30 godina od smrti Jim Morrisona
Jahač kroz oluju
Iako to nije želeo da bude, Morrison je postao najveći i najupečatljiviji rock simbol, i tu se najverovatnije krije odgovor na intrigantno pitanje o konstanti njegove popularnosti. Mladi koji žele da žive na svoj način, birajući rock ideologiju prihvataju i Jima za lučonošu i mesiju, pa mišljenje jednog engleskog novinara da će mit o Jimu trajati do kraja sveta, sa današnje tačke gledišta zvuči veoma realno.
U čemu je tajna Morrisonove večnosti? I najveći poznavaoci Rock'n'Rolla ne umeju da daju jednoznačan odgovor, već nedovoljno ubedljivo nude široku lepezu različitih rešenja. Zato ovaj tekst i nema pretenzije da razreši jednu od najvećih rock misterija. Želeli smo samo da obeležimo 30-godišnjicu smrti jednog od najznačajnijih umetnika 20. veka.
Rock Express br.16 je najbrže rasprodato REX izdanje. Iako smo već jednom štampali Morrisonov poster (samo za pretplatnike), najveći broj pisama stiže sa molbama da objavimo baš njegov poster, ili makar tekst o grupi Doors. Postoji nešto anđeosko i demonsko u Morrisonovom liku što decenijama magnetski privlači nove rock generacije. Posebno je zanimljiv fenomen njegove popularnosti na ex-YU prostoru danas. Stvarno, čime su to Doorsi zaslužili one-way-ticket za večnost?
Čini se da rešenje ne leži u poeziji, najistaknutijoj vrlini Doorsa. Poslovično nepoznavanje engleskog jezika i mali tiraži svojevremeno objavljenih knjiga sa prevodima Jimovih pesama ukazuju da u tom grmu ne leži zec. Medijska eksploatacija se takođe ne može uzeti kao relevantan razlog, jer se spotovi grupe Doors ne vrte na ružičastim i drugim televizijama, a radio stanice tek sporadično puste neku njihovu numeru. Biće da se razlog krije na drugoj strani, na onoj u koju je Morrison želeo da uđe (Break on through to the other side).
Break On Through
Jahači kroz oluju (Riders On The Storm - Jim Morrison) Jahači kroz oluju U toj kući smo rođeni, u ovaj svet bačeni Kao pas bez koske i glumac bez role Jahači kroz oluju Ubica je na drumu Njegov mozak podrhtava poput žabe Uzmi dug odmor i pusti decu nek' se igraju Ako povezeš tog čoveka Divna familija će umreti, jer Ubica je na drumu Mala, voli svog čoveka Uzmi ga za ruku i nateraj da shvati Da svet zavisi od tebe I da ćemo živeti večno Moraš voleti svog čoveka Jahači kroz oluju...
Ceo svoj kratki život Jim Douglas Morrison je posvetio borbi za ličnu i socijalnu slobodu, za pravo da se život proživi na svoj način. Opirući se stegama uvek puritanskog sveta odraslih, Jim je koristio destrukciju, i mnogo češće auto-destrukciju. Bezumno korišćenje LSD-ja i alkohola nije predstavljalo samo zadovoljenje telesnih nagona, već želju da se na takav način naudi sistemu. Vulgarnost i teatralnost u javnim nastupima bili su dodatna oružja kojima je podrivao osnove sistema koji je negirao pravo na slobodu.
Zanimljivo je da su hipici prigrlili Doorse i ustoličili ih na mesto vođa plemena, iako se ta grupa ni mizički, ni tekstualno, nije uklapala u standarde flower-power hippy utopije. Iako je Morrison pevao "Stariji su sve stariji, a mlađi sve snažniji, borba neka traje mesecima, oni imaju puške, ali nas ima više. Pobedićemo, nadvladaćemo - krenimo!" - Five To One), čini se da je na vreme shvatio da se preobražaj društva ne može izvršiti jednostavnim negiranjem institucija i hedonističkim pristupom životu. Bile su potrebne radikalnije metode. Anarhističku crtu Jim je nasledio od svog dede, advokata i anarho-komuniste koji je bio proganjan u posleratnim danima "progona veštica". Iako ga je patrijarhalno vaspitanje donekle sputavalo, čim bi njegovim umom zavladali alkohol i/ili halucinogeni elementi, otpor prema čuvarima reda u sistemu je eskalirao. Česte provokacije policajaca na koncertima su mu donosile poene kod "dece ljubavi", ali i nepodeljeno gnušanje kod starijih, rešenih da po svaku cenu sačuvaju "American way of life".
Erotski političari
"Hoćemo SVET i hoćemo ga SADA" (When The Music's Over) je krik generacije koja je iskonskim čulima shvatila da se kugla okreće u pogrešnom smeru, ali je naivno verovala da će dobro samo od sebe nadvladati zlo.
