SixStepsOnTheMoon

Mantric je bend, zapravo dio Extol-a koji je svojim albumom "The Descent" 2010 nastavio priču koju je Extol završio na albumu "The Blueprint Dives".Izuzeztan album. Neke recenzije: "This is Progressive Art Metal at its best....one of this year's best offerings!" Metalreview.com (8,5/10) "Fans of Opeth, Deftones and Dillinger may all find reasons to be intrigued." Metal Hammer (UK): (8/10) "Mantric create compelling, interesting music, whatever tag you want to put on it." Decibel Magazine (USA): (8/10)

Savremeni svetogorski likovi Starac Joakim (Nikolaidis) o ocu Joakimu, priredio Ep.Irinej (Bulovic) http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/staracjoakimsvana.html

Pa vidjećemo da li će mu biti baš toliko komforno kao u toj kičastoj palatici u njegove preostale dane koje će provesti na ovoj zemlji posle povlačenja sa aktivne Episkopske službe, sobzirom kakva su nedjela ispilila na površinu u zadnjih par godina na njegov račun.

мислиш чудно-смијешан?Па од оног видеа да је "човјеку нешто кврцнуло у леђа" не престајем да се смијем кад помислим на њега, то је и први пут када сам чуо за њега.Само га још нисам видио уживо, ако Бог да можда и одем на Ћириловац да га упознам Иначе то мјесто Ћириловац је његово имање на који је он саградио манастир.

ajde da vidimo malo oca Luku upokojio se iznenada ovaj veliki duhovnik , vjecan mu spomen + + +

јесте, али на неки чудан начин као што рекох.Не могу да га узмем за озбиљно по многим питањима. : ) иначе, еп.Данило у свом маниру: iz tog predavanja ep.Danila o spratovima civilizacije

Не смијем више да гледам о.Јоила, јер увјек када га пустим ухвате ме неки чудни напади смијеха.

Zoran Kostić Cane objasnio stvari.

Све то стоји, само припадност правосалвној цркви суштински и јесте фактор личног идентитета али на основи наше тежње ка личносној максими која је откривена у Христу, Затим сви социолошки критеријуми вјероватно се и наметну временом и некако их је немогуће заобићи, јер ми смо друштвена бића у социолишком смислу, без обзира на све напоре и очигледну димензију религије која излази и превазилази оквире таквих критеријума.Мада, треба много разборитости и храбрости да би се иза тих оквира загризла барем сијенка неке суштине и на тај начин нам отворила нове просторе и доживљаје религије. И само бих скренуо пажњу да ја не бих рекао да моје познавање православља на теолошком нивоу баш изнад 95%, јер када се каже теолошко знање онда се мисли вјероватно на ниво академског, разумског познавања.То је једна од опција и заиста постоје теолошки факултети широм свијета на којима људи изучавају теологију на том нивоу, литургику, егзегезу итд...Али може да звучи парадокслно, већи ниво богословља и познања самог Бога, могу да имају они од којих то најмање очекујемо. од простих и једноставних душа.Рецимо недавно сам читао старца Јосифа Исихасту, који је живио у 20 вијеку и био старац једном изузетном братству на Светој Гори, и на чијем примјеру и писмима се данас многи поучавају и преображавју.Он је завршио само 2 разреда основне школе, а за савјет, поуку су му долазили људи из Њемачке, Француске, Америке...издата је и књига са тим његовим писмима.Он је кроз истрајност, подвиг, послушност и молитву стигао до оних висина богословља о нашем постојању, нашем односу са Христом, стигао до смирења...и вјеруј ми да после читања њега, онда рецимо Старца Силуана или Порфирија Кавсокаливита....мало има мјеста за сумњу и уопште да се постављају питања неких уских домета. Ово предавање светогорца оца Василија ме је, мало је рећи одушевило.Какав је ово дух, заиста ми дође да понекад жалим људе што ниси чули за њега и сличне примјере.

