Jump to content

Najbolji albumi 2020


Recommended Posts

  • Replies 108
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

TL;DR POST GODINE Ne treba niko da čita ovaj ep da bi znao koliko je 2020.bila loša ali i u njoj je bilo dobra podosta – i to dobrih albuma raznih grana metal provinijencije. Inspirisao me post m

A evo i glavne stvari što se mene tiče.    O razočaranjima ne bih puno drvio, glavno su svakako Pain of Salvation i Ihsahn, a više sam očekivao i od novih izdanja sledećih: Caspian, ...and O

aj ceo spisak

dakle, kao što već rekoh, Lord Vigo i Nero di Marte najbolji albumi godine

taj Lord Vigo me je baš iznenadio, nisam imao pojma da će mi se toliko svideti epic doom sa Blade Runnerom kao tematikom :haha:
svaka pesma himna, refreni neverovatno zarazni, baš fenomenalno izdanje

Nero di Marte nastavljaju stazom koju su davno zacrtali sebi, ideje su im sve bolje, a lomljenje ne prestaje

odmah za njima

1. Akhlys - Melinoe - BM album godine, način na koji ova ekipa priziva zlo iz crnih rupa kosmosa je nešto što ih razlikuje od svih ostalih bendova, verovatno bi mi bio album godine da mi ova dva gore nisu toliko ušli u mozak
2. Svartsyn - Requiem - imam utisak da nas je sve zatekao ovaj album :haha: svi deluju šokirano time koliko je dobar
3. Wayfarer - A Romance with Violence - da mi je iko rekao da će bm album da me asocira na prerije, kanjone i konvoje iz Taličnog Toma, mislio bih da je lud, ali ovi su to i te kako uspeli da savršeno uklope na ovogodišnjem albumu. prelepo izdanje, savršen omot, baš nema greške

4. Spirit Possession - Spirit Possession - ukratko, za fanove Negative Plane, Funereal Procession itd, malo teško za slušanje na prvu loptu, ali kad se uroni čuje se da je sjajan
5. Self Hypnosis - Contagion of Despair - uh šta se sve ovde čuje, od Godflesha do blek metala, sve što poželite je tu. težak za slušanje u pičku materinu, mora baš dobra koncentracija da bude, inače nećete imati pojma gde se nalazite i zvučaće vam previše haotično
6. Sarin Attack - Dystopia - grind klanica, kratko i po glavi, gaženje
7. Pilori - A Nos Morts - vidi stavku 7 i dodaj malo modernijeg zvuka
8. Realize - Machine Violence - fenomenalan industrial, rekao bih miks Godflesha i Dead Worlda, obavezno za sve ljubitelje
9. Necrophobic - Dawn of the Damned - najbolji njihov od Hrimthursuma, ako mene pitate
10. Nekrovault - Totenzug: Festering Peregrination - mračni death metal iz ponora jama nakrcanih kiselinčinom
11. Megaton Sword -Blood Hails Steel - Steel Hails Fire - mačevi, vatra, bitke, sing-along refreni, šta više treba bilo kome
12. Havukruunu - Uinuos Syömein Sota - o ovome je već sve rečeno, ne sećam se kada se poslednji put toliko ljubitelja različitih žanrova ujedinilo oko jednog albuma
13. Ulver - Flowers of Evil - čista lepota



EP-jevi

1. Aborted - La Grande Mascarade - prethodnih nekoliko izdanja mi bilo okayish, al ovde su opet u pravoj formi
2. Balmog - Pillars of Salt - sjajna nestandardna BM vožnja, da su Secrets of the Moon napredovali umesto što su otišli u neki besmisleni disco kanal, ovako bi zvučali
3. Kommand - Terrorscape - death metal by the book, sve taman kako treba
4. Seep - Souvenirs of a Necrosadist - ime albuma vam kaže o čemu se ovde radi, vrlo neprijatne tri pesme
5. Ascended Dead/Evil Priest - Nexus Of The Black Flame & Revealing My Obscurity - slično kao i prethodna dva - death metalna gadost, split sa po jednom pesmom. Ascended Dead se ne zajebavaju i jako me zanima gde će taj bend biti za koju godinu, pošto je sve što su dosad uradili odlično


razočaranja se ni ne sećam, jer sam od svega što mi se nije dopalo odustajao posle jednog ili dva slušanja

