...m...

Marko Aurelije ( dokaz (ne)ostvarivosti Platonove drzave)...

sistem je mrtav onog trenutka kada prestane da bude funkcionalan, pregazen vremenom i okolnostima, ostalo je mrtav mozak i zivo telo bez funkcije...

definitivno nikada necu razumeti ljudsku potrebu klanjanja mrtvim sistemima...

pa...ne bas nas... no...verujem da je ovo bio lapsus...( a meni je samo bilo zabavno sto se ovde svi utrkuju da istaknu kako su 'upoznati' sa tom famoznom gramatikom.....)

e, glupa sam...a, i davno izasla iz skole...ali kada vec cepidlacimo zar 'nepripadamo' nije pravopisna, a ne gramaticka greska.... Elem....pesma...ne znam...ne razumem se ja mnogo u te stvari...mada mislim da bi i mogla da se uklopi u kontekst nekog benda...mada ovako zasebno deluje mi.....recimo, prazno....

ma koliko bila glupa tema osetila sam potrebu da odgovorim (glupa ja) My Daying Bride - The Whore, The Cook And The Mother moram priznati da mi je vilica ispala prvi put kada sam cula sto se generalno tice tog albuma...idalje mi je jedan od omiljenih....

interesantno...elem... ...neko je zamislio bledo-crnu...lepo.... sto se tice toka misli...toga mogu da se slobodno oprostim, ma koliko klasika procitala, najiskrenije ni jednu obicnu telefonsku poruku ne mogu da napisem tecno... suma sumarum...ovo je bila jedina 'prica' do juce...afekti su cudna stvar...

moze li mi ko reci link za download spota....

hm, da upravu ste za deskripciju...sada sam i ja procitala sve...elem probacu da ispravim to ( da se kontrolisem)... mada pisem bukvalno samo reci koje se motaju po glavi i verovatno u nedostatku poznavanja prideva koristim one koje znam u vecem broju... Elem...hvala... mada se bledo-crne ne mogu odreci ( imam jako cudan 'smisao' za boje )

hm, hvala....i tesko... ovo mi je bio prvi put da napisem nesto (moguce i poslednji)... ...da, istina previse je deskripcije...ali sta mogu.... No kao sto rekoh, sama nikada ne bih dovoljno dobro shvatila sta sve ovde nije uredu...tako da bih zaista bila zahvalna na konstruktivnoj kritici...zapravo cela poenta postavljanja teksta je u tome...

Odlazi…cuje se pucketanje poda pod teskim, metalnim korakom… Nestaje, nekada jasne konture brisu se u magli, bledo-crna smesa zatvara krug. Vazduh je zardjao, ustajao, pun vlage koja zaudara na ljudske izlucevine… Odlazi…razgrcuci dronjke magle napusta cekanje… Pa da, zaista cekao je tako dugo, no idalje nista…mir, tisina…ludilo! Da nisu zaboravili na njega….staje…. Ne…odmahuje rukom dok mu umom jasno odzvanjua ne, to svakoko nije moguce, do sada jos nije cuo da se neko zali da je zaboravljen … A na kraju krajeva on je i podsecao na to. Nije cutao i cekao… Ah, pobrinuo se vec on da ga cuju. Ne, nikada nije bio od onih koji pokorno, savijene grbe sede u cekaonici, tupog, vlaznog pogleda posmatrajuci neku bubicu upravo ispuzelu iz memljivog zida, osecajuci se pritom mocnim gospodarima njenog zivota i smrti…. Ne, naravno da ne… On je bio uspravan…strcao je iz sive, pogrbljene mase ljudi…ma, zasigurno je bio upadljiv. A sem toga nije ni cutao…osmehnu se…ooooo…svakako nije cutao… Psovao je, galamio, kleo…dobro, priznaje…u pocetku je molio, prvo tiho, ponizno, onda smelije, zatim glasno, a onda je preklinjao – ne nije se ni toga stideo… Okliznu se…vise nije hodao po tvrdoj povrsini…trudeci se da sacuva ravnotezu rasklimatanog tela grebao je noc rukama… Dodjavola…zar mu se sada i blato ruga…!! sabra se…ispravi, iscetka drhtavim rukama odelo…krenu dalje… A i to blato danas, nocas, cak i ono zaudara…sve zaudara u poslednje vreme….Ali, za ime sveta ovo nije smrad, ovo je…ah odvratno, odavno nije osetio tako snazan opro, gorak smarad koji je cak I u suvim usnama ostavljao slatkasto truli ukus. ma, dodjavola opet, to nije blato….to je…. ma, sta god, nije ni bitno…on mora dalje. Da, dalje…pa nece on vise cekati, ne. I eto, galamio je on…nametao se…privlacio paznju…i privukao je, ali samo na one oko sebe…O, seca se kao da je juce bilo kako je privukao paznju na deo sebe koji je bio star svega tri godine. Posto su se setili utrobe iz koje je ta kreacija ponikla, setili su se i same kreacije. I eto…nepravda! Dete je cekalo svega tri godine, a on idalje ceka… Nema nikakvog reda, ne! Smrad je idalje jak…vuce nogu po mljackavoj zemlji da ga spere… Za ime sveta, pa tako vise puni nogu blatom, nego sto oslobadja pegavi nos neprijatnosti. Ali kakve to veze ima…ipak mu je ta pegava, zuta izraslina na licu nekako draza… Ispucale usne se zgrcise u nesto bi se nekada moglo smatrati osmehom. Guzvanjem izborane koze na videlo noci izadje par iskrzanih ostataka onoga sto su nekada verovatno bili zubi… Heh…ali sve to nije ni bitno…da…jer on odlazi…ne ceka vise… Sta znam...napisah nesto cisto da bih skrenula tok misli... Elem, sama nikada ne bih shvatila koliko je lose...

istina...stvarno je bilo sramota....ali oni su odradili...odsvirali par pesmica i to je to...istina Messiah-a jeste showmaker ali ja moram da priznam da sam sve u svemu bila razocarana....ali nemam koga da krivim...

hm...sta znam meni je jedino Paradise Belongs to You...ostatak mi nekako ubrzo dosadi... a sto se tice My Dying Bride...nemoj biti tako izricit...imaju oni svoje jako razlicite periode ( iskreno da sam ih prvi put cula sa ovim poslednjim albumom tesko da bih ih i ja toliko zavolela)...ja licno najvise volim Complite.....mada to sumnjam da se kome drugom svidja...tja...sta zanam...

ah...Candlemass u Beogradu...jos ne vreujem...tako dobra vest ne dopire lako do mozga ... negoooo ima li ko predstave koliko ce biti karta...?