Secracon

Ako ga koristiš u "detune" modu, onda jeste modulacija, i onda je tvoja pretpostavka tačna, ali ako ga koristiš kao pitch bender, što mu je primarna namena, i zbog čega se i zove whammy, onda bi trebalo da ide prvi u lancu, jer menja osnovni zvuk. Mislim, ako ćemo školski. Wah je zapravo parametarski EQ sa jednim notch filterom sa velikim Q faktorom, i promenjivom rezonantnom frekvencijom. Po nekom pravilu važe za njega sva pravila koja i za EQ, no u praksi se u ogromnoj većini slučajeva stavlja PRE distorzije, jer mu je uloga (kao i EQ kad je PRE dista) da menja sam karakter dista, a ne boju ili nivo. Pošto je FX loop na pojačalu POSLE pretpojačivača, gde nastaje distorzija, znači da bi po toj nekoj ustaljenoj šemi wah trebao vezati neposredno PRE pojačala, u INPUT istog. Loše si upućen. FX loop postoji da bi efekti koji se po nekom nepisanom i ne baš striktnom pravilu stavljaju POSLE distorzije mogli tu i vezati u slučaju ako se koristi dist sa pojačala. Primer: Sviraš na Maršalu, i koristiš njegov dist. Imaš dilej pedalu. Ako je vežeš u INPUT, praktično si delay stavio PRE dista, i dešava se sranje, dilej izmuljavi drajv (da ne zalazim u detalje zašto i kako). Po nekom još labavijem pravilu bi i modulacije trebale ići POSLE dista, što takođe nije moguće izvesti ukoliko koristiš dist sa pojačala. E zato su ljudi izmislili FX (effect) LOOP (send/return) na pojačalima, koji je postavljen POSLE pretpojačala, dakla POSLE distorzije, i pruža mogućnost kačenja tih efekata tu, gde bi im bilo mesto. Nikakva folozofija oko napona, koječega i tih ostalih idiotarija, čisto samo još jedna opcija. Oni FX LOOPovi koji imaju prekidač za nivo signala imaju to za slučaj da im kačiš rekove (jer je dobar deo popularnih modulacionih i prostornih efekata u reku i rade sa linijskim a ne instrumentalnim nivoima signala), dakle samo opcija više. Rezime: Pretpojačalo tretiraj kao da je dist pedala. Njen ULAZ je INPUT, a izlaz je FX SEND, a posle se opet vraćaš u pojačalo (snagaša) sa FX RETURN. Dakle po nekoj školskoj najustaljenijoj šemi, efekti koji idu PRE pojačala (u input) su wah, kompresor, limiter, pitch bender, EQ (ali samo u nekim retkim slučajevima kad ti služi da bi menjao osnovnu karakteristiku drajva sa pretpojačala), a efekti koji idu u FX loop su EQ (u većini slučajeva, tojest kada se koristi recimo za fino doterivanje zvuka ili za dizanje nivoa za solo na primer), modulacije (chorus, flanger, phaser, itd...), i prostorni efekti (reverb, dilej). Ako koristiš i dist pedalu i dist sa pojačala, onda onaj koji služi kao booster drugom ide ranije u lancu. Evo jednog primera baš nabudženog lanca, samo u cilju lakšeg razumevanja: gitara -> whammy (u pitch bend, tzv. "whammy" režimu) -> kompresor -> wah -> overdrajv kao gain booster -> EQ (koji ovde služi da bi neke frekvencije imale izraženiju distorziju, naime na ovoj poziciji EQ ne može dizati nivo signala na način na koji je uobičajeno, jer je pre distorzije) -> INPUT od pojačala (tu onda dođe distorzija od pojačala) / FX SEND-> EQ za dizanje srednjih i generalnog nivoa za solo (primer) -> pedala za skidanje šumova ->VOLUME pedala -> Whammy pedala, u detune režimu rada, što je isti očin kao i neki chorus -> flanger (primer) -> delay -> reverb -> FX RETURN Cheerz!

Ja sam ih do nedavne pojave (krajem leta) Rotosounda u NS koristio kao najbolje od svih tih go'ana na opštem lageru. Imaju varijantu 45-105 (-130), a i valjda imaju neke veze sa čelikom. Budući da sam našao odgovarajuću debljinu, nisam se bunio ni u jednom trenutku, kontao sam ono žice k'o žice. Snimio sam dva albuma sa takvim žicama. Nedavno sam snimao sa Rotosound čeličnim, i čini mi se da malko bolje drže intonaciju od D'Addario. Ne mislim na ono da li se raštimavaju, nego na ono kad okineš jedan konkretan ton, koliko dugo i koliko široko on posle "šeta" okolo, pre no što se smiri, i gde se smiri. To možda i nije do žica, no ja to primećujem u većoj meri kod D'Addaria. Možda tripujem. Žice su ono, okej. Meni su bolje radile od Nickel varijante istih. Dok su još nove su reskije od Elixir, a ostare jednako brzo kao i svaka druga žica koja nije elixir. 2100 din 4 string, 2600 din 5 string. Bilo onda. Valjda. Dean tambure u NS valja muzička kuća "Nota". Ne znam po kojim gradovima ih još ima i da li ih ima, no možda bi trebalo tamo pitati. Prijateljski nastrojeno osoblje, neprijateljski nastrojene cene, jegiba...

