Leaderboard

Koncert je pomeren na nedelju, 28. maj iz solidarnosti sa protestom "Srbija protiv nasilja."

ovaj No Exit je neki noviji remaster i Ark je japansko izdanje sa bonus pesmom, sto mi najdrazi ulov. dobro sto sam otvorio i video da je CD drugaciji od izdana sto imam.

Evo uspeo sam da odem na Up the Hammers, nisam dobio koronu opet, pa da bacim reportazu. Nisam bio na warm up gigu, jer sam hteo da gledam Toxik u novom sadu, jbg, cuo sam da je Sonja svirala prestrasnu obradu Bridge of Death i da su generalno jako dobri uzivo. Video sam se sa Claymoreancima i onu su zadovoljni kako su bili prihvaceni. Dejana je takodje gostovala sa Cloven Hoof na Astral Rideru, i odlicno se snasla. Ja sam covek koji ne zna da proceni prostor i koliko ljudi staje, ali kaze Internet da Gagarin 205 prima 1,200 ljudi. Za vreme headlinera je bio lepo pun, ali ne da ne mozes da dises i cak i da se proguras malo blize bini ako zelis. Grci su vatreni ali i pristojni i fini. Prvi dan Thriumpher bili odlicni, imaju lepo bazu lokalnih fanova, bilo sigurno 400-500 ljudi iako su svirali u 16h. Dosta njihovih majica sam video. Od tih mladjih grckih bendovima, po majicama, rekao bih da se oni i Achelous dobro kotiraju lokalno. Dark Quarterer su interesantan bend. Meni su njihovi snimci uvek bili previse opskurni, ali lepo to zvuci uzivo. Pevac ima 70 god, izgleda kao Vlada Dzet, ali glas zvuci sjajno. Nisu oni nikad isli na turneje, tako da je uspeo matori lepo da ocuva glasne zice. Seven Sisters su bili predobri. Jako lepo usvirani, jak su i svirali neke duze pesme, nisu pustili da heavy publika diktira setlistu. Jako lepo usvirani i harizmaticni britanci, i pevac super zvuci. Dobar odmor od visokih i krestavih vokala na festu. Riot City su bas bas popularni u grckoj, rekao bih da sam dvaput vise RC majica video nego Enforcer i Exciter zajedno. Uzivo su dobri, dobra energija, mada je pevac dosta tanak bio. Bas onako namucen. cuje se da su to te note, ali bez autoriteta otpevano. Enforcer ne volim generalno i nastup mi je potvrdio da nisu bend za mene. Lepa produkcija, atraktivni na bini, ali pesme me ne rade. Svaki stil koji pokusaju mogao bih 20 bendova da nabrojim koji sviraju taj fazon bolje od njih. I pevac zvuci kao Vince Neil koji nije jebo. Exciter nikad nisam voleo, ali korektno zvuce. Gitarista deluje dosta mlad i energican, i matorci su posteni bili. Bio sam vec dosta pijan i umoran, pa mi je giros pored kluba ostavio svakako bolji utisak od Enforcera i Excitera. U subotu sam ustao rano da se prosetam, kupim porodici neke stvari, i da po obicaju u atini obidjem sve najjace shopove u exarcheia. Kopao malo, nakupovao se. Imam ortaka grka sto sam upoznao na Nevermore forumu pre 20 godina sa kojim sam isao na Keep It True i Morgana Lefay, pa sam dosta tih matorih grka upoznao sa njim. Uvek mi najdraze bude da odem u Eat Metal zbog debelog brata sto drzi shop. On je jedan od prvih ljudi sto je krenuo da dovodi te heavy bendove u atinu, mislim da je radio i Brocus Helm i Manilla Road u onom periodu kad su to samo grci i jedva oni slusali. pre NWOTHM eksplozije. Pravi domacin, pusti te da odradis kupovinu, i kad odes da platis, on kaze sedi sad, i lepo se ispricali sat vremena o metalu, porodici, politici, zivotu. Realno mi trebao odmor u tom momentu. Onda sam se naterao da pojedem celu grcku salatu da bih uneo neke vitamine u svoje matoro telo koje ne moze vise da zivi na jeftinom pivu i goriosu dva dana i krenuo na festival. Blood Star kao na disku, jako pitka i fina muzika, ali nista specijalno. Pevacica je skinula sve Doro pokrete. Svirali su i Wild Child obradu koja je bila meh ali nije losa to fora kad samo imas jedan album i niko ne zna ko si. Tu svira gitarista iz Visigotha. Millenium neki bezveze UK heavy metal, dosta prosecni matorci, nemam pojma. Blazon Stone su bili iznenadjenje jer znam da su bedroom project i Running Wild tribute maltene, tako da ne mozes mnogo da ocekujes od takvog opisa. Ali su skupili bend mladih skandinavaca, pevac je finac, i bas dobri bili. Dobra power metal energija, pevac solidan, muzika bas Running Wild. Cloven Hoof bili sjajni ali najvise zbog Conklina koji jezivo dobro zvuci idalje. Kakav upgrade. Ubio je stvarno, u nekim momentima nisam mogao da verujem kako zvuci. Vicious Rumors isto odlicni, i taj pevac je bio fin, nije Carl Albert naravno, ali je dovoljno dobar bio. Mislim da je on nesto kratko pevao sa Metal Church. Malo me podseca glas na onog brata iz Ross the Bossa. VR sve same hitove svirali, nikakvo smaranje sa novim pesmama. Riot isto klasa, pevac nabildovani standardno odlican, bend uvezban, Conklin opet dosao na binu i nije hteo da sidje, mislim da je 3 pesama otpevao sa njima. Bacili su shout out Nicku iz Moon Tootha, koji ne moze da leti idalje zbog svoji zdravstvenih problema, to mi bilo bas drago. I onda je on istog dana ili sledeceg imao svoj povratnicki koncert u new yorku. Nadam se da cu ih jednom uhvatiti sa njim ako vec Moon Tooth nema sanse da svira u evropi. Sve u svemu, tople preporuke za festival i generalno svako metal desavanje u atini. Stvarno nema bolji grad za full heavy metal experience.

