Brain

Pekic - Nebeski Jerusalim sam zavrsio... Preporucite mi neku dobru knjigu.

Smorock ""...Jedne noci sam sanjao da sam leptir. Bilo je tako stvarno. Kada sam se probudio, zapitao sam se da li sam ja covek koji je sanjao da je leptir, ili sam ja leptir koji sanja da je covek?"" Veoma interesantan citat. Odakle je uzet? |ako je citat| "Jusuf Masudi...Zapiso je da u slucajevima kada se dve osobe uzajamno sanjaju , pa san jedne gradi javu druge, uvek malo sna pretekne i s jedne i s druge strane. To su "deca sna". San, doduse, traje krace nego java sanjanog, ali je zato san uvek neuporedivo dublji od bilo kakve jave i stoga vazda preostaje malo suta, "visak gradje" koji ne moze da stane u javu sanjanog, nego se preliva i lepi za javu nekog treceg lica, koje zbog toga trpi znatne tegobe i promene. Taj treci je po pravilu u slozenijem polozaju od prve dvojice, njegova sloboda volje je dva puta vise ogranicena podsvescu nego sto je kod one dvojice slucaj, jer se viskovi energije i gradje, koji preticu u snovima jednog i drugog, naizmenicno prelivaju u duhovni zivot treceg i on tako postaje neka vrsta dvopolca, koji se priklanja cas jednom, cas drugom sanjacu" Milorad Pavic "Hazarski recnik" |muski primerak| Sta zakljucujete iz ovog citata? Mozda nasa reinkarnacija zivi dok mi zivimo |njena java je nas san i obratno|? A mozda samim tim mi zagorcavamo zivot nekom trecem? Interesantno. Varda "smatram da postoji nesto posle smrti ali ne raj ili pakao...to mi je bezvezno jer mislim da je cela ta prica nebulozno smisljena..." Ta prica je savrseno smisljena. Pri kraju posta cu obrazloziti zasto |ne bih da ponavljam istu pricu dva puta| Varda "ako je neko citao 'bozanstvenu komediju'" Ja sam citao i to ne jednom. Ti zaboravljas jednu stvar: Dante je stvorio "Bozanstvenu komediju", a pojam Raja i Pakla potice iz Starog zaveta |zagrobnog zivota podeljen u dva segmenta |jedan za gresne i jedan za "ciste"| potice jos od ranije, ali mi govorimo o Raju i Paklu| AzzA the Blasphemer "Raj & Pakao je smislila crkva kako bi zastrasivala vernike da sto vise posecuju istu i samim tim je doniraju!" & Paranoid Baby "Nekako mi je suvise nelogicno da posle svega dodje nistavilo-Life is hard and then u die...i posle - nista" & Maja "Stvarno bi bilo debilno; umres i tu je kraj" Raj nije smislila Crkva vec vlastela. Nije smisljen da bi se narod zaplasio, vec bas suprotno, da bi se strah naroda smirio. Da argumentujem | |: Vlastela je maksimalno eksploatisala narod. Vlastela je manjina, a narod vecina i dobro znamo sta biva kada se narod |vecina| pobuni |protiv manjine|. Jedan od potencijalnih razloga pobune je i sama cinjenica da je patnja na ovom svetu uzaludna i da nista od te iste patnje nemas |sem same patnje|. E zato je vlastela |da bi "smirila duhove"| stvorila pojam Raja i Pakla na taj nacin ulivajuci narodu nadu u "bolje sutra". Cak je time dat i veci podsticaj narodu da radi vise i bolje, da tezi vrlinama... sve zarad zadobijanja sto boljeg polozaja u "boljem svetu". Cak je u nekim narodima uzeto za pravilo da sto vise danas patis to ces sutra u Raju biti vise nagradjen. Zato su se ti isti narodi satirali od mukotrpnog rada, ponizavajuci sebe daleko vise nego sto treba... Vlastela je jednim jednostavnim potezom dobila i vise nego sto je ocekivala. Isus takodje ima veze sa ovim. Shvativsi da poredak sveta nikako ne moze promeniti |jer on je ipak bio samo covek |filozof|| on je pokusao samo te krvave razlike |bogati |mocni| vs. siromasni|nemocni|| premosti