Teorija protesta Jima je zanimala od najranijih dana, pa ne čudi što je na fakultetu upisao kurseve "Filozofija protesta" i "Psihologija mase". Međutim, prezirući klasične sisteme obrazovanja odlučio je da se samo-edukuje, pa i pored izrazito visokog IQ-a, zavidne elokvencije i sposobnosti sagledavanja stvari iz različitih uglova, nije završio fakultet. To je bio još jedan od načina protesta, ovaj put protiv roditelja sa kojima se konačno obračunao u mitskoj edipovskoj rock simfoniji "The End" ('Oče, želim da te ubijem. Majko, želim da te tucam').
Naglaženi erotizam ("Mi smo erotski političari" - Jim Morrison) je dao krila seksualnoj revoluciji, još jednom načinu borbe protiv sveta odraslih koji se trudio da nametne svoje sisteme vrednosti hippy generaciji. Iako je do danas ostalo nerazjašnjeno da li se Morrison stvarno skinuo na koncertu u Majamiju (za šta je kasnije osuđen) u istoriji 20. veka ostaće zabeleženo da su upravo na koncertu Doorsa devojke po prvi put skidale gaćice. Masovne koncertne histerije počinju od Beatlesa, ali prvi put su čistači uz opuške i flaše na podovima koncertnih sala nalazili i ženske gaćice, baš posle Jimovih erotikom nabijenih nastupa.
Iako to nije želeo da bude, Morrison je postao najveći i najupečatljiviji rock simbol, i tu se najverovatnije krije odgovor na intrigantno pitanje o konstanti njegove popularnosti. Mladi koji žele da žive na svoj način, birajući rock ideologiju prihvataju i Jima za lučonošu i mesiju, pa mišljenje jednog mog engleskog kolege da će mit o Jimu trajati do kraja sveta, sa današnje tačke gledišta zvuči veoma realno. A on? Iako je pevao "Otkažite mi pretplatu na uskrsnuće" doživljava sudbinu sličnu Hristovoj. Još jedna od mnogih neispunjenih želja Jima Douglasa Morrisona.
Branko Rogošić
Self interview: Jim Morrison, kralj guštera Poezija otvara sva vrata Mislim da je intervju nova umetnička forma, a samo-intervjuisanje (self interview) predstavlja esenciju kreativnosti. Postavljati samom sebi pitanja i pokušavati da budeš sasvim iskren predstavlja određenu umnu konfrontaciju, a to je po meni, osnova svake umetnosti. Intervju je forma koja kombinuje religiozno ispovedanje, debatovanje i unakrsno ispitivanje. Čim nešto izgovoriš, to postaje činjenica i ne ostaje ti prilika da izrečeno porekneš. To su veoma egzistencijalni momenti. Oduvek sam želeo da pišem. Međutim, smatrao sam da neću biti dovoljno dobar sve dok neka sila ne bude vodila moju ruku i sama ispisivala stihove. Nešto kao automatsko pisanje. Nažalost, to se nikad nije dogodilo. Nikada nisam napisao nešto originalno. Sve je to akumulacija nečega što sam u životu čuo, video ili pročitao. Mislim da se toga nikada neću rešiti i stvarno biti slobodan. Prava poezija u načelu ne govori niočemu. Ona samo prikazuje moguće varijante. Poezija otvara sva vrata (doors), a na tebi je da izabereš kroz koja ćeš ući u izabranu dimenziju. Zato me poezija i privlači, tako je večna i vanvremenska. Kombinacije reči, pesme i poezija će jedine preživeti Strašni sud. Niko se neće sećati filmova, skulptura, slika... ali muzika i pesme će nastaviti da postoje kroz vreme i prostor. Ako moja poezija uspe da išta učini, biće to dovođenje ljudi u stanje u kome će moći stvarno da vide i osećaju. Mitovi i legende Pojava glasina i neproverenih priča posle smrti velikih filmskih i muzičkih zvezda je gotovo postala uobičajena stvar. Međutim, u Morrisonovom slučaju njihov broj je enormno veliki pa nam ipak ostaje da se zapitamo, šta je tu trač, a šta istina? Jim je otišao u Indiju Najraširenija priča je da je posle fingirane smrti Jim Morrison otišao u Indiju, da ostatak života proživi na miru, daleko od znatiželjnika. Po drugoj verziji, konačna destinacija bila je Afrika. Jim je postao biznismen Većina mitova se zasniva na priželjkivanju fanova da je Jim sam iscenirao svoju smrt želeći da se povuče iz javnog života. Ulje na vatru dodaju ranije Morrisonove izjave u kojima je govorio da razmišlja da lažira svoju smrt kako bi napravio dobar marketinški potez. Još za vreme uspešne karijere Jim je izjavio da sebe u budućnosti vidi kao uspešnog biznismena sa kravatom i aktn-tašnom. Čak je i osnovao manju kompaniju. Po rečima očevidaca, tu kompaniju je u godinama posle Jimove smrti vodio čovek kome je u ličnoj karti pisalo