guertch

A avatar je gerilac u borbi protiv vrabagedona.

Nalog od moje devojke je bio ulogovan, dakle - ovo sam ja rekao.

Hvala. Ne necu da se uobrazim - procitao sam i boljih pesama u svakom slucaju od ove moje. A uostalom i nisam neki pisac, to nesto u zadnje vreme sam dobio inspiraciju. Mozda se cak i slazem za zavrsavanje - zato sto je napisana u trenutku pa ako bi je svesno, prisilno zavrsavao nisam siguran kako bi ispalo - videcu u svakom slucaju. Svidja mi se pesma.

Nisam rekao da ne planiram, hteo sam da kazem da trenutno nemam vremena. Bice zavrsena samo je pitanje kad.

Nastavka nema, nisam siguran ni da ce ga biti u skorije vreme. Nije pisana sa namerom da ima dublje znacenje, otkucana je na brzaka iz dosade, ali ispalo je da je u vezi jedine teme na koju sam ikad imao inspiraciju da nesto napisem - koincidencija ili mozda i nije - ko zna.

Malo sam preterao (bio sam u zurbi) - dakle: Prva nedovrsena pesma iz nedovrsene istoimene zbirke nedovrsenih pesama. Sad zvuci pismenije. Ima jos par gresaka koje sad ne mogu da ispravim kao npr - ne mogu... Ali zabole me za pravopisne greske u svakom slucaju.

Prva nedovrsena pesma iz nedovrsene istoimene nedovrsene zbirke nedovrsenih pesama. Predgovor: Tako mi bukovog drveta, nebesa se otvorise i progutase mi maleni fragment mozga, koji mi je bio neophodan za suzbijanje loodackog ponasanja u ovoj dimenziji, prilikom zatvaranja i otvaranja crne rupe koja mi smeta da pravilno razmisljam! Prva nedovrsena pesma: I tako ja sedim sam sa gomilom bajatih mrtvih vrabaca koji uprono gledaju u mene svojim trulim ocima i pokusavaju da me ubede da sam ja jedan od njih. Ali ja se nedam kazem im da se jebu jer su oni samo mrtve ptice a ja ... "tisina" ... ja sam ... "tisina" ... ja sam ja ono sto oni nikad nemogu biti oni su oni ali oni to ne shvataju mozda zato sto im je mozak istruleo i ubajatio se a mozda i zato sto su ptice imaju mali mozak i najverovatnije ne mogu razmisljati na tom nivou ali ... kako kako kako me ubedjuju da sam ja 1 od njih to je ljudski nacin razmisljanja nije pticiji ptice ne mogu sklapati tako komplexne recenice mozda... mozda su upravu! mozda ja jesam 1 od njih ne sudbo kleta sudbino moja zasto me izneveri ... to be finished ...

Svaki komentar na ovo cini se krajnje besmislen i suvisan. Osim... ...MNOGO DOBRO,DA TI KAZEM...!

Ostra kritika, ali nema veze tako i treba, ne dozivljavam je lose, bas naprotiv, hvala na savetima. Ali mislim da i te kako cela pesma metafora. Ali ja sam to trapavo napisao verovatno. Poenta je (mislim da je shvaceno ali nema veze): Jedan covek koji je drugaciji, koji se ne uklapa u sredinu, biva konstantno pod napadom, ali i dalje se ne stapa sa sredinom kao sto neki ucine na kraju. Radi se o ponosu i prkosu. Ali nije u pitanju inat, nego jednostavno, odbijanje stapanja u sivilo kojim je okruzen. Zbog toga biva diskriminisan i lincovan konstantno. Klasicna prica, ali iz srca je. Pesma mi je odjednom dosla, jednostavno, prvi put u zivotu, nije bas da sam se trudio mnogo, samo sam seo i napisao je. Evo sedim i razmisljam i stvarno ne znam kako bi je prepravio a da je ne pokvarim. Ajde da cuejm sugestije. Mota mi se neka prica u glavi, mozda je napisem uskoro, pa je stavim ovde, ista tematika.

Pa da ali znacenje je preneseno, kako drugacije da opisem sve jaci i jaci napad? Pokusao sam da opisem direktan napad, zato mozda trivijalno zvuci, ali to je to, prosto i jednostavno - NAPAD, fizicki ili psihicki svodi se na isto. Podseca malo na neku pank pesmicu zar ne?

Nisam primetio da sam je bio logovan nalog od moje devojke. Dakle, ovo su moje reci.

Oni to mrze, jer ih to cini malim Ali Ja ne osecam bol Besne i vicu, pljuju iza ledja, ali da svi cuju Ali Ja ne osecam bol Slomiti me zele, kao pokunjen pas da podvijem rep Ali Ja ne osecam bol Oni su jos ljutci, i besne sve vise Ali Ja ne osecam bol Okruzuju me sa svih strana, besni pogledi uprti u mene Ali Ja ne osecam bol Prilazi prvi, lupa mi samar Ali Ja ne osecam bol Prilazi drugi, udara me pesnicom u glavu Ali Ja ne osecam bol Prilaze i dalje, napadaju sve jace i jace Ali Ja ne osecam bol Besne, gube kontrolu, granicu su presli odavno Ali Ja ne osecam bol Lezim u lokvi svoje krvi na betonu, jos uvek okruzen njima Ali Ja ne osecam bol Pokusavaju slomiti, ono sto slomiti ne mogu Jer Ja ne osecam bol Prestali su, a i dalje su mali Pobedio sam