Jump to content

Smrt poznatih ličnosti


Havočka

Recommended Posts

Na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu (KCUS) u subotu, 27. marta, preminuo je Želimir Altarac Čičak, jedan od najznačajnijih i najutjecajnijih kreatora sarajevske muzičke pozornice.

Informaciju je ja svom Facebook profilu potvrdila njegova supruga Edina Gugać.

Želimir Altarac Čičak rođen je 1947. godine u Sarajevu. Još kao učenik Prve gimnazije u Sarajevu organizirao je razne kulturno-zabavne programe i koncerte i u to vrijeme bio najbolji voditelj koncerata "in live".

Altarac je bio pionir diskdžokejstva, urednik i voditelj mnogih popularnih radijskih i televizijskih emisija, promotor i organizator velikih rock spektakala, publicist i animator rock kulture, inicijator mnogih muzičkih manifestacija koje su postale tradicionalne.

Najuspješniju saradnju ostvario je s grupom Indexi, odnosno s gitaristom i skladateljem Slobodanom Bodom A. Kovačevićem.

Uradio je tekstove za neke od ključnih pjesama Indexa, kao što su "Negdje na kraju u zatišju" i "Svijet u kome živim".

Kao novinar i muzički kritičar počinje objavljivati tekstove 1973. godine u Našim danima, da bi kasnije sarađivao sa svim listovima u Sarajevu, kao kolumnist VEN-a", Večernjih novina, Svijeta, Oslobođenja, beogradskog Džuboksa i Rocka.

Želimir Altarac Čičak prvi put se oglašava kao DJ i voditelj muzičkih emisija 1974. godine na Radio Sarajevu ("Pop Orion").

U sarajevskom Domu mladih djelovao je od 1984. do 1992. godine kao urednik muzičkih programa.

U tom periodu je pokrenuo i novu klupsku scenu "Muzički video art klub" i utemeljio dvije tradicionalne muzičke manifestacije “Yu heavy metal fest" i "Festival pop-rock grupa BIH - nove nade nove snage", gdje su svoje prve promotivne nastupe imali Merlin, Hari Mata Hari, Konvoj, Regina, Letu štuke, kao i mnogi drugi muzičari.

Čičak je i tokom ratnih godina u Sarajevu organizirao koncerte u klubu Sloga te vodio mnoge muzičke emisije.

Posebnu pažnju je izazvao njegov koncert "Give Peace A Chance" u okviru tradicionalne manifestacije "Sarajevska zima", a na kojem su 1993.godine nastupili gotovo svi muzičari koji su tada ostali u Sarajevu.

U periodu od 1993. do 1995. na sarajevskom radiju "Zid" uređuje i vodi emisiju "Rock 'n' roll radio".

Organizator je prvog poslijeratnog povratničkog koncerta grupe Indexi u sarajevskom Bosanskom kulturnom centru, 1996. godine.

Objavio je knjigu "Anitkvarnica snova" autobiografiju/monografiju kao učesnik razvoja sarajevske, bh. i ex-SFRJ pop-rock scene od početka 60-ih pa sve do današnjih dana.

Za svoj predani društveni i umjetnički angažman Želimir Altarac Čičak je u decembru 2020. godine proglašen Počasnim građaninom Grada Sarajeva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жика Богдановић рођен је 1932. године у Београду, где је 1954. започео успешну каријеру новинара и публицисте. До 1964. био је филмски критичар и уредник културне рубрике Борбе, а потом уредник Танјуга. Од 1968. до 1976. био је уредник културне рубрике недељника Нин, да би потом прешао на место директора и главног уредника Издавачког завода Југославије. Директор Југословенске кинотеке постао је 1981. и на тој функцији задржао се све до 1990.

Објавио је књиге Велики век филма (есеји о филмској комедији, италијанском неореализму, јапанском филму), Од филма до филма (есеји о великанима филмске режије), Рађање америчког звучног филма, Чудесни свет Ђорђа Лобачева, Алекс Рејмонд или последњи пут кад смо били млади, Чардак ни на небу ни на земљи: настанак и живот београдског стрипа 1934/1941 и друге.Богдановић се дуго и континуирано бавио и критиком и есејистиком у области популарне културе, посебно стрипа, телевизије и џеза. Био је оснивач и главни и одговорни уредник Пегаза, часописа о теорији и историји стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем, као и члан редакције Филма данас и стални сарадник Филмске културе и Екрана. Часопис Пегаз проглашен је у анкети Вјесника најзначајнијим издавачким подухватом у 1975. години, а Богдановић је више пута награђиван за допринос развоју теорије и историје стрипа.

Жика Богдановић био је писац и редактор лексикографских јединица из области филма за југословенско издање Малог Ларуса („Вук Караџић”, Београд), Популарну енциклопедију („Бигз”, Београд), сарадник и писац лексикографских јединица за Енциклопедију филма у издању Лексикографског завода из Загреба.
Као новинар извештавао је из Велике Британије, Француске, Камбоџе, Италије, Египта, Етиопије, Судана, а био је и стални дописник из САД и Африке.

У Издавачком заводу Југославије као уредник потписао је више од стотину наслова, а покренуо је и уређивао неколико едиција, међу којима и Плаву птицу, Зенит, Кентаур, Поларис. Жика Богдановић успешно се бавио и превођењем, а неки од најзапаженијих аутора које је преводио били су и Јунг, Лем, Кларк, Толкин.

Богдановић је био и хонорарни предавач на Факултету драмских уметности у Београду (предмет Медији визуелне нарације). Током седамдесетих година прошлог века у више наврата био је позиван да студентима ФДУ одржи предавања о језику и поетици стрипа.

У оквиру свог програма „Разговори у Кинотеци”, пред крај 2019. године Југословенска кинотека организовала је снимање вишесатне професионалне исповести свог некадашњег директора Жике Богдановића. Тај материјал чува се као сведочанство једне епохе нашег филмског архива, али и целокупне српске и југословенске културне сцене. У разговору са садашњим директором Југословенске кинотеке Југославом Пантелићем, Богдановић је поделио сведочења о преломним тренуцима каријере која ће свакако бити значајна за будуће теоретичаре и истраживаче седме уметности код нас и у свету.

 

Последњих година Богдановић је био сарадник специјализованог филмског часописа Кинотека, који од 2017. издаје Југословенска кинотека. Наша установа недавно је објавила и његову последњу књигу Пријатељи драги, не заборавите ни старе филмове. Нажалост, Богдановић није дочекао промоцију тог дела у коме се вратио својој првој љубави, седмој уметности.

За монографију Југословенске кинотеке, која је објављена 2019. поводом 70 година од оснивања наше институције, њен трећи директор написао је есеј  Први пут када сам видео Фордове „Плодове гнева”.

Време и место сахране Жике Богдановића биће објављени накнадно

Share this post


Link to post
Share on other sites

Enzo Sciotti is an absolute legend, and anyone who spent time in a video rental place looking at posters and VHS covers—especially in the horror and “shitty action movie” sections—will instantly be able to recognise his work, even if they never knew him by name.

Borin in 1944 in Italy, and with a career spanning decades, Sciotti’s bold style is nevertheless synonymous with the 1980s (and early 90s), where he was the artist behind covers for everything from The Evil Dead 2 to Fortress to The Blood of Heroes to Maximum Overdrive to American Ninja 2.

Sciotti’s passing was announced on his Instagram page. He was 76 years old.

house-by-the-cemetary.jpeg?q=50&fit=crop


blood-simple-enzo-sciotti.jpg?q=50&fit=c


army-of-darkness-enzio-sciotti.jpg?q=50&

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 2 weeks later...
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...