Secracon

Ljudi, stavio sam na temu za prodaju instrumenata neku varijantu za trampu, pa ako nekoga zanimaju neke dist-pedalice, može da pogleda. EVO LINKA

Warwickova "Rock Bass" serija je ona (nisko)budžetna, dalekoistočna varijanta. Osim dizajna, nema baš puno veze sa matičnom fabrikom, da ne kažem radionicom. Sve je to isti Q..., manje više. Iste fabrike, drugi kalup. Kol'ko $¥£€ tol'ko ♪♫♫♪♪♪. Nosio ja neki Rock Bass nekoliko puta na svirke kao backup džitru. E sad taj primerak je bio 4-žičani i pripadao je mom drugaru, kome sam taj komad ja testirao/birao u radnji. Veoma korektan instrument. Probao sam tada i petožičani model, jer je razlika u ceni bila minimalna, ali petica već nije izbalansirana kako treba. Vrat je pretežak, i kad se bass ne pridržava levom rukom, vrat potone/padne/spusti se..., znate šta hoću da kažem. E sad meni je to dovoljan razlog da takav instrument odjebem skroz. 4-string varijanta nema tu boljku, i kao što rekoh, sasvim korektno radi. Cheerz!

@ Генерални: Posl'o sam ti minimum jedan pp (kad ga/ih pročitaš, skontaćeš zašto to kažem), pa ti sad vidi...

I sve to uz pravilno korišćenje? Dakle najo pijačarske ATC baterije i ta govna, i izvučeš kabel iz džitre kad je ne sviraš? Sad sam u rebusu...

Izvinjajem se zbog radi izazvane štete. Jesi ti na kraju uspeo da nađeš one potenciometre? Sad sam i ja preleteo te postove pa naiđoh na tvoje pitanje...

Ako ostavljaš kabel uštekan u bass kad ga ne sviraš, ili ako koristiš one šugave ATC baterije (bilo da su zelene ili crvene, svejedno), onda je to normalna pojava. Ako koristiš normalne baterije (duracell npr) i ako izvučeš kabel iz instrumenta kad ga ne sviraš (jer je on uključen i troši baterije čim mu turiš kabel u rupu), onda bi trebalo da si miran više meseci, možda i godinu ili nešto preko toga (znam i takve slušajeve) posle promene baterija. U nekom trećem slučaju je sasvim moguće da su ti se kontakti džeka negde spojili, pa bass "konta" da je sve vreme uključen.

Evo ja sam nešto drugo tražio, i naravno, nisam ni ja imun na Marfija, pa sam prvo naišao na to što si ti tražio: Evo tvog posta koji je pokrenuo raspravu, pa ti čitaj dalje u nastavku. Nemanačemuidrugiput. edit: kucao sam ko levom nogom i nešto od toga sam sad iZpraviJo

"Steve Harris efekat" se dobija sviranjem, i nije do magneta. On btw koristi P u svojoj uobičajenoj srednjoj poziciji, pa je vezivanje njegovog zvuka za bridge magnet meni nelogičan potez... Pod "obliji" sam mislio na to da ima više dubokih, nenametljiviji tranzijent (manji atak, kao da je sporiji). Još seljačkije objašnjeno: Kako je magnet bliže vratu, ima manje slova "T" i "K" i "I" u zvuku a više "O" i "U" i "M" slova. Zvuči debilno, ali meni je razumljivo. Ljudi ne kontam šta tu nije jasno? Položaji i konstrukcija magneta i njihovi zvuci i neka uobičajena primena toga... Pa to su valjda osnovne stvari, zar ne?

