[Dokumentarci]

Kad te moja čakija ubode (1968)

 

 

Najjača scena kad matori diže čašicu rakije da je drmne a u istoj ruci mu ovolka nožekanja. Pa onda ubistvo zbog psovke, i tu rade bogme i sekire i čakije i sve žive vrste noževa i oštrih predmeta, znači nema diskriminacije kad je klanje u pitanju, jer činjenica je nepobitna,"blato je do kolena i seljaci se bodu noževima", kako je to lepo primetio Duško Kovačević u Radovanu Trećem. Istina bre samo takva, a ovaj dokumentarac je najbolji dokaz u prilog toj teoriji. I ta pijana stoka se tako vekovima bode zbog gluposti, i nikad im nije dosta krvi, uostalom i svi ovi ratovi 90-ih su bili zapravo ratovi pijanih i zgudranih majmuna, jer realno ko može tek tako da ubija, pljačka, siluje i ko zna još šta, a da ostane normalan ? To bre trezan čovek nikad neće uraditi osim ako nije baš ono psihopatski tip ličnosti, a takvih ima jako mali procenat u našem društvu, što dovodi do zaključka da je taj rat bio rat notornih pijanaca, rat umova poremećenih rakijom i ostalim žestinama. Znači pravo ono DNO.

 

Dalje ovde slušamo o ubistvu zbog svađe oko seoskog puteljka, pa zbog svađe oko toga ko će da svira frulu na seoskoj igranci, i tako u nedogled. Što reče Drašković na kraju svog romana: "Kažemo NOŽ - a mislimo i na nož, i na krš, i na motiku, i na kolac, i na gargaše, i na grebene, i na dlijeto, i na blanju, i na glavnju, i na viljušku, i na kašiku, i na kosijer, i na vodijer, i na ekser, i na šilo, i na vreteno, i na burgiju. Ustaški, balistički, islamski, katolički, bratski, nebratski, četnički, klasni, komšijski, sveti, nazadni, napredni...NOŽ !" I zaista, nema zbora, proklet smo narod i tu nema boga, a kad kažem narod naravno da ne mislim samo na nas Srbe, nego na svu zatucanu stoku što obitava na ovim prostorima, od Hrvata, preko Bošnjaka pa sve do tzv. Crnogoraca, mada ne treba zaboraviti ni Makedonce, Bugare, Šiptare, Albance, Rumune, Mađare, Slovake, Rusine, Vlahe, pa eto i čak ni Grci nisu puno bolji, malo, malo pa padne bodenje i to u sred Soluna. Zlo bre, i to zlo kome se ne nazire kraj !

 

A ja vrlo dobro poznajem taj rad, kad rakija krene da pušta pa se od euforije sve pretvori u bolesnu mržnja prema celom svetu, prema svemu i svakome, a najviše prema samom sebi. U takvim trenucima sam imao žešću želju da pobijem sve moje "dušmane", sreća moja pa nisam imao jaja nit' oružja, a vala nisu mi bili ni dostupni ako ćemo iskreno, što naravno ne znači da se jednoga dana nećemo sresti tokom tog "savršenog brainstorma", uostalom, ko to mož' da zna ? Ali bilo kako bilo ja ću pre ili kasnije doći po ono što je moje, i jebiga, zaista nije do mene, geni su to, moram da im nanesem barem trostruku patnju i bol u odnosu na onu koju su oni meni naneli svojevremeno, i to je tako, ko urezano u kamen, pre ili kasnije, jer osveta se servira hladna, barem nešto da sam korisno naučio iz te "Mržnje" (La Haine), jer takvi smo ti mi Krajišnici, da ne kažem Borderlajneri. He he, ladno odličan novi izraz za BPD, umesto "graničari" od sad može i "krajišnici". Dojaja, da i ja konačno nešto pametno patentiram u ovom našem slengu domaćem, a sve ostalo je odlično prikazano u ovom dokumentarcu, što znači da ga jednostavno morate pogledati !

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/kad-te-moja-cakija-ubode-1968-english.html

[Dokumentarci]

City/Ruins: Art in the Face of Industrial Decay (2010)

 

 

Opak rad o klivlendskoj andergraund sceni (u pravom smislu te reči), znači pregršt sirove-surove muzike i ljudi koji čvrsto stoje iza nje. Za sve ljubitelje nojza i indastriala - must see !

 

 

"City/Ruins is a documentary about the Experimental Industrial movement in a city crushed by Industrial collapse. Examining the effects of the mired economy on this underground art community and the art that is produced in it’s wake. The story is built around interviews and performance clips of those involved in the scene, intertwined with visual evidence of Industrial decay, via montage of decayed landscapes."

