Hronika Belih Zmajeva:

 

Dejan Sercic

 

 

Knjiga Prva:

 

Novi rat:

 

 

Vrelo julsko sunce je ne milosrdno przilo rusevine nekadasnjeg grada stvarajuci ionako negostuljubivu okolinu jos vrelijom, a ono malo hlada sto je jos imalo vrlo vrednim. Usne su mu bile potpuno ispucale, a prasina koja mu je usla u masku mu je jos vise otezavala disanje, opsovao je tiho i pogledao u sunce. “Sedam senkova sam ovde, i jos se nisam navikao na ovdasnju klimu. Nije mi jasno sta Khirnovi zele ovde, ova planeta je opustosena ratovima koje su stvorili njeni prvobitni stanovnici a onda su otisli negde ili su verovatno istrebili sami sebe. Barem je mojim mukama kraj, brod dolazi da me odvede kuci na preko potrebni odmor, tj cim predam izvestaj Ferusu.” Pogledao je ponovo u nebo i onda se osvrnuo unaokolo trazeci bilo kakav hlad, na samom kraju onoga sto je verovatno nekada bio centar grada, a sada samo ogoljena livada bez icega zivog bila je nekada verovatno impresivna gradjevina, sada jedino sto je ostalo bilo je nekoliko zidova visokih dva-tri metra. Nije bilo mnogo, ali je bilo bar nekakav zaklon slegnuo je ramenima i polako krenuo u tom pravcu kad je iznad sebe cuo zvuk svemirskog broda koji se spusta kroz atmosferu, polako je podigao glavu i zaledio se u mestu od staraha. Umesto malog izvidjaca kojim je Ferus trebao da dodje po njega, spustala se ogromna Khirnovska bojna krstarica, adrenalin mu je poceo pumpati kroz oba srca i jurnuo je u zaklon iza zidova nadajuci se da ga nisu primetili na senzorima. Bacio se iza zida bas na vreme kada su se od broda koji se i dalje spustao odvojila tri transportera verovatno puna vojnika da osiguraju okolinu i provere za zamke pre nego se brod potpuno spusti. “Dodjavola, bolje da ukljucim kamuflazu.” Znao je da mu to nece pomoci ako su dosli da ga traze, ali se nadao da su ovde kao prethodnica njihove glavne flote sto znaci da ce se samo povrsno baviti blizom okolinom bar dok ne postave svoje senzore kojima ce da osmatraju okolni svemir za dolazecim brodovima. “Bice ovo veoma duga misija, Ferus nece moci da dodje po mene bice srecan ako bude uspeo da pobegne korvetama koje su verovatno ostale gore sakrivene verovatno negde na Mesecu, kao dodatno obezbedjenje.”

 

Morao je da prekine da razmislja o Ferusu i o tome kako je zaglavio na ovoj rupi od planete i da se okrene trenutnom prezivljavanju jer se jedan transporter spustio na samo desetak metara od njega i cela ceta od cetrdeset Khirnova je izasla u standardnoj formaciji za obezbedjivanje okoline sa oruzjem na gotovs, odmah su se rasturili na cetiri voda koji su se odmah rasirili svaki na svojoj strani broda u odeljenja. Znao je da mu nije ostalo mnogo vremena dok ga ne nadju, vec je video ovakvo kretanje Khirnova, bila je to pretrazivacka formacija. Pogledao je ka transporteru znajuci sta ce da vidi, tamo je stajao jedan Khirn koji je sa sobom vodio Lovca na povocu. Progutao je knedlu i masio se pistolja koji je nosio uobicajeno za pojasom ali ga nije bilo tamo, ostavio ga je u logoru sa ostalom opremom kad je krenuo da saceka Ferusa jer je planeta bila ne nastanjena. Osecao je strah i ranije ali nikada ovoliki, umrece na ovoj steni sam u celjustima Lovca. Video je vec sta ta bica mogu da urade, na raznim ratistima tokom svog zivota, jedan zamah kandze je mogao da raspori oklop na tenku, celjusti su grizle kroz borbeni oklop vojnika kao kroz puter otkidajuci glave ili udove. Poceo je polako da se povlaci kada je Khirn pustio Lovca sa povoca, u jednom skoku kao da je vec znao gde ce biti Lovac se nasao odmah ispred njega sa svojim celjustima sirom otvorenim istrenirano krecuci ka njegovoj glavi. Digao je refleksno ruku da bi se zastitio znajuci da je to uzaludno ali nije moga nista vise da uradi. Celjusti su se spustile na njegovu ruku i zatvorile se lomeci mu kosti i kidajuci meso, ne opisivi bol ga je potpuno ophrvao, poslednje sto mu je proslo kroz glavu bilo je. “ Zao mi je...” A onda se onesvestio.

