem postao krajnje netransparentan zbog nedostatka regulative.

 

Što se tiče kompanija Lehman Brothers, Merrill Lynch, Fannie Mae, Freddie Mac, Bear Stearns, Bank of America i Citigroup, gubici predstavljeni ovim toksičnim hartijama naprosto su premašili njihove rezerve. Otada su se islandske banke i veliki broj evropskih finansijskih institucija priključile spisku žrtava. Neke su, kao Lehman Brothers, bile puštene da umru, ali većina se održava u životu obilatim ubrizgavanjem novca poreskih obveznika, jer vlade žele da banke nastave sa kreditiranjem kako bi održale realnu ekonomiju.

 

Kolaps realne ekonomije

 

Ali, umesto da obavljaju svoj primarni zadatak kreditiranja ne bi li olakšale proizvodnju, banke se drže svoje gotovine ili otkupljuju konkurente radi jačanja svoje finansijske baze. Ne iznenađuje što je, sa ključanjem krvotoka globalnog kapitalizma, bilo samo pitanje vremena kada će realna ekonomija početi da pada. Ikona maloprodaje, kompanija Woolworth, propala je u Velikoj Britaniji, američka automobilska industrija prima hitnu pomoć, a čak i moćna Tojota pretrpela je do sada neviđeni pad profita. Sa padom američke tražnje, Kina i Daleki istok gledaju kako njihova roba trune na dokovima, što vodi do još većeg pada njihovih privreda i masovnih otpuštanja.

 

Globalizacija je omogućila da ekonomije koje zajedno rastu zajedno i propadaju, nečuvenom brzinom, u slomu čiji se kraj ne nazire.

 

Valden Belo (Walden Bello) je član Transnacionalnog instituta i profesor na Univerzitetu na Filipinima, Diliman; Puna verzija teksta objavljena je u Philippine Daily Inquirer, a skraćenu je objavio BBC.

 

(Prevod s engleskog: Vesna Todorović)

[Ајлин]

odličan tekst, videla sam ga ranije, dosta objašnjava ali nema instant rešenja.

 

evo kako se naša draga država aktivirala da pomogne domaćim proizvođačima: država uteruje dugove trgovaca

 

 

edit: lol s.e.k.a. 09

Edited May 14, 2009 by Ајлин

[Dersu Uzala]

Sta drugo da se ocekuje od zakletog neprijatelja globalizacije (Walden Bello). Naravno, nije se nikad bunio kad su Ameri usli na Filipine i odresili kesu dovodeci paorsku imbecilnu kulturu na nivo Singapura, Tajlanda i sire. Sto mrzim tendenciozne likove.

 

Inace, artikl je pun stupidarija i netacnih podataka (od kojih najvise bodu oci same cifre koje se pominju u 'tehnoloskom krahu' sa pocetka 21. veka a ne kraje 20. veka i ovim stambernim kreditima). Stambeni krediti nas kostaju ne 2 biliona dolara vec 2 triliona dolara. U pitanju nije nikakva nespretnost ili cak da citiram

 

"potcennjivanje rizika, kako bi ih se što pre oslobodili i prebacili u druge banke i strane finansijske institucije.

 

Ideja je bila da se što pre proda, uzme novac unapred i napravi čist profit, a rizik proturi nekom od naivčina – stotinama hiljada institucija i individualnim investitorima koji su kupili hartije podržane zalogom. To se zvalo „širenjem rizika“, i zapravo se smatralo dobrim jer je olakšavalo bilanse finansijskih institucija, omogućavajući im da se upuste u druge kreditne aktivnosti."

