Ater Angelus

nocas na programu? pa ko sto rekoh gomila bubasvaba, razmileli mlechni zubi (od kojih nekoliko nama jaaaaaaaako poznatih ), i da, na platou su se "studenti akademije umetnosti bk" ( :smajli koji psuje, pljuje, gundja i shutira igrali grchkih tragedija . nisam se bas zadrzavala, niti sam ista cula (sem da glavni deklamator ima ozbiljnu govornu manu ), ali rekla bih da je Eshil bio zrtva. sedeo si na spomeniku?! nemoguce! za to bi morao da premestis gomilu mlechnih zuba koja se tamo nalazila. ili si se infiltrirao u njihove redove radi tajnog delovanja elem, ja sam prolazila oko pola 2 i nisi bio ni blizu spomenika, ishao si negde od centra Trga prema satu

jest' pokusaj to da kazes na Filoloskom i ... i... procices ko ja pre dve godine ja se apsolutno slazem sa gore navedenim, ali sa druge strane odgovorno tvrdim da postoje monstrumi (ili geniji) koji mogu sterilno da razmisljaju i grade delo. sto se drame tice provereno,ali ne sumnjam da ih ima i u drugim knjizevnim rodovima. moze me neko preklati, ali The Raven nije sterilan. usput, mada nije posebno vezano za temu, da li znate, da je poznati idiot nase knjizevnosti, Laza Kostic, pored svojih cuvenih prevoda Shekspira (tipa "trt-mrt, zivot ili smrt" sto bi bilo "be or not to be" i "ja sam duh oca ti tvog" ) vrlo dosledno kopirao Poa-"Spomen na Ruvarca" je sasvim slichan Gavranu, dok je dobar deo "Santa Maria della Salute" u stvari doslovno prekopirana Annabel Lee

hm... ovaj hm.... na srecu nemam iskustva sa ozbiljnijim pokusajima pisanja poezije (tj onoga sto se pise u iseckanim redovima i, ako se nekome posreci ima ritam, pa se to zovu stihovi, a kao celina 'pesme', a samo nadobudni isto zovu "poezija" ) dakle, na svoju i srecu drugih ljudi, nisam se bas bavila time, ali mi se chini da je za to vise neophodan trenutni utisak i izvesni automatizam. ono sto sam pokusavala da radim su dramski textovi i tu je shematizovanost i konstrukcija potpuna, cak se radi skoro iskljucivo o tome: zaplet, predstavljanje likova, funkcija svake rechi... radnja, radnja... samo vuci u napred radnju... sto se proze tiche, mislim da je u pitanju neki spoj ova dva koncepta... valjda... bolje da ja ne pricam o tome, ja o tome najmanje znam od svih ovde ( ovo nije ironicno, ja to ozbiljno mislim jer sto se vishe bavish tim pitanjima upadas u vecu konfuziju i nedoumicu) i potpuno se slazem da bilo sta nastalo gledanjem u mesec ili more sa velikom kolicinom alkohola u krvi ili bilo kakvim sredstvima koja menjaju stanje svesti nije umetnost i samo je pateticno izivljavanje na papiru (a li i pored toga neko one Bodlerove gluposti racuna u vrhunsku umetnost )

grad je pun bubasvaba koje su izmilele na sve strane kao i kompletna postava kst-ovski mlechnih zuba a da, primecen i jedan klasicar na trgu u crvenoj majici (ako sam istog pogresno identifikovala, izvinjavam se, bila sam na prilicnoj udaljenosti ) to bi bio moj utisak sa (paz' te sad pleonazam!) nocasnjag nighta