 

Bol, kao da mu ne dostaje jedan deo tela stalan jak bol ga je probudio iz sna. Sanjao je da je cekao Ferusa i da su Khirnovi dosli, sanjao je da mu je Lovac odgrizao ruku. Bol u desnoj ruci se vratio, masio se da je protrlja. Jedino sto je bilo tamo bio je vazduh i jedan rukav, tada mu je sve doslo nazad. Nije to bio samo san, jeste izgubio ruku, a sto je jos gore sada je u rukama Khirnova. Vec cetiri nikesa se budi iz sna i uvek isto, ponada se da je sve to bio samo san, dok ga stalni bol ne povrati u realnost. Ponovo je osmotrio svoju celiju bezuspesno trazeci nacin da pobegne kad je primetio Khirna u admiralskoj uniformi kako stoji ispred celije i posmatra ga. Sa sto vise dostojanstva se podigao i stao naspram vrata celije, admiral se nije ni pomerio stajao je tamo kao da je od kamena isklesan. Redovi medalja su mu pokrivali cele grudi neke su bile izlizane od vremena nosenja potpuno necitljive, druge su bile glanc nove, a neke su opet bile potpuno nepoznate. Na rukavima su bila velika gusterolika bica kakva nikada nije video, potpuno bela i opaka isijavala su moc, kao da su govorila mi smo ne unistivi. Nikada nije video ovakvu oznaku Khirnovske legije, iako su osobe pred njim bile Khirnovi ponadao se da su mozda samo placenici nekog od drugih carstava u svemiru ma koliko to bilo neverovatno, sem Khirnovske Alijanse i njegovog Ansorijsko Carstva nije postojala ni jedna velika medjuplanetarna vlada, nekoliko nezavisnih planeta je postojalo ali one su bile ili previse zaostale ili su potajno placale Khirnovsku zastitu kako ljudstvom ili materijalima tako i informacijama o Carstvu sto je ne mali broj puta stajalo Carstvo kako u teritoriji tako i u ljudstvu. Ipak posle dva Kimeksa stalnog povlacenja pred cetiri Legije Khirna, Carstvo je preokrenulo rat u svoju korist, pobedom kod Tachunqa kada su tri od cetiri Legije bile unistene upotrebom Nova-oruzja cena pobede je bila skupa i po Carstvo, ceo sistem sa sedam biliona stanovnika je nestao u supernovi koja je nastala kao posledica koriscenja Nova-oruzja. A sada Khirnovi dolaze na ovu zabit od planete verovatno u potrazi za necim cime ce neutralisati Nova-oruzje ili izgraditi svoje, sedam senkova potrage mu nije moglo reci sta bi to moglo biti a onda malo pre nego sto je trebao da se vrati kuci su ga uhvatili. Fiksirao je pogled ponovo na stvorenja na admiralovom rukavu, znao je oznake sve cetiri Legije Khirna i ova nije pripadala nijednoj, kao ni nekoj od mnogih specijalnih Kohorti koje su Khirnovi imali. Da li je moguce da imaju jos jednu Legiju? Legiju koja nije umorna stalnim borbama, ciji brodovi nisu osteceni i netrebaju popravke Legiju koja se sprema da udje u rat i ponovo okrene rat u njihovu korist? Da li zato dolaze ovde samo da bi se pregrupisali i sredili pred ulazak u borbe, bojiste nije daleko odavde samo nekoliko dana hipersvemirom nalazi se glavno brodogradiliste Carstva napad tamo bi unistio trecinu flote i unazadilo Carstvo neizmerno naspram Khirnova. Samo da zna, iako nemoze da pobegne odavde bilo bi mu lakse samo da zna.