Mislim da sam veći deo svojih svirki svirao na velikim koncertima, i govoreći iz tog iskustva mogu da kažem da za te svirke ne treba veliko pojačalo. Zapravo ne treba NIKAKVO pojačalo. Velike svirke uvek imaju svoju binsku opremu. Veoma teško će neko na velike svirke izneti svoju opremu, jer će mu tonci i stage manager ispozdravljati majku zbog gubljenja vremena (a uvek se kasni na takvim svirkama) zbog promene opreme. Možda to dozvole ako si headliner, ali onda nema potrebe za tim, jer ako si headliner, znači da je taj dan na toj bini ono što si ti tražio na rider listi. ...manje-više... Te strpljive varijante se uvek najviše isplate. Lepa oprema. Ako ti je za utehu, evo priče iz severnog susedstva, za kog se nekad misli da je kao nešto napredniji po tom pitanju, kao ovo-ono EU kurac-palac: Leto 2003, svira Anthrax na Summer Rocks festivalu. Čujem od kolege koji je "nešto povezan" da im je rajder bio jeben i da su jedva nabavili šta su tražili. Izađe Frankie Bello, vidim SVT II Pro iza. Isto leto drugi festival. Ja sviram u hedlajning bendu. Pita organizator "Nabavili smo nekog Ampega nadrkanog, biće to dobro, a?". "Ihaj, di neće...", rekoh... Kad ja tamo a ono Frenkijev potpis na pojačalu. "Do jaja! Sviram isto pojačalo koje je Frank Bello svirao", pomislih. Da skratim priču, do svog povratka kući 2005, sam toliko puta svirao TO ISTO pojačalo, da sam več i izgubio evidenciju. Za te pare ništa nećeš naći da ti nadjača bubanj, a da iole zvuči nekako. Batali, dok ne dupliraš sumu. Čestitke! Cheerz!

Nisam našao na netu, morao bih da skeniram, ili fotkam, ali mislim da nije vredno toga. Rock Express je u jednom periodu bio baš jako dobar i jak. To je ona faza kad su albume još ocenjivali od 1 do 5, kao u školi, kad se nisu bavili izdavaštvom, i kad nisu još počeli da pišu čitaoci. U to vreme su i recenzije bile jako realne i dobre. Sećam se da je jedva iko dobijao dobre ocene i smatram da je to i bilo realno, jer je retko ko i izdavao dobre albume. Posle je došao onaj period kad su ocenjivali od 1 do 10, i gde je svako izdanje imalo ocenu preko 6, osim nekih specifičnih izdanja koja su bila u startu preko 7, bez da se i posluša album. Taj ranij, zlatni period REXa je bio neprejebiv. Šteta što je REX posle izgubio puno na kvalitetu, samim tim i na kredibilitetu... Elem, pri kraju tog ranijeg perioda je negde i ta recenzija izašla, i po meni važi i za nju kao i pretežno sve iz tog vremena da je nepristrasna, direktna i na mestu. Sad će me neki napasti zbog ovog, ali ne menjam stav. Kao čovek koji ima subjektivnih razloga da ima pozitivne predrasude u vezi ovog benda, ipak neću žmuriti na jedno ili oba oka (uha u ovom slučaju), i biću radije iskren prema sebi i svom kriterijumu, jer mislim da je iskrenost bitnija od zamazivanja očiju i davanje podrške pogrešnoj odluci, UPRAVO ZBOG TOGA što se radi o meni dragim ljudima. Realno i objektivno: recenzija je na mestu, album je loš. Tvrdeći suprotno bih samo pokopavao svoju moć objektivne procene, i ispadao dvoličan prema svojim prijateljima. Mislim da kada želiš da skineš nekog s grbače da ćeš mu reći ono što želi da čuje. Ono kao "Jeste u pravu si, tako je" i dokurca. Šta me bole ćošak za njega, neću da se prepirem... Ako mi je pak stalo do tog nekog reći ću "Matori, mislim da nisi u pravu", u njegovom interesu. Iskreno drugarski. E iskreno i drugarski mislim da je recenzija na žalost na mestu. Ispada da čim je nešto metal i rok da mora da bude bolje od repa? Ja se ne slažem. Pa dao bih celu diskografiju pojedinih metal i rok ŽANROVA, ne samo bendova za pola takta od Public Enemy. Kažem to kao metalac. Ne sećam se tačno koje repere su hvalili (u ono relevantno vreme nisu nikoga hvalili, pa možda misliš na nešto kasnije, što pak nije vredno ikakve rasprave), no apsolutno mi je logična varijanta da kvalitetan Hip-Hop ili još bolje Pop dobije veću ocenu od (npr.) još jednog katastrofalnog napaćenog blekmetal albuma iz neke domaće garaže. just an opinion... Okej, tvoj stav, neću da se mešam, samo mi je malko nelogično. Ja ne znam da napravim cipele. Ama baš ništa nikad na tom polju nisam uspeo da uradim. Niti sam ikada imao takvih ambicija. Nikada nisam moga da budem predmet takve kritike, ali sam nebrojeno puta rekao za neke cipele da su male/velike/tesne/ružne/loše/lepe/sviđaju mi se/ne bi ih nosio ni za koje pare/... itd... Kontaš? Opet samo moje mišljenje, ali mislim da je opisan rezon pogrešan. Zašto ja moram da se divim nečemu, poštujem to, ili se plašim toga da bih rekao da je sranje? Niti se divim narkomanima, niti ih poštujem, niti ih se plašim, i mislim da je drogiranje sranje, i da su narkosi jadnici. Imam puno pravo da to kažem, i ne moram da se puknem u venu da bih znao zašto to govorim. Mogao bih ovakve primere da ređam do sutra. Ispada da samo pozitivna predrasuda daje za pravo da se kaže mišljenje, koje još pride onda može biti stečeno jedino empirijski. Ne slažem se. U stvari, glupavo je što se prepirem. Eto neka ostane na tome da je taj (za mene neslavni) album Rozenkrojca (i) MENI LIČNO loš. Takođe mislim da je nepotrebno skretati na stranputicu Rosenkreutz sa teme Pergament. Uzdravlje!

