Jump to content

Leaderboard

Popular Content

Showing content with the highest reputation since 01/24/21 in all areas

  1. i biser kolekcije: MF izdanje iz 1988
    17 points
  2. Eto mene u bolnici, obostrana upala. Samo treba još više voleti Partizan.
    12 points
  3. Najzad reizdato, tako da mogu da mi ga poduvaju slepci koji The Sham Mirrors na Discogsu prodaju za 350 eur
    10 points
  4. I da isprdim još svoja 2 centa na čuvenu Metallica vs Maiden temu koja se malo malo provlači dok me već drži utisak: Meni su lično najviše visine Metallica karijere srcu draže i bolje od vrhova Maiden diskografije, takav kombo albuma u periodu 84-91 je nešto specijalno i nadilazi žanrovsko opredeljenje. Fora je u tome što su padovi neuporedivi, Metallica je imala više padova u sam ambis inspiracije i praktično su već 30 godina oportunistički jahači sopstvene prošlosti uz tek po koji sjajan momenat u moru težeg mediokritetstva. Maideni sa druge strane pitanje da li imaju baš loš album u karijeri, konzistentni su, pa i ovaj Senjutsu iako možda nebitan u kontekstu cele diskografije nije sklepan album nego rad za poštovanje, osetiš tu metalnu grandioznost/pretencioznost slušajući ga. Takođe, uvek su bili to što jesu - heavy metal bend oslonjen na melodiju i pompezne narative, nikad nisu imali potrebu da budu bilo šta drugo osim heavy metal benda. Dakle, Metallica je vremenom postala brend koji peca mnogo širi auditorijum i to ove budalaštine sa desetostrukim remasterima i kolaboracijama sa Lady Gagom i Miley Cyrus plastično i pokazuju, oni su danas mnogo više biznismeni nego muzičari. Pa neka je Metallica i jedan od najvećih bendova na svetu - oni su davno prestali da pripadaju samo metalcima, Maideni oduvek pripadaju samo metalcima i zato su najveći metal bend na svetu, a ja čak i nisam neki fan.
    10 points
  5. Sad valjda mogu da se druzim sa Human-om
    10 points
  6. Javlja mi se da nije ni nakon izlaska The Book of souls bilo previše track by track recenzija na forumu, tako da razmišljam da probijem led i vidim hoće li se još neko baciti na detaljnij review. Bilo bi zabavno. Da počnemo ovako. Iron Maiden je izdao još jedan odličan album i dokazao da mi je sa razlogom omiljeni bend. Razlog je sledeći. Nije novi album odličan zato što mi je Iron Maiden omiljeni bend, već mi je Iron Maiden omiljeni bend zato što je novi album odličan. Tako je već godinama. Iron Maiden je iznova i iznova praktično nepogrešiv. Slušati novi Iron Maiden je kao posmatrati bilo kod eksperta na delu, diviti se njegovoj veštini i biti zapanjen time kako gotovo da nijedan trenutak nije protraćen, gotovo da nijedna ideja nije besmislena, gotovo da nijedan potez nije pogrešan. Senjutsu je postigao upravo to. Senjutsu - Prošlo je vreme kada se za otvaranje Maiden albuma čuvala najkraća i najdirektnija pesma. U ovoj Maiden eri, album se otvara najnekonvencionalnijom numerom. Vokalna rešenja su posebno specifična, bilo da se radi od povremenim durskim harmonijama, ili o efektima koji se staraju za to da Diskinsonov vokal više zvuči kao urlik u pozadini radije nego stihovi koji treba da budu u prvom planu. Takođe mi se dopada ritmički obrazac koji je prisutan kroz celu pesmu i ni u kom momentu ne dovodi do razrešenja, što dodatno doprinosi osećaju napetosti. Uprkos ritmičkoj doslednosti, pesma izbegava monotoniju brojnim promenama tonaliteta i time što neke od