 

 

Finansijeri sa Wall St. su vrlo dobro znali sta rade (ovi sto su ucestvovali u citavoj raboti, a ucestvovali su mnogi). U pitanju je PREVARA. Sve je to bilo njima vrlo dobro znano. Da se Vlasi ne dosete. Firme koje se bave procenom rizika su samostalne firme koje brokeri sa Wall St. angazuju samo za potrebe procene rizika. Umesto da u taj 'rizik' ukalkulisu realni porast interesne rate za pozajmicu federalnog novca (federal funds rate) oni su u periodu od 2002. pa do malopre (dok nisu savatani) kalkulisali ovu ratu u iznosu od 1% (kao sto je i bila 2002., ta najniza stopa). Pod parolom da se nikad nece promeniti!!! Tojest, pravili su se blesavi, kao nemaju pojma. Da li im je Wall St. tako nalozio ili 'predlozio' to je pitanje...Ipak te firme rade kao klijenti Wall St. To im je jedini posao i ako klijent (Wall St) hoce odredjen ishod, red je i da ga dobije, misle se prevaranti. Citava ta rabota je posledica deregulizacije finansijskog sistema banaka pocev od Regana naovamo, i obzirom da nemas Federalese koji ti disu za vrat i udaraju packe kad se bavis nelegalnim radnjama (a ovo nisu bile proste spekulacije nego falsifikovanje informacija o kreditima), milina. Drzava mozda i nije imala incentivu da to budno motri jer je i americka drzava otisla u kurac, ne zna se ko je veci kreten i lopov u vladi. Mada, kad se svede racunica, drzava eto mora da lpati ceh. Ali preko poreskih obveznika, tako da se jopet jebe njima. Kompletna vlada bi tu izgubila poverenje glasaca, ali je nekako cela prica ionako pukla pred same izbore, a Bush-a ne mos da biras tri puta, tako da je pojeo vuk magarca, dosla nova garnitura (dosla bi svakako, kazem ne mos da biras Bush-a jos jedared ali mozes njegovu kliku) i sad ovi novi vade vruce kestenje iz vatre, dok ih mnogi podozrivo gledaju da i oni nisu iste lopurde.

 

Anyway, cak ni taj federal funds rate nema prakticno velike veze sa bazicnim interest rate-om ili bazicnim indeksom ekomonije. To je nesto sto banke rade izmedju sebe, a drzava (citaj banke to jest Federal Reserve sistem) stampaju lovu jer su i one deo tog sistema banaka. Svaki jebeni analiticar, da zakljucim, kad je dobio rezultate procene rizika raznih kredita koje je predao na procenu tim kompanijama koje racunaju rizik, zaprepastio se. MEdjutim, na papiru sve izgleda super, a kad prodajes onda upakovane kredite (skupe se krediti ne od dve porodice koje su kupile kucu vec od sijaset banaka i institucija koje pozajmljuju pare) na papiru izgleda fantasticno, krediti iz rizicne kategorije predju u BBB kategoriju (brate sve sam ovo ispricao, ali kome, zidu?) a ovi iz BBB kad se prekalkulisu sa federal funds rate od 1% (za vreme trajanja kredita, znaci na 20-30 godina, kao da se stopa nece menjati sa 1% narednih 30 godina) predju u AAA kategoriju. Evropske i Azijske banke, obzirom da su pune cash-a, strogo su insistirale na AAA kreditima. Neki od beskrupuloznih Amera sa Wall St. su nasli nacin da fabrikuju milione extra kredita koji normalno spadaju u najrizicniju kategoriju i 'pretvore' ih magicno u BBB i AAA kredite koristeci (kao konstantu) federal_funds_rate = 1%; kada limes tezi 30 godina.

 

Naravno samo limitiran sloj stanovnistva ima love da pokrije svoje (stambene i druge) kredite u svakom trenutku, to su ti AAA likovi.

 

Pohlepni evropski i azijski bankari se ni u jednom trenutku nisu zapitali odakle sad odjednom taj fuckin' priliv AAA kredita. Odakle? Odakle bre? Odakle? Kako najednom? Sta, u Americi poklanjaju zlato i drago kamenje odjednom? Rodili dijamanti na grani? Nova zlatna groznica? Svakom u basti iskocilo po par naftonosnih polja? Neee, svi se bacise u igru, vrzino kolo i tako se nekoliko hiljada ili desetina hiljada spekulanata jos vise obogatise, a na sveckom narodu se slomise kola.