neverovatno kako se toga nisi setila ranije na primer kad si ti postovala

posle dvocasovnog elaboriranja ovog pitanja sa Erorom, reko' da napisem zakljuchke (upravo iznete telefonskim putem) i ovde, pa da se povuchem iz diskusije. 1. pojma nemam shta se rachuna pod "zensko oblachenje" kod mushkaraca. ako se misli na suknje, vrlo sam skeptichna, ali ne iskljuchujem mogucnost da u nekom slucaju moze da izgleda pristojno (zavisi i od suknje i od onoga na kome/chemu je suknja), shto se tiche ostalih "zenskih" odevnih predmeta, stvarno ne znam na sta se misli, a i sumnjam da bi u bilo kom slucaju to licilo na nesto 2. "feminizirano ponashanje"... postoji vise definicija sta se u to rachuna i ja necu ulaziti u analizu toga zasto bi se to nekome dopadalo. 3. priche o depilaciji...uopshte sfere interesovanja... pa ko ce znati, svi smo razlichiti sve zanima nesto drugo... ali stvarno depilacija... tu treba proucavati psihopatologiju 4. shminkanje (sto je i bila tema moje i Erorove diskusije), meni nije jasno znasto je to "zenska stvar". kao sto ima gomila devojaka koja grozno izgleda kad se nashminka tj ne stoji im shminka ili bar ne ona koju one koriste, tako ima i mushkih predstavnika koji izgledaju loshe do smeshno kad se nashminkaju. sa druge strane, zashto neko ne bi stavio kreon (ne vishe od toga!) ako mu dobro stoji? pa to je kao ona pricha "kakvo je to mushko sa dugachkom kosom?" zasto se onda niko ne pita "kakvo je to zensko sa kratkom kosom?" ima devojaka kojima stoji bolje kratka kosa kao sto ima mushkih osoba kojima bolje stoji dugachka kosa. poenta: ne znam zasto su to "zenske stvari" i ako nekome shminka (u razumnim kolichinama) dobro stoji, a pri tom se oseca dobro sa time na licu, pa pobogu, zasto se ne bi shminkao? ili zasto bi ako tako izgleda p.s. slike sa prethodne strane su

e, Kume, to je jedna od onih stvari koje je bolje ne znati znas ono :sto manje znam to lepshe i duze zivim

ubice me, ubice me... znam... kraj je blizu I'm scared, I'm so scared (u kontextu zatrpavanja teme mojim postovima , ali sta da radim kad je tema iz moje struke ) elem, vid' 'vako, ipak sam iskopala sajt na kome postoje neke dadaisticke literarne tvorevine(doduse, sve je na meni nepoznatim jezicima ), pa koga zanima... meni te pesme na izgled (jer mogu samo "likovno" da ih posmatram posto date jezike ne znam) deluju prilicno standardno: pristojno razdeljene u strofe, rekla bih da ima i nekog ritma... ali kao sto rekoh nista ne razumem pa ko ce ga znati sta tu pise elem, na istom sajtu se nalazi i dosta radova iz oblasti likovnih umetnosti i teorijskih textova, istorijat, biografije... u svakom slucaju najkompletniji sajt o dadaizmu koji sam iskopala (sto je najbitnije, sve osim tih literarnih tvorevina je na engleskom ) dakle, koga interesuje: http://www.peak.org/~dadaist/English/Graphics/index.html

jos malo da prosirim ovo: ne postoji uchena umetnost tj nigde neces nauciti da budes umetnik. ali ima stvari koje moraju da se nauche pre nego sto neko pokusa da stvara umetnost. najbolju definiciju toga sam cula pre tri godine, kada sam, sticajem cudnih okolnosti, pricala sa jednim profesorom pozorisne rezije sa FDU-a koji mi je rekao odprilike ovo: “ovde vas niko nece nauciti da pravite umetnost. u stvari, to se ne uchi. ovaj fakultet greskom ima u nazivu rec ‘umetnost’. sve sto vas mogu nauchiti je zanat. kako napraviti predstavu, tehnichki. pre toga vi mi morate doneti znanje od koga se pocinje, ja cu vas od toga nauciti zanatu i to je kraj. na vama je ako uspete, mozda jednog dana da na sve to nadgradite umetnost, ali do toga mozete jedino sami da dodjete. tome vas niko ne moze nauciti” to je najbolja definicija koju sam cula *ovo je bilo u funkciji mog objasnjenja da je znanje neophodno za "montazu" dela tj namerno izazivanje nekog efekta kod primaoca dela (posto govorim o svim umetnostima)ali da je neophodna i inspiracija tj ono "nesto" sto nema naziv i sto se ne radi svesno i sto dodje samo od sebe i da tek kada se to spoji dobija se 'umetnost'