+ Testament - Practtice What You Preach Judas Priest - Sin After Sin

Opasan provod je bio u Ljubljani, neviđeno je bilo prisustvovati prvoj večeri turneje i nemati pojma koja pesma je sledeća. Stvari sa Senjutsu su se pokazale dobro, Celts je zvučala bolje nego na albumu, a Hell on earth sa razlogom ide na bis, fantastična stvar i uživo i studijski. Pesme sa Somewhere in time su mi takođe bile među highlightovima, ipak mi je to omiljeni album. U nekom momentu su se svi osećali kao "sledeća pesma mora da bude Alexander", i onda se i to čudo desilo. Ali da ne zaboravimo da su Caught i Stranger bile jednako dragocene.

Hell on Earth im je u top 3 pjesme još od BNW.

Posle dve prespavane noci, da se oglasim sa utiscima... pozitivnim! Realno sam imao velika ocekivanja, jer su jos u trejleru turneje najavili po 5 pesama sa SiT-a (sto mi je vec bilo dovoljno za ogromnu euforiju) i sa poslednjeg albuma - koji mi se svidja poprilicno. Naravno, kada se sve sabere sto se tice setliste, objektivno sam (pre)zadovoljan, jer sam prisustvovao debitanskom izvodjenju legendarne pesme o legendarnom Aleksandru, plus Caught Somewhere-u i Stranger-u... ostvarili se moji decacki snovi... Jeste, da sam birao, ubacio bih tu i Sea of Madness, Deja Vu, ali budimo realni i zahvalni 🙂 U neku ruku mi je drago sto The Loneliness nisu svirali jer ne bi mogao Brus to dobro da iznese (i za vecinu pesama sa koncerta je bilo povuci - potegni, sto je normalno, zahtevne su pesme a vreme prolazi, stara se), plus sto Beograd ostaje jedino mesto gde se to culo uzivo i to sebicno cuvamo 🙂 Sa Senjutsu je baaaas falio The Parchment, ali... tesko je svima udovoljiti. Hell on Earth kao pun pogodak (jer je odlicna numera po mom misljenju) bi super legla za poslednju pesmu, kako je vec za prethodnu turneju neki forumas to napisao. Sve u svemu, super koncert, puna hala, setlistu su baaaas osvezili u odnosu na mnoge prethodne... i da, posle je bilo lepo druzenje sa clanovima ovog foruma koji nastavljaju dalje turneju u prvim borbenim redovima! Pozdrav svima!

