5 sati i 3 minuta

 

U crnim dimenzijama koje

Samo mi znamo,

Kroz mracne delove vremena,

Daleko od sigurnosti,

Protice reka koju samo mi vidimo.

Predivna tisina mirnih sati,

Nada nekog lepseg vremena

Sada je tu, tece na mestu

Gde krvi odavno vise nema.

Vaskrnuce izgubljenih godina,

Ponovno pronadjen smisao

I uzburkane do skora neumoljive misli.

Dok gledam, sanjam.

Osecaj savsene mirnoce me obuzima,

Strah ostavljam daleko iza.

U noci strasnoj i cudnoj,

Pepustam se carima nepoznatog,

Jednim ocima, jednoj inspiraciji…

Snaga savrsenog sklada je nestvarna,

Smisao svakog poredjenja gotovo

Nemoguca.

Stvari koje me pokrecu, lepota koja

Me budi iz predugog sna,

Sada su tu.

Tako blizu, a tako daleko…

Noc me polako izdaje,

Ali znam da srescemo se negde

U vecnom vremenu.

Ostajem sam, ostaje jedno pitanje.

Ko si ti?

Jos jedna avantura bolesnog uma

Ili

mozda trag koji ostaje zauvek?

Stvoreni smo na okovima proslosti,

Zivimo u ime buducnosti.

 

 

Svaki komentar na ovo cini se krajnje besmislen i suvisan.

Osim...

...MNOGO DOBRO,DA TI KAZEM...!

Svaki komentar na ovo cini se krajnje besmislen i suvisan.

Osim...

...MNOGO DOBRO,DA TI KAZEM...! 233.gif

 

Nisam primetila da je moj decko bio ulogovan,pa dakle....

to sam JA

Taman sam se ponadao da su dva komentara pala

hvala u svakom slucaju