Hvala sto si urpopastio diskusiju pre nego sto je i pocela i napisao ono sto je treblo da bude MOJ zakljucak ali tek posle opsezne elaboracije.(tj uzmimo citirani post za moj zavrsni stav) Ok, posto sada imamo zakljucak ja cu samo ukratko izneti ono o cemu se radi. U stvari, radi se o shvatanjima E. A. Poea o ovom pitanju tj o njegovom objasnjenju kako je nastao “The Raven” (sto se zove autopoeticki text ili explicitna poetika tj kad pisac sam pishe o svojim delima). Radi se o clanku pod nazivom “The Philosophy Of Composition” koji ima 8 strana i bio bi cist sadizam paste-ovati ga ovde, a osim toga isti sadrzi i izvesne delove koji su razumljivi samo “uze strucnim” citaocima i krajnje nezanimljivi normalnim ljudima. Zato, ko ima zelju i entuzijazam da ga cita: http://bau2.uibk.ac.at/sg/poe/works/criticis/philos.html Ovde cu samo pokusati da izvucem ono sto je poenta onoga sto je mene zainteresovalo u tom radu: Mislim da nisam jedina koja je zaista imala utisak da je Po, u zalosti za svojom zenom, sedeo jedne noci sam, u nekoj velikoj sobi-biblioteci pored kamina, onda seo za ogroman pisaci sto i napisao u jednom dahu “The Raven” kao odraz svojih trenutnih osecanja. Ali u datom textu (The Philosophy Of Composition), Po kaze nesto sasvim suprotno: svako delo, pa i ovo, je rezultat prethodnog planiranja i projektovanja, razvijanja nacrta koji od pocetne skice daje delo:“It is my design to render it manifest that no one point in its composition is referable either to accident or intuition- that the work proceeded step by step, to its completion, with the precision and rigid consequence of a mathematical problem”Prvo je naprosto odlucio da napise nekakvu pesmu. Koja ce ostaviti jak utisak.i krenuo od toga koje duzine bi ona mogla biti. Nasao je da je 108 stihova najbolja duzina da se razradi tema a da ne bude predugacka (za mene potpuni shok- zar nije bilo ocekivano da ce da pishe dok ne kaze ono sto je imao pa koliko to ispadne dugachko znace se tek na kraju). Onda je birao temu: “I should be carried too far out of my immediate topic were I to demonstrate a point upon which I have repeatedly insisted, and which, with the poetical, stands not in the slightest need of demonstration- the point, I mean, that Beauty is the sole legitimate province of the poem. A few words, however, in elucidation of my real meaning, which some of my friends have evinced a disposition to misrepresent. That pleasure which is at once the most intense, the most elevating, and the most pure is, I believe, found in the contemplation of the beautiful. When, indeed, men speak of Beauty, they mean, precisely, not a quality, as is supposed, but an effect- they refer, in short, just to that intense and pure elevation of soul- not of intellect, or of heart- upon which I have commented, and which is experienced in consequence of contemplating the "beautiful." Now I designate Beauty as the province of the poem, merely because it is an obvious rule of Art that effects should be made to spring from direct causes- that objects should be attained through means best adapted for their attainment- no one as yet having been weak enough to deny that the peculiar elevation alluded to is most readily attained in the poem. Now the object Truth, or the satisfaction of the intellect, and the object Passion, or the excitement of the heart, are, although attainable to a certain extent in poetry, far more readily attainable in prose. Truth, in fact, demands a precision, and Passion, a homeliness (the truly passionate will comprehend me), which are absolutely antagonistic to that Beauty which, I maintain, is the excitement or pleasurable elevation of the soul. It