Jump to content

Secracon

Iskreni članovi
  • Content Count

    798
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by Secracon

  1. Nove kutije su danas u ogromnoj većini slučajeva sve kinezi. Polako to postaje standard.
  2. Imajte na umu da aktivni magneti moraju da se ugrađuju sa svojim potenciometrima u kompletu. Ako ih nakačite na one standardne potove od 500 (ili 470) kOhma, ode mast u propast. Radiće kao da su stišani.
  3. Poslednja stvar sa poslednje svirke.
  4. U Premiere-u namestiš opciju "export -> Adobe media encoder" Export settings: Adobe flash video Bitrate ne vredi stavljati preko 250 jer to jutub svakako zaglupi na toliko, zvuk staviš mp3 128 stereo, ostalo podesiš manje-više po svojoj želji. Rezultujući fajl će biti u slučaju 5-minutne pesme nešto preko 10 megabajta. Kod mene se dešava čudna situacija da ne mogu da otvorim izrenderovani fajl, ali kad se "uztovari" na jutub, bude sve u redu. To bi biJo moj savet. Uzdra'lje!
  5. Patitucci na "Electric Bass vol.1" školi spominje to, i pokazuje kratak primer jednog i drugog. Evo stranice koja sadrži linkove za ta dva video kursa (vol1 i vol 2). Snaći ćeš se.
  6. Stuart Hamm "Slap, Pop and Tap For The Bass", video škola iz davne 1987. džaba download: rapidshare link - 1.deo rapidshare link - 2.deo rapidshare link - 3.deo rapidshare link - 4.deo rapidshare link - 5.deo rapidshare link - 6.deo i evo još jednog klasika: Billy Sheehan "Bass Secrets", video škola, takođe pretpotopsko izdanje iz vremena kad je ovaj još izgledao ovako i svirao ovaj bass (screenshot): džaba dowlnoad (torrent) Uzdravlje!
  7. Izvinjavam se na kasnom odgovoru. Slabije zalazim ovde u poslednje vreme jer mi se baca pegla kad vidim ovu nepreglednu rugobu od novog skina za forum, pa izbegavam Yum, i jedino po inerciji svratim tu i tamo. Elem... Rekao bih da su tri sempla tri različite kombinacije magneta. Treći snimak je magnet bliže vratu, a prvi najverovatnije kombinacija oba. Za treći bih još i posumnjao da je neki Precision magnet da nije onog prvog sempla, naime taj prvi sempl vrišti da je J+J, pa samim tim i pretpostavljam da je onda i 3 sempl samo onaj J bliže vratu. Drugi sempl je J do kobilice, veoma podseća na zvuk koji moj Kramer ima sa tim J magnetom do kobile. Dakle prilično sam siguran da se radi o JazzBass konfiguraciji magneta i da su ti semplovi 1=oba, 2=kobila, 3=vrat. Rekao bih da je neko konkretnije drvo, ako je jova, onda je neko matorije parče. Onaj prvi sempl mi i zvuči kao jova prilično. Najo mahagoni, najo lipa. Možda jasen, ali sumnjam, pre će biti javor, ali najpre jova. Po zvuku bih rekao da je pasivnjak, ali ne i po šumu, naime nema šuma tipičnog za vintage pasivce. Dakle verovatno neki noiseless pasivac, e sad koji li je hebemliga, mož' bit' svašta. Seymour je najčešće reskiji od ovoga, DiMarzio je manje prefinjen, mada svi oni imaju mnoštvo raznih serija, a ja ih većinu ne poznajem dovoljno. Kako god, magnet fura neku "noiseless" a pomalo i "vintage" filozofiju. Ako je aktivnjak, onda je Bartolini, mada mi je za to opet pretopao. EMG nije da jebe rak raka. Marcus Miller modeli umeju ovako slično da zvuče. Kako god, bass mi zvuči masivnije, ozbiljnije od prethodnog. Neka te služi dobro! Ja mislim da je problem što ime "Squier" ljudima stvara predrasude zbog kojih ti neće hteti dati 400€, sve ni sa EMG. Moj predlog ti je da povadiš taj EMG, vratiš stare magnete, uvaljaš bass sa tim starim magnetima za oko 300 evra, a EMG uvaljaš za oko 120 evra. Posebno. Prvo bass. Cheerz!