 

Tek sada je primetio da je admiral primetio njegovu fascinaciju oznakom na rukavu i da se smeska, da li je moguce da je pricao na glas svoje brige, da je odao polozaj brodogradilista dok je naglas razmisljao. “Ne, nisi razmisljao naglas ali nemoras da se brines tvoj mozak je vec vise nego sto treba preneo nasim ispitivacima dok si buncao pod lekovima.” Tuga ga je pocela obuzimati, onolike godine treniranja za opiranje ispitivanju i na kraju je bez borbe dao svo svoje znanje o Carstvu, bice poznat kao najveca izdajica Carstva, porodica ce mu biti ubijena. “Ne brini se nisi nam otkrio nista sto nismo vec znali, ali je pohvalno znati da i dalje brines o porodici vise nego o sebi.” Pa on mi cita misli, najzad mu prodre u mozak. Sok ga je oborio sa nogu i on se sruci nazad na lezaj u svojoj celiji. “Tacno, ja sam jedan od psihicki sposobnih ljudi da citam misli bez naprezanja. Ne moras da se brines, obavestili smo tvoje dragoceno Carstvo da smo te zarobili odmah po zavrsetku spasavanja tvog zivota, brod je vec na putu ovamo da te pokupi i odvede kuci trebali bi da stignu za nekoliko Inkuma. Ako si gladan hteo bih da mi se pridruzis na veceri, dok cekamo tvoj brod.” Nije mogao da veruje da se ovo desava, pustice ga kao da se nista nije desilo i jos ga nude vecerom sa admiralom. Nije mogao da odgovori te je samo klimnuo glavom potvrdno. “Super, bice mi drago da odgovorim na sva tvoja pitanja. Dzefri otvori celiju.” Obratio se admiral nekome van njegovog vidokruga. Nekoliko timusa kasnije polje sile koje ga je sprecavalo da izadje napolje je nestalo i admiral udje unutra pruzivsi mu ruku, a onda kao da se setio sa izvinjavajucim smeskom je vrati uza sebe. “Izvinjavam se na mojim manirima, ja sam admiral Azazel, Ako biste me pratili do mojih prostorija, da se vecera ne ohladi pa cemo moci da razmenimo nase zivotne price.” I dalje je bio zacudjen svime sto se desavalo, ali brzo se povratio i brisko odgovorio. “Naravno admirale, ja sam izvdijac njenog velicanstva Minerias.” Admiral se samo osmehnu i krenu, nemajuci kud Minerias ga je pratio.

 

Vecera je bila divna, nikada do tada nije ni okusio Khirnovsku kuhinju ali sama kolicina i aroma vecine jela ga je fascinirala na prvi pogled. Polako se opustio i pogledao ka admiralu koji je dovrsavao jelo u svom tanjiru, dok je kuvar prinosio solju nekog toplog napitka koji je mirisao jako. “Admirale izvinite ako sam ne uctiv ali koliko sam ja upoznat Carstvo i Khirnovi su u ratu, bar zadnji put kada sam proverio. Zasto me pustate posle obilaska broda i njegovih sistema zar se ne plasite da cu sve otkriti prvom prilikom?” Mali osmeh se opet pojavi kod admirala. “Carstvo je potpisalo kapitulaciju pre cetiri dana, pardon nikesa. Carstvo je sada deo Alijanse u borbi za, mirnu galaksiju u kojoj cemo svi ziveti.” Rec kapitulacija ga je toliko pogodila da nije mogao da veruje, Carstvo koje je drzalo trecinu galaksije je palo u roku od dva nikesa, koliko je proslo od kada se zadnji put cuo sa Ferusom koji mu je rekao da je sve dobor na frontu i da ce uskoro doci po njega. “Kako?” Jedva je progovorio, bled nije osecao svoje telo. “Posle upotrebe vaseg Nova-oruzja u bici kod Tachunqe Alijansa je odlucila da zavrsi sa ratom za sva vremena, moras razumeti Carstvo nikada nije bilo pretnja Alijansi cetiri Legije koje su se borile protiv vas su bile pune pitomaca i mladih oficira koji su tako sticali iskustvo u ratovanju, a onda bili prebacivani u druge Legije na pravim ratisitima. Unistenje tri Legije nas je ipak okrenulo da posvetimo punu paznju ovom sektoru galaksije, sve operacije na drugom frontu su obustavljene i dvadeset najiskusnijih Legija je krenulo nazad, trebalo je dosta vremena da se one vrate i da se stvori plan delovanja ali kada je sve zavrseno, najjednostavnije je bilo da se jednostavno pojavimo u Ansoriji. Rat je zavrsen bez ijednog vise izgubljenog zivota, Carstvo je potpisalo kapitulaciju nikes kasnije i pridruzilo se nasoj borbi.” Dvadeset Legija, to mu je jedino prolazilo kroz glavu sada. Toliko brodova ne postoji u celom Carstvu, nije ni cudo sto smo kapitulirali dva Kimeksa smo ratovali protiv neiskusnih trupa i gubili, a onda kada smo najzad pobedili samo smo ubrzali neizbezno nasu propast jer se dzin okrenuo ka nama.“

