Jump to content

Leaderboard


Popular Content

Showing content with the highest reputation since 12/06/18 in all areas

  1. 11 points
  2. 11 points
  3. 9 points
    Za ovogodišnji festival su malo promenili konfiguraciju na Trgu, bina je pomerena i ove godine nije bilo štandova za hranu što je zaista sranje. Takođe, kako se poslednji nastup završi (oko 12h) tako više ne mogu da se iskoriste tokeni. To je isto sranje. Ali to je sve manje bitno, bitnije je: PRVI DAN Malo smo zakasnili na nastup mladog nemačkog benda FJORT ali smo uhvatili barem 3 pesme, dovoljno za neki površni utisak. Oni sviraju neku modernu, metaliziranu i zamračenu verziju hardcorea, mene dosta podsećaju na Code Orange, što nije baš neka referenca al ajde. Bili su ok, ništa za pamćenje ali pristojno. WARDRUNA je nastupila u šestočlanom sastavu, zvuk je bio čist a publika je bila dovoljno tiha da napravi surogat kamerne atmosfere u kojoj ovaj bend najbolje dolazi do izražaja. Meni su na momente bili jako dobri i mogao sam da vizuelizujem u glavi vikinge i stara nordijska vremena, ali su na momente bili i dosta dosadni, suštinski - nordijski etno koji bi retko kome bio zanimljiv da nije, khm, nordijski. Podseća pomalo na krajiško zapevanje, iako i Einar Selvik i njegovi kompanjoni (naročito najstariji među njima) imaju moćne glasove. Antički instrumenti koje sviraju više deluju vizuelno atraktivno nego što imaju raskošan ili polivalentan zvuk. Sve u svemu dobar nastup, na BA prošle godine su mi bili ubeljiviji čemu je doprinela i noć (nekako mi nisu za dnevnu svetlost kao na Artmaniji), ali nikada od mene neki megafan. ARCHITECTS su imali scenski nastup i samopouzdanje na bini kao da su najveći bend na planeti. Ja sam svojevremeno pratio njihove rane mathcore radove, dok nisu previše otišli u neke komercijalnije vode, posle sam potpuno izgubio interesovanje za njih. Znam da su jako popularni među mlađarijom. Zvuk im je bio užasno ispeglan i propušten kroz ko zna koje sve filtere/procesore. Ipak, vrlo ubedljiv nastup, groove koji ubija na mestu, animirali su i indiferentnu publiku pa iako bi me smaralo da ovo slušam kod kuće ovih dana, bio sam zadovoljan što sam prisustvovao ovom događaju, maksimalno profesionalno su odradili svoje. Nisam znao da je solo gitaru preuzeo Josh Middleton iz Sylosis, to je svakako fina stvar za njih. Zvezde večeri su naravno bili DREAM THEATER. Ovo je moj prvi live susret sa njima i definitivno sam ostao zapanjen instrumentalnom dominacijom koju su isporučili, iako sam naravno to očekivao al nikako nisam mogao biti spreman. Petrucci je prednjačio svakako, ali i ostatak instrumentalista je potvrdio najvišu klasu. Ipak, James LaBrie je razlog zbog kojeg nikad nisam bio DT megafan, ja takve vokale jednostavno ne preferiram, nisam ga voleo ni u klasičnom periodu benda, a još manje danas kad je izgubio dosta moći. On je svoje odradio korektno, mada se ne mogu oteti utisku da se šlepa uz ostale dominatore. Setlista pristojna, imajući u vidu da promovišu aktuelni album koji zapravo nisam ni poslušao do danas, ali sada definitivno hoću. Obrni okreni, DT uživo jeste privilegija i dugo ću pamtiti ovaj nastup. DRUGI DAN Propustili smo prvi bend dana, MOBIUS, vidim da su neki doom-eri iz Slovačke. Oh well. ALCEST su bili super, meni lično bolji čak i nego u Beogradu kad su nastupili pred Anathemu. Fin miks novih i starih stvari, sjajna atmosfera, super prijem kod publike, baš fino za otvaranje dana. Zanimljiv mi je bio basista koji deluje kao da je poreklom iz Indokine ili možda sa Havaja, vidim na arhivama da je svirao live čak i za Peste Noire, tako da nije istina šta dušmani pričaju... 