 

 

 

Edited by kuruz
  • Upvote 4

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 hours ago, kuruz said:

za fanove Negative Plane, Funereal Procession itd, 

Misliš Funereal Presence? 😀

Dobar je to album, ne za top 10 i ali pristojno skroz, mada stvarno ne radi na prvu, bar sam se ja malo pomučio.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 12/5/2020 at 9:20 PM, KazimKazim said:

Rekoh hipoteticki...ali valjda nai album godine bilo kog podzanra (cak i u 2020) vredi bar blizu 80/100 na globalnoi skali...

Vredi neki sigurno, ali ga ja nisam našao, viš da nisam slušao ništa 😄

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni taj Lord Vigo bio zanimljiv kad sam ga pustio tipa dva puta, posle i nisam dobijao neku želju da ga pustim..

agggrrr mora se spušta Akhlys:haha: mada nisam još rangirao ništa, ali svakako se par albuma izdvojilo za ovu godinu..

6 hours ago, kuruz said:

7. Pilori - A Nos Morts - vidi stavku 7 i dodaj malo modernijeg zvuka

Ovo samo Kuruz može da izvali:haha:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo 10 albuma koji se neće naći na mojoj završnoj listi al zaslužuju honorable mention:

HIGHER POWER - 27 miles underwater

JONATHAN HULTEN - chants from another place

AZUSA - loop of yesterdays

BLACK CROWN INITIATE - violent portraits of doomed escape

OCEANS OF SLUMBER - s/t

TOUCHE AMORE - lament

GREG PUCIATO - child soldier creator of god

MORK GRYNING - hinsides vrede

FAWN LIMBS - sleeper vessels

CHAOS DIVINE - legacies

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nine Inch Nails - Ghosts V: Together

Nine Inch Nails - Ghosts VI: Locusts

Lamb of God - Lamb of God

Static-X - Project: Regeneration Vol. 1

Metallica - S&M2

Bring Me The Horizon - Post Human: Survival Horror (EP)

Mr. Bungle - The Raging Wrath of the Easter Bunny Demo

  • Like 1
  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

A evo i glavne stvari što se mene tiče. 

 

O razočaranjima ne bih puno drvio, glavno su svakako Pain of Salvation i Ihsahn, a više sam očekivao i od novih izdanja sledećih: Caspian, ...and Oceans, Intronaut, Today is the day, Elder, Pyrrhon, Spirit adrift…

 

Što se tiče EP-eva, najbolji utisak su ostavili LYCHGATE - also sprach futura (konačno su me uboli i ova svedenija forma mi više paše od prethodne palamuđevine bez fokusa) i DVNE - omega severer (nastavljaju gde su stali sa debi LP-em što nije promaklo ni velikim Metal Blade koji su ih potpisali).

 

Top 30 izgleda ovako, po redosledu:

 

30. NECROT - mortal (jebački death metal bez prefiksa i sufiksa, pesnica u vugla, ukusni rifovi i mlevenje mesa)

29. GOOD TIGER - raised in a doomsday cult (iskupljenje nakon mršavog prethodnika, moj feelgood album godine uz neke ovde bolje plasirane, suptilno i catchy na max)

28. NERO DI MARTE - immoto (najambicioznije od njih do sad, vrlo sinematično i slikovito, zahteva dosta pažnje, priličan unikat od albuma)

27. ULTHAR - providence (močvarna atmosfera, lepljivi rifovi, prljavi death metal koji je nadmašio većinu ovih novih bendova nastalih na Incantation nasleđu)