najubedljivijih rifova čuva za kraj. Stratego - Koliko god da fanovi imaju tendenciju da sa novijih albuma kao adute izdvajaju duže pesme, meni se sažetije pesme često dopadaju koliko i one epskih razmera. Stratego je po mom mišljenju na nivou singlova kao što su Speed of light, Rainmaker i Different world. Disonantne umanjene kvinte, žustra ritam sekcija i izrazito zarazan refren čine ovu pesmu jednom od najpristupačnijih na izdanju, ali pesma istovremeno sadrži i dovoljno oscilacija u tempu i nepredvidivih strukturalnih ideja koje je čine uzbudljivijom i originalnijom nego što singlovi umeju da budu. The Writing on the wall - Koliko god da je kao prvi singl bila osvežavajuća zahvaljujući srednjem tempu, The Writing on the wall u kontekstu albuma ne smatram jednim od svojih favorita. Razume se doduše da i dalje govorimo o dobroj pesmi nesvakidašnjeg southern rock raspoloženja. Ističe mi se i povratak u rif nakon refrena, gde se primećuje da je rif toliko inspirativan da ga svaki član benda interpretira na svoj način. Gitare sviraju u oktavama, bas pokriva sopstvenu liniju, a McBrain akcentuje neočekivane osmine. Pesma će takođe uživo pružiti mogućnost Dickinsonu da komanduje publikom u svom stilu, budući da je ritmika savršena za tapšanje i skandiranje. Lost in a lost world - Harris još jednom pokazuje da je doktorirao umetnost epske Maiden numere. Ova pesma ne samo što je besprekorno struktuirana tako da je svaka sekcija u savršenom odnosu sa deonicama koje joj prethode ili sleduju, već je i svaka pojedinačna deonica interesantna i uverljiva. Lost in a lost world drži pažnju od prvog do poslednjeg minuta i pritom ne ostavlja utisak desetominutne kompozicije, što je rezultat Harrisovog osećaja za koherentnost, čiji je najbolji primer strofa koja prethodi refrenu a tek će se na kraju pesme ponoviti u drugačijoj instrumentalnoj konfiguraciji. Izdvajam i lepršavu instrumentalnu sekciju koje trenutno ne mogu da se zasitim. Ova pesma je spektakularna. Days of future past - Adrianu Smithu od povratka u bend nije strano da upliva u progresivne vode i doprinese komponovanju osmominutnih pesama, ali uvek je imao dobro uho za koncizne numere sa hit potencijalom. Zahvaljujući McBrainovoj interpretaciji ritmike rifa, Days of future past se ispostavlja da je jedan od bržih, temperamentnijih momenata na albumu. Takođe mislim da je ova pesma savršeno pozicionirana na albumu, vezujući se u pogledu tempa za aspekte prethodne numere, ali je dovoljno hitra da smo nakon nje spremni i na sporije deonice. The Time machine - Iako nije jedna od dužih pesama na albumu, ova sedmominutna numera sadrži sve komponente koje bi jedna epska Maiden pesma trebalo da sadrži. Da se našla na jednom od albuma koji su izašli osamdesetih, bila bi posmatrana kao klasičan Maiden ep. Gers od samog uvoda stavlja svoj pečat na pesmu, ali u narednim minutima prezentuje i neobične, ispresecane ritmičke figure, kao i neke od veselijih melodija na albumu. Zahvaljujući iznenadnim skokovima i padovima u tempu, The Time machine je za mene jedan od maštovitijih trenutaka na izdanju. Darkest hour - Smith svojim suptilnim izborom tonova na samom početku uspostavlja dramatičan i tragičan ton pesme, koja će se zahvaljujući svom konačno uobličenom tempu nazivati baladom albuma. Za dobru baladu je, međutim, krucijalna emotivna komponenta, koja se u ovoj pesmi konkretno ogleda u veličanstvenom