Whisper

vidim, mnogi su chitali 'misterije starog sveta'... dok ne bude jachih dokaza, necju verovati.

Mefisto i Zlatokosa...Kakvi smo mi Srbi...Hemijska kinetika...

Philosopher>>ma shalim se ja WHISPER... ja sam od onih koji su verni... sebi!<< Ja sam ti.

Philosopher, zaista si chudo!

Moloch, dobar odgovor. I ne mozhda, nego cjesh sigurno neshto nauchiti. Ova ravnopravnost polova bi mogla da se malo proshiri, sa yumetala na celu Srbiju, hehehe. Haha, "malo"!

Rado bih ja pobegla iz ove zemlje ili bih je, da mogu, dovela u red. A ti ljudi shto tako prichaju nisu meni prijatelji, to su samo prolazne face koje lupaju gluposti.

Pored pitanja "kako biste se osecjali", odgovorite i da li biste neshto preduzeli i shta, da li biste preshli preko toga. Naime, i dan danas slusham priche iz mushkih usta da bi devojka morala da cjuti o tome i da slazhe da ne bi izgubila choveka kojeg voli.

Kako biste se osecjali kada biste saznali da vasha devojka, koja ne nosi samo tu titulu, vecj je zaista neshto posebno za vas, koju volite i koja vas voli, ima vecje sexualno iskustvo od vas? Da li i vi razmishljate kao i dosta neandertalaca sa Balkana, da je mushkarac frajer ako je kresnuo 10 riba, a da je devojka kurva ako je spavala sa isto toliko tipova?!

Baphomet>>FUTURE BELONGS TO DEATH ONLY !<< Shto si tako crn, ha?!

Lucy, pa ako mislish da je bolje posle smrti, onda se ubi' pa zhivi taj svoj tzv. novi zhivot.

WoodElf, i posle nas postoji zhivot, ali ne nash, nego onih koji su ostali na kugli Zemaljskoj, koji dishu njen vazduh, koji jedu njen hleb i koji piju njenu vodu. Ciklus se nastavlja ovde, dok god bude uslova za to. A shta se deshava sa nashim dushama kad nastupi smrt, to niko ne zna, mozhemo samo da pretpostavimo.

Damage Inc>>U prirodi pored zakona o odrzanju energije postoji i zakon o odrzanju materije: materija se takodjer ne moze unistiti. Ali imamo jedan paradoks: u susretu materije i antimaterije one se medjusobno ponistavaju, nestaju. Ovo je kontradiktorno zakonu o odrzanju materije. Ali.... Pri susretu materije i antimaterije oslobadja se ENERGIJA. E, sad imate dve premise, pa proturite neku konkluziju. Nece biti tesko, jer iz ovoga sledi da je energija takodje oblik materije.<< Ne mora da znachi da je i energija oblik materije, mozhe se recji da samo postoji proporcionalnost izmedju ta dva zakona koja vazhe u prirodi. Takodje i zakon o odrzhanju naelektrisanja: ukupno naelektrisanje u izolovanom sistemu je konstantno. I iz njega proistiche dosta toga. Na primer, pri raspadu neutralne chestice-neutrona u jezgru nekog radioaktivnog izotopa, na njegovom mestu ostaje pozitivni proton, a mesto raspada napushtaju negativni elektron i antineutrino (chestica bez mase i naelektrisanja) koji odnose energiju, i takodje se dobija da je ukupno naelektrisanje nula. A shta je sa tim chesticama koje nemaju ni masu ni naelektrisanje, a ipak postoje?! Naravno, pri susretu chestice i njene antichestice dolazi do anihilacije (ponishtavanja), ali mesto njihovog susreta napushtaju dva fotona (i one su chestice) odredjenih energija...Toliko toga interesantnog i neverovatnog se deshava, tako da mozhemo da zakljuchimo da ne bi bilo chudno i da postoji "neshto" posle ovog zhivota koji zhivimo na ovaj nachin. "Ono" posle ne bih ni nazivala zhivotom, jer u svakom sluchaju ne bi bilo isto kao sada.

Nauchnici su dokazali da chovek pre smrti ima jednu masu, posle smrti drugu, i ta razlika je zaista mala, ali postoji. Radi se zapravo o energiji koja napushta telo. Valjda znate da u prirodi vazhi zakon odrzhanja energije?! Energija ne mozhe ni da se stvori ni da se unishti, samo da prelazi iz jednog oblika u drugi. E sad, shta se deshava sa energijom koja napushta telo, to ne znam, mozhda se pretvori u toplotu, mozhda u neku drugu vrstu energije, a mozhemo i da mislimo da je dusha u stvari ta energija. A takodje, bilo bi mocjno kada bi to bila svesna energija.

A ko mozhe sa sigurnoshcju da kazhe da neshto postoji odnosno ne postoji kad se ovaj zhivot ugasi? Mozhemo samo da pretpostavljamo, da se nadamo, da zhelimo da postoji neshto dobro. Ali ko zna...Bolje je ne baviti se previshe tim razmishljanjima ( i sama pomisao na smrt i posle nje budi jezu ), vecj se baviti sadasnjim zhivotom u smislu da ga uchinimo sebi lepshim.