26. WAKE - devouring ruin (bivši grindcore bend koji je dodao modernog dm i sludgea, lome kosti al na prefinjen način)

25. KATAVASIA - magnus venator (najbolji “seljački” BM godine, rifovi i melodije i zlokobna atmosfera i taj helenski prepoznatljiv vajb, mržnja i hladnoća)

24. KHTHONIIK CERVIIKS - aequiizoiikum (apokaliptični vanzemaljski ekstremni metal koji podjednako vuče uticaj od Voivod i Demilich i dodaje svoju dozu avangarde)

23. PARADISE LOST - obsidian (gospodsko izdanje gospodskog benda, jedan od njihovih najboljih albuma u poslednjih 20 godina, mleko)

22. PANZERFAUST - the suns of perdition: chapter II - render unto eden (najbolja Mgla ove godine, BM sa vrlo malo blastbeata ali vrlo mnogo vrhunske atmosfere)

21. WOBBLER - dwellers of the deep (najbolji klasik prog rock godine, lep omaž 70ima bez preteranog oponašanja i bez dosade)

20. PALM READER - sleepless (kvantni skok UK post hardcore junoša, svaki korak u pravom smeru, emocija)

19. IMPERIAL TRIUMPHANT - alphaville (mnogi danas kombinuju jazz i extreme metal al retko ko autentično i smisleno kao ova NYC bratija)

18. CALIGULA’S HORSE - rise radiant (čak i u blago razočaravajućem izdanju, moj omiljeni prog bend današnjice teško da može da promaši)

17. EMMA RUTH RUNDLE & THOU - may our chambers be full (kolaboracija koja je prirodna kao čokolada i lešnik, sludge cepanje samo dodaje efekat Eminom milozvučnom pojanju)

16. GREEN CARNATION - leaves of yesteryear (praktično EP al nisam mogao da ignorišem majstorstvo, naslovna pesma je u top 5 godine, dajte još ovoga, ovo je malo)

15. ENSLAVED - utgard (jedan od all time velikana u standardno dobrom izdanju, dominiraju čak i kad idu dobro utabanim stazama)

14. HAKEN - virus (najbolji njihov album iako ima izvikanijih, iznenađenje godine za mene, prog metal za 2020-u i naslovom i sadržajem)

13. ENVY - the fallen crimson (džapanizeri su spakovali svo svoje tridesetogodišnje rokanje u jedan album, jako sveže)

12. PSYCHONAUT - unfold the god man (ne znam zašto sam prso pa sam cele godine mislio da je debi album ovih Belgijanaca izašao ove godine a ne 2018-e, a neka ga ovde, kida)

11. AKHLYS - melinoe (BM album godine, okultne dubine apokalipse)

 

10. SVALBARD - when I die, will I get better? (feministički post hardcore može da bude na ovoj listi samo ako rastura, što je ovde slučaj; poruka je još važnija s obzirom na Holy roar records priču)

09. HABAK - ningun muro consiguio jamas contener la primavera (melo crust, post metal, screamo visoke klase nabijen jakom emocijom)

08. ANAAL NATHRAKH - endarkenment (koliko je samo ovaj album zabavan u svojom ludilu i standardnoj furioznosti genijalnog tandema, najbolji njihov od ohoho)

07. HAVUKRUUNU - uinous syomein sota (ultimativno voljen album ove godine, sa pravom, skandinavska zima, epika i više nego kompetentna svirka = ultimativni metal album)

06. WAYFARER - a romance with violence (unikatan bend unikatne atmosfere, divlji zapad nikad nije zvučao ovako dobro i hipnotišuće)

05. PROTEST THE HERO - palimpsest (povratak u velikom stilu, ovaj album mi je uvek tokom godine vraćao osmeh na lice, konačno pamtljivo i groovie uz samo njima svojstvene ludorije)

