Jump to content

Leaderboard


Popular Content

Showing content with the highest reputation since 10/23/18 in all areas

  1. 11 points
  2. 11 points
  3. 9 points
    Za ovogodišnji festival su malo promenili konfiguraciju na Trgu, bina je pomerena i ove godine nije bilo štandova za hranu što je zaista sranje. Takođe, kako se poslednji nastup završi (oko 12h) tako više ne mogu da se iskoriste tokeni. To je isto sranje. Ali to je sve manje bitno, bitnije je: PRVI DAN Malo smo zakasnili na nastup mladog nemačkog benda FJORT ali smo uhvatili barem 3 pesme, dovoljno za neki površni utisak. Oni sviraju neku modernu, metaliziranu i zamračenu verziju hardcorea, mene dosta podsećaju na Code Orange, što nije baš neka referenca al ajde. Bili su ok, ništa za pamćenje ali pristojno. WARDRUNA je nastupila u šestočlanom sastavu, zvuk je bio čist a publika je bila dovoljno tiha da napravi surogat kamerne atmosfere u kojoj ovaj bend najbolje dolazi do izražaja. Meni su na momente bili jako dobri i mogao sam da vizuelizujem u glavi vikinge i stara nordijska vremena, ali su na momente bili i dosta dosadni, suštinski - nordijski etno koji bi retko kome bio zanimljiv da nije, khm, nordijski. Podseća pomalo na krajiško zapevanje, iako i Einar Selvik i njegovi kompanjoni (naročito najstariji među njima) imaju moćne glasove. Antički instrumenti koje sviraju više deluju vizuelno atraktivno nego što imaju raskošan ili polivalentan zvuk. Sve u svemu dobar nastup, na BA prošle godine su mi bili ubeljiviji čemu je doprinela i noć (nekako mi nisu za dnevnu svetlost kao na Artmaniji), ali nikada od mene neki megafan. ARCHITECTS su imali scenski nastup i samopouzdanje na bini kao da su najveći bend na planeti. Ja sam svojevremeno pratio njihove rane mathcore radove, dok nisu previše otišli u neke komercijalnije vode, posle sam potpuno izgubio interesovanje za njih. Znam da su jako popularni među mlađarijom. Zvuk im je bio užasno ispeglan i propušten kroz ko zna koje sve filtere/procesore. Ipak, vrlo ubedljiv nastup, groove koji ubija na mestu, animirali su i indiferentnu publiku pa iako bi me smaralo da ovo slušam kod kuće ovih dana, bio sam zadovoljan što sam prisustvovao ovom događaju, maksimalno profesionalno su odradili svoje. Nisam znao da je solo gitaru preuzeo Josh Middleton iz Sylosis, to je svakako fina stvar za njih. Zvezde večeri su naravno bili DREAM THEATER. Ovo je moj prvi live susret sa njima i definitivno sam ostao zapanjen instrumentalnom dominacijom koju su isporučili, iako sam naravno to očekivao al nikako nisam mogao biti spreman. Petrucci je prednjačio svakako, ali i ostatak instrumentalista je potvrdio najvišu klasu. Ipak, James LaBrie je razlog zbog kojeg nikad nisam bio DT megafan, ja takve vokale jednostavno ne preferiram, nisam ga voleo ni u klasičnom periodu benda, a još manje danas kad je izgubio dosta moći. On je svoje odradio korektno, mada se ne mogu oteti utisku da se šlepa uz ostale dominatore. Setlista pristojna, imajući u vidu da promovišu aktuelni album koji zapravo nisam ni poslušao do danas, ali sada definitivno hoću. Obrni okreni, DT uživo jeste privilegija i dugo ću pamtiti ovaj nastup. DRUGI DAN Propustili smo prvi bend dana, MOBIUS, vidim da su neki doom-eri iz Slovačke. Oh well. ALCEST su bili super, meni lično bolji čak i nego u Beogradu kad su nastupili pred Anathemu. Fin miks novih i starih stvari, sjajna atmosfera, super prijem kod publike, baš fino za otvaranje dana. Zanimljiv mi je bio basista koji deluje kao da je poreklom iz Indokine ili možda sa Havaja, vidim na arhivama da je svirao live čak i za Peste Noire, tako da nije istina šta dušmani pričaju... 🙂 MADRUGADA mi je sela kao budali šamar sa svojim elegantnim art rock zvukom. No homo ali Sivert Hoyet je baš ozbiljan šmele i strašan frontmen. Njegov divan, prirodan bariton je vodio glavnu reč, dok su ostala gospoda uredno i svedeno pravila instrumentalnu podlogu. Kako drugarica @Face Of Melinda reče, norveška verzija Nick Cave and the Bad Seeds, sa blagim izletima u ćalački rock i po koji proggy začin. Sjajan nastup, preporuka da ih uhvatite negde ako možete, ko voli nešto slično - nema greške. Ipak, jednom kad su se momci iz OPETH popeli na binu, sve ostalo je otišlo u treći plan za mene. Predugo, zaista predugo sam čekao da prvi put vidim ovaj bend koji je vrlo značajan za moj muzički odgoj, ali bolje ikad nego nikad, konačno su se zvezde poklopile. 8 pesama sa 8 različitih albuma (od BWP na ovamo) je festivalska setlista sa kojom nemam nikakav problem (iako nema potrebe reći da sam se potajno nadao nečemu još malko starijem), posebno kad je izvedba ovako impresivna. Sipali su sa svih strana, Mika je bio raspoložen za zajebanciju i blage prozivke DT, publika je uzvratila ljubav u punoj meri i to je to. Sve je za mene trajalo kao sekund, ali sekund u kome postoje samo muzika koju stvara Opeth i ja koji je upijam. Dobro je ponekad se podsetiti koliko su dragoceni trenuci u kojima jedan od vaših top 5 omiljenih bendova objašnjava zašto je to tako i nema adekvatnih reči kojima bih opisao kako sam se osećao preksinoć. Uglavnom, mašina melje kao luda i ma koliko poslednja izdanja imala svojih props and cons, ja neću upadati u zamku da ih osuđujem pre nego što istražim svaki ton koji imaju da ponude. Vredi.