idalje nije najbolji prog crossover svih vremena 😄 https://www.trinityhealth.org/providers/kevin-moore/

https://mondo.rs/Info/Srbija/a1782692/Janko-Tipsarevic-postao-clan-Srpske-napredne-stranke.html

20 god

Ulov sa današnje berze: + moje prvo gej iskustvo: Gronibard

izvinjavam se ali veci horor od majice skoro nisam video, metal or not

Pozdrav, ljudi! Objavili smo na youtube kompilacijski album. Otprilike 15ak godina benda. Neke stare trake, neke nove, neke neizdane, sve nanovo snimljeno. Isto tako smo odradili i prvi green screen studio photosession i bilo je jako zanimljivo. Koga zanima za čuti, poslušajte na ovom linku: Živi bili! 🫡

El znate vi onaj rijaliti, gledaj bend biraj disk

da ozvaničimo to

dobiješ jednu kartu u drugoj

koliko nebitnih bendova x2

Samo još jedan dokaz koliko je glupo ime benda. Hteo da nađem karte za turneju na jesen, kucaš u guglu "Attic <ime-grada>" i izađu ti oglasi za čišćenje tavana u tom gradu.

Ne bih ja tu stavljao znak jednakosti među događajima skroz različitog tipa. Vidim da je taj Molchat doma neki post punk što svakako gađa mnogo širu publiku nego ekstremni metal bilo kog tipa osim ako nije neki mega poznat bend. A i verovatno su na to mahom došli Rusi. Na rejv ljudi baš i ne idu samo zbog muzike, nego i da se prozezaju, zgutaju, navataju neke ribe itd, izvođač je manje bitan, na metal ljudi uglavnom idu zbog same muzike. Da, u Beogradu su svi prostori za svirke dosta nepristupačni za neku tour logistiku, a i generalno je sve malo skuplje nego u NS pa i bookiranje prostora i opreme. Osim toga, NS je geografski bliži nekim regularnim tour destinacijama poput Pešte pa je manji rizik izvođačima da ga probaju, a naravno tu je i faktor nešto agilnijih organizatora iz NS u ovom trenutku što mi ništa naročito ne smeta, najmanji problem spakovati se za NS ako ima nešto dobro da se čuje.

Ja samo da dodam da su Lale isključivo žitelji Banata.

Jbg kad niko neće da dođe onda "koja smo beda", kad dođe onda preskupo. Ništa ne valja. Swansi/bilo koji band evo trči da snizi svoju cenu jer svira u 1 Beogradu, svakako. Besmislena priča.

mozda si pomesao sa Alas, bend sa zenskim vokalom sto je Rex gurao kao da su Metallica

Apsolutno! ne znam za koji kurac je nisu svirali prošle godine ovde

https://www.setlist.fm/setlist/iron-maiden/2023/arena-stozice-ljubljana-slovenia-33b97885.html Docekali ljudi konacno Alexander the Great.

Više nego dobar album što se mene tiče mada mi je bilo potrebno 5-6 slušanja od početka do kraja da bi leglo kako treba. Već na drugo slušanje mi bio dosta bolji nego posle prvog. Ima stvari (i pesama i ideja) koje mi ne leže i neće leći ali šta je tu je. Prve dve (pa i tri) i poslednje četiri mi se nekako izdvojile kao najbolje.

kad god vidim ime ovog benda, u glavi mi krene

Is this the statement that I feel? Btw. setio sam se sad da si mi na serbiancafe-u hajpovao Soilwork kao bolji In Flames i preporucio da poslusam bas The Bringer, koji sam onda skidao brzinom 3kb/s jedno 4 sata 😄

svi znamo da je bend propao cim je prestao mattias eklundh da im salje guest solaze