 

S druge strane, cifra (ona prava) od dva triliona dolara koji su straceni u ovom procesu (od kojih je verovatno 500 milijardi otislo u dzepove raznih lopova ali jedan i po trilion je jos neisplacen i potrazuje se, ergo finansijski influks drzavnih banaka svojim institucijama) i nije neki razlog za svetsku krizu. Problem je sto, kazem, na zapadu postoji red, i sad je red uskocio u igru, lopovi su nahvatani ali ne i pohapseni ili jos bolje postreljani. Tako da posto potrazivanja i dalje postoje, svaki dolar mora da se nadomesti (mada nece, naravno, narod ce da ispasta). Americka ekonomija godisnje ima GDP od oko 14 triliona dolara. Isto i Evropska Unija. Znaci 28 triliona dolara godisnje samo tu. Pa gde je tu Japan i ostatak Azije. Godisnja svetska ekonomija je u rangu od oko 50 triliona dolara. Nema govora o nekoj krizi globalnoj, nije sve puklo kao 1928. Nije sve postalo bezvredno. Problem je sto se potrazuju jos trilion i po dolara a ko ce to da plati. All the money was already spoken for. Citava ta lova koja je u opticaju je vec izbrojana za nesto drugo ili nekome drugome. Sad treba odstampati jos trilion i po dolara i vratiti kreditorima, tojest kupcima tih kredita. Ali ako stampas lovu eto inflacije i raznih drugih kriza.

 

Elem, sta se desava? Da bi se namakle te pare (trilionce i po), ukratko, obezvredjuje se rad gde god stignu. Znaci radimo malo vise za malo manje para (i to se oseca svugde po svetu). Dok se ne podmiri ta kinta u pitanju. Ponavljam, nisu sve svetske hartije i firme izgubili na vrednosti ko dvaes osme i devete. Da bi se takvo nesto desilo potrazivaki dug bi morao da preraste sve trenutne finansijske kapacitete u pojedinoj zemlji i svetu. Zajedno. Prosto receno, da su ovi pokrali ili prodali kredita u vrednosti od 10,000 triliona dolara, jebali bi jeza. I 1000 triliona bi bilo tragicno za mnoge ljude. Ovako, tricava 2 triliona. Ali poverioci, ponavljam, ne oprastaju, jebe se njima za fer plej. Znaci pare moraju da se namaknu a posto nema drugog nacina, raja radi vise a jeftinije. Profiti opadaju, otpustaju ljude. Par godina ce to trajati. Neki kazu i do 4-5 godina globalno ako ne budemo svi pametni i pri tome moramo da se trudimo iz petnih zila. Medjutim, problem je sto ti isti od kojih se ocekuje da zapnu iz petnih zila nemaju nikakve garancije u zivotu, a spekulanti i dalje dele bonuse jer su zakonski ovlasceni da potrazuju svoje dugove. Jebe se njima.

 