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/cityruins-art-in-face-of-industrial.html

[Dokumentarci]

U redu, pobedio sam (2010)

 

 

Kosa, Daj nam sunca, Jutro će promeniti sve, Rainy Night in Georgia, Balada o penzioneru, dovoljno, zar ne? Savršen, jedinstven vokal, onako promukao, možda je samo Dado Topić iz tog fazona bio jači na ovim prostorima od Preleta. Kad smo već kod Dade, pesma grupe Time sa prvog albuma iz '72, Kralj Alkohol, uvek kad bih je slušao asocirala me upravo na Preleta. Fanatizam. U svemu što je radio išao je do onog krajnjeg, ultimativnog bola, pa tako i u alkoholu. Kafanske tuče, i prečesti verbalni i fizički obračuni. Uvek je bio spreman da se pošiba, bilo gde, sa bilo kim, glavom pravo kroz zid. To ga je često skupo koštalo, ali nije mario. Prele je za mene bio poslednji pravi beogradski šmeker generacije naših roditelja, sa kraja 40-ih i početka 50-ih. Ma bre kralj, obavezno overite ovaj dokumentarac, pokidao je, pravi onaj 'true till death' trip, do samog kraja na oštrici brijača, bez odstupanja, bez kompromisa. Prele R.I.P.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/u-redu-pobedio-sam-2010.html

[Dokumentarci]

Deranged Chronicles: The Making of Deranged (1993)

 

Prvo što ćete moći da vidite u ovom dokumentarcu je navodno mesto gde je nekad stajala kuća našeg heroja, Ed Gina. Znači, prajsles. Nažalost, ta kuća je još davne 1957. do temelja izgorela, ali imanje i dan danas pohode hodočasnici iz celoga sveta. Inače, kultni horror Deranged (1974) kojim se bavi ovaj dokumentarac, je treći film inspirisan likom i delom Ed Gina. Prvi je naravno Hičkokov Psycho (1960), drugi The Texas Chain Saw Massacre (1974), ali se samo Deranged zapravo primakao onoj pravoj, istinitoj priči koju ja cenim. Naravno, kasnije su usledile još neke gistro ekranizacije i inspiracije, ali nažalost nijedna nije ni za kurac, što se posebno odnosi na Ed Gein: The Butcher of Plainfield (2007), dok je Ed Gein (2000) još i gledljive prirode jer nije pravljen u klasičnom horror fazonu već je to više biografska drama, mada opet kažem sve je to kurac, jer Ed Gin definitivno zaslužuje jedan ozbiljno urađen igrani film ali i dokumentarac, te sam se povodom toga pre jedno godinu dana čak usudio da priupitam Džona Borovskog koji trenutno završava dokumentarac o Pancramu, a za koga smatram da je jedini sposoban za takav presurov pothvat, dal' ima u planu da se pozabavi i ovom facom, na šta je dotični odgovorio da tu više nema živih svedoka, pa je navodno time mnogo teže takvo nešto ostvariti, mada ako ćemo iskreno nije bilo svedoka ni za H.H. Holmsa, a kamoli za Alberta Fiša, pa je opet uradio vrhunske dokumentarce. No dobro, šta da se radi, uglavnom ja ću učiniti sve što je u mojoj moći da ga nagnam na kvarno da mu sledeći rad bude o Ginu, a pošto on dokumentarce snima i po 3-4 godine, očekujmo eventualno jebiga do 2015. nešto na tu temu.

 

Pored 'Making Of' dela ovde ćete imati priliku da vidite i sve trejlere, zatim deo gde nam producent Tom Karr pripoveda istinitu priču o Ediju koja je bila konkretna inspiracija za ovaj film, pa onda posmatramo legendarnog Tom Savinija kako radi ono što najbolje radi i slušamo reditelja Jeff Gilliana koji priča uopšteno o filmu sa mnoštvom dojajnih trivijica kao što je npr. podatak da tada mladi Harvey Keitel ladno nije prošao audiciju za glavnu ulogu. Da se zaokruži ta "death art" priča, jednu numeru na soundtrack-u je uradio nemački death industrial bend Genocide Organ. Za kraj dobijamo na uvid i sve verzije plakata za ovaj masterpis. Dovoljno.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/deranged-chronicles-making-of-deranged.html

[Dokumentarci]

 

DOWNLOAD :

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/aural-amphetamine-metallica-and-dawn-of.html

[Dokumentarci]

Cut Up Kids (2007)

 

 

Priča o klincima koji su tek ušli u pubertet a već se seku i to baš oho-ho uporno. E, sad, iz svojih nekih iskustava znam da je to seckanje i samopovređivanje svih vrsta obično povezano sa 'graničnim poremećajem ličnosti' aka Borderline personality disorder, i o tome sam već podosta pisao, ali ono što me u ovom slučaju zbunilo je činjenica da se radi o veoma mladim osobama, o klincima od samo 13 do 15 godina. Dokumentarac prati troje takve dece gde oni govore o tome kada i kako je to počelo da im se dešava, zašto se seku, pa tako saznajemo i da li je to samo pubertetski hir koji će ih proći, ili se iza toga valja nešto mnogo ozbiljnije. Pored toga saznajemo da se čak 10 procenata mladih u Britaniji samopovređuje na ovaj ili onaj način, ali i da svake nedelje u proseku 500 njih završi u urgentnom zbog takvih akcija, što je zaista surov podatak.

 

15-ogodišnja Beth boluje od Artritisa, zbog čega su je deca u školi maltretirala i ismevala tako da je počela da se seče. Tor ima 24 godine, a počela je sa samopovređivanjem u 15. godini zbog neizdrživog pritiska od strane roditelja koji su zahtevali samo najbolje ocene u školi, ali evo i dan danas je nastavila da se povređuje iako je školu poodavno završila. Tu je i Gary, momak koji ima 20 godina a počeo je sa seckanjem sa 13 kada su ga poslali u sirotište. Posle toga je uleteo i u gudru, počeo da krade i kako to već ide.