🙂 MADRUGADA mi je sela kao budali šamar sa svojim elegantnim art rock zvukom. No homo ali Sivert Hoyet je baš ozbiljan šmele i strašan frontmen. Njegov divan, prirodan bariton je vodio glavnu reč, dok su ostala gospoda uredno i svedeno pravila instrumentalnu podlogu. Kako drugarica @Face Of Melinda reče, norveška verzija Nick Cave and the Bad Seeds, sa blagim izletima u ćalački rock i po koji proggy začin. Sjajan nastup, preporuka da ih uhvatite negde ako možete, ko voli nešto slično - nema greške. Ipak, jednom kad su se momci iz OPETH popeli na binu, sve ostalo je otišlo u treći plan za mene. Predugo, zaista predugo sam čekao da prvi put vidim ovaj bend koji je vrlo značajan za moj muzički odgoj, ali bolje ikad nego nikad, konačno su se zvezde poklopile. 8 pesama sa 8 različitih albuma (od BWP na ovamo) je festivalska setlista sa kojom nemam nikakav problem (iako nema potrebe reći da sam se potajno nadao nečemu još malko starijem), posebno kad je izvedba ovako impresivna. Sipali su sa svih strana, Mika je bio raspoložen za zajebanciju i blage prozivke DT, publika je uzvratila ljubav u punoj meri i to je to. Sve je za mene trajalo kao sekund, ali sekund u kome postoje samo muzika koju stvara Opeth i ja koji je upijam. Dobro je ponekad se podsetiti koliko su dragoceni trenuci u kojima jedan od vaših top 5 omiljenih bendova objašnjava zašto je to tako i nema adekvatnih reči kojima bih opisao kako sam se osećao preksinoć. Uglavnom, mašina melje kao luda i ma koliko poslednja izdanja imala svojih props and cons, ja neću upadati u zamku da ih osuđujem pre nego što istražim svaki ton koji imaju da ponude. Vredi.
  4. 8 points
    tesko mi je da citam demon seedove postove na isti nacin kao sto mi je bilo tesko da citam onaj intervju
  5. 7 points
  6. 7 points
  7. 7 points
    И раније сам готивио поштара, али од данас је дефинитивно постао мој најбољи пријатељ
  8. 6 points
  9. 6 points
    Ne bi cuo ni na Megadeth koncertu... ali od FFDP fanova.
  10. 6 points
  11. 6 points
  12. 5 points
  13. 5 points
    Ma da, antologija samo takva. Move over 21st Century Schizoid Man. Niko ovdje ne ocekuje stari Opeth, doc. Da sad odsviraju opet MAYH, prvi bih rekao da se ponavljaju. Samo ne vidim smisao u sviranju necega sto je odsvirano 10000 puta prije 50 godina, pogotovo ako si imao nesto originalno.
  14. 5 points
    Просечан другосрбијанац не би могао то да разуме.
  15. 5 points
    Da ih neko pita kako su snimili Cause of Death, ne bi se živi dosetili.
  16. 5 points
    a kukaš zbog 300 dinara za Mglu kao da ti vade pola vilice bez anestezije
  17. 5 points
    addendum: dodje i postar u medjuvremenu +DEICIDE - Insineratehymn, In torment in Hell, mrzi me da skidam s police.
  18. 5 points
  19. 5 points
    Naravno, nismo mi tamo neki internet Dobrokes metalci.
  20. 5 points
    ovaj kult zaslužuje poseban post, bez drugih diskova
  21. 5 points
  22. 5 points
    neko čini dobra dela, a neko se druži sa lojavim balijama i širi njihove izmišljotine jasno je ko je najveći
  23. 5 points
  24. 5 points
    Мојој срећи нема крајаааааааа.....
  25. 5 points
  26. 5 points
    minut ćutanja za još jednog bivšeg metalca
  27. 4 points
    Ispao je smrdina, ko ga jebe, ali nemojmo preterivati. Kakvo kurcevo Bijelo Dugme, Balasevici i ostali crnogorci.
  28. 4 points
  29. 4 points
  30. 4 points
    Zvuči kao neki AI bot. Oprez je preko potreban. Veštačka inteligencija je toliko napredovala, već sada je nivou nekog matorog yu-rockera kome je vinjak popio pola mozga. Bora Čorba kad gleda porniće krene da se dopisuje sa botom koji je single i samo 2km odatle. Ako neko vidi tog "Mikija" a on ima taj neki blaženi Šećerbegovski pogled, i ne ume da odabere sve semafore na ponuđenim slikama, ne razmišljajte mnogo , nego cigla u glavu, pa u kombi, na ispitivanja.
  31. 4 points
    A je l' ti palo na pamet da na taj način organizator hoće da privoli ljude da kupe karte odmah umesto za mesec i po dana i na taj način pokrije što pre barem deo inicijalnih troškova organizacije koncerta?