  8. Teško je za pevanje taman onoliko koliko je Jovana to sama sebi zadala, jer je melodija njena. U omotu albuma piše ko je autor svake pesme, kako teksta tako i muzike. Davor predaje na katedri za anglistiku, a Jovana privodi kraju svoje studije na istom faksu. Bilo bi malo blam da ne znaju engleski, zar ne? A Arpad kada piše valjda ima u vidu da mora da zadovolji kriterijume ovo dvoje. Pesma "Prah" se ne nalazi ni na jednom izdanju, osim tu i tamo po internetu. Koliko ja znam M.B.Popović još nije izdao taj CD, možda sam dezinformisan, neka me neko ispravi ako grešim. Ta pesma je inače jedini snimak treće postave benda, poslednji snimak na kom učestvuje Kristijan, i jedini snimak nakon čijeg snimanja nije došlo do promene postave. Cheerz!
  9. Sviram na GT-10B već skoro godinu dana. U principu je jako zahvalna tezgaroška sprava. E sad ovaj forum je postao toliko ružan i nepregledan da me prosto boli da kuckam po njemu. Evo ti linka do mog review-a na talkbass forumu, preleti i postove posle toga, ima i nekih semplova i još nekih korisnih mišljenja. Čirz! Edit: Onaj gornji link nije najsrećnije rešenje, jer pokazuje samo jedan post, ovaj link bi trebalo da radi bolje.
  10. To je primerak ranijeg modela iz Ibanez Ergodyne Bass serije. Rekao bih da je neko 2002-2003 godište i da je tačan model Ibanez EDA 905, no nemoj me držati za reč. Cheerz!
  11. Upravo se vratih sa radnog zadatka. Svirao sam nekoliko svirki u uslovno rečeno blues fazonu (blues/rock, plus ja to još i pored toga sviram u malko agresivnijem fazonu). Svirao sam par godina još ranije u tom bendu, no tada sam imao druge sprave. Ovog puta sam za dobijanje tog krančolikog zvuka basa sklopio jednu prilično praktičnu i jednostavnu varijantu. Ceo rig je izgledao ovako: Smešno je što Hartke nema nikakvu ulogu u zvuku, bio je praktično samo monitoring, sve je išlo direkt u mix preko svega dve pedale (3, ako računam i štimer), koje se mogu videti u uglu slike, ali evo ih i posebno ufotkane: Želeo sam što jednostavniji i što praktičniji setup, sa kojim me ni na granici neće drkati, i koji mogu i da postavim za 5 minuta, i na kraju završio sa tri pedale spakovane u kofer od basa, i nisam se morao ni sa ata karnetom drndati, jedva da sam i nosio nešto. Moram priznati da sam dolazio u iskušenje da ponesem i wah i chorus, no drago mi je što nisam. Zvučalo je i ovako super, a i uspeo sam da sebi dokažem da imam još malo samokontrole kad je upotreba efekata u pitanju. Cheerz!
  12. Sličice su ti u osnovi tačne, samo što mislim da se taj boost/cut dešava u širem opsegu, (tojest sa manjim Q faktorom, ali to je opet samo izraz koji će te zbuniti), ali niti sam siguran, niti je to sad toliko bitno. Aktivni ekvilajzer je jednostavno drukčija, modernija izvedba. Sofisticiranija u neku ruku. Zato se na sofisticiranije sprave to i stavlja. Ne sećam se da li sam ikada video mixer sa pasivnim EQ-om... Jako pogrešno kontaš. Linearnost se odnosi na frekvenciju. Idealno linearno pojačalo će izbaciti isti signal kao ulazni, samo pojačan. Dakle svaka tačka se preslikava preko idealne prave. E sad ta prava u praksi nikad nija "prava", već nešto što samo nalikuje na nju (nekada ni to). Dakle slika pojačanog signala neće biti savršena (osim što je pojačana) kopija ulaznog. Uvek tu nešto bude malko drukčije. Seljački: možda malko basove više pojačava, ima neki pik na nekoj frekvenciji, neku rupu na drugoj, itd... Tiše signale više pojača, glasnije manje, ima tu raznih varijanti. E ta prenosna karakteristika je najravnija kada pojačalo radi u A klasi, no to opet ne mora ništa da znači. Tačnije rečeno, kada se koristi najlinearnije parče prenosne karakteristike, onda pojačalo radi u A klasi. Može pojačalo da radi i u B klasi, pa se razni "blokovi" pojačala dopunjuju od svakog se uzima ono najlinearnije. Jako zajebana materija za objasbiti seljački, pogotovo meni koji se time nisam bavio od 1996. I povrh svega, tebi kao gitaristi je to u suštini nebitan pojam. Ono, kad ti skuvaju kafu, pa ti pitaš na kojoj ringli je bila džezva... To što ne znaš ništa ni o biasu, nije frka dok god ne kreneš da ga podešavaš. Mislim, da li znaš da rastaviš anlaser, i promeniš kapicu automata na njemu? Verovatno ne (ili uzmimo da ne znaš, kao ni većina nas ovde). Da li je onda to problem, da li ti smeš tako da voziš? Naravno da smeš. Zabole te za kapicu automata anlasera, to je posao za majstora. To jesu standardi za određene modele, i mislim da ih nije teško ni pronaći. Ja sam to nekada znao za matore Fendere i Maršale, no isparilo mi je, sorry... No spreman sam da dam levo mudo da Dersu to sve zna do tančina. U krajnjem slučaju, uzmeš majk, turiš g ana kutiju, sound forge, ili program po izboru, PAZ analizer, i drndaš potove. Sve će ti se samo kaz'ti. Ko što reče gospodin iznad, to utiče na headroom, duplo je veći dinamički opseg sa dve baterije. Cheerz!