by no means follows, from anything here said, that passion, or even truth, may not be introduced, and even profitably introduced, into a poem for they may serve in elucidation, or aid the general effect, as do discords in music, by contrast- but the true artist will always contrive, first, to tone them into proper subservience to the predominant aim, and, secondly, to enveil them, as far as possible, in that Beauty which is the atmosphere and the essence of the poem. Regarding, then, Beauty as my province, my next question referred to the tone of its highest manifestation- and all experience has shown that this tone is one of sadness. Beauty of whatever kind in its supreme development invariably excites the sensitive soul to tears. Melancholy is thus the most legitimate of all the poetical tones” Znachi, odredjena je prvo duzina, zatim tema i ton, a onda i neka “materijalna” tachka oko koje ce se graditi pesma, kao metalna armatura oko koje se stavljaju cigle i pravi beton. To je bio refren koji pri tom daje ritam svojim ponavljanjem i koji mora da bude u skladu sa tonom pesme i da podeseca na njenu tezinu. Dakle “nevermore” Zatim nachin izlaganja: Monolog bi bio jako jednolican, a ubacivanje drugog govornika bi poremetilo koncept samoce. Zato je trebalo ubaciti nekog neljdudksog govornika (prvo je u opciji bio papagaj!). naravno, gavran je bio bolji izbor jer odgovara atmosferi. Tako je utvrdjen i nachin izlaganja-dijalog sa gavranom. A konkretna tema nije licno osecanje, vec sracunat motiv smrti koji “udara na emocije citalaca”: “Now, never losing sight of the object- supremeness or perfection at all points, I asked myself- "Of all melancholy topics what, according to the universal understanding of mankind, is the most melancholy?" Death, was the obvious reply. "And when," I said, "is this most melancholy of topics most poetical?" From what I have already explained at some length the answer here also is obvious- "When it most closely allies itself to Beauty: the death then of a beautiful woman is unquestionably the most poetical topic in the world, and equally is it beyond doubt that the lips best suited for such topic are those of a bereaved lover(…)I first established in my mind the climax or concluding query- that query to which "Nevermore" should be in the last place an answer- that query in reply to which this word "Nevermore" should involve the utmost conceivable amount of sorrow and despair.” Na dalje se izlaze nadugachko objasnjenje o metrici, filolosko versifikaciono zatupljivanje o rasporedu akcenata u rechima i ostale stilske karakteristike (figre: kontrasti, klimaksi…) zasto bas ponoc i zasto oluja… Dakle, koliko god ta pesma delovala upecatljivo i koherentno i, na kraju krajeva, iskreno to je samo jako pazljivo napravljena konstrukcija. …ili za one koji ne zele da veruju u to (kao ja) ostaje da tvrde da je osim svega ovoga postojao ipak i lichni motiv (a to se uz neki prosecan silogizam i malo psihologije moze dokazati) bez koga ova kostrukcija ne bi tako dobro izgledala. Naravno, preporuka je da se takvi dokazi ne iznose profesorima na Filoloskom fakultetu jer ih isti veoma ne vole kao i bilo koje licno misljenje pogotovo ako imate validne dokaze i obrazlozenja za njih Ovaj text je (meni) zanimljiv jos po necemu… veoma mi lici na odredjene momente “montaze” gothic subkulture ili pokreta ili kako god to nazvali… razoblichuje neke pojave sa kojima se stalno sudaramo…i na neki nacin govori kako je, degeneracijom ovakvog postupka, nastala poplava “gothice’, patetike i svega ostalog sto obuhvata ono genijalno uputstvo za pisanje tuznih pesama ( This Lonely Path of Sorrow I’m Walking Every Day)