Kako se to u praksi resava izmedju ostalog, evo primer Japana. Japanska vlada pre neki dan razmatrala (i mislim da je donela rezoluciju, nisam siguran) da japanski radnici MORAJU ove godine a i sledece verovatno da idu na svoj godisnji odmor. MORAJU. Oni ne idu. Ili ne iskoriste ceo. U cemu je fora? Godisnji odmor im je i dalje placen. Pitate se vi onda what the fuck? ALi kad familija ode na godisnji odmor, prvo em stedi vodu, struju, firmine resurse, em nece da sedi u dva sa dva na gajbi nego ce da ode u neki hram da gleda majmune ili na planinu Fuji. Ili u luna park. Ili na neko letovanje. A to kosta. Naravno, taman posla da idu u inostranstvo, niko ih ne kurazi u tome. Znaci, niko u svetu nije izgubio nikakvu kintu sem banaka. Ali banke i dalje drze kintu svojih stedisa. Kinta je kinta, fiksni broj novcanica odstampanih, fiksna kolicina novca u obrtu. E sad, kod mene je u banci, ali tvoja je kinta. I ja sam tu vrlo limitiran sta mogu da uradim sa tom lovom u zavisnosti od toga sta si mi ti odobrio. Ali to je TVOJA lova. A meni fali MOJA lova, moji profiti i rezerve, operativni kapital as well, koje su moji 'strucnjaci' spucali na americke real estate kredite. No big deal. Uzeces parce svoje kinte iz banke (znaci vise ti ja to parce ne dugujem, pozdravim se sa tim novcanicama koje su za mene manje vise 'mrtve'. Onda ti odes kupis familiji djevrek, igracke, letovanje, ringispil ovo ono. Onda ovi sto prodaju djevrek, igracke, paket aranzmane za letovanja i poseduju ringispile pokupe lepo svoju zaradu i vrnu te iste novcanice koje su mi bile mrtve na neki drugi poslovni racun. To je sad operativni kapital, mogu da se igram sa njim, u nekoj meri. Ali najbitnije da sam se resio mrtvog novca, novac je u opticaju, ekonomija pici, a ja kao banka prakticno perem lovu od ovog kraha i re-akumuliram je. Vise ti ne dugujem, a lova je nazad kod mene. Dugujem je ovim firmama koje su je stavile kod mene u banku, ali firmama je u interesu da se lova obrce, a pojedincu je u interesu da mu cuci na racunu, bez spekulacija, i da skuplja neku mizernu kamatu (sto je meni kao banci najgrdje, no risk, no reward). Pazi sad ovamo, u toj istoj japanskoj rezouciji (tojest u finansijskom pratecem artiklu koji sam danas juce procitao) kazu da Japanci imaju 6 triliona dolara ustedjevine u banci. Milina, let it roll i kriza ode ko nista. Problem je sto u kriznim vremenima (a to je stvar percepcije) narod nece da koristi ustedjevinu. E Japanci se dosetise kako da ih malo sutnu u bulju, zarad ocuvanja prosperiteta. Ustedjevina ce se ponovo nagomilati, kad se izadje iz krize.

 

 

I uopste, pitajte Doktora ako vas nesto istinski zanima, nemoj da vam istinu kroje kojekakvi belosvetski propagandisti i glupani. Kao sto se iz prilozenog da videti, nema potrebe da citiram ikoga, kojekakve 'finansijske strucnjake' sa cuj Filipina!!!

Edited May 15, 2009 by PhD. Kalifa nad Kalifama

[blondie]

hahaha :klap: :klap:

 

 

 

[Ајлин]

kalife, a šta ima veze odakle su ti finansijski stručnjaci? šta , jel tako i za tebe neko treba da kaže, vidi ga srbin drvi o krizi (izvinjavam se ako sam promašila nacionalnost, dajem primer).

 

pošto si već napisao toliko toga ovde što to lepo ne iskoristiš pa i ti okači rad na neki sajt pa ćemo onda da te citiramo pa nećeš morati toliko da čuketaš na yumu eto konstruktivne ideje, taman da staneš na crtu tim tamo... filipincima... ajd sad. neukima

 

 

 

oprostićete mi što ne kopiram, jebi ga nije mi na agendi, daću link po principu koga interesuje kliknuće - interesantan članak o tome zašto smo poricali potonuće u krizu

 

 

edit: nego, niko da prokomentariše poslednji pasus sa prethodnog mog postovanog linka. tumačenje da je od marta-aprila 09 u srbiji krenuo oporavak? slažete li se ili ste skeptični?

Edited May 15, 2009 by Ајлин

[Bata Trokrilni]

Kalif nije Srbin, on je Amerikanac.

 

Oporavak jeste krenuo, i da je bilo više pameti u Vladi Srbije, ne bi se ni imalo od čega oporavljati.