  13. Uroše, iz količine, a i sadržaja tvojih pitanja, se vidi da ti je elektronika dalje no što bi bila potrebna da ti iko onako ukratko odgovori, a da ti bude odmah jasno. Probaću metodom krajnje banalizacije i debilnih poređenja da ti približim materiju. To je tu neko podešavanje oko neke struje kod lampi. Pojednostavljeno: Aktivnog kad staviš na sredinu, on ništa ne radi. Pasivnog kad napanjiš, on ništa ne radi. To što piše pored potenciometara "+5" i "-5", veoma često nema nikakvog realnog smisla, što se tiče samog funkcionisanja. Pogotovo ono kad piše od nule do deset. Realno bi bilo na tim matorim pojačalima sa pasivnom ekvilizacijom da piše od minus nešto do nule. Sad bih ti ja rekao "-6 dB" ili "-12dB", no verovatno ti ni pojam decibela nije blizak. Opet pojednostavljeno "3 decibela" = "malkice", "6 decibela" = "prilično", a "12 decibela" = "do jaja". A sad da se vratim na ekvilajzer. Pasivan ekvilajzer dakle ne može da pojača ništa, samo da smanji/oslabi, ili da ništa ne radi. U elektronici često pojam "aktivnog" znači da to nešto ima neko pojačanje. Dakle pasivan ekvilajzer ne može da pojača. Ne možeš "otpanjiti visoke" na pasivnom, možeš samo da mu zavrneš basove i srednje, a manje zavrneš visoke, pritom misleći da si ih otpanjio. Aktivan ekvilajzer već može i da pojača neki opseg, pa na njemu možeš i da zaista otpanjiš nešto. Sa stanovišta slušaoca nema neke bitne razlike. Namestiš zvuk koji ti je dobar i zabole te na koju "elektronsku foru" je to dobijeno. Matora pojačala (matori fenderi, matori maršali, i još gomila koječega, gotovo sve baš matore sprave) su urađene tako da imaju pasivne filtre (potenciometre za određeni opseg), koji kad ih staviš na nulu (smanjiš skroz) skinu 6 dB sa tog opsega, a na panju (uglavnom tu piše "10") su zapravo na nuli. Ponegde to nije -6dB, već i više, zavisi od modela. Kasnije su tek uveli aktivne ekvilajzere gde je realna nula ono na sredini. Oni već mogu i da pojačaju a ne samo da oslabe dati opseg (dakle imaju pojačavač u svom elektronskom kolu, dakle aktivni su) Bilo bi logično zaključiti da ako na ekvilajzeru stoji od minus nešto do plus nešto da je aktivan, a ako stoji samo neka bezvezna skala tipa od nule do deset da je pasivan, no to na žalost u praksi ništa ne znači. Sretao sam se sa pasivnim a da je napisano od "-5" do"+5". Moja lična praktična primena svega toga: Budući da sam basista ti ovo možda neće ništa značiti, ali ajde... Ja ne volim da se drkam sa ekvilajzerom, težim tome da je ravan manje više, i uvek krećem od neke nule. To znači da ako me turiš pored nekog Trace Elliota (aktivan EQ) da ću prvo podesiti sve na nulu, pa ću videti šta mi fali, šta mi je višak, i korigovati. A ako me turiš pored matorog Fender Bassmana, onda ću da otpanjim sve potove (i time sam praktično na nuli) i onda samo smanjim što mi ne treba. Kod gitarskih pojačala sa pasivnom ekvilizacijom, u zavisnosti od njihove izvedbe može se dobiti više gaina, ako otpanjiš EQ. Mesa/Boogie je imao (ili još uvek ima, davno ih nisam sretao) tu foru da ima pasivan EQ koji je pre-gain, i aktivan, grafički, koji je post-gain, neka me