Jimmylyric

To znaci da nikada nije skroz opustena. ;)

Ona zivi u sobi satkanoj od samoce, izostrenih ideala,uvek jednom rukom u nemiru. Ima ostre,plave oci,nalik na uglove neba, i bisere noci u sebi,sto se vecito prepiru. Nisam siguran da li je volim, mozda mi se samo svidja. Ponekad kao da osetim sta sanja... Iako snovi nisu sve sto ima. I mislim da ne bi bila iskrena, kada rekla bi da laze.

Samo da kazem...Neko je napomenuo da su se Morisonove knjige poezije prodavale u malim tirazima...Medjutim,koliko ja znam-a znam,tu sudbinu je dozivela samo prva knjiga.Druga je postala bestseler.

Ona boli dok prica sve mane iz mojih vena je prenela u san mars treptaja u njenim ocima kad god me pogleda i cuje mi glas Ja to znam,hej...Ja to znam Vreme je proslo,nisam brojao korake ne znam zasto pisem joj pesmu jedan pogled s' terase ceznje na moj nemirni um i tango njenih osecanja se gubio u vetru Ja to znam...Mozda me nije ni volela Ja sam ludak,i tek sad sanjarim o njoj kroz prljave,decacke snove i mastanja,nista vise kovitlac mutne erotike u mojoj preriji snova ona i ja smo goli i sirovi,ponavljam joj ime Ja to znam...

Mi u nasoj skoli ucimo da nije pristojno psovati Da treba biti posten,I da treba voleti druge Da ne treba pustiti pljuge Mi volimo nasu skolu Mi volimo nasu skolu. Profesori nase skole svakog dana idu u svoj kutak, Tamo ogovaraju jedni druge uz paklu cigara za pola sata, onda se zameraju kolegama,I psuju ih Mi volimo nase profe Mi volimo nase uzore. Au sto je skola zgodna… Stvarno jaka riba… Al’ je I laka,cim u nju ulazi ko stigne. Mi mrzimo lake ribe Mi mrzimo lake ribe.

Kralj je silazio niz snene ulice, Trazeci tragove na vratima,kucajuci na ljudska lica Nikog nije prepoznao,jer,vreme se menja, Znojeci se,I sapucuci u vetar Tri stepenika do oblaka Sa snenim pogledom u ocima Sedam otkucaja srca Iz ovih besmislenih stihova Nema vise nicega ispred nas Osim onog iza nas Tako da se na to pozivamo kad stignemo Verujuci da je sutra juce I da ce sutra na taj nacin zameniti juce Istorija je sjebana stvar Listovi govore tuznim uzdasima, Ne persiraj dvorovima I nebu Nikada neces razumeti Zene su u lancugama od pola metra Feljtoni vojnika sanjare o slavi Ne postoje pesnici,samo buducnost Koja istoriju pise kako zeli Menja stvari Menja oblike Menja sebe Menja svoj cemer Menja ono sto nije,dajuci ono sto jeste Jedno veliko nista Do sutra Do nas Mozda ovi stihovi budu imali smisla Nikada neces razumeti? Imam potrebu da ti se zahvalim Jer,bolji sam od tebe.

Uloga Znam,ne primecujes ocaj. Potreba je jedino sto gasi sivilo tvog straha. Znam,nisi svesna,ne brojis sate… Mrak lagano pada i vihorom guta vapaje Sunca. Iznad zgrada,daleko,kao cigarete u nizu, Slozeni su oblaci u pakli poderanog papira. Nebo kao frotir,prekriva rdju pod sobom, Jako dobra uloga za glumce bez talenta. P.S. "Iznad zgrada,daleko,kao cigarete u nizu," Dobio sam inspiraciju,i napisao tekst...Medjutim,kasnije dok sam ga citao,ovaj red me je podsetio na nesto,pa sam razmisljao da slicna metafora vec ne postoji...Ako neko zna,ili uoci da postoji slicna metafora,red,itd,neka mi kaze,jer mi se cini da me podseca na nesto,ali nisam siguran da postoji ista.Hvala. I da,ocenite tekst.

Kupio sam album EKV Revisited,izvrstan je.Firchie je odradio izuzetan posao,sve pesme su odlicne.Ipak je to EKV!Nadam se da ce bii nekog nastavka,jer je ovo bas super,svaka cast.

Hahahhahahahhah...Pa brate ako si citao jos neke moje tekstove,video bi da sam gledao i gore dosta puta...Al'kad je noc bez zvezda,pogotovo ona u tvojoj glavi,eeeee vidis,onda pises ovakve stvari...Samo,sreca sto je noc privremena...Jbg...A mogao si da zakljucis da sam gledao i levo,i desno i ta sranja...'Aj'pa tako... I oceni tekst,jebes sad perspektivu iz koje sam gledao...Bitno je kako sam zapisao to svoje gledanje... I da,procitaj jos neke tekstove i videces da sam bas,bas,ali bas dosta puta gledao gore i samo gore...A ponekad bacim pogled dole...Ma,gledam jednako u stvari...Pa tako...Pozdrav.

Hvala na komentaru covece...To ja zovem komentarom. Pozdrav.