[imaginos]

I uopste, pitajte Doktora ako vas nesto istinski zanima, nemoj da vam istinu kroje kojekakvi belosvetski propagandisti i glupani. Kao sto se iz prilozenog da videti, nema potrebe da citiram ikoga, kojekakve 'finansijske strucnjake' sa cuj Filipina!!!

masivni respekt, kalife - zato sto si napisao nesto sam, stao iza SVOJIH reci, nisi se krio iza (sumnjivih) "autoriteta", nisi prepisivao tudje traktate, nisi se sluzio patetikom nego argumentima, i konacno neka zanimljiva poruka na ovoj temi koja objasnjava, i vredi je procitati vise puta. bas tako i treba na ovoj temi "crash course" bez mudoseranja.

 

[Tomislav Sawyer]

@Phd K^Ka:

 

Stari, rade te meksicke gljive dobro, vidim.

Svaka cast, k`o kristalna kugla, full HD. )

[Guest Bata Životinja]

Sta drugo da se ocekuje od zakletog neprijatelja globalizacije (Walden Bello). Naravno, nije se nikad bunio kad su Ameri usli na Filipine i odresili kesu dovodeci paorsku imbecilnu kulturu na nivo Singapura, Tajlanda i sire. Sto mrzim tendenciozne likove.

 

ako je zaklet ne znači da laže. Uostalom, to piše i Volerstin o mnogi drugi.

 

Samo ti se, kao i uvijek ograničavaš na jebenu vol strit berzu, i ne kapiraš globalni problem, a to je problem sa kojim SAD kuburi najmanje zadnjih 40 godina, i to je poenta teksta, ne tek nekakvo balonče sapunice koje je puklo 2008.

 

ali kako da ti bude jasno kad ti misliš da Hanter Tompson i deep space mogu ići zajedno

 

i dosta više sa tim trilionima, bilionima, popili ti ameri mozak

 

''Jedan naslov u novinama - nije važno kojim, jer ne znam nijedan izuzetak od ovog što sledi, svakome se ponekad omakne – glasio je “Korupcija godišnje košta svet trilion dolara”. Užasnuo sam se te “cifre”, no tek kad sam pročitao napis, u kojem su nabrojane razne vrste korupcije i njihovi iznosi u milijardama dolara, zbirno između 900 i 1.000 milijardi, shvatio sam da je reč o tipičnoj greški prenošenja američkog broja “trillion”, koja tamo znači milion miliona, što je u Evropi, pa i kod nas bilion. U SAD je bilion ono što mi nazivamo milijarda, broj koji se piše sa devet nula, ili u nauci 10 na deveti stepen. I u SAD i kod nas, posle triliona idu kvadrilion, kvintilion, sekstilion, septilion, oktilion, nonilion, decilion itd., samo kod njih svaki sa po tri nule više od prethodnog. Naš, pak, trilion ima 18 nula, koliko američki kvintilion, a svaki dalji po šest nula više. Možda jeste zbunjujuće, ali se mora znati kojim brojevima se barata: američkim ili evropskim. Reč “cifre” napisao sam pod navodnicama, jer nije reč o cifri, čak ni brojci, koja je naša reč za cifru, nego broju. Cifara/brojki u našem sistemu ima samo deset: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 0. Pomoću njih se pišu svi brojevi. ''

http://danica.popovic.ekof.bg.ac.yu/trilion.htm

 

[Ајлин]

jeste ovo je dosta česta greška i u prevodu. kad čujem "bilion" po srpskim vestima, a ne znaju da je to u stvari milijarda. a svi bi hteli da budu milijarderi. pička im materina što ne nauče najpre da čitaju i pišu pa onda sve po redu.

[Guest Bata Životinja]

što reče princ: Kalif nije Srbin, on je Amerikanac.

 

ali je i dalje tvrdoglav kao Srbin

[blondie]

more bit i marsovac, kake veze ima

 

 

ja nisam neki strucnjak ali pratim ove stvari otkako sam stigla u USA. kalif vjeroJatno otkako se rodio

i nije tolika mudrost da vidis neke stvari svojim ocima..

ne seruci o wall streetu i ostalima, evo meni manje vise laiku stvari budu totalno sjebane kad vidim ljude koje znam, familiju kako su se sjebali kroz krizu.

nevezano za strucnjake sa filipina, evo gledah ljude koji su jedva navrsili 21 godinu, i koji su bili odobreni za silne kredite i kupovine kuca.

imam u familiji takve..... jednostavno, busova administracija je ukinula gomile propisa koji su postojali ko zna od kad, za uvaljivanje u kredite.

od Sacramenta do Los Angelesa mogao si da vidis bruka kuca na prodaju, sa sve natpisima ispred 0% down.