1988 RTB Yugoslavia press

Ovo je definitivno prava tema da napišem nešto o svom prvom Roadburn iskustvu, pa koga zanima nek čita, koga ne nek preskoči, prejak utisak je ostavio festival na mene i ne znam što se nikad ranije nisam organizovao da ga posetim. Utisak broj 1: zvuk je na skoro svim bendovima i na skoro svim binama bio savršen - kao milion dolara sve, ne može da se poredi ni sa čim i bukvalno mi svi koncerti i svirke do sada mi deluju nekako amaterski što se zvuka tiče. Ovo je svetska klasa festivala i u skladu sa tim je cela ta tehnička i produkcijska strana događaja izvedena besprekorno. Naravno, ako si baš blizu bine osetiće se to na vokalima koji su tad tiši i razbacani, ali čim si na bilo kojoj udaljenosti od 5 m na na dalje sve je fenomenalno. Utisak broj 2: iako je meni lično to prijalno, ne može se poreći da je sve pomalo "suviše savršeno" tako da beži u sferu sterilnosti. S obzirom da je prosek godina na festivalu 40+ nije ni čudo, međutim neverovatno mali broj raspadača i šljama je bio prisutan, a oni ipak daju malo šmeka celoj stvari obično. Unutra praktično niko ne puši niti vari iako nigde ne piše da je zabranjeno, jednostavno RB publika je izuzetno pristojna i disciplinovana, do te mere da su mi zafalili povremeno goveđi thrasheri i slična bratija, mada ovo realno nije festival za njih. Bukvalno nijedan incident nisam video, mada su se neke nežne dušice nešto žalile po nekim FB grupama, ali s obzirom da dosta publike tu ima drugačijeg senzibiliteta i seksualnog opredeljenja - ni to ne čudi. Utisak broj 3: ovo definitivno nije festival za one sa plićim džepom, cene pića i hrane su jelte zapadnoevropske, a dosta para ode i na raznorazne prevoze jer je retko ko smešten u Tilburgu. I merch je nešto skuplji nego što smo mi navikli, ali ništa strašno. Evo šta sam ja slušao: Dan prvi - Otvorili smo sa švedskim post sludgerima NORNA (čiji je idejni tvorac Tomas iz kultnih Breach) međutim oni su zvučali bukvalno kao bilo koja Cult of Luna kopija, deljanje bez imalo autentičnosti. Tu smo se odmah uverili da će zvuk svuda biti glasan do jaja ali veoma balansiran i razgovetan. Preporučio sam saputniku PREDATORY VOID, bend članova iz Amenra, Wiegedood i ostale poznate belgijske bratije i oni su razneli baš, veoma moćan ženski vokal, još moćnije režanje gitare i generalno jedan intersantniji pristup tom post nabadanju. Izdali su ove godine prvi album pa da se overi. Potom jedna od poslastica i bendova zbog kojih sam potegao put - BURST je zaista unikat od benda, niko ne svira tako nešto ni nalik njima i njihova muzika zvuči neverovatno sveže iako im je poslednji album izašao pre ravno 15 godina. Prošarali su kroz najveće hitove sa poslednja 3 izdanja koja su sva prilično savršeni albumi tako da sam upao u žešću ekstazu odmah i nije me puštalo do kraja. Nadam se da će nastaviti sa radom, jeben jeben bend. Na malom Next stageu (bivši Green room) uhvatili smo malo ambijentalne sentimentalce ESBEN & THE WITCH, riba je super pevala svoje setne note i taj suptilni vajb bez bubnja mi je prijao nakon svega, mada sam još procesuirao Burst i njihov nastup. Nije bilo previše vremena jer je na mejnu tada svoju oporu misu počela JULIE CHRISTMAS i opravdala dakako ulogu kultne pevačice RB zvuka, ne postoji vokal kao što je ona - psihotična poremećena lutka moćnog glasa i velike harizme. Mogao bih se požaliti na setlistu jer sam intimno priželjkivao malo više osvrta na Battle of Mice dane, ali sve je realno bilo kako treba, čak je Julie pojila publiku Jack Danielsom sa bine. Veče smo mogli zatvoriti sa Spirit Possession ali nije bilo puno snage a i oni su bili na najmanjoj Hall of Fame bini gde je kao u prknu gužva, pa smo ipak odlučili da iz pozadine ispratimo DEAFHEAVEN i njihovu prezentaciju pitchfork favorita Sunbather. Zvučali