Само то што смара до бола? ...поготово кад га слушаш на јачини на којој то мој шеф чини.
Радња где радим, Триумвират. Знаш, продају се дискови и тако те ствари.
А, не, нисам од музике. Слуђују мене много друге ствари, али музика никако. У ствари, можда то најзад израња погубан утицај оног блуза којим ме шеф мучи у радњи.
Питај ти тог твог ортака да ли би био заинтересован да прода виниле. Има два Gravestone албума већ и све на дисковима од оба бенда, али бих волео да поседујем Noisehunter на винилу.
Наравно да сам почео да их слушам кад сам чуо први албум. Послали су ми били промо за рецензирање, иако сам пчекивао стандардну итлаијанску њања пауерицу. Кад ја тамо, а оно међутим! Умало те године одох на Сигет да их гледам, али су наступ на Сигету најавили само дан пред концерт, тако да није било шансе.
Белинда Карлајл? Сјајно, мада боље да су обрадили 'La Luna'.
Aaaa, la luna, la luna
the night that we fell under the spell of the moon
Aaaa, la luna, la luna
the light that will bring me back to you
Light of la luna...
Али, та чије бабе здравље би давали тачне одговоре? Која би им била мотивација?
Замисли доведу Динкића и поставе му питање: "Да ли узмиате провизију од директора свих јавних предузећа из ваше станке?" Зашто би он сад њима дао искрен одговор?