Dersu ispravi ako grešim. U takvoj situaciji ti otpanjivanje tog pasivnog može dati više drajva (logično, jer si taj ekvilajzer postavivši ga na panj zapravo nulirao pa on sad više ne oslabljuje, a oslabljivanje signala u pre-gain sekciji je kao zavrtanje pota na gitari). Takođe kod matorih Maršala gde je potrebno i izlazne lampe dovesti u zasićenje, tojest naterati ih da izobličavaju (daju distorziju) da bi dobio željeni zvuk (AC/DC samo za primer), je to najlakše uraditi sa otpanjenim potovima, tojest ekvilajzerom na realnoj nuli, koji ništa ne slabi. O pojmu "zasićenje" koji sam ti sad (nadam se) malko razjasnio će biti još malko reči niže pod "saturacija". Te klase A, AB, B, itd... nisu kao kategorije hotela, ili bilo šta što označava kvalitet proizvoda, to se striktno odnosi opet na neke "električne fore". Da bi ti ove klase bile jasne prvo mora da ti bude jasno recimo šta je "prenosna karakeristika", a pošto ti verovatno nije jasno, ne bih sad puno tupio. Pokušaću opet da banalizujem, te klase označavaju režim rada pojačavačkih komponenti, gde A označava onaj idealan, školski, sa najlinearnijim prenosom, B je već manje linearan (ali sa više pojačanja), što tebi kao slušaocu ne mora apsolutno ništa da znači. Linearno ne mora da znači i "lepše". Da je ta linearna prenosna karakteristika nešto najlepše na svetu, svi bi se mi štekali u muzičke stubove. To je daleko linearnije pojačanje od bilo kog gitarskog lampaša u bilo kojoj klasi. "A" klasa je generalno skuplja izvedba, jer recimo ista komponenta u "A" klasi ima manje pojačanje nego kad radi u "B" klasi, pa je pojačalo iste snage onda razumljivo i skuplje, itd... Dakle sve su to neke elektroničarske palamurdije, ne treba da se obazireš na to toliko, već da slušaš kako ti zvuči. Bez "N", dakle nije "saturNacija", već "saturacija". To znači zasićenje. Opet elektronika. Zasićenje je pojednostavljeno rečeno ono stanje neposredno pred prdenje. Kad namestiš pojačalo na kranč, a želiš da se foliraš, ti reci "Pojačalo mi radi u blagoj saturaciji". Izraz je primenjiv na širok dijapazon pojmova, čak i van elektronike. Verovatno si naišao na izraz opet čitajući o nekim lampama, i njihovim strujama, režimima rada... Mnogih obimnih stvari si se dotakao svojim pitanjima, ja sam ti samo dao što jednostavnije odgovore, no realno bi o svakom tvom pitanju mogla posebna tema da se otvori. Cheerz!
  14. Mislio sam na to da je bend gde sam ja svirao nastupao čas na jednom, čas na drugom stejdžu. Taj metalski u budžaku se uvek zvao Hammerworld, osim ako nije pre toga bio Metal Hammer, ne znam kad su se otcepili od MetalHammera, no kontaš poentu. E sad je to Rock šator.
  15. Kad pogledaš računicu, Elixir ispadne najjeftiniji. Košta duplo, traje minimum tri puta toliko. Bilo je već priče o tome, prelistaj ako te ne mrzi. Edit: Zaboravih da dodam: Zvonjava je do podešavanja i same tehnike sviranja najvećim delom. Ako se slabije čuje sa nekim žicama, ja bih najpre pretpostavio da se radi o različitoj debljini ili štimu (ako je već isti instrument u pitanju), a tek posle posumnjao na materijal, mada uopšte nije isključeno...