su prilično ubedljivo, vizuali sa bine su bili predivni i svetski, a show je ukrao George Clarke koji je plesao poput striptizete na bini i imao stvarno upečatljiv performans, pripadnici LGBT zajednice su sigurno uživali. Pošto je sve bilo pod konac moglo se i definitivno utvrditi da je Sunbather pomalo precenjen album koji ima dobre momente ali i dosta praznog hoda, te da je njegova popularnost u dobroj meri posledica stvari koje prate muziku a ne same muzike. E da, videli smo onog Kerija kako džogira po Tilburgu par sati pred nastup. Doesn't get much gayer than that. Dan drugi - zbog izležavanja u našoj seoskoj sobi propustio sam Ad Nauseam, al pošto sam ih već ranije slušao nisam bio toliko tužan. Zahvatili smo malo kraj benda TROUNCE, projekta Jone Nida (Coilguns, ex-the Ocean), bilo ok al ništa za prepričavanje. Dok je Bell Witch svirao 2 pesme sat i po, ja sam ipak hteo da vidim ASHENSPIRE koji su me oduvali prošlogodišnjim albumom i ostao sam prilično frapiran izgledom benda koji je bio kao da su pokupili random likove iz svih random muzičkih pravaca. Pevač i saksofonista su se posebno isticali golotinjom, kiltovima i gej pokretima a kapiram da su i jedan drugog obradovali kasnije. Bullshit aside, zvučali su super, prilično jedinstven bend, zapaljiv i eksplozivan nastup a u pozadini adekvatni vizuali rušenja zgrada i urbanističke devastacije. Would watch again. Zatim smo se malo opustili uz STOREFRONT CHURCH koji nisam nikad ranije slušao, kako su sami rekli verovatno najsoft bend ovogodišnjeg festivala ali prijalo je ušima, lep vokal i minimalistička pratnja koja je napravila odgovarajuću atmosferu. Usledilo je nešto sasvim drugačije na mejnu jer su uz prigodnu šumsku scenografiju i još šumskiju videografiju WOLVES IN THE THRONE ROOM iscepali svoj set koji je obuhvatio 5 pesama sa 5 različitih albuma. Lepota je bila u tim prikucavanjima i blekerskoj melodici mada su kriterijumi na ovom festivalu toliko bili visoki da ne znam da li mi na kraju WITTR upadaju u top 10 a očekivao sam pre festa da hoće. BRUTUS su zato razvalili i imali zvuk kao soliter, oslonjeni pre svega na pesme sa fenomenalnog Unison Life koji, sad mirne duše mogu reći, meni lično lagano upada u najbolje rock albume poslednjih 10 godina. Stefanie je neverovatno napredovala i kao vokal i kao bubnjarka ali ništa manji doprinos nije bio ni od muških članova. Prelep jedan bend i oni sigurnim korakom hrle ka velikim binama. DEAFHEAVEN je zatim imao drugi set na kom su svirali poslednji, nemetal album i to je meni prijalo više nego prvi set. Album je solidan, sa nekoliko nosećih hitova, dok je ostalo tu da popuni tu shoegaze pričicu mada je vizuelni deo odneo pobedu nad muzikom, ko god da je zaslužan za taj aspekt benda radi herojski posao, možda i najlepše nešto za oko sva ta pretapanja plave boje u great mass of colour. Dan smo zatvorili sa rep atrakcijom BACKXWASH gde je debela trandža bacala u trans (hehe) publiku i ponudila nešto sasvim drugačije do tada. Dan treći - ovaj dan je u startu bio ocenjen kao veoma bogat programom, a tako je i bilo. PUPIL SLICER su bili ok, gledao sam ih i na Brutalu prethodno i utisak je isti - solidan bend ali ništa mi se tu nešto ne izdvaja, korektno kokanje i to je to. Potom su KEN MODE pružili jedan od nastupa festivala gde su apsolutno jebali đecu, zvučali divlje i besno a zvuk je pucao, neverovatna energija koja raznosi. Bili su glasni do jaja ali mora tako, baš su me oduvali. Predah smo hvatali uz HEALTHYLIVING, neka riba sa članovima Ashenspire za instrumentima, nešto se i ne sećam tog nastupa, mislim da je bilo ok al teško su se mogli nešto nametnuti među ipak mnogo efektnijim prizorima i zvukovima. CHAT PILE su potom priredili nastup za prepričavanje i, koliko vidim, postali brzo jedan od omiljenijih