Edited June 6, 200718 yr by Smorock
nepregledno

“Kako?” Bilo je jedino sto je uspeo da izgovori, kao mentalno zaostao. Borio se sa privremenom blokadom mozga dok nije jedva uspeo da sklopi celu recenicu. “Kako je Alijansa postala tako jaka? Nasi naucnici su primetili velike slicnosti medju nasim genetskim materijalima, skoro su isti. Da li ste vi? Tj. Da li smo mi samo jedna frakcija koja je davno napustila Alijansu i izgradila svoju naciju posebno, vremenom mutiravsi da bi se prilagodila novim uslovima za zivot?” Pogledao je bespomocno ka svom domacinu koji nije skidao svoj smesak. “Ne ali su nam preci isti, zapravo vasi i Khirnovski originalni preci su isti. Oni poticu sa ove planete i zovu se Homo Sapiens ili skraceno Ljudi.” I pored bolova Minerias je primetio da se Admiral rasno i svesno izdvojio od Khirnova iako na prvi pogled to nebi moglo biti receno. “Da, ja nisam Khirn. Ja sam Homo Sapiens, covek. Ima nas jos samo nekoliko miliona i vecina su od kako znaju za sebe u brodovima i na ratistima sirom svemira. Mi smo stvorili Alijansu, zapravo vise smo je usvojili kao zajednicko ime nego stvorili ali to i nije tako vazno. Khirnovi su samo sledeci korak u razvoju covecanstva, i vi ste jedan od puteva kojima je covecanstvo moglo da krene da je bilo drugacije, da je bilo mira.” Prvi put od kako ga je Minerias video Admiral nije imao osmeh, kada je ustao i prisao starinskoj polici za pice i poceo da bira medju bocama. “Da bi razumeo kako je Alijansa postala ovo sto je sada, moras da se vratis vise od 5000 godina unazad, na ovu planetu. Na Zemlju...

 

 

Obican Dan:

 

 

