(Ne) budem ti ja lenj i preslušah sve ovo. Spectral Wound je do jaja, baš sam uživao, sjajan album nema šta, sve na svom mestu, super preporuka. Arkhtinn nije za mene jednostavno, mnogo mrljava produkcija, preterano repetetivno, sve je utopljeno u neku amorfnu masu buke gde se slabo šta razaznaje, ostavljam to black puritancima koji su naviknuti na ovakav zvuk, mene to ne radi. Misotheist isto jako dobar, al mi je vokal uglavnom priličan turn off, vratiću se ovome jednog dana ponovo. AOP i OTOH imaju svojih uspona i padova, sviđa mi se što zna da bude malo eksperimentalnije i što ne štrikaju po templejt formuli ali daleko od neke naročito visoke ocene overall sa moje strane, posebno mi AOP nije ostao u ušima, naravno ne može se za par dana sve to lepo procesuirati, ali za mene koji nisam fanatično zagrižen za BM nema tu previše nečeg čemu bih se vraćao. OTOH sam slušao i tokom godine, nekako neujednačen po kvalitetu, takođe nisam preterano oduševljen vokalnim stilovima ali generalno dobra ploča.
Suma sumarum, za mene samo Spectral Wound ide u istu kategoriju sa Svartidauđi od ovoga, barem u ovom trenutku.
