ČugaČuga

Vio-Lence - Blood & Dirt je odličan dokumentarac. Traje 90 minuta. Pojavljuju se poznate face sa Bay Area thrash scene. Priča jeste uspon i pad Vio-Lenceta, ali je zaista odlično snimljen tako da može da bude vrlo interesantan i onome ko nije veliki fan benda ali načelno voli thrash scenu San Franciska 80tih. Uspon 80tih i tešku krizu 90tih manje više su prošli svi bendovi sa te scene, pa i njima sigurno najveći uzori Exodus. Baš je vrhunski thrash dokumentarac.

Ovaj treš rivajval je tako podivljao da sa morao i ja da ustanem i podignem glas. Prvo što mi je palo na pamet kad sam video ovaj projekat je "ok ovo je interesantno" mada.... "gde baš SYL likovi i gde bre Souza". Što ne nađu naprimer Šon Kilijena iz Vio-Lenceta ili onog lika iz Holy Terrora da otpevaju neku. To su bre treš vokali, a ne nja-nja-nja gicko praščić vokal. Ok ajde trpeo sam ga u Exodusu pa mogu da izdržim i ovde. S truge strane ful rispekt za Forbidden đitristu i Hoglana. Morao sam odma na majspejsu da overim kako sad izgledaju da im nije neko pomodarstvo udarilo u vugla. Nedajbože fazon SkotIan/KeriKing/Hetfild-ćelica-kozija brada-tetovažice od juče. Uf, nije! Još uvek su pristojni, mada malo se blekmetaliraju, al ajde. OMOT Treš metal omoti su ikone za prave trešere. O tome mora strogo da se vodi računa. Tu nema zezanja. E pa Tenet ima odmah peticu na simetričan logo (svetla tradicija - Metalica, Megadeth, Dark Angel, Death Angel, Forbidden, Nuclear Assault...) i tu su još dva krsta u njemu (surovo). Međutim logo ipak nije dovoljno zao jer ne možeš da se posečeš na njega tako da sve u svemu - logo - 3+. Slika baš nije trešerska, više je neki mračni totalbrutaldeathmetal fazon. Ukupan dojam 3-. E a sad svirka. Noise ispucavanje start i "souza evil screeeam" je potpuno očekivano da potekne iz glave učenika Devina Tauzenda. Iskreno sam očekivao više takvih proseravanja, ali dobro je da su SYLovci obuzdavali svoje SYL porive. Produkcija je sroz dobra a i na Souzin, novi "evil" vokal čovek se brzo privikne. Prva stva je dobra pucačina. Brzina je veliki plus kod mene jer da sam hteo da slušam sporu muziku slušao bih Sinatru, a ne thrash metal. Rif na prvoj stvari nije baš klasičan thrašingever, malo vuče na ovaj moderni metalcore ali stvar nije loša. Crown of thorns je isto pucačka stvar sa dobrim rifom, možda najbolja na albumu, četvrta ima pristojan čuga-čuga rif, a peta blesavo simpatičan refren. Šesta stvar se simbolično zove Going Down jer to je upavo ono što se desi na albumu. Sve ode u žešće smaranje, bezizlazne rifove i proseravanje, čak me bilo i malo sramota za njih kad sa čuo ono Hail!Hali! navijanje na kraju istoimene stvari. Sve u svemu jednokratna zabava samo do pola albuma. Tja.