being human

Postoje skripte, koje koriste studenti FMU-a, medjutim odredjene knjige nema.

Da. tek sad primetih... Napravila sam grešku u kucanju, pesme se zovu cucalice, ne cucaclice, kako sam napisala. Slepa ja. Vučari spadaju u zimske običaje i ovaj običaj je bio rasprostranjen kod Srba Krajišnika. U njemu su učestvovali muškarci koji bi u pozno doba noći izašli u selo i paradirali, noseći istaknuto kožu mrtvog vuka, napunjenu slamom i okićenu paprikama i zvoncima. Živopisna slika, zar ne? Lazarice je narodni običaj koji se slavio na Lazarevu subotu (osam dana pred Uskrs). U njemu je učestvovala povorka devojčica ili mladih devojaka koje su svečano obučene išle od kuće do kuće i domaćinu pevale neku prigodnu pesmu, uglavnom praćenu i igrom. Pesme su bile upućene ili domaćinu kuće ili njegovom detetu. Kao nagradu bi dobijale jaja. U dinarskim predelima, Lazarice su se izgubile, pa su njih preuzeli Romi, tako da se samo izvođenje običaja izmenilo. U njemu sada učestvuju jedna starija žena - pevačica, jedna devojka - igračica i svirač, koji je bio instrumentalna pratnja. Najuobičajeni instrument je bila violina. Lazarice su opet u nekim predelima imale ulogu u zaštiti od zmija. Ljudi bi puštali decu iz kuća da trče kroz selo i da viču, i tako su pravili ''zvučnu granicu'' koja je odbijala zmije. Slično ovome je i Jeremijin dan, s time što bi domaćica išla oko kuće lupajući o bilo koje metalne predmete (mada, uglavnom su to bili lonci i šerpe) i vičući - Jeremije u polje, gujurine u more. Jeremijin dan inače pada na 14. maj (a Jeremija je uzgred starozavetni prorok). Najređi su bili običaji koji su padali na jesen, a jedan od njih su Sedeljke. Ljudi su uz obavezan posao, koji je zahtevao da se tokom rada sedi (grebanje vune, pletenje, predenje,itd...), pa otuda i naziv Sedeljke, pevali i pesme koje su se zvale ''pripevke'' ili ''pripojke'' čija je osnovna tematika bila ljubavna tematika, i tako su nastojali da na šaljiv način spoje dvoje prisutnih u ljubavnu vezu. Htela bih još da dodam za koledare, opis običaja u oblasti leskovačke Morave. Povorka od deset mladića, maskiranih u šumske duhove je u kasno doba noći išla kroz selo i pevali su prigodne pesme praćene igrom. Mislim da ih je narod zvao ''mome''. I slave spadaju među narodne običaje, i ono što mi je bilo interesantno jeste da su češće one pesme koje se bave nazdravljanjem, nego one koje su posvećene svecu koji se slavi.

Vrlo su interesantni naši običaji, ima ih gomila, ali najveća je šteta što ih sve manje ljudi izučava i kako oni polako zamiru. Ja sam imala sreće pa sam učila predmet zvani etnomuzikologija, koji se dobija na trećoj godini u srednjim muzičkim školama i bavi se proučavanjem muzičkog folklora zemalja bivše Jugoslavije. Ono što je meni bilo vrlo interesantno jeste da one narodne pesme kod kojih ne postoji refren su direktno nastale iz paganskih pesama, čija je odlika bila da nemaju refren. Takva je i većina koledarskih pesama. Koledarski običaji su bili paganski običaji, slavili su se zimi, neposredno pre Božića. Kao i kod većine narodnih običaja, i ovaj u sebi ima elemente magije, tj. javlja se sinkretizam. U narodu se verovalo da od jesenje ravnodnevnice do zimske kratkodnevnice, kada dan postaje kraći, Sunce se bori protiv sila mraka i demona koji ga ''izjedaju'' i tako ga slabe. Nova godina bi počinjala onda kad bi dan postajao duži, Sunce jačalo i tada su počinjali i novi poslovi i napori. Dan kad bi se dete rodilo se zvao ''Kravaj''. Porodilji bi u posetu dolazile žene iz susedstva i donosile bi mnoge poklone, ali uobičajeno je bilo da donesu i medene kolačiće - ''kravajčiće''. Pevale bi se pesme ''cucaclice'' dok bi se dete pocupkivalo na kolenu. Na Đurđevdan je pridavan veliki značaj svom bilju i zelenilu, pa bi ljudi kitili stoku vencima cveća, a ujutru bi se umivali vodom u kojoj su prethodno bile potopljene lekovite trave. Isto bi mlađarija išla da bere cveće i drugo bilje i od njih su pravili vence, itd... Postoje i Vučari, Sedeljke, Lazarice i Dodole i mnogo, mnogo toga drugog... Jako mi je žao što nismo više radili na narodnim običajima. Više su nas zatrpavali imformacijama o svim postojećim dokumentacionim centrima i fonografskim arhivima narodnih napeva u svetu i Evropi. Možda sam ovim otišla malo dalje od teme, ali nije loše ni malo proširiti opseg saznanja. Eh, eh, eh...