  4. 8 points
    tesko mi je da citam demon seedove postove na isti nacin kao sto mi je bilo tesko da citam onaj intervju
  5. 8 points
  6. 7 points
  7. 7 points
    И раније сам готивио поштара, али од данас је дефинитивно постао мој најбољи пријатељ
  8. 6 points
  9. 6 points
  10. 6 points
    Ne bi cuo ni na Megadeth koncertu... ali od FFDP fanova.
  11. 6 points
  12. 6 points
  13. 5 points
  14. 5 points
    Ma da, antologija samo takva. Move over 21st Century Schizoid Man. Niko ovdje ne ocekuje stari Opeth, doc. Da sad odsviraju opet MAYH, prvi bih rekao da se ponavljaju. Samo ne vidim smisao u sviranju necega sto je odsvirano 10000 puta prije 50 godina, pogotovo ako si imao nesto originalno.
  15. 5 points
    Просечан другосрбијанац не би могао то да разуме.
  16. 5 points
    Da ih neko pita kako su snimili Cause of Death, ne bi se živi dosetili.
  17. 5 points
    a kukaš zbog 300 dinara za Mglu kao da ti vade pola vilice bez anestezije
  18. 5 points
    addendum: dodje i postar u medjuvremenu +DEICIDE - Insineratehymn, In torment in Hell, mrzi me da skidam s police.
  19. 5 points
    Svuda pođi, na Brutal dođi – Godina plamtećeg muflona Dan I Voivod – Dosta odmah jak start. U principu sam ih već i gledao na ovoj turneji, a i na sličnom okruženju na BA, tako da realno ništa novo, ali ono, fuck it, VOIVOD! Forgotten Silence – Nikad realno nisam nešto slušao ove Čehe, ali su mi povremeni susreti sa njima uvek bili interesantni, tako da je morala da se ispoštuje unikatna prilika da se overe, a još je i najavljen kao specijalan Thots set. Išle 4 pesme sa istog, lečka skraćene rekao bih, vrlo ubavo izvedene uz fini prijem u šatoru. Proga nema nešto mnogo na brutalu, tako da mi ovo u celokupnom pregledu festa baš lepo leglo. Incancation – Nastavak šatorovanja, ovog puta malo lepog zagušljivog death metala. Uredan nastup uz vrlo dobar zvuk, što će se ispostaviti da je generalno stanje na većini nastupa na ovogodišnjem festu. Eyehategod – Nastavak žanrovske lutrije sa ajhejtgadom, muzički su mi vazda bili uredni, samo što vokal nisam mogao da svarim. A isto tako je i uživo. Therion – „Brt, Therion bio u Bgu 16 puta šta to gledaš lol“ čujem već kako neko sere, ali bre, Therion svira Theli, naravno da ću to da ispoštujem. I nisam zažalio, super nastup, raspoloženi svi, nova pevačica opet neka. Vikstorm još uvek metal bogotac, on je dovoljan razlog isto da se ovi uvek ispoštuju a kamoli ceo klasik album. Coven – Realno bilo vredno otići samo zbog onog ceremonijalnog introa, a i taj intro je realno Batushka bez budžeta. Taj prvi album mi je oduvek bio average at best i uživo to ništa bolje ne zvuči realno. Obscure indeed, ali i sa razlogom. Cult of Luna – Sa jedne dosade na drugu. U retrospektivi, tih pola Covena i cca 3/4 CoL što sam gledao mi je verovatno i najdosadnijih sat vremena festivala sva četiri dana. Beskonačne pesme sa beskonačno ljudi na bini, i sa najdosadnijim vokalima još od doba kada su ljudi u Vinči živeli u kućama. Plus onaj urnebes drugi bubnjar što uzima daire svakih dva minuta jer ne zna šta će sa životom. Hypocrisy – Srećom po moje dopamin levele, stiže jedan od najboljih nastupa festivala, ako ne i #1. Fenomenalan zvuk, dovoljno glasan i moćan, hitična lista, super atmosfera, ne znam, ništa ne bih menjao. Dobro, Peri jeste malo otišao scream, ide u Patak Daču na momente. Ali ono, vrat mi najebao prvi dan samo od ovoga. Lista je u principu Hell Over Sofia pljunut isti redosled, samo lećka skraćeno. 