 

Za one koji nisu baš najupućeniji kako ta akcija sa samopovređivanjem šljaka, pa i za one koji tripuju da je to neka kombinacija mazohizma, egzibicionizma i bezobrazluka, evo kratkog pojašnjenja. Dakle, pojedina deca, znači nikako sva deca, imaju jednostavno tu predispoziciju za takvo ponašanje, e sad dal' je to genetski ili vuče korene iz najranijeg detinjstva (zlostavljanje) to se još sa sigurnošću ne zna. Uglavnom, takva deca kad nalete na neki žešće zajeban problem kao što su ovi navedeni, ona taj bes i duševni bol mesecima pa i godinama skupljaju u sebi, tako da mu to samopovređivanje dođe kao oslobađanje svih tih nagomilanih negativnih emocija, jer ko što uvek volim da ponovim, fizički bol je ništa u poređenju sa duševnim, al' bez zajebancije. Naravno, ima dece i dece, i većina dece to rade na totalno drugačiji način ali ova to rade ovako. I zaista je tako, ali onaj ko nije probao da se iseče ili bilo šta slično, ne može nikako da zna kakav je osećaj te ću vam navesti samo jedan primer iz svakodnevnog života. Dakle, svi smo mi barem jedan put u životu dobili malo jače batine od svojih vršnjaka, e sad setite se onog osećaja kad se frka obustavi i kad ostanete sami sa sobom. Adrenalin prosto prokulja i imate utisak ko da ste na nekoj gudri, dakle totalno HIGH, e upravo o tome se radi. Dakle, sve, apsolutno sve se vrti oko tog adrenalina, a vi možete da mi verujete a i ne morate da mi verujete, vaša stvar.

 

Za kraj, najbitniji deo ovog dokumentarca nam pojašnjava kako se ovi klinci bore sa ovim žešće zajebanim problemom, doduše oni dobijaju i full support od društva, ali jebiga, ipak je to Britanija, dok si u Srbiji ostavljen bukvalno na cedilu i jedino porodica ako te shvati i podrži. Znači, jednostavno morate pogledati ovaj film, jer ovakvi slučajevi se dešavaju i kod nas ali naravno u ovom bolesnom društvu niko o tome ne govori jer nikoga to i ne zanima. Dakle, veoma edukativno.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/cut-up-kids-2007.html

[Dokumentarci]

Death Metal Music (2006)

 

 

Download :

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/death-metal-music-2006.html

[Dokumentarci]

Srećan 9. mart svima koji slave !

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/secam-se-bio-je-mart-20-ogodisnjica.html

[Dokumentarci]

Fala ljudi na podrsci. Cenim i shtujem.

[Dokumentarci]

COMING SOON !

 

 

Podrobnije informacije :

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/02/abraksasov-vodic-niz-dokumentarni-film.html

[Dokumentarci]

Aleister Crowley - Diary of a Drug Feind (Excerpts) (1922, PDF)

 

 

Ovo je prva Kroulijeva knjiga koju sam pročitao pa mi je samim tim i nekako najdraža, a nabasao sam na nju sasvim slučajno sredinom 90-ih, preturajući po skromnoj biblioteci moje babe u notorious brvnari u Banji Vrujci, i to između "ljubića" koje je baba u to doba obožavala da čita, i klasika Ive Andrića i Meše Selimovića. E sad, postavlja se pitanje odakle ovakvo jedno delo u posedu moje babe koja ni u ludilu nije u tom fazonu, i to bre ladno na srpskom, eeej rođače ? Baba naravno pojma nije imala, ma svi redom su se ograđivali koje sam pitao, tako da je ta misterija do dan danas ostala nerazjašnjena, uostalom zamislite moju babu kako učestvuje na crnoj misi poput one u Rozmarinoj Bebi, nerealno bre...ili možda ipak nije ?!

 

No bilo kako bilo, tako sam se ja sticajem vaistinu suludih okolnosti prvi put susreo sa Kroulijem, i sreća moj pa se radilo o pravom romanu pisanom po navodno istinitim Kroulijevim avanturama sa gudrom, a ne onom "bajanju", mislim, znate na šta mislim, jer u to doba da sam video ono na šta sam kasnije naletao u većini Kroulijevih knjiga, ja bi to najverovatnije u startu stavio na ignore, jer ja zaista ne verujem u te tripove, a i iskren da budem ništa ja to ne kontam, al' bukvalno. Doduše, imao sam jednu drugaricu Milicu iz srednje, koja se ložila na Deicide ko i ja, pa mi je malo pojašnjavala taj trip nudeći mi čak i knjige, al' džaba, neko jednostavno nije rođen za tu magiju & shit, a i ne možemo svi biti chosen ones jebiga. Dakle, ova knjiga me samo tako oduševila, pošto Krouli ovde piše baš onako divlje, narkomanski, i nisam verovo da je to pisano na početku prošlog veka, ma neverovatno nešto. Ono što me posebno "poremetilo" je bio sam kraj knjige, gde je išao kao neki specijalni dodatak o Thelemi, gde je malo razrađena filozofija "DO WHAT THOU WILT" i još tako neke stvari tipa "LOVE IS THE LAW, LOVE UNDER WILL", i to je mene tolko istripovalo i na keca kupilo, da sam već na prvom koncertu UNISONA koji smo svirali u Novom Sadu 1997. morao da posvetim Krouliju moju pesmicu FREEDOM? rečima "Ljubav je zakon..." a na opšte odobravanje lokalnih metalaca koji su to veče pohodili Garudu u ne malom broju. Dakle, havarija. Inače, kao što može da se primeti iz naslova, ovo nije cela knjiga nego samo najjači ultra brutalni delovi, a potrudiću se, i tvrdim uspeću, da je ovih dana iskopam i u celini celosti. Naj-naj-toplije preporučujem.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/aleister-crowley-diary-of-drug-feind.html