P vs H... P je single, i tu ti je već najbitnija razlika. Hambakeri teoretski imaju više dubokih, manju praskavost, jači signal. H je postojaniji u sabovima. Konkretniji su mu duboki. Aktivna elektronika kod MM još malo kompenzuje nedostatke i u visokima u odnosu na single, pa striktno frekventno gledano je H na MM-u superiorniji u svakom pogledu. No, pošto se ipak radi o zvuku, subjektivan faktor je presudan. Još jedna bitna stvar je da se P i H magneti najčešće stavljaju na različite pozicije: onaj H na MM je do kobilice, dok je P u nekom srednjem položaju. Već i to dosta utiče na zvuk. Što je dalje od kobilice, magnet ima "obliji" zvuk. Po mom mišljenju su veoma različite stvari. Čak i kad ne bi bilo aktivne elektronike i tropojasnog EQ na MM-u, bi bile jako različite konfiguracije. Opet ću reći da je P jako "uskog vidokruga". Dobar je za to za šta jeste, a van toga nije ništa extra. H magneta opet ima raznih. Ja sam imao HH, ali ne onu MM varijantu. I taj H, i onaj sa MM su opet različite priče. Moguće da je tu već i elektronika presudna. Single, kakav god da je, pogotovo pasivan, sa mog stanovišta nekako uvek izgubi bitku u postojanosti i agresivnosti onog najdonjeg opsega, naspram H magneta. Moje neko viđenje... Cheerz!

O datoj temi se tupio k..c bar mulion puta, i to na bilo kojoj gitarsko/basističkoj temi ovde. Ono, da te poštedim search dugmeta: agatis je veće go'no i od lipe. Ja mislim da se isplati cimati oko pravljenja drugog tela. Pogotovo što si rekao da imaš i materijal i stručno osoblje.

Ja bih to preformulisao: "95% gitarista ovde svira i ritam gitaru nepreciznije od ribe gitaristkinje sa zapada."

U vreme kada je Boro dobio informaciju, je činjenično stanje još bilo takvo. CD-i su stigli juče u Mungos, i polovina tog kontigenta se danas naprasno rasprodala. ...osim ako je u zadnjih par dana još neko naručio, recimo one narodnjačine na Spen(i)su, ili oni iz ajpiesa ili čega već ako su rešili da uzmu nešto da je žešće od nevarenih baba... ...što bi me veoma iznenadilo.

Poslednjih par ostvarenja Death-a, kao i Control Denied su rađena upravo na Marshallima, i to na jeftinijoj Valvestate seriji u kombinaciji sa Marshall 1962B standardnom kutijom. Vuk Mandušić i tako te varijante...

Pa o tome sam pričao. Upravo zbog svoje POZICIJE, P magnet ne sakuplja dovoljno dobro flažolete. P magnet je singl podeljen na dve polovine, što se da i fizički uočiti. E te dve polovine su namotane u kontru zbog šuma. Ima nešto više namotaja od J magneta inače, pa je zvuk zato još dodatno različit od J. Postoje i J magneti koji splitovani u samom kućištu na sličan način (gornja polovina i donja polovina), ali to malkice spada u domen кастм-egzotike...