6 godina od prethodnog nastupa i stvarno jedva čekam opet. Retka situacija da hajpujem neki nastup, pogotovo pred fest, i da mi toliko ispuni očekivanja. The Ocean – Za kraj opet neki post rock, s tim što mi ovo leglo nebrojano puta bolje nego CoL, i to uprkos tome što sam realno pol nastupa imao još uvek Hypocrisy u glavi. Sve u svemu, čudan, mešovit dan, sa jasnim šampionom. Dan II Alien Weaponry – Festivaljenje kreće dosta rano drugog dana uz ovaj mladi namuđeni, ali pošteno dosadni thrash sastav. Diablo Swing Orchestra – Solidno sam se radovao ovome i ispunilo mi je očekivanja i još više. Opet gomila ljudi na bini, samo što ovde svaki ima neku poentu, i svako raspoloženiji od svakog, fes dobar vajb, fes zabavno, šteta što nije i duplo više trajalo. Sacred Reich – Na talasima dobrog vajba DSOa nastavlja se SReich, ovog puta po mnogo lepšim vremenskim uslovima nego prošli put, ali sa nešto slabijom listom. Samo jedna sa Ignorance ovog puta i čak tri nove, ali su iskreno te nove baš obećavajuće, malo više se radujem albumu nego pre nastupa. Phil raspoložen za priču samo tako i iskreno lepo je slušati ga, daleko iskrenije zvuči nego dosta drugih frontmena koji su se mogli čuti na festu sa svojim poštapalicama. Dave McClain na bubnjevima i ubio, možda samo zbog njega bolji nastup nego prošli. Decapitated – Meeh. Walls of Jericho – Nije bilo ništa drugo pametno u tom periodu da se radi, pa rekao aj da me još malo spiči sunce na main binama. U principu, neloše. Metal Church – Nažalost, među najslabijim nastupima festa, neispirisana lista, bend okayish sa dosta ispodprosečnim zvukom, otprilike Howe izvlačio harizmom i vokalom koliko mogao, ali nije ni on svemoguć. Omnium Gatherum – Stigao da čujem nekoliko pesama, u principu ok je to sve, samo me buni kako ih In Flames nije tužio još uvek za onu Skyline stvar. Sodom – U decembru kad su bili sa Exodosom mi bilo mnogo bolje, ali i sad je bilo sasvim zadovoljavajuće. Već je sve očiglednije da je Tom restartom postave odradio dobru stvar. Sad mi se čak i sluša neki full album sa ovom postavom, da viidm šta bi napravili. Čudna lista inače, dve pesme sa Tapping i plus One Step Over the Line je baš previše 90s materijala. Ali zato fala klincu malo da odmore od Remember the Fallen malo. Azusa - Meeeeeh. Testament – Ostali mi dužni od onog očajnog Legacy iskustva, i iskreno ovaj kad je nastup krenuo napola sam bio spreman da se smorim do kraja. Dve nove, pa još i ona jebena More than meets the eye, baš smor početak. Ali onda ide DNR, i zvuk se malo pojačava i popravlja i sa Gathering blokom stvari mnogo mnogo bolje kreću. Posle Low, pa blok 4 New Order stvari plus Over the Wall, fenomenalna atmosfera u publici, baš se vidi razlika u reakciji stari-novi materijal. Naravno da su tih nekih savršenih 30ak minuta srednjih morali da useru tako da će zatvoriti sa „Formation of Damnation“. Koga uopšte boli kurac za Testament materijal iz ovog veka. Meshuggah – Lebe mekani krsna slavo i svi sveci, nikad se neću dovoljno načuditi koliko je ovo dobar bend uživo i kakvo je religijsko iskustvo ovo doživeti live. Sl kao što sam rekao za Hypo, nisam gledao 6 godina i baš bih voleo opet što pre. Možda čak i neki klub sledeći put, što da ne, da vidim kakvo je Meshuggah iskustvo u intimnijoj atmosferi. Headbang oko mene na ovom nastupu bio ubedljivo nabrutalniji za sva 4 dana. Anthrax – Realno bi mi bolje lego po rasporedu stvari da su ovi bili pre Testamenta, pa da se odradi neka gradacija live nastupa, ali jebiga, big4pičkematerine, valjda mora to da ide na kraj... Elem, bilo ok, ali mi nekako nakon Testamenta i Mešuge bilo ipak prepitomo iskustvo, ma koliko oni usvirani bili. Opet dve jebene obrade as well. Sve u svemu, solidno jak dan sa par mehy momenata, ali sa mnogo upečatljivijim jakim momentima. Dan III Gorod – Lagan početak dana uz neke death metal tehnikalije, haha. Elem, čuo dovoljno tappinga za mesec dana. Vuur – Mislim da mi ovo ni blizu nije leglo kao bratu Slobodanu, ali sasvim prijatno lepo nastupče. Slaegt – Dečica na raspustu pa svratili malo do Češke. Onaj drugi gitarista bratić osvaja pehar za najgej i najretardiranije pokrete na festivali. U nekom trenutke samo što se nije nabio facom u međunožje prvom. No, mimo tog utiska, dobar nastup, pratiće se ova čeljad i dalje. Destruction – Jedini razlog što sam ovo uopšte ispoštovao je da čujem kakvi su sa dve gitare, a i novi bubnjar. I ono, slično kao i Sodom, def dobra odluka. Nove pesme zvuče megadosadno doduše, što je i bilo očekivano. Immolation – Da je bila primamljivija