Milorad Alkosanović

Omladinci, hvala vam za ovu srcecepajuću muziku, ali Kosan ima sastanak kod obližnjeg stola

Uh, Lemi, Mile, evo i Kosan zna da gađa sa jednom autobiografskom Zašto si se napio

Ljubio sam usne sa kojih med kaplje... i sa njive oči... Joj, Lemi, mile, u srce gađaš starog čoveka. Hik!

Joj, dete moje, kada sam čuo ovu tamburicu, srce mi preskočilo. Čeka te devetka.

Vojvodina nikad nije bila šampion Kine. Ili jeste? Hik!

Ja bio trener u Vojovodini? Auuu... hik! Koliko čovek može nisko da padne?

Mali, pod mojim si patronatom sada, startujemo pripreme u kafani kod Jao Minga. Hik!

Ček, ček, ko beše Miodrag Pantelić. nešto mi poznato. Uh, čekaj minut, zapevaše cigani na uvce. Joj, hvala ti Ješo.

To, mali, to je duh. Ako te Ješa i ja ne proguramo u jednu Jelen Super Ligu, uvek je tu jedna Điajđej liga (za neznalce, kineska liga).

Džaba si strelac ako ne čuči jedan Nenad Miliaš u tebi. Dakle, prvo proba u kafanu, Hik!

Eh pa kada sam se ja u mladosti preforsirao. Joj, Ješo, eno i one male, sada mi namiguje. A možda i ne. Hik!

Daću sve od sebe. Hik!

Ajmo Kazim Kazime, prodor po boku, pa opa, u kafanu zajedno. Ješo, smrzoše mi se prsti ovde, ali me greje ova nada koja tinja da će se pojaviti jedna simpatična novinarka

U bre, Ješo, ajd' urgiraj kod jednog šefa sale da me vrati. Već sam preboleo malu kada vidim tebe kako si u meraku.

Izbaciše me iz kafane maločas, jer sam se našao sa zgodnom konobaricom u ofsajdu.