hm... pa dadaizam u knjizevnosti je postojao, cak je tu osnovno i stvoren (mada je po onoj definiciji koju sam dala a i po manifestu dadaizma mnogo sto sta moze ubrojati u dadaizam sto ne pripada istom). nisam se bas ubila od trazenja, ali na netu nisam uspela da nadjem nista od dadaistickih textova. mada, ne verujem ni da ih ima, naprosto, oni su forsirali instant-tvorevine koje bi bilo besmisleno zapisivati i cuvati (da li bi neko naknadno hteo da chita izmesane reci iz nekog novinskog clanka, zamisli da to stoji u citanci ) meni deluje ok da se u temu ukljuce i druge umetnosti osim literarne (od reci knjizevnost mi se ), ali Aresen je ovde glavni da, takodje ne znam da li spada ovde, ali pripremam jedan text o tome da li je umetnichko delo (nezavisno od pravca, ali ce se konkretno odnositi na Poa) rezultat izliva pishchevih misli i emocija, znaci ispovednog karaktera ili srachunata konstrukcija koja za cilj ima neki utisak kod publike a ne sam stvaralachki chin i expresiju autorove lichnosti

... i da, zna li se na kraju ko radi Gothic night? (da ne kazem ko je DJ)

Konfuzije moj desnonozni, ne pricaju oni o tome. to na cemu smo mi bili je Back to Back Party, koji se odrzava cetvrtkom u proseku jednom mesecno. ovde se prica o redovnom terminu 80's subotom. dakle, nemoj ljude bezveze da lozis, nije to ista manifestacija (a ni da ima otkrivas kakav genijalan RETRO & GAY night postoji, pa da svi nasrnu ) i da, tada se ne pustaju samo 80's tako da... a Holding Out For a Hero je

a, ne, nije to robijanje bez preke potrebe, bilo bi u svakom slucaju dobro kada bi neko konacno eliminisao onu skicecu-podvriskujucu i uzdisucu domacicu-alkoholicarku na sedativima

pa po onom programskom textu u dadaizam bi moglo da spada bilo sta. isto tako bi bilo ko mogao da se proserava o teoriji dadaizma i da ostane ziv (osim ako sam ja u blizini ) naravno u 41. satu nespavanja ne mogu nista smisleno da napisem (kao ni u bilo kom drugom stanju, osim ako se dobro ne alkoholisem) elem, imala sam u planu jednu ... postmodernisticku instalaciju (koja ima dodirnih tacaka sa dadaizmom). naime, svima koji me znaju je poznata moja opsesija kantama za djubre (od kontejnera do sobnih primeraka), dalje kupatilskim inventarom i biljkama. pa sam odlucila da sve to spojim... trebalo je da se to sve montira na mom krovu... cak sam nasla i sve potrebne elemente... (necu otkrivati celu zamisao, autorska prava i te fore ) ali se nekome pametnom iz moje zgrade to nije dopalo, pa mi je dugo i tesko skupljan materijal sto izlomio sto bacio. primitivizam tezak je zivot nas umetnika i vizionara

pojma nemam da li je to dadaizam, ali generalno, s obzirom da je 4 ujutro i da za pet sati imam poslednji kolokvijum iz Opste knjizevnosti III nije da bas imam pojma o bilo cemu (da, verovali ili ne, moj kolokvijum ima veze sa temom!). sada zvanicno, neopozivo i beskompromisno MRZIM REALIZAM! mislila sam da su Rusi manji manijaci od Francuza, ali sad sam se uverila da su jednako nenormalni trebalo je spaliti sve one knjizurine ehm... odoh da popamtim jos nekoliko stvarcica iz Ane Karenjine (koju sam dobrovoljno odabrala za "prakticni deo kolovijuma" ) npr... funkcija boja u opisu enterijera, utsici cula dodira koji su u funkciji opisa i kako se zvao Ljevinov ker... o teoriji i da ne pricam toliko o realizmu od mene ovde (ostalo ce cuti profesor ujutro )

trebalo bi da da, pojma nemam, s obzirom da je najbolji i najkompletniji, verovatno ga ima (na kraju krajeva Goce sigurno moze da ti nadje)

Srejovicev "Recnik grchke i rimske mitologije" je najbolji i najiscrpniji, daje mnogo varijanti svakog mita i izvore iz kojih su preuzeti (nisu nam ga za dzabe dali kao obaveznu literaturu za ispit iz antichke ) i znam i te druge verzije (i jos nekoliko) ja sam samo iznela onu koja mi je bila najzanimljivija. a bogovi su i inace menjali strane u ratovima