  32. 4 points
    Da li je 38 sati bez sna vredno da se ode do Mađarske i pogledaju bendovi za koje sigurno znamo da nikada neće doći u Srbiju? I onda sledećeg jutra ode na posao i odradi cela smena? Jebeno da. Pošto smo uspeli da se lepo napakujemo i kolima dovezemo do Budimpešte radnije pre koncerta, uspeli smo da prepešačimo grad i vidimo nekolicinu znamenitosti koje pre nisam video kada sam išao za Budimpeštu na pređašnje izlete, npr. Trg Heroja i kip slobode koja se nalazi na najstrmijem brdu koje možeš da osvojiš ako si jebena divokoza. Uvek se prijatno iznenadim kada u Mađarskoj otkrijem novi koncertni prostor, a u ovom slučaju je to bio Akvarium. Osim što se nalazi u samom centru grada, interesantan je dizajn samog prostora. Na vrhu se nalazi trg koji sadrži mini bazen na kojem uglavnom ljudi kuliraju, ali kada se uđe u kafe prostor koji se nalazi na stepenicama koje vode u podzemlje Akvariuma, vidi se isti taj bazen i sijaset nogu, da sam Quentin Tarantino ubrzo bi me u pozadini hipotalamusa spucao foot fetish overdouz. Kada se uđe u prostorije očekuje vas jedan prelepo opremljen foaje sa sve šankom i garderobom, ali najbolje ostaje za kraja, kada se uđe u samo salu ima se i šta videti. Obilat prostor koji može da primi preko 1500 ljudi, prostrana bina i savršena ventilacija, jer u ovom slučaju i ovakvom događaju bila je potrebna. Poredio bih veličinu prostora sa Salom Amerikane ali bi to u neku bila jeres jer ta sala retko kada potrefi dobar zvuk na koncertima, no pravim previše digresije, da se bacimo na samo meso: Prvi bend je bio Kowloon Walled City - iako su odabrali interesantno ime, guglajte slobodno ovaj naziv i naići će te na dobre informacije o jednoj od najgorih opština u Hong Kongu, to će vam barem biti interesantnije iskustvo nego slušanje dotičnih. Očekivao sam da će tematski bend isto tako biti opak, ali avaj ono što sam čuo od dve do tri pesme kada smo stigli na koncert jer zvučalo kao svaki regularni derivat post-hardcore bendova sa sredine 2000. Pride uz to i ne mogu da se pohvale nekim umećem sviranja i sve je delovalo nekako isforsirano pogotovo na kraju kada su kazali odakle su iz Amerike i pokušali da animiraju publiku sa najavom ostalih imena. Negative Approach - Žanrovski nikada ne bih ubacio njih u ovakav paket bendova, ali moram da priznam da je prijatno bilo videti dekice kako praše old school hardcore iz 80tih. Veliko poštovanje za pevača koji deluje kao da je na otpusnoj listi iz ludnice dok nosi Robert Crumbovu majicu (baš veliki rispekt!) i dernja se iz petnih žila. Basista takođe liči na kakvog hipi gurua dok ležerno kida one bas žice dok mu se ceo instrument prostire tek oko kolena sa spuštenim povezom preko ramena, istovremeno smešno i za poštovanje. Gitarista je sve vreme bio okrenut leđima publici i u par navrata je pravio buku u pauzama između pesama, isto se nije štedeo nijedne sekunde i na kraju je ispao ortak i bacao petake u prvim redovima. Da me pitate da li znam ijednu pesmu Negative Approach možda bih samo jednu prepoznao jer bend nisam vrteo od 2000, ali ono što svakako mogu da priznam da je svirka bila zategnuta, bez skoro ikakve komunikacije i zasigurno su odsvirali preko 20 i nešto pesama u jedva četrdeset minuta svirke. Savršenstvo. Kao što je spomenuo Chess, Neurosis i Yob su bili u bekstejdžu i gledali ih tokom celog koncerta, svaka čast headlinerima što ne zaboravljaju svoje korene i što daju i matoranima šansu. I svakako je ovo bio dobar prelaz jer usledio je YOB. Nadalje: YOBARA Ovo je bend zbog kojeg sam najviše potegao na ovaj koncert. Iako ih svi stavljamo u tu doom metal ladicu, YOBARA je više nego samo još jedan doom metal bend, a to su pokazali ove večeri kada su izdominirali sa četiri pesme, a svaka je odsviranja kao da im život od toga zavisi i kao da benda više neće biti. YOBARU čine Mike Scheidt koji je gitarista i pevač, Aaron Riesseberg na basu i bubnjar Travis