[Dokumentarci]

Konačno, za sve ljubitelje ZLOKULTNOG, Integritija, Holy Terrorisma, i naravno deka Čarlija !

 

The Process Church of the Final Judgment Documents (1968, PDF)

 

 

"Here are over five hundred pages of internal Process Church of the Final Judgment documents. Everything available from chants & hymns to more well known works such as "A Candle in Hell" to otherwise unavailable foundational documents like the "Xtul Dialogues" is collected here. The Process Church of the Final Judgment was a group that operated in the '60s into the very early '70s that believed in a worldview that accepted Lucifer, Jehovah, Satan and Christ as partners in a larger godhead. Lucifer and Satan were not the enemies of Christ and Jehovah but instead were aspects of the self to be explored, just as the other two were. Since Satan and Lucifer are both worked with it could be argued that this collection is like a second Satanic Bible, albeit one that also includes otherwise "white light" figures."

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/process-church-of-final-judgment.html

[Dokumentarci]

Inside the Manson Gang (2007)

 

 

E, ovaj film sam zaista tražio preko 3 godine, al' bez zajebancije, i evo ga konačno ljubaznošću isključivo Dvida Heliona i to eksluzivno na ovom blogu. Dakle, imajte u vidu da je ovo baš-baš rare materijal, čak autor nije uopšte hteo da valja DVD Evropljanima iz skroz nepoznatog razloga, ali Dvid je eto uspeo da mu dohaka i da se domogne svoje kopije, te omogući i nama iz Evrope da ga konačno, posle 3 godine, pogledamo. Inače, ovo je kao neki nastavak dokumentarca Manson iz 1973. koji je nominovan i za Oskara te godine. Naime, autor, Robert Hendrickson je u danima posle hapšenja Čarlija i ekipe otišao na Spahn ranč i proveo sa preostalim članovima tzv. Familije preko 2 godine, usput prateći i sva dešavanja oko samog suđenja, i za to vreme snimio baš dosta prajsles materijala, ali pošto su vremena bila kakva su već bila, znači cenzura i sve što ide uz to, pogolem deo materijala, zapravo najveći deo, ostao je van finalne verzije, najviše zbog eksplicitne golotinje, ali bogme i zbog drugih stvari.

 

Tačno 35 godina od snimanja dokumentarca, Hendrickson je odlučio da objavi i taj cenzurisani deo, te da cela uncut priča o Familiji izađe konačno na videlo kako je i trebala u originalu. Znači, da se neko ne bi zbunio, ovaj dokumentarac nikako nije nadogradnja prvog, već 84 minuta never before seen snimaka. Takođe, autor je ovde uz svoju pomalo over-acting paranoja naraciju pokušao da prikaže Familiju onakvu kakva je zaista i bila, znači kao bandu, gang, a ne tamo nekakav kult, hipi sektu & shit, a tu je i powerfull stejtment protiv Vijetnamskog rata i vladavine most notorious američkog predsednika Ričarda Niksona. Uostalom obratite pažnju na trejler, mnogo bre jako. I slobodan sam da kažem, uz kultni Charles Manson Superstar (1989) ovo je drugi ubedljivo najjači dokumentarac na ovu uvek aktuelnu temu.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/inside-manson-gang-2007.html

[Dokumentarci]

Wikileaks Wiki Rebels (2010)

 

 

Konačno jedan skroz ozbiljan dokumentarac o aferi Wikileaks, dakle sva bitnija dešavanja su pokrivena, intervjuisane su sve relevantne face iz tog web podzemlja, a u filmu čak govore i ljudi koji su se razišli sa Asanžom i osnovali svoje sajtove na sličnu temu, kao što je npr. OpenLeaks i slični. Znači jako, jako zanimljiv rad.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/wikileaks-wiki-rebels-2010.html

[Dokumentarci]

Nazalost ne bavim se takvim dokumentarcima, ali ih ima, samo treba potraziti malo jace.

A sto se tice mog nesvracanja, pa jebiga brate, blog radi ko dragstor 24 casa, i ne mogu bas svaki dokumentarac ovde da reklamiram, dakle budi redovan na blogu kolko tolko pa ces navatati dosta dobrih stvari.

[Dokumentarci]

Englis brate, apsolutno se slazem sa tobom, i to posebno za mladje narastaje, ali veruj mi, ne mogu da postignem al nikako, jer ipak bi za jednu takvu sveobuhvatnu akciju bio neophdan poseban blog, jer ne valja to mesati, raspline se poenta jebiga. A da ima materijala za skeniranje, vaistinu ga ima, samo sto ja nemam skener pa se jebavam sa fotoaparatom. No videcemo jos, jer ja bi to radio samo ako bi imo prave saradnike, dakle ljude koji bi se cimali oko skeniranja i sranja, jer realno ja to solo nema sanse da bi postigo. Dakle ako nadjem ljude, ja sam zaista voljan da podelim ovaj moj stek fanzina, flajera i sranja, jer zaista, velika steta bi bila da to tako ostane u nekom podrumu, zaboravljeno.