bendova festivala a njihov markantni frontmen je def ukrao šou i učinio da se svi mi koji lagano klizimo u dad body vode osetimo bolje zbog toga. Why do people have to live outside? WHY? je najcitiraniji poklič Roadburna 2023. Zvuk je bio brutalan, bas gitara je bukvalno pomerala utrobu kao i ekstremno niski štim gitare koja je brundala u službi ritma. Jeben nastup i bend koji je pokupio simpatije svih prisutnih pa i mene, iako su mi albumi pre toga bili malo prehajpovani. @SkullKrusheR je potom hteo da vidi HIGH VIS i ja sam mu malo pravio društvo ali realno to nije bend za mene, neki smarački post punk Englezi koji me nisu kupili jebiga. CANDY su zatim izriljali svoj prošlogodišnji Heaven is Here album za sve novce, strašan haos i krljanje, totalna agresija i atak na čulo sluha baš kako treba. Zatim smo se nabili uz ogradu da čujemo CAVE IN i njihov Interstelarni mixtape, gde nismo znali šta da očekujemo. Na kraju se nastup sveo na 5 obrada (ali vrhunskih) i nekoliko deep cut pesama gde je Jupiter bio jedini pravi hit, pa iako je bilo dojajno nekako smo imali pomešan utisak jer smo kao pravi Srbi želeli da čujemo setlistu sastavljenu od hitova a dobili jedan od onih eksperimentalnih nastupa po kojima je Roadburn poznat. Nije to bilo nikakvo razočaranje ali ni maksimalan utisak, međutim nismo znali kakvu će nam poslasticu pripremiti za poslednji dan. Oporavak je ponudio GILES COREY sa povelikim bendom, prijalo je malo suptilnog zvuka mada su njegove pesme ili jako fine ili neko žešće smaranje i kilavljenje tako da je utisak pomešan. Za kraj je ostao još jedan od top nastupa festivala. SHOW ME THE BODY su konačno malo probili barijeru komformizma, napičkali tonca i lika koji radi svetlo i počeli nastup 10 minuta ranije od predviđenog samo da bi se prostor konačno pretvorio u sami haos kojim je dirigovao harizmatični Julian Cashwan Pratt. Baja je definitivno odneo pobedu i beskompromisnim stavom razgalio publiku i ostavio nas u neverici šta smo to gledali jednom kad je haos prestao. Za pamćenje i raspamećivanje. Dan četvrti - poslednji dan smo otvorili sa IMPERIAL TRIUMPHANT koji su svirali svoj poslednji album i bacali već viđene fore. Moram da priznam da, iako volim i cenim bend, malo su me smorili i osim gledanja monstruoznog bubnjara nije mi tu bogznašta ostalo upečatljivo. BIG BRAVE su zatim isto prilično smorili sa svojim doom goes drone zvukom, riba lepo peva al meni ovo podosadno iako ponekad pustim kod kuće kad sam u raspoloženju. Srećom prava poslastica je usledila jer su WAYFARER razneli sve živo i pošteno izdominirali svojim miksom posta i black metala uvijenog u ruho divljeg zapada i kako oni kažu "metalskog pristupa Kolorado zvuku". Fenomenalan nastup koji je samo pojačao moju ljubav ka ovom bendu. Ja sam onda overio ludake MAMALEEK koji su takođe dosta unikatno odradili svoje miksujući noise sa jazz elementima na efektan način. Super nastup, pravi bend za RB. A onda je CAVE IN pružio nezaboravno iskustvo svirajući svoj novi album Heavy Pendulum koji, iako možda nije u vrhu njihove diskografije, sigurno predstavlja kompetentan uradak koji se u live verziji pokazao još bogatiji rifovima, melodijama i atmosferom kakvu samo Cave In može da napravi. Bend je zvučao predobro, heavy as all fuck, tih 70ak minuta su proleteli kao tren i ostavili me u čudu. Neverovatna ekipa sa neverovatnom harizmom i nadam se da je još mnogo pred njima iako je u jednom trenutku delovalo da je sve gotovo. Za kraj je AFSKY zvučao dobro ali ja sam i dalje bio pod Cave In utiskom tako da ovo nije bila ta dimenzija gde solidni ali i prosečni melo black može nešto da me oduševi nakon svega. Hvala još jednom @SkullKrusheRza druženje i deljenje sjajnih iskustava. Dobro bi bilo ovo ponoviti.

Flip Zmaher je to najbolje radio. Evo sa time stamp-om.