04. VULKAN - technatura (moderna prog enciklopedija, ovaj bend mora biti veći)

03. THE OCEAN - phanerozoic II: mesozoic/cenozoic (najbolji njihov album od Precambrian, remek delo post goes proggy zvuka, vrhunski songwriting i kod kompleksnih dugačkih i kod svedenih jednostavnijih pesama)

02. SWEVEN - the eternal resonance (hipnotišuće meditativno čudo od albuma, uvlači u mrak koji ima nijanse)

 

Album godine:

01. ULCERATE - stare into death and be still (čim sam ga prvi put čuo znao sam da je to to, Ulcerate na vrhuncu svoje kreativnosti u najmelodičnijem i najekspanzivnijem izdanju do sad, soundtrack rastakanja materije i poganog čovečanstva)

  • Like 1
  • Upvote 6

Share this post


Link to post
Share on other sites

za sada ima samo tri da su usla na top listu

130 albuma do kraja godine (neki ponovo) pa se cujemo 😅

+ neptunian maximalism je precenjen do jaja

nemam bolji opis za taj album osim zgužvan nasilan edge

Share this post


Link to post
Share on other sites

razmisljam sad sta mi se sve dopalo ove godine i u nekoliko godina u nazad i mislim da je jasnije nego ikad da stari/veliki izdavaci poput Nuclear Blast/Metal Blade nemaju skoro nista da ti ponude ako zels da cujes nesto cudno/neobicno/kreativno/drugacije. To se sve desava DIY na Bandcampu ili preko malih izdavaca. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Night Prowler said:

1. Paradise Lost - Obsidian
2. Enslaved - Utgard
3. Dark Tranquillity - Moment
4. Anaal Nathrakh - Endarkenment
5. The Ocean - Phanerozoic II: Mesozoic I Cenozoic

bukvalno ovo sto sam pricao, sve rehash do rehasha, nista novo nit interesantno. no offense, ako volis to though :haha: 

 

1 hour ago, Grobodan said:

131025790_1265764173797417_5781987357497

 

ovaj lik >>>> Amorphis muzika za debele normie ribe od poslednjih 20 godina

  • Upvote 4

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 hours ago, azal said:

razmisljam sad sta mi se sve dopalo ove godine i u nekoliko godina u nazad i mislim da je jasnije nego ikad da stari/veliki izdavaci poput Nuclear Blast/Metal Blade nemaju skoro nista da ti ponude ako zels da cujes nesto cudno/neobicno/kreativno/drugacije. To se sve desava DIY na Bandcampu ili preko malih izdavaca. 

Pa cilj tih velikih izdavača je da naprave pare, a zna se da je gro konzumenata manje više tradicionalno, retko ko kopa za eksperimentima. A ako se neki bend sa "male" etikete iole proslavi, potpisaće njih lako ovi veliki i onda opet u krug. Fora je u tome što vrlo malo (barem po mom mišljenju) tih avangarde/eksperimentalnih izvođača zaista vredi kao gotov proizvod, uglavnom su to sve neke naznake talenta, neko bauljanje u mraku gde 10% materijala zvuči interesantno i izazovno, a 90% je bez ikakvog fokusa i smisla, šlajfovanje u prazno u silnoj želji da se bude drugačiji. Evo recimo ovaj Neptunian Maximalism klasičan primer za to. Možda će to za neku godinu da sazre kako treba, da se vidi koncept smisla ili autentičnog besmisla, zašto da ne. Evo pominjao sam Lychgate, meni tek na ovom EP-u prijaju iako su i dalje eksperimentalni i čudni, možda mi više prija i kraća forma al mi sam materijal bolji, zreliji. Na jedan Imperial Triumphant dođe 100 nekih wannabe nebuloza, a ranije je taj procenat bio i manji i zato su neki stariji bendovi avangardnog pristupa toliko bitni. Sa Paradise Lost ili Amorphis uglavnom znaš šta dobijaš ali možeš da se vežeš za pesme i da uživaš u njima, to je najvažnije. Meni takvi safe izvođači teško da mogu da budu u top 5 ili 10 godine ali u top 30 itekako, a slušaću neke od tih albuma i za 20 godina.