 

 

Nego nesto drugo sam hteo.

Ovo nije dokumentarac, ali kontam da ce mnoge i te kako zanimati, jebiga ne mogu se setim gde sam ovakve stvari ranije postavljao, tako da ako se ko seti nek slobodno baci dojavu.

 

Moje dogodovštine u CeZaru - part 1

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/moje-dogodovstine-u-cezaru-part-1.html

[Dokumentarci]

GG Allin & the Murder Junkies - Raw, Brutal, Rough & Bloody - Best of 1991 Live (2004)

 

 

Uh, kako jak DVD, pojma nisam imao da je ovakvo nešto uopšte izašlo, jer sam se do sad susretao samo sa nekakvim skrnavim VHS snimcima koncerata, i onim jednim dokumentarcem Hated (1994), tako da me ovo totalno oduševilo. Na ovom DVD-u se nalaze kompletni snimci čak tri giga, u San Diegu, Čikagu i Atlanti, i to začuđujuće dobrog kvaliteta, što je vaistinu eksluziva kada je GG u pitanju. Pored prebrutalnih koncertnih snimaka, tu je i genijalan intervju sa GG-evom majkom, koja je tek faca za sebe, i gde ona ponosna, sa puno ljubavi, govori o svojim sinovima, ali nam i otkriva iz prve ruke na koji način je GG dobio svoj čuveni nadimak. Dakle, skroz suluda a ujedno i ultra-genijalna priča o kojoj sam već pisao pre jedno 2 godine, ali to se ne računa jer živa reč je ipak živa reč, tako da to jednostavno morate overiti, a za sve one koji i nisu baš neki fanovi GG-a, te nemaju nameru da skidaju ovaj DVDrip, postavio sam dole youtube klip, gde ide upravo ta priča o nadimku. I vaistinu, keva je skroz objasnila i pobedila. Dakle, MUST-MUST-SEEE!!! (110 min)

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/11/gg-allin-murder-junkies-raw-brutal.html

[Dokumentarci]

SKORO PA NEVAŽNO SAOPŠTENJE!

 

Od danas na abraxas blogu pored dokumentaraca ide i priča o beogradskoj HCpunk sceni od kraja 80-ih pa do kraja 90-ih godina prošlog veka. Isto važi i za sve INO old school bendove koje sam JA slušao (i još ih slušam povremeno) a koji su obeležili 80-e i 90-e, doduše biće malo i metaliziranog zvuka tipa Earth Crisis i Integrity, ali suština je da ću postavljati samo ono što sam isključivo JA (pa JA) slušao, što znači da nikako neće biti bendova tipa 25 Ta Life, H2O, MOD, SOD, DRI, Hüsker Dü, Quicksand, i naravno krda ovih najnovijih bendova čija ni imena ne znam a kamoli da sam ih čuo kako zvuče.

 

Sa druge strane pojaviće se i bend tolko kontraverzan kao što je ONE LIFE CREW, i to ne sad iz razloga što ja podržabvam taj rasizam, ksenofobiju i šta sve ne, nego samo i isključivo iz razloga jer mi je njihov prvi album u to doba kad se pojavio bio i ostao nešto najjače iz tog agresivnog fazona uz Madballov "Set it Off". I naravno, njihov survivalistički trip kada su podržali Timothy McVeigha, sve se to meni jako dopalo, jer po meni nikako nije isto biti straight edge desničar survivalista u SAD i OI!/metal-core desničar u Srbiju, po meni su to dva totalno različita pojma, no to je naravno moje skroz lično mišljenjem, i siguran sam da će mnogi "aktivisti" iz SXE HCpunk priče zbog O.L.C-a bojkotovati moj blog, ali šta da se radi, uostalom blog je od samog početka i koncipiran kao isključivo i samo moj lični (EGO) trip, gde ja postavljam ono što se meni i samo meni sviđa a ne sad da podilazim širim masama, jer, složićete se, da nije tako to bi se onda pretvorilo u 'fontanu želja' i ne bi više moglo da nosi to sveto ime abraxasa. Toliko i hvala na razumevanju.

 

 

P.S. I još da napomenem da će blog biti apdejtovan na dnevnoj bazi, dakle album ili EP dnevno, s tim što neće biti samo HCpunka, nego i Laibacha, Jadranke Stojaković, Sufjana Stevensa, i svega onoga što sam i do sad postavljao.

[Dokumentarci]

Classic Albums: Iron Maiden - The Number of the Beast (2001)

 

 

Moram odma' na početku priznam da sam uvek mnogo više cenio Paul Di'Anna kao vokalnog solistu, i neopozivo mislim da je prvi album Mejdena realno i najbolji njihov album, što se naravno mnogi neće složiti sa mnom, a što je i razumljivo, jer nema većih podela nego kad su fanovi Mejdena u pitanju (Jore, Baklja, javite se!), samo im Srbi eventualno tu prete, tj. kolju se sa njima za prvo mesto i primat na globalnom nivou.

