marinko

Utisci i zapazanja o novom, 15. po redu albumu Nakon slusanja prvog singla ocekivanja su bila prosecna, ne prevelika - Alien me nije radio na prvu, no jeste svakim narednim slusanjem rastao taj neki hajp. Tehnicki potkovana, produkcijski mocna, sa solidnim refrenom. Drugi singl je ocekivanja jos malo spustio - Invisible monster je uobicajena DT pesma iz novije faze, meni licno ne preterano inventivna. Srecom, solo deonice bas dobre. A onda sam konacno preslusao pre desetak dana album u celosti, svih njegovih 70 minuta i preostalih pet pesama. Sa zadovoljstvom konstatujem da je DT izdao prilicno mocan, jak album koji se moze okarakterisati kao jedan od boljih u Mangini eri. Ispostavilo se da su uvodna dva singla ujedno i najtanje pesme, dok ostatak zaista daje dobru sliku. Naslovna epska numera od 20 minuta (cak me je donekle podsetila na Symphony X radove) kao da prolazi kroz sve faze benda, sa svojim mirnijim i agresivnijim delovima, naglasenim klavijaturama i LaBrijem koji zvuci neuobicajeno sveze. Uz nju, moji glavni favoriti su Answering the call i Transcending time, sjajne pesme koje bi bez problema mogle biti i na onim najzvucnijim albumima benda. Ova prva je sa sjajnim refrenom i mocnim klavijaturama, a druga u super Rush fazonu. Favorit iz senke zasigurno ce nekome biti i Sleeping Giant ili Awaken the master sa svojim djent uvodnim rifovima. Dosadasnje recenzije i kritike albuma po raznim forumima i sajtovima su vecinski pozitivne, a na progarchives cak i vise od toga. Najcesce ga rangiraju sa nekom jakom osmicom, a i moja ocena bi se kretala negde oko 8,5. Ono sto je mene obradovalo jeste i cinjenica da na momente na albumu cujem i zvuke Awake ili Scenes from memory perioda, te da i nakon toliko godina (a bilo je i razocarenja i praznog hoda) jos uvek ima ideje u bendu koji je svoje najbolje momente imao pre 20 i kusur godina.