lista, ovo bi mi bio jedan od najboljih nastupa festa, ovako je bilo samo vrlo dobro. Em previše novih, em neke standard iste starije pesme. No, kao što rekoh, super nastup, raspoložena ekipica kao i uvek. Anathema – Za upotpunjivanje još jedne dnevne žanrovske vrteške, neko se setio da istroluje Anathemu tako što će ih dovesti da sviraju na Brutal Assaultu. Vredelo je gledati ako ništa drugi zbog kukanja Kavane na tonsku probu Sick of it All (ili tako nečeg) na bini pored. Bez zebancije, fin nastup, samo sve vreme neki awkward osećaj zbog komboa muzike i okruženja. Šta je sledeće, Steven Wilson? Au-dessus – Okayish, ako ništa drugo malo i taj Octagon da se poseti, ni ove godine nisam previše obitavao tamo. Zuriaake – Mnogo zanimljivije nego Audesesovci, ovo mi i kući sa slušanjem privuklo pažnju i uživo takođe fes zvuči. Imaju i dobar twist na kapuljača scenu sa onim kineskim šeširima, pa eto i to malo bilo neočekivano osveženje, hah. Nisam uspeo do kraja da odgledam da bih zauzezo lijepo mesto za Emperor, s tim što sam pre istog morao da istrpim... Heilung – Ko finansira ova sranja? Emperor – Meni ovo lično solidno bolje leglo nego nastup iz 2017. Mnogo manje je hajpovano, bar oko mene, bolji mi bio zvuk ili sam se bar bolje namestio za dobar zvuk, ali kako god, mnogo sam ispunjeniji otišao sa ovog nastupa nego tad. Nema šta mnogo da se opisuje ovde iskreno, samo perfektan black metal nastup, hah. Ovakve doktori prepisuju jednom godišnje za dug i zdrav život. No, jedna fusnota samo, jel još nekoma malo antiklimaktičan ova turneja za razliku od prošle? Tad je i bio ceo hajp a-dža-bu-entems, a sad samo „e opet turneja“, bez neke Anthems najave i sl. Kapiram da su hteli i na drugim mestima da sviraju to, ali ova mesta gde su već bili su mogli malo veće mešanje da prave sem par rotacija. Taake – Realno black metal overkill nakon Emperora, ali ovo je toliko jebeno bilo dobro, meću naj nastupima u šatoru. Hoest brat ćelav kao Cult of Luna pesme ovog puta i sa vrlo upitnim corpse paint + wifebeaterka imidžom dominirao na sceni. Volim te „ludi kondukter“ frontmene za koje vidiš da su pisali i živeli sami te pesme i onda zvaju svake sekunde svaki ton oko njih kako i gde ide. Baš, baš dobro. Primordial – Za nastavak fenomenalne večeri pobrinuli se Alan i ekipa. Prva pesma sa ozvučenjem upitnog kvaliteta, ali se to vrlo brzo pegla i još jedan super Primordial nastup. Lepa atmosfera, Alan kao i uvek zagrejan za priču, sve u svemu ne upečatljivo kao zimus na solo nastupu, ali svakako u top10 festa za mene. HellHammer – Iskreno sam na ovo išao čisto jer mi je bila prva prilika da vidim Tom G.-a uživo, a ko zna kad će opet nova. HellHammer je meni sam po sebi baš, baš dosadan i svakako nisam mislio zbog materijala da se previše zadržavam. No, ispoštovao ceo nastup, nije bilo strašno, hah. Najviše vredelo zbog dva Tomina momenta, prvi posle najave jedne pesme, citiram – „And by the way - UGH“ i onda pred kraj nastupa verovatno najdepresivnija rečenica festivala „UGH – is that all you’re gonna remember me by?“ Nije čitav def. Godflesh – Eh, nekako mi je na kraju sveg dana ovo bio def višak, ali ionako je bio kombi tek oko 3h, pa aj da overim. Malo me radilo, ali ne previše, ako ništa drugo malo me podstaklo da overim kod kuće. Sve u svemu, još jedan mešovit, zanimljiv dan sa ubitačno jakim, kvalitetnim večernjim satima. Dan IV Exumer – Nakon još jedne 4osatne odspavanje noći, rana popodnevnica thrasherica. Bar svirali „Fallen Saint“ i „Possessed By Fire“ tako da ne mogu i previše da se bunim. Sve to zvuči jako upeglano, pa ako neko voli ove nove albume mislim da ovo definitivno treba da pojuri da gleda uživo. Necros Christos – Koji divljak je ovo stavio u 3 popodne treba ga tući krvavim kozjim kurcem. Super su bili, mračni i teški koliko god je to moguće za doba dana, doduše i kišovito vreme u tome pomoglo, plus malo ubačenih „novih“ stvari u odnosu na februar. Violator – Pola gledao pola koristio retke momente ovogodišnjeg festivala da nešto jebeno i jedem sem