  16. Ako si ih izvukao kako treba, trebalo bi da dobiješ pojačalo duplo manje snage. E sad to je samo teoretski jer su lampaš od 100 W otpanjen do pola i lampaš od 50 W otpanjen do daske kao kurac od 30cm nadignut do pola i kurac od 15cm nadignut do kraja. Pokušao sam da budem jednostavan. U principu, zvučaćeš mnogo napanjenije i mudastije nego sa lampašom od 100w (4 lampe) na po' snage. Treba samo znati koje dve laNpe izvaditi, vič iz not a difiklt tesk vans ju nou vat end hu tu esk. Cheers!
  17. Vraćam se privremeno kao ispomoć u bivši bend. Ako sam dobro skontao siget upada u serijal onih koncerata koje ću ja da sviram, a sad da li će biti baš ta pomenuta "rock" bina ili blues šator, nemam pojma. 2003-2005 je bio bluz šator, a 2006 i 2007 je bio hammer stage, prošle godine valjda opet blues, nemam pojma... Koji god da bude, meni ok.
  18. Evo Lazo da te lišim nedoumice: Metal stage više ne postoji na Szigetu. Umesto njega (u bukvalnom smislu, dakle fizički na istom mestu) će postojati takozvani "Rock" šator/stage, koji je zapravo neka fuzija dosadašnjih Wan2, Tilos i HammerWorld stejdževa. Ako treba još neka pomoć, cimaj da prevedem. Mene iskreno mrzi da im gledam sajt onako detaljno jer se ove godine opet zadesilo (nakon par godina pauze) da ću za vreme festivala biti u Budimpešti, i da ću čak i nastupati, pa mi je ono "hteo, ne hteo, biću tamo", pa me zabole za program. Videću na licu mesta. Cheerz!
  19. Ideja kod tih programa (BFD, DFH...) je da ti daju sirovinu kao da si upravo usnimio bubanj, odsviran tačno onako kako si nakucao, i tehnički ispravno ozvučen, dobrim spravama. Zvuk je sirov. Teoretski ne bi trebalo da ima ikakvu farbu, već je sve ostavljeno na tebi da to farbaš. Uzeću za sledeće primere jedan prežvakani album prežvakanog benda, podvlačim: samo primera radi. Primer za poređenje 1: Zamisli da sad nekim čudom nabaviš sirove trekove bubnjeva sa recimo crne Metalike. Ne ono što je prošlo kroz efekte i koješta, već bukvalno ono što je sišlo sa mikrofona, bez IJEDNE farbe, ijednog "zvučnog zahvata". Zvučalo bi ti extra tanko i sranje, i trebalo bi da si Bob Rock da namestiš da to na kraju tako zvuči. E ideja kod ovih programa je da ti u ovom procesu uštede Larsa, studijski prostor i opremu. Ne i Bob Rocka. Praktično ti daju taj sirov primarni materijal. Ti izvoli, pa budi faca dalje, stavljaj kompresore, EQ, reverbe, mamine mame... Primer za poređenje 2: Zamisli da neko napravi sad gitarski plug-in koji zvuči kao ESP JH custom, ali ti ostavlja slobodu da kaćiš na njega svoje drajvove pojačala itd. E ti sad pomisliš kako je to do jaja i da ćeš sad zvučati kao Hetfild, kad ono kurton, program ti daje klin signal njegove tambure, jer je ideja da ti to posle uštekaš u koje god hoćeš sprave, tojest ne simulira CEO rig, već samo sirov instrument, i do Hetfildovog zvuka će ti i dalje faliti njegova pojačala, govnarije, i Bob Rock naravno. Nema nešto puno osnove nazivati takav program "suvim" ili mu na bilo koji način etiketirati zvuk kao finalan. Nadam se da sam uspeo da razjasnim. Cheerz!