Jim Douglas Morrison. Navodno postoje sačuvani računi i čekovi u jednoj banci koji su overenim potpisom koji je identičan sa Jimovim. Gonoreja ili rak penisa Jedna od najčudnijih priča je ta da se ustvari radi o samoubistvu. Jim je navodno bolovao od raka polnog organa i jedina šansa da preživi je bila totalna amputacija, što Jim nije mogao da prihvati i radije je odabrao odlazak u smrt. Navodno, Jim je 1970. lečen od tripera. U medicinskom kartonu je zapisano da je zbog višestrukog tripera (gonoreje) došlo do kancerogenih promena na uretri, koje su u perspektivi nagoveštavale rak. Morrison ponovo peva 1974. je objavljen album grupe Phantom's Divine Comedy, na kome se čuje Morrisonov glas. Zanimljivo je da članovi grupe nisu uopšte potpisani, već se navode samo sledeći podaci: gitarista X, bubnjar Y i klavijaturista Z, a pevač uopšte nije ni pomenut. Više godina kasnije saznalo se da je pesme otpevao veliki Jimov prijatelj Iggy Pop. Ostaje nerazjašnjeno zašto je Iggy oponašao Jimovo pevanje i zašto je godinama odbijao to da prizna. Ubila ga je magija Poznato je Jimovo interesovanje za okultne i magijske stvari, pogotovo šamanizam. Po nekim svedočenjima Morrison je nekoliko puta učestvovao u magijskim ritualima prilikom kojih je pio životinjsku (po nekima i ljudsku) krv. Postoji niz glasina koje govore o tome da mu je baš to došlo glave. Po jednima "daljinski" ga je ubio ljubomorni rival, koristeći voodoo lutke. Po ostalima, u "igru" su se umešale natprirodne sile, pa čak i Nečastivi lično. Bilo je više Morrisona Najneverovatnija priča govori o tome da je u stvari bilo nekoliko Morrisona. Sve je organizovala CIA, koja je preko ovog benda želela da ostvari uticaj na mlade, i da tako zauzda razjareni rock pokret koji je pretio da postane svetska ideologija. Po ovim pričama, jedan Morrison je stvarno umro u Parizu, drugi je kasnije postao biznismen (uklapa se u druge glasine). Treći Morrison je, navodno, kasnije postao i guverner Luizijane! Ova priča se uklapa u priče retkih očevidaca koji su pratili koncerte Doorsa u Evropi i Americi. Priča se da je u Evropi nastupao čovek koji je jedva podsećao na "američkog" Morrisona. Doors za početnike The Doors, jedna od najuticajnijih rock grupa svih vremena osnovana je davne 1965. u Los Anđelesu (USA). Jim Morrison (vokal), Ray Manzarek (klavijature), Robby Krieger (gitara) i John Densmore (bibnjevi) kreirali su jedinstveni zvuk koji se zasnivao na sugestivnom i mračnom Morrison-ovom vokalu, inovativnom poetskom pristupu koji je rock poeziju podigao na dotad nedostupni nivo i Manzarek-ovim klavijaturama. 1967. The Doors objavljuju istoimeni debi album koji se danas smatra jednim od temelja rock muzike. "Light My Fire" se odmah penje na prva mesta američkih lista, a "Break On Through" postaje jedna od himni hippy generacije. Iste godine bend objavljuje album "Strange Days", na kome preovladava sličan zvuk, i sa koga se izdvajaju pesme "Love Me Two Times" i "People Are Strange". Sledeće godine izlazi "Waiting For The Sun" koji uprkos nekoliko hitova ("Hello, I Love You"...) kritičari ocenjuju kao kreativni pad. 1969. Doorsi objavljuju najeksperimentalniji album u svojoj kratkotrajnoj karijeri - "SoftParade". Odstupanje od zacrtanih žanrovskih okvira fanovi proglašavaju "prodajom", ali tiraži benda i dalje opravdavaju status velike rock atrakcije. Sledeće godine izlazi nešto snažnije intoniran "Morrison Hotel", kao i živi album "Absolutely Live", a 1971. blues orijentisan "L.A. Woman". 3. jula 1971. u Parizu lider benda Jim Morrison nađen je mrtav u kupatilu. Protivrečni lekarski izveštaji, zabrana ekshumacije i neverica fanova dovode do toga da se planetom širi priča da se radi o lažiranju smrti, te da je Morrison živ i zdrav (pročitaj rubriku 'Mitovi i legende'). Bend pokušava da nastavi sa radom, ali je jasno da su Doorsi bez Morrisona samo "još jedan osrednji američki bend". Dva snimljena albuma "Other Voices" ('71) i "Full Circle" ('72) doživljavaju fijasko i bend odlučuje da prestane sa radom. 1991. Oliver Stone je režirao film "The Doors" u kome je opisana burna karijera ovog kultnog rock benda. Ovih dana je osnovana izdavačka kuća koja planira da objavi preko 30 sati do sada neobjavljenog materijalaa. Vrata još uvek nisu zatvorena...
Iz Rock Expressa