Hm...Ne znam zasto si napisao deo pesme EKV-a...Mozda mislis da sam prekopirao nesto od njih...Ali mogu da ti kazem da to nema veze sa istinom,medjutim,ako ti neki delovi deluju tako,ti reci,i promenicu..Jer,ja sam ovakve tekstove pisao mnogo pre nego sto sam poceo sa slusanjem EKV-a,posto EKV ne slusam nesto preterano dugo...Ali od kad sam ih otkrio,smatram ih najjacim domacim rock bandom pored Azre...I bas sam ih intezivno slusao u poslednje vreme,medjutim moj stil pisanja nema veze ni sa EKV-om,ni sa nekim drugim...Ja jednostavno volim taj stil pisanja,naprosto,ostavlja mi najvise prostora i daje najvise mogucnosti da se izrazim,toliko-da ponekad idem do zadnjih krajnosti i izazivam konfuziju...Kao sto sam uvek vise voleo da slusam Doors-e ili Nirvanu,na primer,nego recimo Guns 'n' Roses...Stvar ukusa...Ne kopiram ja nikog...I zaista ne vidim koju slicnost si primetio izmedju te dve pesme...Uostalom,to su dve potpuno razlicite tematike...Jer je Milan u pesmi "Oci boje meda"pisao o seksu i ljubavi,a ja sam se ovde bavio sasvim drugom tematikom...Mislim pazi,mogu ja sad da udarim i da pisem na nacin na koji npr.pise Bora Corba,ono u stilu"Ljubavi moja,kad te vidim k'o da gorim u plamenu,pijan sedim na ovom simsu prozora kao prasina na kamenu",ali cemu,kada to jednostavno nisam ja...itd itd...A opet,Boru smatram super pesnikom,iako ne volim taj stil pisanja... Sad,mozes da mi verujes na rec,a i ne moras...Ali,opet ti kazem,ja ne kopiram nikog...To je jednostavno stil pisanja koji mi pomaze da se najbolje izrazim,i to je sve... Pozdrav brate.

Zna da zaboli Koracam gradom,lagano,necujno, kroz mrkli mrak,neon osvetljava moj trag. Noc je vedra i snazna,u vazduhu miris leta, na uglu prosjak je zaspao,ponoc je odavno prosla. Hodam,i vidim u oznojanim izlozima, lutke,kolaci,srca za nekog, Neko bolje detinjstvo...Neko srecnije vreme, pregorela svetiljka,ali neka,dole ceka me druga... Grad spava kao beba,srecna u svom plisanom krevetu, okruzena igrackama i zaboravom... Grad ne poznaje reci,ne zna hod... Vidim supermarket,diskont pica,crveni soliter,vredno je. U uglu oka je svetlost,osecam vlazni beton, podamnom su pivske boce i chepovi od kole... Na obliznjem autu se oglasio alarm, nisam kriv,nisam kriv...Ne znam ko je... U parku mir,vetar miluje grane, moje lice je modro od njegovih naleta.... Ja sam umoran od tolikog hoda u krug, krv je prepuna pogleda,vizija i laznih zaveta... Zna da zaboli...

Hvala na komentaru... Pa nisam zapoceo sve tri strofe tom recenicom"Lako je reci te malene reci",vec samo prvu strofu i to sa"Lako je reci te male reci" i refren...Posto ono nije druga strofa,vec refren...Druga strofa je ovaj deo: "Privij nas jos jednom na grudi Pusti suze da daju oblik ovoj usnuloj zemlji Miluj nas jos jednom na svojim ranjenim kostima I reci nebu da obuzda svoj gnev,do jutra" A ono izmedju i ono zadnje je refren...Pozdrav i jos jednom hvala na komentaru.

Izaci ces ispred sa oruzjem u rukama Naredices svojoj savesti da vise ne postoji Barijere ce nestajati,tvoje srce ce sagoreti U plamenu tuge,besa,placa… Sve se placa jednom. Ovo nevreme je odraz tvoje licnosti U krvlju rascepanoj odeci,sa pesnicom u vazduhu, Lavez promrzle duse ce cuti tvoj ego, ali tvoj ego je nocas toliki da gusi sam sebe. Sve se placa jednom Oruzjem od blata prolices suze u grudi jadnika Pejzazi u dimu baruta,I pomracene svesti Kleknuces pred slikama,probudjenih razloga I stida,I sunca koje se nazire iza… Sve se placa jednom Ti ne postojis.

Lako je reci te male reci Koje podsticu nevolju da ubrza tok Krv ispumpava crnilo u ovoj mocvari Krv miluje vazduh I puni ga nistavilom Lako je reci te malene reci A ipak prejake reci Koje seju znoj u oblaku komfora I svi smo jednaki na tom putu Svi imamo rok trajanja Rok da uzarenom maskom prekrijemo rane Privij nas jos jednom na grudi Pusti suze da daju oblik ovoj usnuloj zemlji Miluj nas jos jednom na svojim ranjenim kostima I reci nebu da obuzda svoj gnev,do jutra Lako je reci te malene reci A ipak prejake reci Koje seju znoj u oblaku komfora I svi smo jednaki na tom putu Svi imamo rok trajanja Rok da uzarenom maskom prekrijemo rane