Ти статистчки биланси ништа не говоре о самој основи и присутности Цркве у времену, историји и свједочанству које даје кроз себе и кроз оне који су је прихватили свим бићем.Јасно је свима да нико нема никакву корист од Цркве у материјалном смислу,зато и нема много народа у њу.Она позива на обожење кроз литургију, на потчињавање тијела духу на дубоки светотајински живот и на радост у Господу. Не, модификовала би се у сујеверје и са само људским могућностима просјечног духа би се вратила вјероватно у неки архаични монотеизам, политеизам и слично.Иза те спољашње маске институционалности на коју се ти осврћеш, добри мој, стоји дубоко и 2000 година прожето искуство, . тако да изложење објективној критици би дошло од стране кога?Од стране Токи89 који не зна ко је св.Јован Златоусти? Ја сам потпуно слободно пришао у својој 21 години (сад ми је 25) Литургијској заједници наше Православне Цркве.Свакако све је то било постепено, онако неочекивано, то су потреси унутрашњег човјека, дрхтаји духа..тако да ја за себе лично свједочим да мени ништа није наметнуто, посебно не "несвјесно" шта год то значило,а и бивајући да моји родитељи нису вјерници, не знам како говориш да то нема никакве везе са слободном вољом?Даље, чињеница је да човјек имајући ту потребу духа да вјерује, најчешће и природно прилази ономе што је у његовој средини вјековима присутно али постоји сијасет примјера, од поједница до поједница, коју руше те илузије о наметуности конкретне вјере на простору на коме је неко рођен.Уосталом ако је нека религија, вјерска заједница, присутна ту, у епохи у којој ја и ти живимо, то не значи да се она намеће.Она је присутна, то је једна постојаност која у осталом ником не одређује да ли ће вјеровати или не.

http://www.facebook.com/photo.php?v=133253163504265

Па сад, постојаност Цркве не зависи од нечијих личних потреба и жеља.Идентитет Цркве је дат, откривен, присутан. То није речено да би неког на силу натјерало да иде у Цркву,то је учење Цркве о тајни јединства.Божија благодат је оно што везује и привлачи људе Цркви, то је њено дејство на друге људе кроз њено свједочење.На литургији, ако присуствујеш, се читава Црква у једном духу моли за све прогнане, болеснике, путнике и паћенике" и то сваки дан, тј. непрестано... и ту се испуњава она Апостола Павла "молите се непрестано".Па и ја вјерујем да њихова или било чија вјера не губи на вриједности, али опет, све је то ван нашег познања.. Не долазиш само због себе и неке своје "приватности", зар не?У сваком случају Литургија је централни догађај и она нас свему учи, како и шта треба.Све ван ње је климаво на глиненим ногицама.

То је равно расколничком начину размишљања.Али пошто је Црква "невладина организација" и попови су они који свете водице,врше опијела и возе добра кола не онда није чудно да се тако мисли.Теби Црква и поп нису потребни да би био "вјерник", али ако хоћеш да будеш православни хришћанин тј. православни вјерник, или римокатолички, е онда су потребни.И то што Исус каже, не можеш тек тако да узимаш и тумачиш како ти хоћеш, него постоји 2000+ година историје хришћанства тј. саме Цркве...Постоје апостоли, постоје васељенски сабори, постоје исповједници, постоје светитељи итд. "Коме Црква није мајка, томе ни Бог није отац" - ово се приписује св.Кипријану Картагинском, иначе писцем чувеног списа "Јединство Католичанске (Саборне) Цркве: http://verujem.org/sveti_oci/kiprijan_kartaginski.htm

Па да би уопште могао да се сложиш или не сложиш, мораш прво да научиш нешто, зар не?Скренуо сам ти пажњу да та твоја спољашња логика и доживљај нису довољни да би говорио и иоле озбиљно критиковао у овом случају Хришћнаство.Сама твоја констатација о "лажним ауторитетима" и папагајског помињиања "индоктринирције", која се у твом случају односи на све оне који себе дефинишу вјерницима, одаје утисак да реагујеш у једном расположењу неразумијевања и нетрпљељивости.Тако да, јесте, право ти се одузима, јер када су нечији аргументи одвојени од реалности онда нема шта да се буниш што ти се одузима. Прво, ми се не миримо са тим унутрашњим проблемима, него се са њима боримо.Ти си неки изван-људски феномен па са тим страстима (ми их зовемо страсти душе) немаш проблема,а?Друго, тај однос гријеха/опроштаја је сигурно изван твојих јуридичких размишљања о истима, јер вјероватно у другим оквирима сам појам гријех не можеш ни да сагледаш.Он нема везе са моралношћу, ни јуридиком.То је константно проживљавање дубоке рањености наше људске природе, која још овдје на земљи тежи да се освети, да превазиђе тај плостски ниво постојања тј. саму смртност.И то остаје сусрет двије слободе - Божије и људске. Црква у себи чува искуство тог сусрета и на том искуству се и ми учимо и трудимо.Ти на тај сусрет немаш одговор, тако да не знам одакле познање тога шта ко тражи у религији, каква је то врста уточишта...једноставно прихвати да постоје ствари које су изван твог домашаја...уосталом и теби се сјутра може десити један такав сусрет. Да,али ја сам навео конкретан примјер те хистеричности, на коју ни ти ниси имун, а то њена пројава на одређену вјерску заједницу, и то баш на ону која је ту испред куће.У овом случају је то рецимо може епархија-крушевачка и сл. То је тај модел пун предрасуда и непознавања неких елементарних ствари, што доводи то тог стања.