  20. Prijateljski savet: Ne uzimaj zdravo za gotovo one razne marketiške hvalospeve o "true bypassu" (btw, ni whammy 1 nema true bypass). Stičem utisak da si se malo prenačitao pranja mozga sa kojekakvih frikovskih foruma. Drugi savet je da nabaviš normalne kablove, jer oni već ZAISTA utiču na zvuk za razliku od prekidača, a moguće je da je za lošiji zvuk whammy pedale kriv neki vezni kinez preko koga je ta pedala uštekana. Neke stvari u vezi tog hvaljenog "true bypass"-a mi nikako nisu jasne. Ako već neko čuje tu spektakularnu razliku u zvuku kod raznih tipova prekidača, onda bi trebalo da je logično i sledeće: da čuje i veoma primetnu pauzu i "KLIK" koji se dešava kod "true bypass"-a prilikom uključivanja, što realno veoma smeta trebalo bi da čuje i razliku u kablovima, a gle čuda, nigde nisam naišao na komentar da ljudi o tome pričaju, a fakat se kineski vezni kabel (onaj od 20 cm) mnogo više primeti u zvuku nego sistem po kom radi prekidač, pogotovo ako tih skrnavih veznih kablova ima više (a psihološki profil "sledbenika true bypassa" ukazuje na nadprosečni (tatin i mamin) budžet, pa samim tim i na potencijalno poveći broj pedala i potrebe za veznim kablovima)... kabel iz instrumenta od 10 m nisam ni spomenuo... Realno, ima mnogo stvari koje skrše zvuk, a ni o jednoj se ne priča toliko koliko o tom jebenom true bypassu, koji uzgred i ne utiče nešto. Moje skromno viđenje stvari: Neonke u blizini instrumenta izazivaju zujanje (ko je svirao na ozbiljnijim svirkama, kad-tad je naišao na neonku iznad bine, i garantovano joj se majke na'ebo) Elektromotori zuje, a svaki ventilator ih ima, a opet većina klubskih mikseta ima ventilator, a često i bubnjari... A singl magneti su opet relativno česta pojava, a osetljivi na zujku... dugački kablovi imaju gubitaka, čak umeju i da pucaju (ko je svirao na velikim binama, a koristeći kabel, zna o čemu pričam) wireless sistemi imaju primetnu kompresiju, i primetno menjaju zvuk, lošiji čak umeju i da prekinu ponekad (ko je svirao sa sličnim sistemima zna o čemu pričam) kombinacije nekih pedala (drajvovi međusobno, ili drajv sa kompresorom, itd...) zuje dobrano ...upisati po želji... I o tome se uopšte ne priča toliko, a to su mnogo veći problemi, mnogo primetniji, i čine svakodnevicu nekoga ko redovno NASTUPA. E sad, štreberčina napaljena i napaćena, koja sedi u kući i besciljno udara u tamburu, ne svira nigde, normalno da nema problema sa neonkom, nema problema ni sa wirelesom, jer ga ni nema, niti generalno ima problema sa ovim stvarima, jer realno nije ni u situaciji da obrati pažnju na njih, jer NE SVIRA NIGDE. Osim ako se sviranje onoj stvari računa. I dok muzičar nastupa ili snima u studiju, ovi frikovi idu po forumima i leče komplekse obožavanjem true bypassa. Nigde ja nisam video da se iko ko tupi o true bypassu, interesuje za mogućnosti smanjenja šuma, a većina tih frikova imaju minimum dva drajva u lancu (koji su naravno true bypass). Majkumu... True bypass čuješ, a onu zujku ne čuješ? Tipičan primer onoga da je naseo na neku marketinšku žvaku, pa čuje smo ono što su ga "naučili" da čuje. Ljudi, budimo realni. Verujte svojim ušima, a ne šarenim lažama. Ja ozbiljno razmatram opciju da mi se u Big Muffa ugradi onaj FET sistem za uklj/isklj iz BOSS pedala. To je zato što verujem svojim ušima, i čujem da je taj true bypass golo govno. @ najsuroviji: Druže, ne uzimaj ovo sad k srcu. Tvoj post me samo podstakao da izesem neke stvari koje su mi već dugo trn u oku. Kontam da se zanimaš za zvuk, da si primetio nešto u praksi na šta su ti verovatno ukazali neki pročitani komentari nekih ljudi kakve sam opisao iznad, ali hoću da ti kažem da to uopšte nije toliko bitno. Kupi, brate dobre, kvalitetne kablove, kvalitetne džeksne i da vidiš razliku u zvuku. Nije jeftina investicija, ali je razlika primetna. Jebo tru bajpas, neka se oko toga pate ljudi koji ga kobajagi čuju. Peace! Cheerz!