 

Uglavnom, pored prvog, "u večitoj borbi" za najbolji album su i Somewhere in Time (1986), zatim navodno komercijalni Seventh Son of a Seventh Son (1988), i naravno prvi album sa Dickinsonom, The Number of the Beast (1982), a tu i tamo se spomene čak i Killers (1981) zbog svoje zaista specifične produkcije. E sad, što se mene tiče, Somewhere in Time su mogli komotno i da preskoče u svom opusu, tj. da ga nikad ni ne snime, i tačno znam da će fanovi Mejdena sad da skoče na mene, ali šta ću, istina ponekad ume baš da zaboli. Ali pošto to nikako nije tema ovog dokumentarca, ostavimo to po strani i pokušajmo da se pozabavimo definitivno najboljim albumom sa Dickinsonom, i zaista nije nimalo čudno da kada se ljudi opredeljuju za najbolje albume svojih omiljenih bendova, da uvek nekako domiraju prvi albumi, što samo potvrđuje moju teoriju da je najbolje ono što dođe prvo, ona incijalna kapisla, onaj početni kick in the nuts entuzijazam, dok je to ipak još samo demo bend oslobođen svih pritisaka muzičke industrije, i baš zbog toga u tom periodu na površinu isplivavaju najbolji radovi, tj. ono što se tokom odrastanja taložilo u svakome od nas, i naravno ovo se ne odnosi samo na muziku, nego na sve vrste umetnosti. Doduše to ne mora da bude pravilo, jer ima i skroz obrnutih primera, ali su meni nekako uvek draži ovi rani radovi. I zaista, pregršt je bendova čiji su mi prvi albumi vrhunac njihovog stvaralaštva, jer ipak nije isto kad ti to radiš za svoju dušu, za slavu ko Indijanci, i kada radiš za pare, ili zbog potpisanog ugovora, jednostavno nije to TO. I baš zbog toga uvek potenciram prvi album Mejdena, jer kad pustite ploču i kad krenu početni taktovi Prowler-a, vi shvatite da je to zapravo to, ta sirovo-iskrena priča iz Leytona, koja se kuvala još od '75, da bi konačno isplivala 5 godina kasnije u svoj svojoj slavi. No opet kažem, vratimo se albumu "The Number of The Beast", jer pobogu nije tema prvi album, koliko puta treba da ponavljam?

 

Ovaj put vam neću pričati o dokumentarcu (a kao inače pričaš?!) nego o nekim mojim ličnim utiscima povodom ovog zaista genijalnog albuma. Dakle, doš'o Bruce Dickinson (prezime sve govori) u bend na mesto Di'Anna, i mogu da kažem da se u startu pokazao kao skoro pa dostojna zamena legendi, i iako ne tako savršenog vokala kao kralj, uspeo je da iznese album i pored svih onih klasičnih "metalsko-pevačkih mana" od kojih je patili većina velikih vokala tog vremena. Dakle, umesto sirovo-prljavog punk-metala, da ga tako krstim, dobili smo čisti, upeglani metal, a naravno sve zahvaljući autoru velike većine pesama, genijalnom basisti i osnivaču benda Steve Harrisu, koji je tada iz meni nepoznatih razloga procenio da Mejdeni treba "malčice" da promene kurs, i što se tiče produkcije i što se tiče vokalnog fazona, što se naravno kasnije pokazalo kao skroz opravdano na veliku radost većinske metal publike a na malo manju radost nas koji smo ipak više naginjali tom punk delu kompleksne ali i shizoidne ličnosti ranog Ajron Mejdena. No, u svakom slučaju, treći album nam je doneo dosta novina u svim segmentima, znači skroz profi urađen omot, ultra kontraverzan naziv albuma, i pregršt zakultno-okultnih pesama koje će, uveren sam, biti aktuelne i kad nas više ne bude, pa bogme ni naših potomaka.

 

Izdvojio bih za početak "Children of the Damned" kao prvu pravu metal baladu ikad napravljenu, jer tu pesmu ladno čak i moja keva gotivi, zatim "22, Acacia Avenue" kao skroz dostojni nastavak priče iz legendarne "Charlotte the Harlot" sa prvog albuma, onda naravno naslovna "The Number of the Beast" sa skroz kontraverznim intro-om za to doba, i za kraj možda najjaču stvar na albumu, "Hallowed Be Thy Name", čija gitarska solaža tj. više rif odsviran kao solaža, je tolko jaka da realno drži čitavu pesmu, i odgovorno tvrdim da je to jedna od najjačih heavy metal akcija ikada izvedenih. Mislim šta reći a opet ne smoriti, samo 666, the number of the Beast. Gledaj, ne oklevaj, hell yeah BRE! (50 min)

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/09/classic-albums-iron-maiden-number-of.html

[Srpski film (2009)]

SRPSKI FILM: OBJAŠNJENJE SUŠTINE METAFIZIKE ZNAČENJA I ZNAČAJA

 

 

http://cultofghoul.blogspot.com/2010/09/srpski-film-objasnjenje-sustine.html

[Dokumentarci]

Problem sa raspakivanjem fajlova...