refrenu koji pesmu dovodi do savršenstva. Dickinsonov visok vapaj i Smithova progresija akorada doprinose tome da Darkest hour ne samo sadrži jedan od najboljih modernih Maiden refrena, već istovremeno bude i najbolja pesma na albumu. Death of the Celts - Zahvaljujući pesmama The Red and the black i The Clansman, stekao sam utisak da Iron Maiden vešto inkorporira elemente keltske tradicionalne muzike u svoj zvuk, ali ipak to relativno retko rade. Death of the Celts je napokon prilika da pomenuti elementi ponovo budu u prvom planu. Vokalne melodije su jednako uspešno obojene keltskim raspoloženjem koliko i gitarske fraze. Sinematski senzibilitet benda je ovde ponovo u punom sjaju, budući da pesma zvuči kao muzika iz filma. Nalik Lost in a lost world, ni Death of the Celts ne deluje kao da je naročito dugačka. Imam osećaj da Maideni nisu ni svesni toga da je desetominutna kompozicija na pomolu dok na njoj rade. The Parchment - Iako se Steve Harris na poslednjih nekoliko albuma delimično odvikao od refrena koji se sastoje iz ponavljanja naziva, čini mi se da je u međuvremenu stekao nove navike. Jedna je da identična gitarska i vokalna melodija teku unisono, a druga je da gitarske harmonije koje su se ranije sastojale iz terci sada sačinjavaju oktave. I mada ni jedna ni druga karakteristika nisu loše po sebi, na ovoj pesmi možda previše dominiraju za moj ukus. Bez obzira na to, The Parchment me i dalje opčinjava hladnom atmosferom i zagonetnom strukturom, navodeći me da joj posebno posvećujem pažnju kad puštam album. Trenutno mi nije među omiljenima, ali je prisutan potencijal da mi se vremenom više otvori. Hell on earth - Možda bi bilo nerealno očekivali da Harris sa svakom od desetominutnih numera briljira, ali po mom mišljenju je najbolja kompozicija ostavljena za kraj. Mirni intro jako diskretno sugeriše melodijske teme koje će se provlačiti kroz pesmu, da bi se teme konkretnije i gitarski prezentovale u nizu onog momenta kada McBrain svojim nepredvidivim prelazom označi iznenadni početak razrajene sekcije. Hell on earth po meni sadrži najuzbudljivije melodije na albumu, krunišući ga refrenom zapanjujuće magnitude. Izgleda da Harris u svom maniru ostavlja neke od najturobnijih tema za sam kraj albuma, ali ih predstavlja kroz muziku koja je poletna i neodoljivo zabavna. Razmišljam o tome kako ćemo sagledati Senjutsu u kontekstu diskografije benda. Bili smo spremni da Empire of the clouds bude možda i poslednja pesma koju će Iron Maiden ikada snimiti. Ako se ispostavi da je ovaj album poslednji, Hell on earth bi svakako bila pristojna tačka na karijeru. Međutim, budući da je Senjutsu drugi dupli Iron Maiden album u nizu, voleo bih da bend izda još jedan dupli album pre nego što označe kraj. Bilo bi fenomenalno imati trilogiju duplih albuma, i imajući u vidu doslednost benda, ne bih se iznenadio odličnoj trilogiji. Ovo je izvanredan album i strog kandidat za album godine. Nek' mi Deris, Weikath i ekipa oproste - bili su tako blizu. Ocena: 9/10
    10 points
  7. Čist kvalitet, top 3 Sep albuma. Dugo me nije bilo ovde, evo malo: (ovo dole što se ne vidi dobro Malign, poljubac Milanu) (Ako se ne vidi Warlock - Triumph and agony, Zed yago - From over yonder, Saxon crusader, Black Sabbath - eternal idol, Virgin steele - age of consent, Bruce dickinson - Tyranny of souls, sve su prva izdanja) Još jedan biser: MF The Beginning prvi pres