  21. Veoma lako ih je razlikovati. Osim natpisa "made in NYC, USA" / "Сделано в России" postoji i jedna mnogo uočljivija razlika: američki je srebrn, a ruski crn. Moj je, dakle, ruski. Kupljen je nov novcat za 40 $ u USA (drugar doneo). Kod nas ih Artist uvozi, ali (ovi barem u NS) nisu nikad čuli za rusku verziju, pa su u fazonu "šta bre ruski, pa isti je to q, evo ti američki". Nisu mnogo bezobrazni sa cenama. Trenutno (opet napominjem, u NS) imaju "Little Big Muff" na lageru, i košta ako se ne varam oko 6000 dinara. Da je postojala opcija da mi nabave rusku verziju ne bih cimao drugara da je dovlači iz USA, no nisam video drugo rešenje. Evo, izguglao sam neku sliku sa obe verzije. Ono levo je USA, ono desno je Россиа: Cheerz!
  22. Zasićen izobiljem procesora i efekata, malko sam redukovao svoj setup (makar ovaj za po kući) u nostalgičnom old school fazonu. Uvezao sam samo tri pedale: I Wah i Fuzz su mi prilično novi, pa rekoh da ujedno i podelim neke impresije: Big Muff je nešto neverovatno. Sjajna pedala. True bypass je jedno neopevano govno, šarena laža za naivne paćenike Nakon što sam ovo probao, nikada više ne želim da imam vah sa on/off prekidačem (ono na slici nije on/off prekidač) Ameri ne razmišljaju o praktičnosti kada stavljaju potenciometre na pedale Nikad u životu nisam čuo vah koji radi dublje od funk moda na ovom vahu Da je u pitanju Power Wah umesto Dual Bass Waha, sad bih gnjavio komšiluk ranim opusom Metalike. Cheerz!
  23. Kisörvedfi István, iliti Pišta je gitarista Unevena. Zovu ga i Cápi. A ja sam Andrija Župan. Šarki i ja smo se malo bavili prevođenjem. Pazi, kako vidim niko nema osim mene zamerke za bass, ljudi su zadovoljni snimkom, a snimak jeste generalno dobar, tako da i ne moraš da se drndaš zbog toga, što s' mene tiče.
  24. @ Mustaine: Brate, uz svo dužno poštovanje, utabao si mi bass na onoj pesmi do te mere da i nisam morao da ga snimam ponovo, mogla je i ona verzija iz C# da prođe, ne bi se mnogo primetilo. Konkretno: da ne znam šta sam svirao, sa ovog snimka nikada ne bih uspeo da skinem. Nijedna figura nije izašla. Nešto mumla, ali ništa konkretno. U ostalim pesmama je nešto malko bolje. Dalo bi se zaključiti: da mi je bas kršina, što baš i nije slučaj da si pokušao da ga namestiš da zvuči kao onaj sa ostalih pesama, što i nije neki zdrav rezon ili si jednostavno koristio isti tretman (isti EQ, iste efekte, isto nameštene) kao prema onom drugom basu, što opet nije neki zdrav rezon. To mi je ujedno i jedina zamerka, ali poveća. Gitare su svetske, i kad bi bas gitara zvučala barem 10% toliko dobro kao gitare, sad bi imao gajbu piva od mene. Znam da se zanimaš za zvuk, znam da Pišta ima poverenja u tebe, a i sám sam se uverio u tvoj talenat. Shvati ovo kao dobronamernu kritiku. Jednostavno mislim da ti je bas gitara slaba tačka. Znaš, ljudi često to kontaju kao "to je ionako samo bas", ali kad pogledaš sa čisto fizičkog aspekta, bas gitara ti čini najveći deo snimka. Citiraću jednog tonca od kojeg sam i inače mnogo naučio: "Lako je biti baja iznad 120 Hz, umetnost je ono ispod" Snimak je generalno veoma dobar. Meni je i pevanje dobro. Pored milion domaćih bendova gde kojekakvi paćenici krešte, nema smisla tražiti dlaku u jajetu, koliko god to možda i imalo neke osnove. Pogotovo ako je čovek još frišak u tome. Mislim da je ovo jedan veoma kvalitetan bend sa zdravim pristupom svom radu i muzici uopšte. Bend ima muda i ima identitet, što baš i nije česta pojava ovde (pogotovo ovo drugo), a dovoljno je mlad da sve eventualne sitne greškice na vreme ispravi. Od 5 pesama, meni je svaka dobra na svoj način. Moj lični favorit (ništa objektivno, čist subjektivan stav) je Fire in the Hole. Ima nekih SOAD momenata. Cheerz!
×
×
  • Create New...