P vs JJ: Ne mislim da je bilo koja konfiguracija objektivno bolja od one druge. Svaka ima svoje prednosti. Ja volim P zbog toga što dobro radi ono duboko jesenje oranje, urla kad joj stavim overdrajv, tako to. Ali to je upravo ono za šta je P dobra konfiguracija. Ima taj neki njonjav zvuk (njonja - nos, nazalno, ne znam da li sam bio razumljiv), koji je za TE NEKE varijante super. Ta konfiguracija je prilično zatucana. Radi to što zna, i to jako dobro, ali ono ostalo već malko nespretno. Ok je za Ajonmejden, ali već kod slepa je druga priča. Tu taj nazalni momenat postaje malkice iritantan, i ceo zvuk bude malo lenj. Tako deluje barem. Kad se svira nešto nežno, manje agresivno, P konfiguracija bude veoma topla, bez napadnog tranzijenta, bez onog momenta sa dubokim jesenjim oranjem. Lep zvuk, ali toliko bezličan, da mu ja ne vidim neku čestu primenu. U stvari formulisaću to ovako: Ne sećam se da li sam ikada rekao "Tu bi mi trebao neki lep nežan P momenat, po mogućstvu fretles". Naravno, ne isključujem mogućnost. kantri muzika je prepuna oblog, toplog, neagresivnog precižna. Neki ljudi ga i za slep preferiraju. De gustibus non est disputandum. Ja sad pokušavam da pričam sa nekog stanovišta opšte prihvaćenog. PJ konfiguracija nekada bude pojebana, jer onaj P pomere malo prema vratu, pa on više ne bude isti onaj P kao na čistoj P konfiguraciji, ali to zavisi od instrumenta. PJ inače u solidnoj meri kompenzuje jednoličnost P konfiguracije, no onaj specifičan zvuk dva otpanjena J singla ne može da proizvede. P magnet ima druge karakterisitike od J (više namotaja, splitovan...) pa PJ kombinacija nema jednu od osnovnih odlika JJ konfiguracije, a to su UPARENI magneti. JJ je mnogo šire primene od P, a na kombinaciji dva magneta je prirodniji od PJ. Možda ne radi na drajvu tako sirovo brutalno kao P, ali je to samo jedan momenat, i to kako sam shvatio nebitan u ovoj našoj priči. Za slep je od pomenute tri kombinacije meni najbolja JJ. @ The Eagle Nature: Savetovao sam ti JJ zbog šireg dijapazona primene, a i ovako čitajući tvoje postove sam stekao neki utisak, da nisi neki traktorista za bassom, poput mene, već da više voliš tradicionalniji kulturniji zvuk. P ume to što ume, i slab je van toga, a JJ je svuda korektan, malkice manje na masnom drajvu ali zato za slep više nego odgovara. Fretles nije neki instrument za slep. Okej, moguće je, ali nije to to. Ako je tebi slep bitan ja bih ti preporučio da ne lišavaš sebe tog zvuka uzimanjem P bassa pored fretlesa. Mnogo je manji problem kad ti zatreba taj lenji njonjav P zvuk a ti imaš JJ, nego kad ti treba prefinjeni JJ za slep a ti voziš traktor (P bass). Fretles sa P konfiguracijom? -hehe, nekako mi je prva asocijacija neki raskantani kontrabas, onako velik lenj, brundav... Flažoleti na P ili J: Ja bih rek'o da je to čista fizika. Flažolet je alikvota, jel? Žica tada ne osciluje celom dužinom, nego ima mrtve tačke po dužini. Primer: Flažolet na 12. pragu - žici osciluju dve polovine. Ona između češljića i 12 praga, o ona između kobilice i 12 praga. Tačka iznad 12 praga miruje. Ako ne verujete, probajte eksperiment: Odsvirate flažolet na 12 i nakon toga pritisnete žicu na 12 pragu. Flažolet će se čuti i dalje. Možete čak i da bendujete isti, ili da uradite slajd. Kad bi magnet bio ispod 12 praga, verovatno bi se taj flažolet znatno tiše čuo, jer na tom mestu žica praktično miruje. To je bilo za prvu alikvotu, oktavu. Druga (7 ili 24 prag) već ima dve takve tačke, koije ja zovem "mrtve tačke". Kako idemo ka harmonicima višeg reda, tako je sve više mrtvih tačaka, i sve se više približavaju kobilici. Onaj magnet bliže vratu malo-malo pa uhvati neku "mrtvu tačku" pa se flažoleti slabije čuju, dok onaj kod kobilice hvata sve do tamo onog koji bi bio na nekom 2 (ili niže) pragu, ili gde već, a taj se nešto i ne koristi. Tako da bih ja rek'o da nije do toga da li je singl ili ne (inače, i P magnet je singl), već do same pozicije. Singl ima praskaviji zvuk, više visokih, ali je to po mom mišljenju sekundarno u ovoj priči.