muzike. Jedino čega se realno sećam su frontmeni donebazahvaljujući govori i LGBT zastava sa obrnutim krstom na sceni. Demolition Hammer- Samo melji Demolitione, nikad nemoj stati. Ovaj bend je vlažni san svakog poštenog headbangera. Štagod da sam pisao pre dve godine za nastup mogu sad i ovde da kopipejstujem, kao što su i oni listu, hah. Ali stvarno, školski ubitačno dobro. Vltimas – Kasni dodatak ovogodišnjeg BA koji me je baš prijatno iznenadio. Super mi je album i super su nastup imali. Solidno usvirana ekipa gde je realno jedina upitna stvar Vincentom izbor odeće i pokreta. Sjebala me samo kiša koja je tada već nekih 3-4 sata padala bez prestanka, pa sam se sakrio zadnjih par pesama u obližnji šator što je samo malo pomoglo da se povratim. Saor- Mogao sam i ceo gledati na kraju jer se Anaal izrotirao za kasnije uveče, ali sam ipak samo pola overio jer se morali diskovi kupovati. Sve u svemu, fino zvučalo, će se overi doma nekad. Odavde pa na dalje ide blok grejanja u šator stejdžu dok se vani stabilizuje govedo I dok mi se gaće osuše. Ved Buens Ende – Šta bolje za sušenje gaća nego jedan od najboljih koncerata festivala. Nisam pustio VBE iskreno do pre mesečak dana I koliko god da mi je upečatljivo bilo nekoliko slušanja albuma, uživo je to sve na kvadrat. Baš jako disonantno doomy iskustvo, jedan od nastupa koji sam za sebe isplaćuje celu festivalsku posetu. Jedini WTF momenat su bili neki harsh playback vokali, iako ih je brat na bini (mrzi me tražim ime) izvodio bez problema i ostatak nastupa i ubrzo nakon tog momenta. Tankard – Iskreno, iako mi je glava bila puna od VBE nastupa prethodno, ovo mi nekako baš fino leglo da se “opustim” sa malo živahnijim I prostijim aranžmanima. U principu mi je i ovo bio jedan od iščekivanijih nastupa festa jer mi je Tankard ubedljivo najveće thrash ime koje sam uspeo da ne vidim live. I posle svega, savkako, prezadovoljan. Sjajan zvuk, solidna lista i preraspoloženi Gerre. Volim frontmena sa dobrim humorom više nego leba da jedem, a tih dana ionako nisam nešto mnogo leba jeo. Sranje jedino što nisam mogao da gledam Antaeus. Caspain – Još jedan postcock koji mi je legao bolje nego CoL, malo opuštanja pred finalni noćni kombo na mainu. Mgla – Još jedna live black metal sjajnoća i još jedan jak top5 nastupa festivala kandidat. Jedino što mi je ovo bilo lošije nego 2017. jer je bas bio prenaprđen u miksu i solidno mi je odvlačio pažnju ceo nastup. Sem toga, vrh, i dalje definitivna sila u sadašnjem black metal poretku, jedva se čeka novi album. Carcass – Treći i najbolji nastup Carcassa koji sam gledao. Po bukvalno svemu bolji od prošlog sa BA, a realno tada nisam mislim ništa konkretno mogao da nešto zameram, sem lošijeg zvuka. Retki trenuci kada je Jeff pričao su bili solidno zabavni, ali češće se dešavalo da samo ređaju pesma za pesmom za pesmom, baš jaki blokovi bez stajanja. Na kraju svega sam se i pitao što sam tako ležerno prišao nastupu kada je toliko jebeno dobro bilo. Anaal Nathrakh – Naša tela nakon 4dana i 40ak sati stajanja i 40ak bendova i svega realno nisu bila spreman za ovu oluju. No, ova oluja se nekako preživela, nisam ne znam kako sam uspeo da izheadbangujem koliko sam uspeo. Moje telo je negde otišlo tada i evo još čekam da se vrati kako valja. Dave još jedan rasploženi Englez za priču, dobar mini-Brexit rant. Interesantno da Mick nije bio tu jer sjebao članak, pa svirao neki brat kome su javili dan ranije o_0 Shape of Despair – Realno, nemam osećaj da sam gledao bend, već kao neki outro ceremony festivala. Sve u svemu, bruka dobar dan, ovaj high note sa kraja mi je nekako fenomenalno zaokružio sva četiri dana. I još jedan sveusvemmum, fenomenalan, najnaporniji ali i možda najbolji Brutal za mene do sada. Možda bih mogao da probam sl put malo proredim nastupe čisto da se ima malo više breathing space-a za utiske nakon nastupa, ali su često kvalitetni nastupi toliko sami po sebi gusto zbijeni da će ovo dogodine verovatno ostati samo u domenu teorije. Heaven. Hell. God. Satan. Doviđenja.