    10 points
  8. Akhlys, Drastus, DsO, Behexen, BAN x2, NEDXXX, DomJord, Throane
    10 points
  9. Sutra da Koki pije vino sa Vučićem, tačno se ne bih začudio.
    9 points
  10. gaze ga ljudi za taj intervju jer jeste odgovorio kao bednik jer se ekstra potrudio da svima bude jasno da je to sto eddie radio njemu glupo. mogao je vrlo lako da ostane na "nije moj fazon, ali postujem i kapiram velicinu" ali je ubacio jos 2-3 recenice da bi svima bilo jasno da je to nesto ispod njega i da on smatra da je takva muzika glupa. svi vec znaju da ga te stvari nerviraju, bilo milion intervjua, guthrie govan je uvek govorio kako mu wilson ne da da koristi vibrato i razne efekte koje ga asociraju na taj "guitar hero" fazon, nije nista novo to od njega. Ali mogao je da zadrzi za sebe u momentu kad se prica a pokojnom coveku a ne da mu se posere po stilu da niko ne bi slucajno pomislio da steve wilson voli nesto toliko vulgarno i slepacko kao sto je 80s guitar hero muzika
    9 points
  11. ma u pravu su što su ga izbacili da je samo bilo do toga da je imao koronu i dobio izuzeće, a onda ga oni izjebali, to bi bilo sranje naši mediji tako prenose, ali nije bilo ni bilizu tako u stvari, digle su se sumnje o celom našem sistemu testiranja, lažno je popunio formular, slikao se sa decom 17. decembra, bio sa francuskim novinarima 18. decembra, dve godine titrao status anti-vaksera... sve to pre odlaska u zemlju u kojoj je imao najviše uspeha i gde nije tako omražen kao na RG i Vimbldonu, već je zapravo i voljen, a prema kojoj je pokazao nepoštovanje, jer je tamošnje stanovništvo od početka korone pod stalnim zabranama, zaključavanjima i teškim merama i sad dolazi on, nevakcinisani filozof dobro je što ministar nije morao ništa da objašnjava, nego poništio vizu na osnovu diskrecionog ovlašćenja, bez potrebe da precizno objašnjava šta kako naravno da su i Australijanci ispali retardirani zbog cele zbrke i cirkusa, ali Đoković je to i te kako zaslužio o njegovoj familiji ne treba trošiti reči Jelena ispala najbolja u ovoj situaciji, dok su njegovi roditelji i braća još jednom pokazali kakvi su imbecili kreten
    8 points
  12. Da se ispišem u stilu sa haulovima od poslednja dva meseca. save the tapes Svim kolekcionarima sve najbolje u novoj, da prodavci budu milostivi i da sam ja uvek korak ispred vas u lovu.
    8 points
  13. 8 points
  14. Neka mu pokloni neko jednu kozu, možda će manje da dolazi ovamo.
    8 points
  15. Pomislio bi čovek da svira u Mejdenima.
    8 points
  16. Jebali se misevi u zitu, jedan drugom nabijali kitu, ili tako nesto samo na siptarskom.
    8 points
  17. sad nešto gledam, dobre su im bile ove proto-Cannibal Corpse fotke
    8 points
  18. Pa evo družimo se
    7 points
  19. Festivalski haul malo US(PM) malo EUPM malo doomy (sort of) malo misc. evil
    7 points
  20. Ima ođe raznih Srba, neki su i wanna be Šiptari
    7 points
  21. jako fina digipack reizdanja od Soulseller Records
    7 points
  22. I da revidiraš istoriju da bi ti bilo lakše. Nacije su nastajale tim račvanjima kroz istoriju, imaju pravo da nastanu i u 21. veku, šta da radimo. Na kraju krajeva, prirodno je nakon razdvajanja iz državne zajednice da novonastala država dobije svoj nacionalni identitet da bi mogla podnijet to što su uvezeni Šiptari da doteraju do 51% glasova za nezavisnost. Ali ovo "Serbi (đe se sve nalaze, nema ih u Crnoj Gori)" je malo bolesno. Ti si bolestan čovek, ITF, ako misliš da je to da su Crnogorci Srbi Deretić i Šešelj istorija (a u stvari ni ne misliš nego spinuješ i lažeš sam sebe kao što to radi pola tvoje novonastale nacije). Majka mi je Crnogorka i zadnjih 30god idem u tu Crnu Goru i slušam u Crnoj Gori od Crnogoraca (i drugih sem te moje vaskolike familije) kako su Crnogorci Srbi, da bih danas gledao kako degenerici kače neke revizije i spinove, kao da neko vama Crnogorcima spori da ste postojali... Postojali ste kao Srbi Crnogorci, ne brukajte se izmišljanjem kako nikad sa Srbima veze niste imali, do pre 15god vam se predmet u školi zvao srpski, pa maternji, pa se sad zove crnogorski, alo 😄 Hoću da kažem, ne morate se prat od Srba da biste izmislili nacionalni identitet, bolje prihvatite istoriju i izmislite u tom kontekstu svoj crnogorski nacionalni identitet, u suprotnom ste karikatura nacije. Sreća pa mi đed nije živ da gleda ove nebuloze. Za žaljenje, al' nek vam je sa srećom. Pod Lovćenom Njegoš spava, najmudrija srpska glava...
    7 points
  23. 25 godina 🔥🔥🔥
    7 points
  24. I guess he was almost honest.
    7 points
×
×
  • Create New...