 

a prije, neki moji ujaci koji su imali odlicne poslove, po 50 hiljada na banci, odlicne kreditne istorije, JEDVA su mogli da pregovaraju s bankama o kupovini kuce. a to su bile 80-te......

 

 

i sad, ljudima je data neka lazna nada, da mogu da imaju, kredit je zajebata stvar.

svi se ufurali, kontaju, ulaze u kuce od pola miliona, koje ce za 3 mjeseca biti milion ili dva.. ali ona cvrc milojka.

prvo sto su svi masovno bankrotirali, drugo sto su mladi ljudi sebi sjebali kreditnu istoriju i sad s tim jedu govna sljedecih ko zna koliko godina. i onda, KRIVA DRZAVA.

a niko ne krivi sebe i svoju pohlepu.

 

cista logika ti kaze - okej, imam 20 i kusur godina, kucu od pola miliona.... hm, jes` da je amerika obecana zemlja i to, ali koliko i kome obecana?

i onda, povr` svega toga, ljudi su potpisivali da ne znaju ni sta potpisuju.... udju u kucu a onda ih banka nazove i kaze - ocete vi da dobijete 50-100 hiljada dolara keserice? sve sto trebas jeste da uradis refinansiranje.

i ti tako pohlepan, ne kontas da KUCA NIJE JEBENA ATM MASINA, da joj ne valja izvlaciti vrijednost.

i 99% ljudi je uzelo kintu, i nije to iskoristilo na stednju ili sta znam, nego na RETAIL. kontas, ocemo jakuzi, bazen, jos jednu sobu, jos 3 auta, ljetovanje, ili ko zna sta....

ja ih znam bruka koji su to uradili i koji su sad na bankrotu. sjebali su SAMI SEBE. zato sto su glupi i nepismeni, sto su potpisali a da nisu ni procitali sta su potpisali.

nije kuca ZVAKA majku mu.

majku mu, ja uzela kreditnu neki dan, trebalo mi 10 dana da iscitam i protumacim uslove i pregovaram za APR, rate i sl. JEDVA! a kamoli kucu to ne bi bez advokata potpisivala.

nije se niko naucen rodio majku mu.

 

 

kriva je drzava sto je sjebala propise, republikanci stoka. a s druge strane, po meni licno su krivlji pohlepni ljudi, a takvih je bilo tona.

pohlepa = kriza.

[Guest Bata Životinja]

Zar nije za Klintonovog mandata donijet zakon da se mogu kreditirati i kreditno nesposobni? Tako sam čuo, ne znam. Ako ej tačno nisu Republikanci krivi.

 

Osim toga, ja opet kažem da je kriza nekretnina vrh ledenog brijega, tipa atentat na Franca Ferdinanda. Amerika je u krizi odavno.

[Dersu Uzala]

kalife, a šta ima veze odakle su ti finansijski stručnjaci? šta , jel tako i za tebe neko treba da kaže, vidi ga srbin drvi o krizi (izvinjavam se ako sam promašila nacionalnost, dajem primer).

 

pošto si već napisao toliko toga ovde što to lepo ne iskoristiš pa i ti okači rad na neki sajt pa ćemo onda da te citiramo pa nećeš morati toliko da čuketaš na yumu eto konstruktivne ideje, taman da staneš na crtu tim tamo... filipincima... ajd sad. neukima

 

 

 

oprostićete mi što ne kopiram, jebi ga nije mi na agendi, daću link po principu koga interesuje kliknuće - interesantan članak o tome zašto smo poricali potonuće u krizu

 

 

edit: nego, niko da prokomentariše poslednji pasus sa prethodnog mog postovanog linka. tumačenje da je od marta-aprila 09 u srbiji krenuo oporavak? slažete li se ili ste skeptični?