  20. 5 points
    Naravno, nismo mi tamo neki internet Dobrokes metalci.
  21. 5 points
    Mene ne preterano, ali malo si ugušio forum.
  22. 5 points
    ovaj kult zaslužuje poseban post, bez drugih diskova
  23. 5 points
  24. 5 points
    neko čini dobra dela, a neko se druži sa lojavim balijama i širi njihove izmišljotine jasno je ko je najveći
  25. 5 points
  26. 5 points
    Мојој срећи нема крајаааааааа.....
  27. 5 points
  28. 5 points
    minut ćutanja za još jednog bivšeg metalca
  29. 4 points
  30. 4 points
    Zvuči kao neki AI bot. Oprez je preko potreban. Veštačka inteligencija je toliko napredovala, već sada je nivou nekog matorog yu-rockera kome je vinjak popio pola mozga. Bora Čorba kad gleda porniće krene da se dopisuje sa botom koji je single i samo 2km odatle. Ako neko vidi tog "Mikija" a on ima taj neki blaženi Šećerbegovski pogled, i ne ume da odabere sve semafore na ponuđenim slikama, ne razmišljajte mnogo , nego cigla u glavu, pa u kombi, na ispitivanja.
  31. 4 points
    A je l' ti palo na pamet da na taj način organizator hoće da privoli ljude da kupe karte odmah umesto za mesec i po dana i na taj način pokrije što pre barem deo inicijalnih troškova organizacije koncerta?
  32. 4 points
    Da li je 38 sati bez sna vredno da se ode do Mađarske i pogledaju bendovi za koje sigurno znamo da nikada neće doći u Srbiju? I onda sledećeg jutra ode na posao i odradi cela smena? Jebeno da. Pošto smo uspeli da se lepo napakujemo i kolima dovezemo do Budimpešte radnije pre koncerta, uspeli smo da prepešačimo grad i vidimo nekolicinu znamenitosti koje pre nisam video kada sam išao za Budimpeštu na pređašnje izlete, npr. Trg Heroja i kip slobode koja se nalazi na najstrmijem brdu koje možeš da osvojiš ako si jebena divokoza. Uvek se prijatno iznenadim kada u Mađarskoj otkrijem novi koncertni prostor, a u ovom slučaju je to bio Akvarium. Osim što se nalazi u samom centru grada, interesantan je dizajn samog prostora. Na vrhu se nalazi trg koji sadrži mini bazen na kojem uglavnom ljudi kuliraju, ali kada se uđe u kafe prostor koji se nalazi na stepenicama koje vode u podzemlje Akvariuma, vidi se isti taj bazen i sijaset nogu, da sam Quentin Tarantino ubrzo bi me u pozadini hipotalamusa spucao foot fetish overdouz. Kada se uđe u prostorije očekuje vas jedan prelepo opremljen foaje sa sve šankom i garderobom, ali najbolje ostaje za kraja, kada se uđe u samo salu ima se i šta videti. Obilat prostor koji može da primi preko 1500 ljudi, prostrana bina i savršena ventilacija, jer u ovom slučaju i ovakvom događaju bila je potrebna. Poredio bih veličinu prostora sa Salom Amerikane ali bi to u neku bila jeres jer ta sala retko kada potrefi dobar zvuk na koncertima, no pravim previše digresije, da se bacimo na samo meso: Prvi bend je bio Kowloon Walled City - iako su odabrali interesantno ime, guglajte slobodno ovaj naziv i naići će te na dobre informacije o jednoj od najgorih opština u Hong Kongu, to će vam barem biti interesantnije iskustvo nego slušanje dotičnih. Očekivao sam da će tematski bend isto tako biti opak, ali avaj ono što sam čuo od dve do tri pesme kada smo stigli na koncert jer zvučalo kao svaki regularni derivat post-hardcore bendova sa sredine 2000. Pride uz to i ne mogu da se pohvale nekim umećem sviranja i sve je delovalo nekako isforsirano pogotovo na kraju kada su kazali odakle su iz Amerike i pokušali da animiraju publiku sa najavom ostalih imena. Negative Approach - Žanrovski nikada ne bih ubacio njih u ovakav paket bendova, ali moram da priznam da je prijatno bilo videti dekice kako praše old school hardcore iz 80tih. Veliko poštovanje za pevača koji deluje kao da je na otpusnoj listi iz ludnice dok nosi Robert Crumbovu majicu (baš veliki rispekt!) i dernja se iz petnih žila. Basista takođe liči na kakvog hipi gurua dok ležerno kida one bas žice dok mu se ceo instrument prostire tek oko kolena sa spuštenim povezom preko ramena, istovremeno smešno i za poštovanje. Gitarista je sve vreme bio okrenut leđima publici i u par navrata je pravio buku u pauzama između pesama, isto se nije štedeo nijedne sekunde i na kraju je ispao ortak i bacao petake u prvim redovima. Da me pitate da li znam ijednu pesmu Negative Approach možda bih samo jednu prepoznao jer bend nisam vrteo od 2000, ali ono što svakako mogu da priznam da je svirka bila zategnuta, bez