Jump to content

Recommended Posts

Quote

Orfelin izdavaštvo osnovano je maja 2007. godine. Ime je dobilo po Zahariju Orfelinu (1726-1785) – pesniku, polihistoru, kaligrafu, bakrorescu, izdavaču, pobunjeniku protiv autoritarnosti crkve – i po njegovom višeznačnom i nikada do kraja razjašnjenom prezimenu.
Osnovna uređivačka koncepcija promovisanje je dela fantastične književnosti (ovdašnje i prevedene) i izdavanje knjiga koje zbog osobenog grafičkog pristupa predstavljaju zasebne estetske artefakte.
Orfelinovi urednici su: dr Dejan Ognjanović, Sava Kuzmanović, Saša Ilić i Milenko Bodirogić.

Usko specijalizovan izdavač koji godinama isporučuje razne horor naslove, i ističe se pre svega po fenomenalnim prevodima, i što su uložili isto tako dosta pažnje u dizajn korica za svaki naslov. Često sarađuju sa raznim domaćim crtačkim autorima koji su se već establirali. (Edge Art koji je radio Ljubazne Leševe (SKCNS, Komiko reizdanja)

Čitao sam njihove prevode Lovecraft-ovih dela Šaptač u tami, i Tomasa Ligotija i njegovu zbirku priča Pisar Tame, koju toplo preporučujem ako želite da vidite kako horor priče mogu biti efektivne u kraćoj formi, i sa dosta omaža Lovecraft-u, ali sa manje drvenih likova, i pre svega zlokobnom atmosferom.

Ujedno bih pohvalio što je poštarina putem njihovog sajta besplatna, i što su pedantni kada je pakovanje i slanje u pitanju.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 4 weeks later...

nema se šta reći, divan jedan izdavač i sjajne knjige, što sam izbor dela što kako ih odrade

Lavkraft na stranu, i meni je "Pisar tame" jedna od najboljih, baš baš odlične horor priče. druga Ligotijeva knjiga, "Dnevnik noći", mi je nešto slabija od "Pisara" jer je nekako apstraktnija i ide na sve strane, mnogo je to bolje i direktnije urađeno ovamo 

kapiram da bi ti se svideli i Klajnovi "Mračni bogovi", to je takođe malo modernizovan omaž Lavraftu i odlične priče. preporuke i za "Ukus pelina" od Popi Brajt, strašno bolesna knjiga, Ejkmanovu "More, poput vina tamno" za malo gotskiji, romantičniji horor itd

doduše tek sam na 12 knjiga trenutno, ali kompletiraće se to već 😄

e da, i gde da zaboravim Ognjanovićevog "Zavodnika", kidanje. srpski "Okretaj zavrtnja" and then some :haha:

  • Like 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Orfelin je najbolji, sve se knjige imaju i svaka se kupuje bez razmisljanja.

Zavodnik najbolja knjiga na svijet ali Nazivo je jos malo bolja. Hajp do neba za Prokletije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ognjanovićeve knjige romane nisam čitao, voleo sam nekada nazad u dan uda pratim njegov blog jer je umeo da probere interesantne filmove, pa da se nadogradi hororština koja prođe ispod radara. Međutim osećaj da trokira poslednjih godina i nije baš na nivou, verovatno se ostarilo.

Kada bih baš morao da biram između prve dve knjige, koju da poteram prvo?

Čitam upravo Borna, sa pauzama jer je čudna dinamika između svakog poglavlja, ali moram priznati da lik zakiva sa konceptima koje je ubacio u knjizi, i pride što piše realistično glavnog lika Rejčel, u čemu većina muškaraca baš fula.