 

 

Da li treba da ti crtam razliku izmedju Filipinca i sebe? Filipinac drvi (antiglobalisticki, stara prica, kolonijalna pre toga) o nekim stvarima koje je studirao pa cak i predavao tu i tamo, Bogu hvala ekonomista na milione po belom svetu. Nista to nije novo i sve je vec sazvakano. Ali on tupi iz svog pera, on je kao taj baja koji je dosao do nekih zakljucaka i stavlja svoje ime iza toga. Ja nisam 'drvio' o krizi, ja sam ti jednostavno prepricao sta svaki respektabilan svetski ejkonomista i mozak 'zna' o krizi. Cinjenicno stanje, bez tendencioznih i pristrasnih izjava. Pri tome nisam iznosio nikakve svoje licne 'strucne' ili nestrucne stavove i razmisljanja. Jednostavno ponavljam ono sto je svima vec znano samo Srbima nije. A onda kad ih zaintrigira materija oni se okrenu jebenom idiotu sa Filipina. Mislim, daleko od toga da je tip kompletni idiot, naravno, rec je o tome da je tip jednostavno uvrezeni protivnik svega sto je zapadno. Sto nije nacionalno, filipinsko. Covek predavac, sa sijaset predubedjenja. A pri tome, na listi renomiranih ekonomista nalazi se na 12,298. mestu. Sve je vec oko krize sazvakano i prezvakano, otisli smo dalje. Po koji put da ponavljam. Nema tu nikakve 'nove' istine, nikakve zavere. Nista. Neki ljudi su sposobniji od drugih, neki pohlepniji. Ove druge treba drzati na oku. Prosto.

 

Sto se tice onih ostalih teza (o hiperprodukciji i slicno, globalizaciju smo vec dotakli i ustanovili da je ovaj baja ogorceni protivnik) pa ni to nije nista novo. To je kao kad bi sad raspravljali o jednakokrakom trouglu. Sve je vec davno poznato i priznato, onda se nadje ovaj da izmisli rupu na saksiji. Kaoj, 'ja mislim'... Ej bre svi znamo za hiperprodukciju vec 30 godina. Upravo ta hiperprodukcija je izvukla azijske lavove ukljucujuci i njegove smrdljive Filipine u ono sto jesy danas, socijalno mirne, ekonomski vrlo temeljne drzave koje uticu u svetskoj razmeni kapitala i dobara. Znas kako izgleda Manila i Filipini. Kuala Lumpur? Singapur? Kao Tokijo, Los Andjeles, London, Pariz i Njujork zajedno. Raj na zemlji. Milina. Medjutim, kao onomad Hrvatska i Slovenija, sad su resili da odjebu zapad, zabiju im noz u ledja i odjezde u sumrak sa svojim azijskim komsijama gde trenutno prave politicke i ekonomske dilove o kojima do pre 20 godina nisu mogli ni da sanjaju. Hoce da se izoluju u tom delu Azije i da oni eksluzivno odredjuju svoju ali i politiku regijona a time kroje i kapu nama ostalima. U krajnjoj liniji to radi i zapad. Ali je taj zapad stvorio moderne Filipine, Indoneziju, Maleziju, Tajland, Filipine, Kinu, Japan, sad vec i Vijetnam, Indiju. A ne obrnuto. Kazem, isti momenta sa Slovencima i Hrvatima u SFRJ. Citava zemlja (znaci, da povucem paralelu, 'zapad' u ovom slucaju) ulazu decenijama u Sloveniju i Hrvatsku (Filipine u ovom slucaju), podizu fabrike i institucije, dolivaju se mozgovi, sredstva, kadrovi. Radna snaga. Nastaju seobe naroda, onoliki radnici iz Bosne odose u Sloveniju. Vamo namo, nema problema. Posle 40 godina takvih ulaganja u te dve (i par drugih republika, samo ne Srbije), dosete se Slovenci i Hrvati da im vise nacionalna zajednica ne treba, izvuklu su i iscrpli sve sto se dalo iscrpeti. Pa ajd da se okrenu nekom drugom da se okoriste. Sure, no problem, niko nije naivan. Onda im je nacionalna zajednica po ustavu SFRJ dozvolila da se otcepe, ali da prvo plate racune. Postoji bre legendarna epizoda Top Liste Nadrealista na kojoj se ismeva neko partijsko zasedanje i kojekakvi kongresi; ulazi kelner na kraju zasedanja (u stvari Milo Djukanovic valjda, u belom odelu, ali to je nebitno, izgleda ko kelner) i nasnimljeni glas kaze, ajmo dragi moji, zatvara se ova kavana (SFRJ) svako da plati sta je imao. Hrvati nervozno gledaju da se sakriju a Slovenci sapcu 'ja nemam da platim'. Pogledajte skec online.