  • Like 2

Share this post


Link to post
Share on other sites
10 minutes ago, Kumodraski Vo said:

Metal zadnjih 5-6 god..

ja mislim da je tako od kasnih 90ih iskreno, samo sto je sad mnogo ociglednije.

Tad su se izdavaci usrali od filesharinga i tehnologije generalno i usmerili se na neku politiku "sigurice."

Ranije je bila poenta za nadjes neki zvuk koji je nov i svez, posle je postao priorit da nadjes neki zvuk koji znas kome mozes da prodas i kako da ga prodas. 

Dobar primer je death metal 90s, gde poslusas Death, Morbid Angel, Obituary, Incantation, Suffocation, Cannibal Corpse, i svaki bend ima apsolutno svoj zvuk iako sviraju svi death metal. Ili kad Metal Blade rizikuje i potpise bend poput Thought Industry iako zna da nece mnogo prodati jer je ipak bilo bitno idavacima da pokazu da imaju i neko uvo za interesatne stvari koje nisu bas za svakog metalca. 

U nekom momentu je postala prica da ako trazis nov bend, nadjes bend koji vec dobro prolazi i bez tebe i onda nadjes jos 30 slicnih. Tako se desilo sa Nightwish, sa Killswitch Engage, sa Periphery, i svi klonovi koji su smorili svaki od tih zanrova. Znaci ili to, ili neki retro, re-nesto. Ili matori bendovi koji su vec poznati ili novi bendovi koji zvuce kao popularni matori bendovi. 

Lepo ko voli, samo kazem da je cinjenica da verovatno neces cuti nista sveze ako ne zelis da kopas po bandcampu i forumima/FB grupama, itd.   

  • Like 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znam ja svako malo uzmem da prekopam ali ove godine sam izgubio volje. Sve sto se dize u nebesa od tih kao manje primecenih i promovisanih bendova mi bude ok u najbolju riku. Vidi se da se trude da eksperimentisu i da pokusavaju osveze zvuk ali dzaba kad fali talenta za pisanje. Imao sam dosta vise nade i za metal i za muziku uopste pocetkom decenije, pogotovo u 2012-13 jer je redovno izlazilo gomila zanimljvih i kvalitetnih izdanja, ali je vremenom bunar presusio. Cak sam mislio da je to vise do mene jer sam u to vreme otkrivao muziku vise, bio u srednjoj radili hormoni sta god, ali to ipak nema veze kad ja i sad otkrivam dobre albume iz tog perioda. Od novog metala bukvalno samo za bm mogu da nastavim da gajim neke nade ovo ostalo dzabe..

Pre cu da uzmem da kopam tako kao Thought Industry neki zapostavljeni dragulj od pre 20g nego da kopam bandcamp..

Share this post


Link to post
Share on other sites

pa da, smaranje je 😄 

Ni ja ne kopam Bandcamp, imam skoro 40, zenu, dete, posao. Ali koliko toliko idalje pratim forume, neke FB grupe gde znam ljude koji imaju slican ukus kao ja, preporuke od prijatelja, itd, pa se nadje nesto da mi se dopada i da zelim da poslusam vise od tri puta u zivotu. 

Vise mi prija da potrosim svoje vreme na slusanje tako nekog mladog benda koji se trudi pa pomalo trapavo istrazi neku novu teritoriju, nego da pustim novi Paradise Lost.

A uvek se nadje nesto sto ce skroz na skroz da ti legne. Meni je recimo onaj Moon Tooth album od prosle godine jedan od najboljih albuma u poslednjih 10 godina, bas ono secem vene, imam 17 godina, znam sve tekstove, svaki air guitar/air bubanj mogu da ispratim, a mali bend, generalno nepoznat koji je tek na drugom albumu. 

 

  • Like 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×
×
  • Create New...