@ The Eagle Nature Vratih se malo pripit iz grada. Biću kratak i jasan: Kao vlasnik basseva sledećih konfiguracija: P (čiji sam veliki fan), PJ, i ex-vlasnik HH konfiguracije magneta, i kao covek koji je cesto svirao i JJ konfiguraciju ti u dilemi između JJ i P savetujem JJ, bez ikakve rasprave. Ako želiš detaljno obrazloženje reci, i napisaću ti, sada nisam pri mozgu. Pogotovo ako bi da slepuješ, ti je JJ super... Fretles: Rosewood, od kojeg se prave kotne ploče basseva sa pragovima je mnogo manje otporan na habanje od ebanovine na "pravim" fretlesima. Zvuk ti je basically taj isti, ali je glavna caka to habanje kotne ploče, koje ti neminovno sleduje u slučaju rosewooda. Prelakiraj ga nečim, da ga zaštitiš, u cilju toga da ti traje duže od godinu dana. Pokojni Praistorijus je u tu svrhu koristio lak za čamce. Parket-lak će biti jednako dobar, a i lakše ga je naći. Ne zajebavam se... Cheerz!

B500K Velik deo (pasivnih) instrumenata ima te potove od 500 kilo-oma. Nije to sad neka mikrohirurgija. Biće i onaj od 470 dobar, ili bilo šta veće od toga. To da li je A ili B ne igra neku bitnu ulogu ako potenciometar držiš uvek skroz odvrnut ili skroz zavrnut, naime i jedan i drugi se kreću između istih vrednosti (od nule do one koja je naznačena, u tvom slučaju 500 kOhm), samo različitom putanjom. Kad bi nacrtao to grafički, obe linije bi imale početnu tačku u nuli i krajnju u 500, samo bi lin išao pravolinijski, a log po logaritamskoj krivi. Po evropskom standardu A označava linearni, B logaritamski potenciometar, dok je po azijskom standardu to obrnuto. ...tako da cvrc... Tvoj instrument je 99% pravljen u aziji, mada je opet moguće da su ga pravili imajući u vidu da će ga slati "preko". Onaj za volume bi trebalo da bude logaritamski, jer ljudsko uho tako nekako čuje. Generalno, bilo koji pot da staviš ne možeš zajebati stvar. Ako staviš veću vrednost, ništa. Verovatno nećeš čuti nikakvu razliku. Teoretski bi ionako trebalo da ta vrednost ide između nule i beskonačno. Ako je prevelik, možda ti bude radio na panju čim ga malkice odvrneš. Ako je manje vrednosti od potrebne, najgora stvar što će da ti se desi je da kad skroz odvrneš potenciometar, gitara i dalje bude malko stišana. Dakle gitaru ne možeš zajebati time. Išao sam u elektrotehničku, mada je to bilo jako davno i sve sam pozaboravljao već, ali mislim da te nisam zajeb'o. Cheerz!

Imam već jednu, i drugar (gitarista inače, za razliku od mene) ju je isprobavao pa mu se svidela, pa rekoh ako naiđem slučajno na neki komad da mu javim. 4-5 kila dinjusa u radnji je previše kinte. Zapravo i nije, ali te pedale se kreću po veoma smešnim cenama, polovne, a nisu ni retke, pa nema baš smisla vijati nove.

Nisam čitao dovoljno pažljivo...

Teoretski pedale idu sa desna na levo, što znači da tebi gitara u ovom slučaju ide prvo u EQ, pa u GV2, pa u Delay, i na kraju u štimer. ...osim ako si mislio obrnuto. U oba slučaja nešto ne valja. Štimer bi trebalo da ide ODMAH NAKON gitare, osim ako bi da štimuješ alikvote distorzije ili ponovljeni signal sa dileja, ili oba zajedno. U obrnutom slučaju ti ne valja dilej pre distorzije. EQ pre dista još i može da ima smisla, mada da budem iskren, sumnjam da je to ovde slučaj... Jel' može neko objašnjenje? Čak i basisti. Jel znaš neku takvu pedalu na prodaju možda? Eh, ali kec nema "deep" pot, što i nije od nekog značaja... ...osim ako si basista. Pa ako stepen izobličenja obeležimo sa brojevima od jedan do deset, gde je nula clean, a 10 totalni raspad, zujka, krčanje, itd., onda Marshallove aktuelne distorzije pokrivaju sledeće oblasti: Bluesbreaker: do dvojke Guv'nor II: do tamo neke četvorke-petice Jackhammer (OD mode): slično kao GV2 Jackhammer (DS mode): do tamo neke sedmice (BOSS MT2 ide malko iznad 9, čisto radi poređenja) Gornji primeri su onako bezveze, čisto da shvatiš poentu. Veoma orijentaciono. Mislim da su Marshallove pedale baš dobar primer za ono kada je granica između OD i DS nedefinisana. Teoretski je samo Jackhammer DS, mada i GV2 radi jako slično sa maksimalnim gainom. To su neka moja zapažanja.