 

 

Uglavnom, to ti je ta prica sa Filipinima i jugom Azije.

Edited May 15, 2009 by PhD. Kalifa nad Kalifama

[Dersu Uzala]

Ne znam za to sefe, to nikad nije ni bila stvar zakona vec prakse u finansijskim institucijama. Drugim recima, ne postoji akt (zakonski, izglasan od strane Kongresa ili S.E.C.) koji je recimo prethodno zabranjivao izdavanje kredita ovome ili onome. Nikome. Institucije zadrzavaju pravo da prave posao samo sa onima sa kojima one zele da prave posao, plus sto moraju da se ograde od kulturnog i raznih drugih rasizama. Znaci drugim recima ne mogu da te odbiju za bilo kakvu uslugu u Americi na osnovu (pa onda ono redom, boje koze, rase, etnicizam, starost, seks, bla bla) ali uvek mogu da te odjebu na ossnovu procene rizika. Tako isto kad odes u drugi bar posle prvog malo pod gasom, u Americi imaju pravo da odbiju da te sluze iako si pusten u bar recimo. Jednostavno ne mozes vise da dobijes pice. Pa ti idi posle i sudi bar.

[Ајлин]

@gluvi barut: mislim da populaciji u srbiji treba malo više ekonomskog obrazovanja i dokazati im zašto je najam gajbe i u kojim slučajevima bolje rešenje od kupovine gajbe. i obratno. američki model je daleko od savršenog ali mi smo takve ovce da je to strašno. juče u banci, otišla da podignem kintu za neku svadbu (inače ne idem u banku) i vidim dvoje sede tamo mukice kod onog savetnika i potpisuju papire za kredit. savetnik im kaže "molim vas, pročitajte sve uslove" a oni kažu "ma u redu je" i samouvereno potpisuju!!! koliko ljudi ne cene sebe uopšte i koliko su lenji i površni, strašno...

 

 

a propos kredita, postoje dve grupe ljudi:

 

 

1. oni koji bi i žvake da mogu kupovali na crtu, koji kredit dižu za potrošnju (kombinacija nepromišljenosti i pohlepe rođene u izvrnutom sistemu vrednosti koju im je nametnula glupava društvena norma, a to je da mora da se ide na fensi mesto na odmor i da mora da se nosi markirana odeća)

 

2. oni koji ni za živu glavu ne bi uzeli kredit, misle da je trgovanje akcijama prevara, i koji i onda kada je savršeno okej kupiti nešto na 3 rate (na primer, ako renoviraju kupatilo, kupiti materijal na rate).. oni umesto toga "štekaju" dve godine (jer se u međuvremenu razvuče i izgricka taj štek jedno 10 puta) pa onda ponosno izvuku butku keša iz džepa i plate sve živom lovom, uključujući i kamaticu uračunatu u cenu koja se već nudi na odloženo.... to su ovi što vole da im šuška u džepu i što se smeju kad neko pita "jel primate karticu" pa dobije odgovor "ne".

 

 

treća grupa je najmanja i u njoj su ljudi koji razumeju za šta kredit služi i kada ga treba a kada ne uzeti.