znam da bas nije iz ove price, ali moram malo da intervenisem povodom pominjanja Oriona, sto se grcke mitologije tice ( u pitanju je moja licna fascinacija odredjenom varijanrom mita o Orionu, koju redovno prepricavam u alkoholisanom stanju i neka literarna ideja na kojoj duze vremena radim, pa mi ne zamerite sto cu se ovde ubaciti povodom mitskog dela ove price), dakle: u Ilijadi se Orion pominje kao sazvezdje (cini mi se u XVIII pevanju) "kovanje oruzja" gde Hefest na cuvenom Ahilejevom stitu predstavlja sazvezdje Oriona pored sazvezdja Shkorpiona. taj Ahilejev stit tj opis istog se ubraja medju najmonomentalnije opise nekog predmeta u knjizevnosti uopste. drugi deo totemove recenice nisam bas razumela, u kom smislu "najstarija sazvezdja"? hm... Orion je mitski strelac, dakle imao je samo luk i strelu. bio je veoma visok i izizetno lep i mogao je da hoda po vodi. prema jednoj varijanti mita (i to bas onoj koju prepricavam kad se alkoholisem ) Artemida se zaljubila u Oriona i HTELA da se uda za njega. Njen brat Apolon je zeleo da je spreci u tome i da joj ne dozvoli da prekrsi svoj zavet. posto je Artemida takodje bila i boginja lova, koja je stalno uz sebe imala srebrni luk i strele ('ocu i ja ), Apolon je videvsi jednom kako na pucini, daleko od obale, Orion hoda po vodi, predlozio Aretmidi da pokusa da sa te velike daljine ustreli tu nejasnu tachku u daljini. Artemida, ne znajuci da je to Orion, pogodi ga i ubi. kada je shvatila sta je uradila, pretvorila ga je u jedno od najlepsih sazvezdja kako bi njegova lepota vecno sijala na nebu aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa kakva tuzna prica elem, morala sam samo da unesem te ispravke iz mitologije izvinjavam se

ja samo da na ovom (za njega) svetom mestu cestitam Lestatu rodjendan sve najHIMskije i u narednoj, najLOVE godini zivota! nek je sa HIMom

Nije ispalo nista tj nista se nije ni desilo jer su pametnice koje su sa mnom lepile svaki od tih papirica (zamisli koliko je to sitno-po jedna rec iz novinskog chlanka! ) lepili jedan po jedan lepkom! I naravno dobili jednu veliku ulepljenu gomilu a ne dadaisticko delo… mada … u neku ruku… mozda je tako i trebalo da ispadne… mozda je stvarno to sto je nastalo (hrpa ulepljenih papirica) i licilo na mene. nego, da nastavimo dalje, antiteatar, Beket, Jonesku... drama bez radnje... (saradjujte malo, nije ovo moje predavanje iz teorije knjizevnosti!)

skepticnost je vrlo dobrodosla ako imas posla sa "modernom umetnoscu" (i tvojim potpisom jeste off topic, ali moram ) elem, zasto ti ne bi pisao o antickoj knjizevnosti?