Foster. Nekada kada se pričalo u rokenrolu generalno u recenzijama albuma i koncerata novinari su uvek tvrdili da su power trio bendovi među najboljima, imaju tri osnovna instrumenta i sa takvom postavom nema previše mesta da prođe nešto naopako u vezi YOBARE to zlatno pravilo takođe važi. Koncert su otvorili sa nabadačkom Ball of Molten Lead što nisam očekivao jer je verovatno dugo nisu svirali otkako se novi album pojavio, i tu se na prvu loptu čuje da nisu klasični doomeri, Mike fura tu gitaru u tim laganim rifovima i lagano gradi tenziju, dok ga Travis prati tim minimalističkim udarcima i kada se zanesu u izgradnju rifova dok Mike naklapa svoj tekst i onda dolazi do masovne eksplozije zvuka koji vam raznosi kožu sa lica. Upliv gruva sa gitare i basa koji je nemilosrdan i pojačan do 11 kao u Spinal Tap filmu dok ih bubnjaroš prati. Žao mi je samo što sam poklekao na prvoj pesmi i nisam odmah krenuo da headbangujem jer sam ipak hteo da napravim jedan snimak YOBARE kako dominira i biće ga na youtube kasnije. 12 minuta ove pesme deluje kao čitava večnost. Hvala im na tome. Posle gromoglasnog aplauza publike naravno da štednje nema, svaki instrument se pojačava i gradi se eksplozija sa svakim udarom činele i doboša dok Mike I Aaron petljaju rifove i onda u momentu smiraj, Mike prelazi na mirne rifove da bi se ubrzo ubacili ostali instrumenti i ceo zvuk dobrio prizvuk repetativne mantre koja ubrzo postaje buktinja gromoglasnih rifova i na videlo proizilazi The Lie That Is Sin. Mike je ujedno i specifičan pevač pošto osim klasičnog dranja koje ponekada ode i u death metal vode poseduje taj old scholl rock vokal, pomalo jaračkog prizvuka kakve su nekada furali 70 godina prošlog veka. Cela pesma poseduje i taj progresivni zvuk jer tokom 11 minuta koliko traje smenjuje se sve što možeš poželeti u teškoj metal muzici. Hard & Heavy, doom, black, death i prog rock. Glava mi je otpala od hedbengovanja i mislim da sam se u momentu prekinuo iz svesti i otišao na neko drugo mesto kada je došlo do završetka. Ali ne lezi vraže ekipa se prebacuje samo na Marka koji svira akustičnu verziju Marrow, bubnjaroš ponovo pokazuje koliko možeš biti odličan bubnjar i da praktikuješ mirnoću i samokontrolu i da ne tučeš kao sivonja i da to bude u sklopu građenja melanholične atmosfere ove pesme koja je takođe implodirala. Ovacije publike su bile još jače i tu se njih dvojica dogovorili oko poslednje pesme koja je bila i najteža za kraj, jer kako bi drugačije mogao da se završi YOBARIN koncert? Burning The Altar - živote mili, gledao sam razne noise bendove, doomčine, black metalštine, ali ovo je prelilo svaku kašu. Ovo je jedna od najtežih pesama koja se može iskusiti uživo, ako album nije nagoveštavao takav zvuk ovo je nemilosrdno poput pneumatske bušilice dok se crni zvuci uvlače u sve pore naših bića. Iznemoglost je uzela maha, znoje je bio svuda, YOBARA se pojavio i pojeo sve bendove te večeri i pokazao da ako se dovoljno zagrebe ispod površine metal može biti nešto više od žanrovskih smernica. Kupili su me za čitav život sledeći put kada budu svraćali u naše krajeve gledaće se ponovo! A za kraj i nešto o headliner Neurosis. Meni su tokom svih ovih godina ljudi pumpali ovaj bend, barem ovi što su ih gledali makar tri do četiri puta u životu. I najiskrenije sam želeo da mi se dokažu i da ovaj koncert dobije svoju višnjicu na vrhu sa šlagom i da mogu da kažem da su bezgrešni bogovi. Međutim to se nije desilo, iako mi se svidela setlista (nisam imao problema sa tri nove pesme, ni meni se nešto ne sviđa poslednji album jer se previše ponavljuaju sa stilom koji su furali na novijim izdanjima u poslednjoj deceniji) doživeo sam da je Neurosis imao najgori zvuk od svih bendova koji su te večeri svirali. To se prožimalo tokom čitavog koncerta, mikrofonija iz monitora i distorzija je pojela sve instrumente i vokale i u mnogim navratima gde sam trebao da uživam u njihovim