 

 

PROBLEM :

 

Imate problem sa raspakivanjem fajlova, prijavljuje vam CRC greške i zajebava ? Ne gubite nadu, jer evo konačnog rešenja. Odlučio sam se na ovaj poslednji čin jer sam već sigurno jedno 100-tinak i jače puta morao da odgovaram ljudima putem komentara i mejlova o čemu se zapravo radi, a to smara, o da, verujte mi, i te kako smara. Dakle, jednom za svagda !

 

Uspeli ste konačno da skinete SVE fajlove željenog dokumentarca, a onda nestrpljivi da pogledate film, kao po običaju komotno ste kliknuli na extract here i zavalili se u stolicu. E al' malo morgen ovaj put, film je počeo da se raspakuje regularno ali već posle par sekundi niotkuda iskoči nekakvo prozorče sa prijavom CRC errora, wrong passworda, il' tako nekog lud'la. Ajme meni, šta je bre ovo koji kurac - zapitali ste se vidno šokirani ?! No, raspakivanje se nastavilo ali su zato i CRC prijave bile sve učestalije. O čemu se ovde radi bre, 'oću moj film koji sam pošteno skinuo ! I šta sad da radim, da jurim druge linkove pa sve ispočetka ? Ma da mu ne bi jebo mamu, ovo mora da je onaj sektaš abraxas nešto opet uzjebao upload, krsnu li mu slavu jebem, sa' ću ga isprozivam najstrašnije u komentaru a i mejl ću mu napišem, jer pička je to, ne objavljuje nikad uvredljive komentare, nema jaja sisaljka malena, ma devojčica. Uglavnom, zapamtiće on kad je pokušao da me zajebe za film koji sam pošteno plat...ups, ma bre pošteno skinuo, jer isto ti je to u nas Srba. Grrrrrr, al' sam besan, joooj al' sam besan !!!

 

I tako u nedogled...zar ne ?

 

A zapravo evo o čemu se radi, evo tog konačnog rešenja za ovaj problem, jer i ja kad nisam znao o čem' se radi, i ja sam brisao takve "sjebane" linkove, i ostajao uskraćen za mnoge dobre filmove i dokumentarce.

 

Naime, postoji više verzija, ali ovako ja to radim i 101% mi šljaka i to ama baš svaki put, dakle nema filma koji se ne može raspakovati pa makar prijavio i soma CRC-ova.

 

 

REŠENJE :

 

Desni klik na prvi RAR fajl pa EXTRACT FILES, i tu ti se otvori ovo dole prozorče, i tu samo štikliraš opciju KEEP BROKEN FILES i cepneš OK. I to ti je ladno cela filozofija. Naravno, i dalje će ti program prijavljivati CRC errore, ali ne mari, film ce biti regularno raspakovan i moći ćeš u roku od odma' da ga gledaš. Eto.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/08/problem-sa-raspakivanjem-fajlova.html

[Dokumentarci]

DISINFO.CON (2007)

 

 

Jako poučno, zanimljivo i totalno drugačije od svega što smo imalu prilike da vidimo do sad, i ako je nešto ikada bilo okultno na ovom blogu onda je to upravo ovaj dokumentarac a zapravo snimak DisinfoCon eventa, koji se sastoji većim delom od predavanja i performansa prijatelja i članova kontraverzne DISINFO organizacije. Naime, Disinfo (The Disinformation Company) je osnovana 1996. godine i bavi se prvenstveno izadavaštvom counter-culture literature, a pojavom interneta počeli su da rade i sajtove pa i dokumentarce, i to baš ozbiljno, npr. oni su izdali Stupidity (2006), Endgame: Blueprint for Global Enslavement (2007), Iraq for Sale: The War Profiteers (2006), 9/11: Press for Truth (2006), pa čak i In Search of the Great Beast 666: Aleister Crowley (2009).

 

Ovaj ekstremistički hepening je održan 2000-te godine i trajao je verovali ili ne čitavih 12 sati, a na njemu su govorili Kenneth Anger, zatim moj omiljeni apokaliptični slikar i filozof Joe Coleman, onda Marilyn Manson, pa Richard Metzger, pisac i okultista, Douglas Rushkoff, umetnik raznih domena i teoretičar medija, Mark Pesce, jedan od pionira na polju virtuelne stvarnosti, Grant Morrison, crtač stripova i scenarista, i sada već pokojni Robert Anton Wilson, kultni pisac, filozof i borac za ljudska prava, i Todd Brendan Fahey, pro-LSD aktivista, te mnogi drugi likovi iz te priče.

 

E sad, logično da u ovaj dokumentarac nije ušlo svih 12 sati ludnice, ali su uspeli da izvuku najgenijalnije momente i da ih spakuju u 4 čuke ultra kvalitetnog materijala koji zasigurno valja pogledati, jer ko što rekoh, nešto ovakvo se ne sreće svaki dan, a i radi se o ultra RARE materijalu, dakle jedva sam ga iščupao sa jednog huba, ni ne znajući zapravo o čemu se radi. Malo je reći da sam bio oduševljen kada sam video Colemana i Angera na pozornici, znači skroz prajles materijal, a posebno će biti zanimljiv ljubiteljima okultnog. (210 min)

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/08/disinfocon-2007.html

[Dokumentarci]

Nightmares in Red, White and Blue (2009)

 

 