Монах Павле светогорац чита класично аскестско дјело "Лествица" Св.Јована синајског за вријеме обеда у трпезарији манастира Хиландара. + + +

Упокојио се монах Павле Хиландарац (+ 21.03.2013) Вјечнаја памјат! + + + [/font]

USA debut.

imao sam na umu POS koji ima sad akustičnu turneju + objvaljuje akustični album.

Па јасно је то за цјеновнике вјероватно је и оправдано негодовање, јер се опет мало обрати пажња на конкретну димензију рецимо крштења, брака...наш народ је и такав, то му упада у очи па се све тако сведе на формални ниво, традиционални па има некад и помодарства што одвлачи пажњу и заклања ону суштину.Тако да ја разумијем и могу да саслушам нечију нелагодност кад види цјеновнике неки добар ауто и тако, иако је то изазвано можда и сосптевеном сујетом, али са друге стране да то буде главни (нечији) разлог за доживљај саме црквености, јеванђеља, светотајинске димензије цркве и свега онога што у себи баштини од апостолских дана до данас, све то њено учење...да неко због ових спољашњих баналних ствари то омаловажи и да су му то главни аргументи у нападу на православље, е то онда стварно треба онако игнорисати и наравно одговорати на такве површне доживљаје. Јесте, то је чињеница...ником не одузимамо или омаловажавамо приступ светим књигама, јер треба напоменути да се свака од поменутих религија сматра себе достојним и јединим исправним настваком Старог Завјета...али једна има Христа Васкрслога, то је дио који одваја Јевнађеље од било којих других светих књига, вјеровања уз сво уважавање њих.

Bourbon Princess - немам шта да додам, убола си поенту у твом одговору из много аспеката. У ишчекивању Васкрса ево нешто о дочеку истог на Светој Гори.Лично мислим да су то вриједности и моменти на које треба обратити пажњу у времену кад је Правосалвље у питању...А не шта неки свештеник вози и како живи, а све то опет гледајући неким замагљеним дурбином из својих удобних столичица или не дај боже преко медија, жуте штампе и осталих минорних представа реалности. http://vimeo.com/56364979

Ово је неки акустик вирус.

Колико ти свештеника заправо лично познајеш?Ja лично мислим а и из сусрета са многим свештеницима могу да кажем да је то увелико спољашњи утисак који одаје можда не знам, марка неког аутомобила или нешто слично, што мени лично не смета и не прави проблем, јер сам упознат са светом тајном свештенства и литургијским животом православне цркве.Заправо свештенички живот умногоме није једноставан и није лаган, захтијева огромна одрицања.Свештеник као парохијски, који у Христу окупља заједницу конкретних личности, које он исповиједа, уводи у тајне хришћанског живота итд. и треба да живи заједно са својим окружењем, да буде упознат са неким друштвеним питањима, да свједочи хришћанску етику... е сад, мијешања у политику...свако има право да има став према неким таквим питањима, што свештника не изузима од осталох људи...али нисам ни ја за неко претјерано уплитање самих свештеника у тај начин живота и размишљања, што мислим да код нас то није изражено толико...Са тим цјеновницима нисам нешто посебно упознат, барем овдје у Црној Гори сам присуствао конркетно на неколико крштења, и људи који су се крштавали су добровољно остављали прилог, није било истакнутих цјеновника....такође за славу и освештавања колача...то није обавеза да се плати да би се освештало, то је на добровољну основу и могућност некога да остави неки динар...Светотајински живот Цркве излази из тих оквира.. Па ето, тако кажем, јер заиста не би било згорег да нам посвједочиш одакле све то теби, јер та фасада било чијег живот не говори ништа о њеној некој унутршњости и дубини. Сличности су јасне, очигледне, свима данас доступне...када се говори конкретно о јудаизму, исламу и хришћанству заједничка црта им је васељенски и монотеистички карактер.Али све остало је небо и земља. Ма како стар човјече, па то је гледано из преспективе поруке коју носи најсвјежија објава и откровење Бога човјеку, актуелна и данас, значи Јеванђељу нема равне књиге у историји.Васкрсење је највећа побуна, и то против смрти у историји човјечанства која свједочи о обнављању људске природе,Дај ми нешто јаче о Васкрсења?Или од Крста?Бог се открио човјеку и открива постепено, зато је ту и стари завјет и пророци, неопходни и присутни кроз тај континутитет историје, који је континуитет откровења, коначано испуњен у Богочовјеку Христу.