Talvaro, hvala na preporukama Popija ću najverovatnije sledećeg da poteram, kada završim Borna i Dnevnik noći koji sam ostavio sa strane jer ne želim tek tako da ostanem bez Ligotijevštine. 😄

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zavodnika svakako ima ebook, pa može da baci pogled koliko večeras

ali po meni je prilično očigledno da se pisac tu nije snašao jer je radnju smestio na selo a ne zna baš dovoljno o selu niti seljanima i sve to deluje malo izveštačeno

dok mu u Naživo potpuno verujem da je bukvalno na nogama izneo svaku sobu i ulicu i grmlje i šumu u kojima se junak obreo

pošto čujem da su i Prokletije takođe nešto što je prepešačio figurativno, očekujem da će biti bolje od Zavodnika i da ću osetiti da pisac piše o nečemu što zna

Share this post


Link to post
Share on other sites

Će se overi, svakako hvala na preporukama!

Elem, Ghoul najavio najbolju vest što se tiče Orfelina, izlazi nam još jedan Ligotti!

Teatro Grotesko, do kraja ove godine. Bjutiful!

Share this post


Link to post
Share on other sites

ide dalje gas, krećem "Mračne predele" sad

btw da provučem ovde na kvarnjaka i vest od ŽIR izdavaštva: kome se svideo onaj njihov džepni kožni Lavkraft, uskoro izlazi druga knjiga - Vilijam Houp Hodžson, "Kuća na granici"

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Konačno sam završio Borna. Vandermer se pokazao kao talentovan pisac!

Pre svega imao je težak posao jer pisao iz vizure žene, a stvarno smatram da je jako malo muškaraca pisaca koji imaju šljifa za to.

Stavlja nas u post apokaliptični svet koji je uništen od strane Kompanije koja je vršila razne eksperimentacije i stvorila biotek stvorenja.

Rejčel koja je naučila da preživi u tom beznađu živi sa svojim ljubavnikom Vikom, koji je nekada radio za tu istu kompaniju na svojem grebenu gde preživljavaju dan za danom.

Sve je rastrzano i ljudi se dele na razne frakcije i između svega toga čitavim mestom vlada džinovski medved Mord koji ima super moći. Znam zvuči kao loš vic, ali kada uzmete da čitate, toliko je svemoćno opisao dotičnog i ponašanje pravog medveda samo nabrijanog!

Sve se menja kada Rejčel u svojem lovu da obezbedi Viku potrepštine za njegove projekte nailazi na morsku sasu-čauru na Mordu, i uzima je i naziva je Born.

Osvrnuo bih se na dobre aspekte prvo, izgradio je posve interesantan svet, i eko sistem, ima dosta terminilogije iz ekologije i biologije. Svet jeste beznadežan poput The Road od McCarthy-a, ali opet postoje ljudski topli momenti i interakcije između naših glavnih likova. Ujedno se na kašičicu daju informacije o svetu kako je nekada izgledao i samoj Korporaciji koja je uništila sve radi dobiti i profita.

Kreature su fascinantne, vidi se dosta pozajmica od Japanaca iz njihove kaiju kulture, ali je stvorio bogat i maštovit svet. Dobar je i prikaz kako se priroda čak i posle groznih katastrofa, vraća u neku vrstu normale i postavlja svoj novi ekosistem.

A sada neki loši aspekti, sve je napisano iz prvog lica, što mi je uglavnom minus, ali ovde to prolazi u nekim instancama. Često se remeti tok radnje, sa konstantnim flešbekovima ili nekim scenama koje više služe da prikažu neke posve dosadne aspekte njihovih odnosa, i to mi je kvarilo užitak i zato sam bukvalno razvukao čitanje na duži period.

Voleo bih da ovo prođe dobro Orfelinu, i da u budućnosti prevedu ostale naslove od Vandermera.

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 2 weeks later...
  • 1 month later...

Napokon, dugo nakon „Nekronomikona“, druga knjiga u ediciji Crna mačka – Klark Ešton Smit „Knjiga Ejbonova“: 470 strana velikog formata, tvrdo ukoričena, štampana u dve boje (crnoj i zlatnoj). Autor naslovne strane je Ivica Stevanović, a negde, u ovoj floralnoj lepoti, krije se i Orfelinov logo.

242068809_4401817956542456_2379262699103

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Share

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×
×
  • Create New...