evo i obecanih nekoliko reci o dadaizmu (kad je vec pomenut, da pocnemo sa njime) naziv pokreta je nastao od francuske reci “dada” sto na “decjem jeziku” znaci drveni konjic. pokret je nastao u Njujorku i Cirihu 1916. kao sinteza kubistickih, expresionististickih i futuristickih tendencija (mada po mom misljenju preovladava expresionizam dok su ostala dva pravca neznatno zastupljena, no to je samo moj utisak). jedan od osnivacha dadaizma T. Cara je dao naziv pokretu i definisao ga kao pokret pobune inetelktualaca protiv destrukcije ljudi i sveta, koji ne veruju ni u sta cvrsto i trajno. dadaisti su svoje stvaranje definisali kao antiumetnost. evo dela iz manifesta dadizma: “mi smo protiv svih principa, umetnost je apotekarski produkt za budale. SVE STO JE BESMISLENO UTOLIKO JE BOLJE. dada nece nista. stvara samo da bi publika rekla:mi ne razumemo nista.dadaisti sami ne predstavljaju nista i bez sumnje , oni nece postici nista” ovaj proglas, sracunat na iritantnost i snagu utiska proizvedenu bizarnim, ipak je previse teatralan. dadaisti su bili daleko od toga da nisu zeleli da postignu nista i da su stvarali besmislene tvorevine (cime bi logicki ponistili sami sebe) dadaizam je imao jasan cilj i svrhu, poruku koju su hteli da prenesu i promene koje su hteli da uvedu. cilj je bila borba sa gradjanskom (urbanom) bizarnoscu i bezidejnoscu prazne proizvodjachko-potrosachke egzistencije, i izrichito se borio protiv rata. u nemachkoj, (podsetimo se, radilo se o vremenu tokom I sv. rata), dadaisti su bili okupljeni oko levicharskog pokreta i svojim delima se borili protiv militarizma. izvesni nemachki karikaturista svojim delima otvoreno se izjasnjavao protiv rata i na jednoj dadaistickoj izlozbi (cini mi se u Berlinu) izlozio lutku koja je imala svinjsku glavu, bila obucena u nemachku uniformu i visila sa plafona. van antiratnog angazovanje, na “literarnim vecerima” pravljene su “pesme iz sheshira” (nadjete neki novinski chlanak koji vam se dopadne, isecete svaku rec za sebe, tako isecene stavite ih u sheshir(ili bilo sta drugo) i dobro promesate. zatim nasumichno vadite rech po rech i stavljate jednu pored druge. text koji tako nastane licice na vas. ja sam to nekada davno radila i… drugi put o tome). dakle, “pesme iz sheshira” pravljene su na licu mesta, pred publikom, pravljeni su “verbalni kolazi” (to je ono sto je bila pochetna ideja nesrecne teme “our story” tj svako da po jedan deo a sledeci nastavlja). Cara je pisao o svom pokretu: “dadin konjic je trebalo da bude trojanski konj za postojece drustvo tj da ga moralno i idejno razoblichi. u istoriji ima samo dva konja: trojanski i dadaistichki. prvi je pomogao da se razrusi jedan grad drugi da se unishti ideja lazne civilizacije. ali, dok je trojaski konj od drveta i sluzio je da sakriva u sebi junake, dadaisticki konj je ziv i radja ljude” dadaizam je presao i u Pariz, gde se razvio specifican vid dadaistickog humora (o kome, na zalost nista ne znam). u je Parizu pocelo raslojavanje pokreta: francuski dadisti su smatrali da je pokret vec dovoljno razrusio pojam gradjanskog, izopachenog i besadrzajnog urbanizma i da je vreme za obnovu chovechanstva.. u tom traganju za obnovom i nacinima stvaranja novog sveta, jedni su ostali da glume decu sa svojim automatskim tvorevinama sracunatim na infantilnost i neartikulisanost i prave “bezopasne destrukcije”, drugi su pod uticajem Frojda krenuli u pravcu psihologije i prodiranja u podsvest, dok su ostali od otpadaka i zica, spajanjem vise vrsta umetnosti pravili ono sto se danas zove “multimedijalno, instalacija i performance”. do 1920. pokret se rasplinuo u toj gomili podpravaca od kojih je vecina nestala a ostali se utopili u nadrealizam. kao sto se da primetiti prvobitna ideja dadaizma je bila (po mom misljenju)sasvim fascinantna. na zalost, bukvalnim citanjem manifesta i povrsnim posmatranjem cele ideje, nastao je prostor za bezidejno izivljavanje i poplavu gluposti u kojima se danas gusimo i zbog kojih je i propala avangarda *text je (osim navedenih citata) napisan “u jednom dahu” i “iz glave” prema mom secanju o stvarima iz ove oblasti. Stvari oko kojih nisam bila sigurna nisam unela u text, ali mogu da ih (kad budem pri vremenu i zivcima) proverim i dopunim ovaj i onako predugacak text

intelektualci su odavno digli ruke od avangarde i prepustili ovu sramotu koja se sada vodi pod tim nazivom "umetnicima genijima". kojima nisu potrebne obrazovne institucije niti misljenje drugih, koji se vode samo "svojom inspiracijom" i ... njihova "autenticnost bi bila sputana obrazovanjem" (pazi, ovo su iskazi koji stvarno egzistiraju) prvobitno su avangardu stvarali visoko obrazovani ljudi koji su iz te perspektive mogli da vise cene ideju od materije i sustinu od forme zahvaljujuci svom pogledu na svet. ovo dalje je...

avangardu su osnovali intelektualci ili kao se to zove "intelektualna elita", unistili su je oni koji su po svaku cenu hteli njoj da pripadaju a da nisu imali bilo kakvu legitimnu osnovu za to