skoro ikakve komunikacije i zasigurno su odsvirali preko 20 i nešto pesama u jedva četrdeset minuta svirke. Savršenstvo. Kao što je spomenuo Chess, Neurosis i Yob su bili u bekstejdžu i gledali ih tokom celog koncerta, svaka čast headlinerima što ne zaboravljaju svoje korene i što daju i matoranima šansu. I svakako je ovo bio dobar prelaz jer usledio je YOB. Nadalje: YOBARA Ovo je bend zbog kojeg sam najviše potegao na ovaj koncert. Iako ih svi stavljamo u tu doom metal ladicu, YOBARA je više nego samo još jedan doom metal bend, a to su pokazali ove večeri kada su izdominirali sa četiri pesme, a svaka je odsviranja kao da im život od toga zavisi i kao da benda više neće biti. YOBARU čine Mike Scheidt koji je gitarista i pevač, Aaron Riesseberg na basu i bubnjar Travis Foster. Nekada kada se pričalo u rokenrolu generalno u recenzijama albuma i koncerata novinari su uvek tvrdili da su power trio bendovi među najboljima, imaju tri osnovna instrumenta i sa takvom postavom nema previše mesta da prođe nešto naopako u vezi YOBARE to zlatno pravilo takođe važi. Koncert su otvorili sa nabadačkom Ball of Molten Lead što nisam očekivao jer je verovatno dugo nisu svirali otkako se novi album pojavio, i tu se na prvu loptu čuje da nisu klasični doomeri, Mike fura tu gitaru u tim laganim rifovima i lagano gradi tenziju, dok ga Travis prati tim minimalističkim udarcima i kada se zanesu u izgradnju rifova dok Mike naklapa svoj tekst i onda dolazi do masovne eksplozije zvuka koji vam raznosi kožu sa lica. Upliv gruva sa gitare i basa koji je nemilosrdan i pojačan do 11 kao u Spinal Tap filmu dok ih bubnjaroš prati. Žao mi je samo što sam poklekao na prvoj pesmi i nisam odmah krenuo da headbangujem jer sam ipak hteo da napravim jedan snimak YOBARE kako dominira i biće ga na youtube kasnije. 12 minuta ove pesme deluje kao čitava večnost. Hvala im na tome. Posle gromoglasnog aplauza publike naravno da štednje nema, svaki instrument se pojačava i gradi se eksplozija sa svakim udarom činele i doboša dok Mike I Aaron petljaju rifove i onda u momentu smiraj, Mike prelazi na mirne rifove da bi se ubrzo ubacili ostali instrumenti i ceo zvuk dobrio prizvuk repetativne mantre koja ubrzo postaje buktinja gromoglasnih rifova i na videlo proizilazi The Lie That Is Sin. Mike je ujedno i specifičan pevač pošto osim klasičnog dranja koje ponekada ode i u death metal vode poseduje taj old scholl rock vokal, pomalo jaračkog prizvuka kakve su nekada furali 70 godina prošlog veka. Cela pesma poseduje i taj progresivni zvuk jer tokom 11 minuta koliko traje smenjuje se sve što možeš poželeti u teškoj metal muzici. Hard & Heavy, doom, black, death i prog rock. Glava mi je otpala od hedbengovanja i mislim da sam se u momentu prekinuo iz svesti i otišao na neko drugo mesto kada je došlo do završetka. Ali ne lezi vraže ekipa se prebacuje samo na Marka koji svira akustičnu verziju Marrow, bubnjaroš ponovo pokazuje koliko možeš biti odličan bubnjar i da praktikuješ mirnoću i samokontrolu i da ne tučeš kao sivonja i da to bude u sklopu građenja melanholične atmosfere ove pesme koja je takođe implodirala. Ovacije publike su bile još jače i tu se njih dvojica dogovorili oko poslednje pesme koja je bila i najteža za kraj, jer kako bi drugačije mogao da se završi YOBARIN koncert? Burning The Altar - živote mili, gledao sam razne noise bendove, doomčine, black metalštine, ali ovo je prelilo svaku kašu. Ovo je jedna od najtežih pesama koja se može iskusiti uživo, ako album nije nagoveštavao takav zvuk ovo je nemilosrdno poput pneumatske bušilice dok se crni zvuci uvlače u sve pore naših bića. Iznemoglost je uzela maha, znoje je bio svuda, YOBARA se pojavio i pojeo sve bendove te večeri i pokazao da ako se dovoljno zagrebe ispod površine metal može biti nešto više od žanrovskih smernica. Kupili su me za čitav život sledeći put kada budu svraćali u naše krajeve gledaće se ponovo! A za kraj i nešto o headliner Neurosis. Meni su tokom svih ovih godina ljudi pumpali ovaj bend, barem ovi što su ih gledali makar tri do četiri puta u životu. I najiskrenije sam želeo da mi se dokažu i da ovaj koncert dobije svoju višnjicu na vrhu sa šlagom i da mogu da kažem da su bezgrešni bogovi. Međutim to se nije desilo, iako mi se svidela setlista (nisam imao problema sa tri nove pesme, ni meni se nešto ne sviđa poslednji album jer se previše