zvučnim pejzažima i naraciji osećao sam se smoreno i razočarano što nisu dostili taj prajm tajm koji mi je spominjan kod njih jer su navodno profesionalci. I bilo je mučno gledati kako su se tokom čitavog koncerta domuđavali sa toncem da se namesti zvuk, bilo je tu sijaset menjanja kablova i sličnih periferija sa svačijom opremom. Ako ikada budem u prilici dobro ću razmisliti da li vredi da se potegne na njih još jednom. Na stranu tog lošeg iskustva izjeo bih najgore govno na svetu kada ne bih priznao da sam osetio žmarce niz kičmu kada sam čuo uvodne taktove A Sun That Never Sets, ili To The Wind koji ima te tugaljive rifove koji se slivaju poput meda i što sam čuo End of the Harvest koja je prikladno stavljena pred sam kraj i gde sam više bio na kraju snage da ostanem do kraja i izdržim sve što su mogli da puste. Uzmite u obzir da nisam nosio čepiće i da mi je užitak bio umanjen. P.S. Jel može neko da mi potvrdi šta radi klavijaturista u Neurosisu? Brat je nabildovan i samo kline jednu dirku pred početak kraj svake pesme i sve vreme radi neke čučnjeve i diže iz sve snage one kljave i sintove ko da mu je teretana na izvolte. Sveukupan utisak: YOB je čojstvo. YOB je srce. YOB je ljubav. Negative Approach bez starca nema udarca. Neurosis sa zadrškom. Šabane sa početka neću više da pominjem. Mađari nisu ljudi.
  33. 4 points
  34. 4 points
    zamisli svet gde mozes da citas knjige bez da ti francuski blek metalac preporuci inace je poznato da su svi veliki umetnici kroz istoriju pisali disertacije da bi objasnili ljudima zasto je njihova umetnost bitna, duboka i vredna, jer kako bi drugacije bilo jasno? bolje upisite neke kurseve socijalne inteligencije umesto da citate mrtve francuze po ceo dan bukvalno ste gori od Tool fanova jebo vas sve fibonacci u dupe
  35. 4 points
    Ionako sam izrazito nadrkan došao na nastup. Pokradena titula i još svašta nešto. Ozvučenje sramotno. Peterson debelo zatajio. Bio sam skroz pozadi. Između one dvojice nabildovanih momaka. Sa kapuljačom i tamnim naočarima. Potajno se nadao da će na kraju odsvirati ''The Ballad''. E, kurac od ovce. Raspršile su se sve nade. Posle sam po Lekinoj bari tragao za naprdnjacima. Bilo kakvim. Kako bih utolio glad i žeđ. Darkan je sprečavao, njemu da se zahvale. Neuporedivo bolje je bilo pre 11 godina kad je Frubi organizovao.
  36. 4 points
    Ja te nikada ne bih banjavao, ostavio bih te da te Trlaja demolira svakodnevno.
  37. 4 points
  38. 4 points
  39. 4 points
  40. 4 points
    Je li realno da niko na forumu nije prokomentarisao da Nadimač nastupa na obscene extremu ove godine
  41. 4 points
    Bejah na koncertu u Brnu, naravno kraljevi nikad ne iznevere, mada mi je frankfurtski koncert mozda za nijansu bio bolji. Na pocetku je gitara imala neki problem, ali nije se mnogo osetilo jer je Joeyev bass zvucao predrkano dobro, podovi su drhtali kako je svirao. Nije bash 100% uigrana postava, jer je navodno prvi put svirao neki novi bubnjar. Set lista solidna, ali morao je da bude Battle Hymns , Heart of Steel, Metal Warriors, Kill with power, sto je bilo u Frankfurtu. Umesto toga bio je Gods made heavy metal (malo cudna verzija, gde je strofa bila samo pevanke, a przenje islo samo na refrenu, bezveze...), power of the sword (dobro zvucalo), house of death, i jos dve za koje ne znam koje su, neke sa zadnjih albuma, to nisam ispratio. Atmosfera zaista medena, zvuk dosta jak, scenski nastup zadovoljavajuci, mada gitarista mi je nekako ukocen, najbolje je publika reagovala na Warriors of the world i Kings of metal. Manowar je najveci Manowar je velik, ja ne jedem leba jedem samo celik!! Hail and Kill!!!
  42. 4 points
    SISAJ DEJVE PIČKO ZVEZDAŠKA
  43. 4 points
  44. 4 points
    danas 25 godina od ITNE
  45. 4 points
  46. 3 points
  47. 3 points
  48. 3 points
    sigurno najznačajniji period u istoriji srbije. koncert.
  49. 3 points
  50. 3 points
×
×
  • Create New...