Dragi sugrađanine, ne bih da zvučim kao seronja, ali... Nemam ni ja nešto Bog-zna-koliko-puno iskustva, pa neću da se nadovezujem na ono o čemu nemam pojma. Samo ću se nadovezati na ovo. Evo ja sam na primer pola decenije žive preko. Svirao sam veoma aktivno. Živeo sam veoma dobro, od autorske svirke. Malo sam ono, što se kaže, upoznat sa "njima" i "njihovima"... Nisam bio preko bare, bio sam u mađariji, pa se moja iskustva tiču samo EU. Nisam stekao utisak da nešto "nemaju ideju" niti da smo mi bog zna kako originalni za njih, a kamo li da pravimo hitove 1/1. Upravo naprotiv. Većina njih su tamo, pogotovo metal scena, tata i mama za nas ovde u apsolutno svakom pogledu. E sad, druga je stvar što je prosečna dužina šure u Srbiji oko 25cm, i da valjda mi bolje znamo od celog sveta ko je bolji... Jedini žanr u kome ih šijemo je pank, i njemu srodni pravci. Verovatno zbog tog inata u kojem nam niko nije ravan. Bolji smo i u svim aspektima narodnjaka, počevši od novokomponovanih, a pogotovo u turbo varijantama, ali nije sad ni o tome reč... Možda je zbog materijalne situacije (nema se para za pojačalo, ni za duplu pedalu...) ali je naša metal scena smešna naspram njihove. Publika je bolja, ali bendovi nisu. Neću da navodim paralele ni primere, jer lično poznajem dobar deo metal scene kako tamo tako i ovde... ...just an opinion...

Fretles zvuk se dobija vađenjem pragova. Meni nekada kad su mi baš matore žice zvuči bas kao fretles... Ajmo sad ozbiljno: Pitanje ti je kao da si pitao "Hoću da menjam salamu u svom sendviću, šta da stavim umesto nje?". Stvar ukusa. Bilo šta da uzmeš, platićeš oko 80€ po magnetu (+ tridesetak/ - desetak), i nećeš se puno zajebati, i šta god da staviš, opet će ti zvuk najviše zavisiti od samog basa (pored tvog sviranja, naravno). No, spomenuo si jazzy zvuk, pa rekoh, 'ajde da probam na osnovu toga nešto onako grubo generalizovano: Ja bih ti listu napravio recimo ovako: 1. Bartolini 2. Seymour Duncan 3. EMG 4. DiMarzio 5. Fender Fender sam stavio na poslednje mesto, jer su to uglavnom "replacement" magneti pravljeni za vintage basseve od dobrog drveta, i sa zvučne strane baš i ne rade ništa posebno. Puštaju da bass zvuči onako kako ozvuči. Ako imaš neko matoro i dobro drvo, ovo bi bilo veoma okej rešenje, ali ako hoćeš da kompenzuješ nedostatke i da malo popraviš zvuk svog instrumenta, onda te Fender neće učiniti srećnim. Nešto šesto verovatno nećeš ni naći, osim u nekoj polovnoj varijanti i da je skinuto sa nečega, a to ti je mačka u džaku. Kod svih tih proizvođača možeš naći sve dimenzije i varijante magneta koje ti trebaju, pa i više od toga. 2xsingle je veoma širok pojam.

"Fájdalom" Nema na čemu.