na sto bezbolniji nacin i jednoj i drugoj strani. Hriscanstvo |Novi zavet| je kompromisna filozofija i nista vise. U njemu neke dogme sluze samo jednoj stvari: da siromasne i bogate ucine istim |recimo, svi su jednakim pred Bogom i svi jednako odgovaraju za svoje grehe|. Maja "dusa nastalja da zivi" Duh je energija "udahnuta u materiju". Ukoliko telo |materija| umre, sta se desava sa duhom? Nista ne nastaje ni iz cega, niti nestaje u nista. Najprihvatljivije je resenje da se duh |energija| rasporedi po prirodi. Eto vam reinkarnaciji. Vi posle smrti vracate prirodi iz koje ste i potekli |tj. postajete ptice, drvece, zemlja i kao takvi nikada ne umirete, samo menjate formu|. Ja mislim da vecina vas nije u stanju da prihvati ovakav tip reinkarnacije. boysa "Jedino nam ostaje da se nadamo...da je sve ovo jedan veliki san" Ti se nadaj, ja necu. Jer ako je ovo san, ja moram da se probudim, a sami znate, da se uvek probudite onda kada je najzanimljivije |umrete na nekoj manekenki od srcanog udara |. Dosta zaj@bancije. Na pocetku posta |citat iz "Hazarskog recnika"| sam vec postavio neka pitanja u vezi s relacijom zivot=san. lilith "i sama pomisao na smrt i posle nje budi jezu" Deco, tu sam vas cekao. Evo jedan citat iz jednog mog pisnija o ateizmu: "Ogromna je zabluda misliti /neko ko ozbiljno misli ovako nesto sebi sigurno nece dopustiti/ da je Bog stvorio coveka. Bas suproto, covek je stvorio Boga. Stvorio ga je, kao i sve ostalo sto je stvarao, iz straha. Hriscanin je stvorio /nametnuo/ jedan strah da bi prevazisao drugi! Takodje, postoji jos jedna zabluda ljudska. To je da se ljudi boje smrti. Strah od gubitka zivota postoji, ali je on suvise nistavan da bi se za njegovo prevazilazenje stvorio Bog. Covek se, u stvari, boji "onoga" posle smrti. Da li posle smrti sledi nistavilo ili, ipak, postoji "nesto"? Covekov duh pretstavlja ogromnu kolicinu energije. Ako je energija neunistiva, gde nasa duhovna energija odlazi? Da li se rasporedjuje u prirodi ili koncentrisana nastavlja da deluje u nekoj drugoj, ljudskim culima nedostupnoj, dimenziji? Nepoznatog se ne mozes bojati zato sto strah zahteva predmet dostupan svesti i podsvesti, a ukoliko je nesto nepozanto, ono ne moze biti spoznato ni svesno ni podsvesno. Ako je ovo istina, onda cete pomisliti da bas time pobijam sopstvene reci. Kada malo bolje razmslite videcete da se covek ne boji nepoznatog vec gubitka poznatog. Zamislite smrt kao liniju. Kada je predjemo, automatski ostavljamo telo za sobom i suocavamo se sa necim nepoznatim; tj. ostajemo bez poznatog i suocavamo se sa nepoznatim. Da bi se taj strah od gubitka poznatog bar unekoliko prevazisao, covek je stvorio Boga. Ukoliko Bog postoji, a ne manifestuje se u nasim dimezijama, onda mora postojati u nekim drugim /primitivni narodi su za to uzeli nebo, jer im se cinilo nemogucnim doseci ga ili prevazici/. Ukoliko je Bog stvorio Univerzum, onda je on ona pokretacka iskra, pocelo. Ukoliko je on pocelo, a znamo da nista ne nestaje niti nastaje ni iz cega, on je Univerzum obuhvacen svim postojecim dimenzijama. Kada sve to saberemo, dobijemo da ne postoji "nesto" sto nije proisteklo iz Boga i Bog je sustina svega. Dakle nema nepoznatog. Posle zivota, koji smo predali Bogu, mi se opet vracamo Bogu. Sumirano, Bog je sve i ukoliko postoji ne postoji nepoznato i bas ta konstatacija smiruje coveka i strahu od "onoga" posle smrti smanjuje snagu." by Anton Molio bih Kinga ili Cuvara da prebace ovu temu na "Religija i magija" Anton

Nema Anton