Solidan full-length dokumentarac o istorijatu horor filma u Sjedinjenim Državama, od prvog Frankenstaina koji je snimljen 1910. parama Teslinog "suparnika" Edisona pa do današnjih hardkor akcija poput Hostela i Saw-a, mada nisu zaboravili da pomenu ni neka dela inostrane produkcije, pa tako jedan od gostiju veli da se danas ljubitelji horora radije okreću evropskom i azijskom filmu, što je naravno skroz realna priča. Autor se potrudio da prikaže najbitnije momente u sada već 100-godišnjoj tradiciji horor filma, sa posebnim naglaskom na neke ključne filmove žanra kao što su Psycho (1960), Night of the Living Dead (1968), The Last House on the Left (1972), TCM (1974) itd. koji su zauvek promenili horor film i poterali sa velikog platna mitska bića i slične monstrume poput vampira, vukodlaka, frankestaina, i ostalih Bela Lugosi-Boris Karloff akcija. Ako bi se ja pito, Psycho i TCM su ubedljivo najbitnije stavke u celoj ovoj priči, mada ako ćemo iskreno, da 1957. Ed Gein nije upucao Bernice Worden što je dovelo do njegovog hapšenja i otkrića nezapamćenih boleština kakve samo ljudski um može da osmisli, ne bi bilo ni Psiha a bogme ni TCM-a i još mnogih filmova iz 60-ih i 70-ih godina. Dakle, Ed Gein je po meni mnogo bitnija figura za razvoj horor film od nekakvih mitskih ličnosti i babaroga, i uvek ga se treba setite te mu se zahvaliti na njegovoj bolesti koja je inspirisala mnoga velika imena, od Hičkoka preko Tobe Hoopera do Jonathana Demmea i Rob Zombija.

 

U filmu govore Carpenter, Romero, Larry Cohen, Brian Yuzna, i još samo par likova, što mi se jako svidelo, jer nikako ne volim kad tako u dokumentarcima ovog tipa nabudže po 300 komentatora, raznih kritičara i novinara, pa niko pošteno ni ne stigne da kaže bilo šta smisleno. Pored priče tu su naravno i inserti i to iznenađujuće lepo uklopljeni, tako da slobodno mogu da kažem da smo konačno posle niza užasnih dobili jedan dobar rad na ovu uvek zanimljivu temu. E da, jedna jako bitna napomena tehničke prirode, pošto je ovo bluray rip film sadrži double audio, što u prevodu znači da možete da birate dal' ćete film da slušate na engleskom ili nemačkom. Pošto je meni kada sam pustio film priča išla na nemačkom morao sam da promenim audio, pa pošto koristim VIplay ta opcija se kod mene zove "audio stream", tako da ćete vi morati sami da izvalite kako to šljaka na VLC-u il' kojem već plejeru, uglavnom bitno je da nije preveliki cim. Toliko. (96 min)

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/08/nightmares-in-red-white-and-blue-2009.html

[Dokumentarci]

Apdejtovo sam listu, pa koga zanima...

 

57 Documentaries You Must See Before 2012

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/11/34-documentaries-you-must-see-before.html

[Dokumentarci]

Mondo cane (1962)

 

 

Evo još jednog filma čiji je insert pušten na Šok Koridoru u ponedeljak. Radi se o kultnom italijanskom dokumentarcu Mondo Cane, koji je zapravo preteča svih shockumentary radova koji su krajem 70-ih i početkom 80-ih zapljusnuli SAD, uostalom izvalite samo tu godinu proizvodnje. Brutalno. Pošto je ovo bio prvi dokumentarac takve vrste, logično je da baš i nisu mogli da se isprse u tom hardkor šok fazonu, mada i ovde ima ubijanja i sakaćenja, ali po meni ni približno dovoljno da zadovolji istančan ukus pravih shocku fanova, pa su se tako autori fokusirali više na bizarne akcije koje se odvijaju i dan danas svuda po svetu, a posebno po tako tim zabačenim selima i vukojebina. Tako da je sa te strane film jako dobro urađen, pa samim tim i veoma zanimljiv za gledanje, i to iz fazona "upoznajmo naše komšije azijate i afrikance, slavimo različitosti, peace on earth, suživot and shit". I za kraj, mora da napomenem da sam duboko razočaran što na predavanju o dokumentarnom šoku, brat Beki nije pustio niti jedan insert iz ril dil šokumentaraca, iako je to bilo jasno najavljeno na plakatu, jedino što je pustio to je bio ovaj Mondo Cane rad, a moje neskromno mišljenje glasi da je Mondo serijal realna boza, ma bre dečija pesmica, u odnosu na prave šokumentarce kao šo su Traces of Death, Faces of Gore, Death Scenes i drugi. Naravno, i pored svega ovoga ne mogu da zamerim Bekvalcu zbog ovog propusta, jer kontam da možda zaista ne bi bilo prikladno pustiti scene pravih ubistava i samoubistava na jednom javnom skupu, mada ako ćemo realno, i RTS i svi drugi mediji su u udarnim terminima puštali ono streljanje Škorpiona u Bosni, i to više puta, pa se tada niko nije bunio, a verujte mi da takve scene, ma bre iste te scene, preslikane bukvalno, možete videti u većini pravih šokumentaraca, sa posebnim osvrtom na "Traces of Death" serijal. No dobro, mediji su mediji i može im se, nažalost. (108 min)

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/06/mondo-cane-1962.html