Jump to content

Overkill


yustargazer
 Share

Recommended Posts

Да, што каже Куруз, за Европу су већ 10-ак година под Нуклеаром, али не бих рекао да то игра неку улогу односно свакако није негативно: албуме, са изузетком 1996/97. издају на двије или три године јер су у тим неким циклусима за турнеје и тако су поставили фирму - Оверкил је, прије свега, мала приватна фирма; њихов први албум за Нуклеар је био квантни скок у односу на два говнета која су претходила. Штавише, мислим да их ови из Нуклеара натјерају да узму доброг микс-мајстора (2010. Тагтгрен, 2017. Снип, 2019. Зеус) кад ови у својој бесконачној шкртости лошим миксом сјебу албум (нпр. Иморталис очајан звучно, а пјесме нису тако лоше за разлику од Реликсива који је трагичан по свим питањима)...

Мени су управо поменути "добро измиксовани" албуми (2010, 2017. и 2019. година) врло добри, отприлике за 3,5-4/5 што је сасвим солидно за њихову километражу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Ironbound" u top5 thrash albuma ovog milenijuma bez ikakvog problema. Još je veći uspeh kada se pogleda da im je to u tom trenutku bio 16. album. I to posle manje-više mlrjavog niza od 3-4 albuma (doduše slažem se sa Vlajom da je Immortalis pre svega sjebala skrnava produkcija).

Share this post


Link to post
Share on other sites

А видиш мени су тих 3-4 пре њега далеко бољи од тог ајронбаунд. Чак и тај реликс који је у најмању руку чудан, мени је тотално ок и чешће га слушам него ове касније. Од ајронбаунд па на овамо све на исти калуп а на то нисам баш навикао од њих (узимајући у обзир раније радове).

Share this post


Link to post
Share on other sites

On 11/28/2020 at 10:22 PM, Сале said:

Од ајронбаунд па на овамо све на исти калуп а на то нисам баш навикао од њих (узимајући у обзир раније радове).

Isto, ubi me jednoličnost nakon Ironbound, nemam ni gram volje da pustim bilo koji. I Immortalis i ReliXIV su mi draži od njih, a da ne pričamo o I Hear Black ili WFO ili The Killing Kind od tih ne-klasika.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ЊФО је албумчина коју само квари трагичан тон бас гитаре односно микс - нумере су идеална доза спида и грува - као да се сами себи извињавају за комерцијални покушај са Чујем чрно, а комплет Џо трилогија (1996-1999) је култ за себе.

Овај актуелни нема хита, можда ова локал патриотска да се издваја ("Добро дошли у Земун") али је добар албум, добро осмишљен, одсвиран и измиксован, Линск се потрудио око својих сола (за разлику од неких албума гдје је на Кирковом нивоу), а и овај прије њега је истог квалитета, чак мало ширег захвата (насловна је баш еп на трагу "Година пропасти")... Дајте им шансу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
 Share

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...