Confirmed, ali samo u nekim slučajevima. Evo kako smo mi to koristili: Skineš glavu od vokmena i na one dve žice (jedan kanal batališ) prištekaš gitaru. Radi kao distorzija/preamp i možeš u razglas da ideš. Volume pot ti je i gain ujedno. Onda smo probali i neki kondenzator onako najseljačkije da vežemo na ulaz uz gitaru, pa je zvuk bio još bolji, ali taj rezultujući zvuk jako zavisi od kapacitivnosti gorepomenutog elementa. Moj drugar koji je to budžio je posle izvesnog vremena taj kondenzator izvadio, jer mu je trebao za nešto i stavio posle drugi, međutim "distorzija" nikada više nije radila kao pre. Takođe mi se zaklinje da je kondenzator bio vezan REDNO, što je meni totalni apsurd. No sećam se te distorzije, k'o da je bilo juče. Jebeš mi sve ako nije radila bolje od metal zoneta. Varijanta je oprobana posle sa mnogim vokmenima i mnogim kondenzatorima, no ta prva kombinacija je bila najdobitnija. Vokmen je bio neki First, ili tako neko govno, sa dva posebna pota za glasnoću za levi i desni kanal posebno, apsurd. Cela sprava od plastike, a tek nešto veće od omota za istu. Kondenzator je bio neki onaj mali oker pljosnati, keramički (valjda) čija naznačena kapacitivnost nije bila ni približna izmerenoj... Sve u svemu, nas je prilično usralo, i ta sprava, ta "distorzija" je imala priličnu popularnost u društvu, dok nije neko nabavio neku "pravu" pedalu. Original, doduše bez "the lucky capacitor" još uvek čuva moj drugar. Tada (početak devedesetih) je kupovina neke pedale išla kao šengen viza danas. Drkanje do besvesti, cimanje ovoga i onoga, i mamine mame, i sve skupo ko đavo, i na kraju ni ne dobiješ u potpunosti ono što tražiš. Berindžer, i jeftini multiefekti su došli skoro deset godina kasnije. Da, da,... Vama mladima je sve lako i na tacni, a nama matorcima je sve bilo teško. Mi smo morali da ustajemo dva sata pre nego što bismo legli da spavamo... ...živeli smo umotani u novine... ...na dnu jezera... ... ...i to ako bismo imali sreće... ...A danas kad to ispričaš, neće da ti veruju... Sve u svemu, ako imaš živaca, drndaj se, zabavno je. Ako nemaš. kupi Behringer BDI 21, ili gitarski pandan toga (zavisi za šta ti treba) za 2970 din u Artistu. Vidi da li one lopine u Mitrosu imaju neki popust, jer ako imaju, možda su i jeftiniji. Srećni praznici! Cheerz!

Kume, znaš da sam ja u emotivnoj vezi sa svojom opremom, i da mi je ovo bilo ko ženu da sam nekom prodao. Naravno da je Peavey u dobrim rukama. Uredno proverio CV, nema mrlje. Nije otišao u narodnjake, niti nekom nakupcu. Moglo bi se reći da se desila neka hemija između njih dvoje, i da sam se ja osetio suvišan u celoj priči, pa reko, kad se već zaljubila u drugog, kurva, da bar ispadne prava kurva, ono do kraja što s'ono kaže, pa sam zato uzo'o pare. To mi je drugi komad opreme pored Čajavec pojačala što sam ikada prodao. Nije mi svejedno, setim je se ponekad, znaš ono, "all the wild things, we've done, and the shit we've been through..." Ali budimo iskreni: On nju voli, iskreno. I ima samo nju. Čujem da je veza sa prethodnom u fazi razvoda. Dakle momak posvećen. Mlad, ima više izgleda da joj stvori lepu budućnost. Ja nisam bio tako dobar prema njoj. Evo, biću skroz iskren: zapravo sam u njoj video samo onu peticu. I imao sam i druge pored nje. I to baš često i ozbiljno, ne samo pokoji flert, nego baš ono... imao druge. Tako da mislim da treba da progutam svoj ponos i da priznam da je ipak bolje ovako. Ona je sad srećna i voljena... Tu su, u komšiluku, pa mogu krišom da je posmatram nekad i da se prisećam lepih trenutaka koje sam ja imao sa njom... Eh...