ponavljuaju sa stilom koji su furali na novijim izdanjima u poslednjoj deceniji) doživeo sam da je Neurosis imao najgori zvuk od svih bendova koji su te večeri svirali. To se prožimalo tokom čitavog koncerta, mikrofonija iz monitora i distorzija je pojela sve instrumente i vokale i u mnogim navratima gde sam trebao da uživam u njihovim zvučnim pejzažima i naraciji osećao sam se smoreno i razočarano što nisu dostili taj prajm tajm koji mi je spominjan kod njih jer su navodno profesionalci. I bilo je mučno gledati kako su se tokom čitavog koncerta domuđavali sa toncem da se namesti zvuk, bilo je tu sijaset menjanja kablova i sličnih periferija sa svačijom opremom. Ako ikada budem u prilici dobro ću razmisliti da li vredi da se potegne na njih još jednom. Na stranu tog lošeg iskustva izjeo bih najgore govno na svetu kada ne bih priznao da sam osetio žmarce niz kičmu kada sam čuo uvodne taktove A Sun That Never Sets, ili To The Wind koji ima te tugaljive rifove koji se slivaju poput meda i što sam čuo End of the Harvest koja je prikladno stavljena pred sam kraj i gde sam više bio na kraju snage da ostanem do kraja i izdržim sve što su mogli da puste. Uzmite u obzir da nisam nosio čepiće i da mi je užitak bio umanjen. P.S. Jel može neko da mi potvrdi šta radi klavijaturista u Neurosisu? Brat je nabildovan i samo kline jednu dirku pred početak kraj svake pesme i sve vreme radi neke čučnjeve i diže iz sve snage one kljave i sintove ko da mu je teretana na izvolte. Sveukupan utisak: YOB je čojstvo. YOB je srce. YOB je ljubav. Negative Approach bez starca nema udarca. Neurosis sa zadrškom. Šabane sa početka neću više da pominjem. Mađari nisu ljudi.
  33. 4 points
  34. 4 points
  35. 4 points
  36. 4 points
    zamisli svet gde mozes da citas knjige bez da ti francuski blek metalac preporuci inace je poznato da su svi veliki umetnici kroz istoriju pisali disertacije da bi objasnili ljudima zasto je njihova umetnost bitna, duboka i vredna, jer kako bi drugacije bilo jasno? bolje upisite neke kurseve socijalne inteligencije umesto da citate mrtve francuze po ceo dan bukvalno ste gori od Tool fanova jebo vas sve fibonacci u dupe
  37. 4 points
    Ionako sam izrazito nadrkan došao na nastup. Pokradena titula i još svašta nešto. Ozvučenje sramotno. Peterson debelo zatajio. Bio sam skroz pozadi. Između one dvojice nabildovanih momaka. Sa kapuljačom i tamnim naočarima. Potajno se nadao da će na kraju odsvirati ''The Ballad''. E, kurac od ovce. Raspršile su se sve nade. Posle sam po Lekinoj bari tragao za naprdnjacima. Bilo kakvim. Kako bih utolio glad i žeđ. Darkan je sprečavao, njemu da se zahvale. Neuporedivo bolje je bilo pre 11 godina kad je Frubi organizovao.
  38. 4 points
    Ja te nikada ne bih banjavao, ostavio bih te da te Trlaja demolira svakodnevno.
  39. 4 points
  40. 4 points
  41. 4 points
  42. 4 points
    Je li realno da niko na forumu nije prokomentarisao da Nadimač nastupa na obscene extremu ove godine
  43. 4 points
    Bejah na koncertu u Brnu, naravno kraljevi nikad ne iznevere, mada mi je frankfurtski koncert mozda za nijansu bio bolji. Na pocetku je gitara imala neki problem, ali nije se mnogo osetilo jer je Joeyev bass zvucao predrkano dobro, podovi su drhtali kako je svirao. Nije bash 100% uigrana postava, jer je navodno prvi put svirao neki novi bubnjar. Set lista solidna, ali morao je da bude Battle Hymns , Heart of Steel, Metal Warriors, Kill with power, sto je bilo u Frankfurtu. Umesto toga bio je Gods made heavy metal (malo cudna verzija, gde je strofa bila samo pevanke, a przenje islo samo na refrenu, bezveze...), power of the sword (dobro zvucalo), house of death, i jos dve za koje ne znam koje su, neke sa zadnjih albuma, to nisam ispratio. Atmosfera zaista medena, zvuk dosta jak, scenski nastup zadovoljavajuci, mada gitarista mi je nekako ukocen, najbolje je publika reagovala na Warriors of the world i Kings of metal. Manowar je najveci Manowar je velik, ja ne jedem leba jedem samo celik!! Hail and Kill!!!
  44. 4 points
    SISAJ DEJVE PIČKO ZVEZDAŠKA
  45. 4 points
  46. 4 points
    danas 25 godina od ITNE
  47. 4 points
    svaki peti strani bend koji svira kod nas u nazivu ima weed, bong ili dope.
  48. 4 points
  49. 3 points
    Demone I was made...live varijanta je bolja od mnogih govana što ti slušaš
  50. 3 points
×
×
  • Create New...