Bio je vreo Julski dan, Sunce je ne milosrdno przilo sve pod sobom isparavajuci svaku kap vode iz zemlje i stvarajuci sparinu. Na obzorju su se skupljali oblaci koji su najavljivali predstojecu oluju, kasnije tokom dana ili najkasnije veceras. Uzdahnuo je i opet provirio oko ugla ka jedinoj zgradi koja je jos uvek stajala u blizoj okolini, brzo prebrojivsi strazare i zapamtivsi njihova mesta vrati se nazad i pogleda u ostatak svog odeljenja. Sedmoro marinaca u punim borbenim odelima sa oruzjem na gotovs je bilo odmah do njega uza polusruseni zid nekadasnje kuce, nije mogao da im vidi lica od maski koje su svi nosili, ali opet nije ni morao. Sa njima je proveo vec 80, ne 86 godina po raznim ratistima. Samo pogled je bio dovoljan da ih sve prepozna, odmah do njega spremna da ga pokriva ili u slucaju da je ranjen zameni na mestu zapovednika je bila njegova sestra. Zapravo polu-sestra Tamara, smirena uvek koncentrisana na zadatak pred njima i na to kako da ih sve vrati nazad. Iako to nije mogao da vidi znao je da zvace zvake ispod maske, tako je uvek isla u akciju. Odmah do nje je bio Zagy, specijalista za tesko naoruzanje. Svugde je vukao stari rucni bestrzajni top i veliku kutiju municije koje nikada nije upotrebio, nije bio siguran ni da ce raditi ako ih ikada bude hteo upotrebiti ali to mu je skoro postala amajlija za srecu. Iza njega su bila braca Arioh i Zliki, Arioh je bio izvidjac najlakse oklopljen i naoruzan sa automatskim snajperom bio je i najmladji u celom odeljenju, kao da sedam godina sad nesto znaci. Zliki je sa druge strane bio specijalista za sva vrsta vozila, i pravljenje nevolja. Skoro svaki put bi nasao nacin da ih uvuce u neko sranje, ali bi se svi uvek nekako izvukli. Iza su bili Astalon i Zeljka dvoje mozgova odeljenja, Astalon je bio zaduzen da im sva oprema uvek bude ispravna i za rad na racunarskim sitemima, bio je ujedno i najkrupniji medju svima tako da ga je uvek bilo tesko ne primetiti. Zeljka je sa druge strane bila takticki mozak odeljenja, uvek se drzala dalje od stvarnog ratovanja i u pozadini ali predstavite joj bilo kakav takticki problem i odmah bi vam iznela najbolje teorijsko resenje i sada je bila skoro potpuno sakrivena iza Astalona da ju je jedva primetio. Na samom zacelju je bio covek koji je uvek imao eksplozivne rezultate svojih postupaka, Coa. Specijalista za eksplozive tj. kada bi mu ih dali ili kada bi on dosao do njih, nesto bi eksplodiralo bez obzira da li to ugrozava nekog iz odeljenja samo da je velika eksplozija. U pocetku su ga drzali samo zato sto je pored svega jedini lekar u celom odeljenju ali sada, je osoba na koju se svi iz tima mogu osloniti da im pomogne sve dok nema eksploziva u blizini. Trgnuo se i vratio se svom problemu, bila su samo dva strazara na ovoj strani kuce ali su obojica bila naoruzana mitraljezima i u zaklonu iza vreca sa peskom ili zemljom. Trebalo mu je samo dve sekunde da se odluci za sledeci potez, mali znak rukom i Arioh se odmah stvorio pored njega sa snajperom. “Uzmi levog, ja cu desnog.” Podigao je pusku proveri da li je otkocena, a onda ukljucio opticki i elektronski nisan u svojoj masci. Nagnuo se vrlo malo izvan zaklona, i nanisanio. Grudi, glava, vrat, vratna arterija. Zaustavio je disanje, i smirio se polako je pomerio pusku da bi malo bolje nanisanio i onda lagano pritisnuo oroz. Stotinku kasnije Arioh je opalio isto, nije morao da proverava sta se desilo, vec je znao. Oba strazara su bila mrtva, ili su nemo lezala na zemlji krvareci do smrti. Nije cekao da vidi dali ima nekoga, ve je jurnuo ka sledecem zaklonu odmahpreko puta zida, stara sasija auta potpuno zardjala. Tamara je bila do njega dok su Arioh i Zliki pokrivali zgradu sa starog mesta pazeci da se ne pojavi jos neko od strazara. Klimnuo je lagano glavom ka ostalim i mahnuo im da ostanu gde su, njih dvoje ce sami da obave ostatak zadatka. Pogledao je ka njoj i odmah znao da se slaze sa njim, biti telepata je vrlo pozitivno pogotovo kada treba brzo reagovati, osmehnula se bledo ka njemu, znao je i ako nije mogao da vidi. Pogledao je ka zgradi opet niko se jos nije pojavio da proveri sta se desava, sagnuo se i potrcao ka jednom od mesta gde je bio mitraljez. Strazarevo telo je bilo u samom centru zaklona, lezeci u lokvi krvi. Vrat mu je bio raznesen, a glava mu je lezala nekoliko koraka dalje sa licem u prasini. “Another one bites the dust” Bio je to Zliki koji je moga da vidi sta se desava preko kamere na njegovom slemu. Ovog puta se osmehnuo ne toliko recima koliko secanju na neko starije vreme mirnije vreme, ako se to tako moglo nazvati onda.

Interesantno....21vek....prikazan u svakoj recenici ove knjige...Zanimljiva ideja podseca na S.Kinga...Iako izgleda nepznato,ovakve stvari ipak postoje.Super je.Ali stvarno!!