Ispravka: 4x10, a ne 4x12. Opravdano dobrim delom, a li je opet jednim delom i do nekog elitizma. Postoji taj stav da Behringer NE MOŽE da zvuči dobro, i da skupa sprava MORA da zvuči dobro. E to je najjadnije u svemu. Ljudi su takvi. Znaš onu priču o carevom novom odelu... U mom scenariju, kada sprava koja služi kao monitor, ne ozvučava se nikad, i za koju se očekuje da će popiti barem jedno pivo pivo po svirci je smešno trošiti velike pare da bi to bila neka marka i da radi ko zna šta, mada masa to očekuje. E a to je kao kad se očekuje i sledeće: -da kurvu kojoj se plati da ti pored aFtoputa "odsvira saksofon" izvedeš i u Hajat na večeru, i upoznaš je sa roditeljima. -da bicikl kojim ideš do plaže i vezuješ ga za banderu bude onaj od 800 € full profi, i još da ga voziš u full bajkerskoj opremi kao na tur d frans. -da tražiš kavijara u burek -da rub plastične kese za povraćanje ima čipku -da fiskalni račun bude štampan na plastificiranom papiru u 600 dpi full color -da Fića ima klimu -da pešački prelaz ima tepih -da izbacivač u folkoteci ima završen faks i odbranjen doktorat -itd...

Ne verujem da pljuju po ovom pojačalu, jer ne verujem da su dolazili u kontakt sa ovim pojačalom, naime u pitanju je K3000FX, pojačalo za KLAVIJATURU. Trebalo mi je nešto što samo po sebi ne farba zvuk, nešto što će vučati kao razglas, jer zvuk dobijam sa onim malim govnetom od DIboxa sa simulacijom pretpojačala i kabineta (Behringer BDI21, kojeg sad planiram da iz čistog ego tripa penzionišem i nabavim original sansampov, možda čak i onaj RBI u reku). Na taj način čujem zaista ono kako se čujem i na razlgasu, i imam precizniju kontrolu zvuka. Prodavac me je gledao belo kad sam kupovao to njakalo, jer je za iste pare mogao da se uzme i Nemesis od 150 W, a za manje para behringerovo BASS njakalo. Objasnio sam mu da mi ne treba ništa što bi ikako doprinosilo zvuku, i da mi bass pojačala nisu zanimljiva, treba samo da je glasno, i da je jeftino, jer nemam nameru da ulažem u nešto što mi u principu ne igra nikakvu ulogu u zvuku. Pojačalo je 250 evra, a kupili smo ga klavijaturista i ja zajedno, i uskoro ćemo uzeti još jedno pa se podeliti lepo. Pojačalce je praktično razglas u malom. Ima 4 ulaza, efekte, i u principu zvuči jednako usrano kao i 90% razglasa koje srećemo. Uštekam li se u njega direkt, zvuči sranje, no preko BDI21, zvuči kao solidno bass pojačalo, a isti taj BDI je uštekan i u razglas paralelno. Imam svoje bass pojačalce, koje više i ne nosim nigde. Takođe sam igrom slučaja u privilegovanoj poziciji da mi je na raspolaganju jedan Markbass TA 501 sa kutijama 4x12 i 1x15 (sa slike iz profila), koje bih takođe mogao da vucaram sa sobom, pa ni to ne nosim. Sprava ima zvuk za svaki cent svoje cene od oko 3000 €, zaista je neverovatno njakalo, ali nema smisla nositi to na svirke, kad će me opet turiti preko DI u razglas (i zvučna slika iz bass pojačala i ona iz razglasa bi bile dupe i oko). Sviram ga na probama, i koristim ga kao referencu, etalon za "zdrav zvuk". Perem uši time. EDIT: Vrat je uvek javor kod tih kopija Fendera, sa tim nema mnogo dileme. Naravno i taj javor može da varira u kvalitetu i debljini, ali generalno to i nije neki krucijalan problem po meni. Telo je problematično. Evo u Legend katalogu lepo piše "neck - maple" i "body - plywood". Mada kontam da to može da bude različito od serije do serije, zavisi od dila sa kinezom. :pivopije:

Uf... Bio sam premoren, mislio sam da ću zaspati. Nije bila baš najreprezentativnija svirka. Valjda ću 12.decembra (isto mesto, isti bend) biti odmorniji i skoncentrisaniji. Sa tim bendom koristim ATK -> BOSS ME-6B (mutiefekat, popularno "procesor") -> Behringer BDI 21 -> razglas. Ono pojačalo je samo monitoring, koje koristimo klavijaturista i ja. Generalno sam prestao da koristim pojačala u cilju dobijanja zvuka pre nekih godinu i kusur, i još sam malko nov u tim simulatorskim vodama. Popizdeo sam više od napaćenih glupih tonaca. (Btw "napaćen glup iskompleksirani tonac" je pleonazam. Dovoljno je reći samo "tonac") Ispostavilo se da je to bila veoma pametna odluka, pogotovo u tezgaroškom smislu. Eto, u Pazovi ništa, samo mikseta na "izvolte". Ubo sam beringera u razglas i doviđenja. Isto to bi na nekom festivalu za mene uradio i neki tonac, samo bi još razvezao neku filozofiju od kulina bana, gde bi on jedini ispao pametan u svojim očima, i posle bi podigao i svoju dnevnicu za to, za koju smatram da sve i da je 20 dinara je previše. Okej otišao sam u digresiju. Hvala na komplimentu. Sledeći put mora biti još bolje. Pa šta? Jazzbass k'o jazzbass. Isti takav svira i mali latinjeros iz Opeth. A i Tom Araya je u početku svirao USA Fender Jazzbass. Dobar instrument, prilično "версатилан" što bi reko englez i amer. Jes' da je buljaški i ružan, ali je kultni instrument. Radi lepo. Objektivno. Imam neki "Legend" katalog. Ljudi bez po blama priznaju da su im instrumenti od šperploče. Ako ne veruješ, iskeniraću ti katalog u firmi. Dobro proveri pre no što kupiš. Uporedi sa nečim. Jbg, da si u NS otišao bih s tobom i poneo USA Precu, da čujemo koliko je blizu u zvuku. Mada, ako je za po kući... ...uzmi onda onaj bass koji ti je najlepši na izgled, i koji ti paše uz pidžamu, to su u tom slučaju bitniji kriterijumi. Cheerz!

Ukratko: Precision Bass je jedna neverovatno primitivna sprava. Nema nikakve šminke, sve dolazi do izražaja, i sviranje, a i sama izrada instrumenta. Ako nije od nekog gipsa i šapurike, svašta se može očekivati. Treba probati, i verovati ušima. EDIT: BTW, Precu nisam izvadio iz kofera još od 12. septembra kad sam ga nakon snimanja spota vratio u isti, a i do tada je bio u njemu prilično dugo. Otkako imam ovu mazgu od ATK, slabo 'fatam išta drugo u ruke. Kramera tu i tamo...

Ne znam za Trigger, ali za neke druge bendove (igrom slučaja sviram u jednom takvom) je to konkretan tiraž. Ni to se ne rasproda. Šta si ti mislio Kume? 100 000? Računaj malo, matematika ti ide. Pogle' koliko stanovnika ima zemlja (zemlja sa malim z, i velikim, ćiriličnim С, štaviše četiri С), koliko od toga je samo po pitanju uzrasta potencijalna publika, pa onda koliki deo toga je finansijski u mogućnosti (i u fazonu) da kupuje CD-e. E već sada je ta brojka po nekim mojim pesimističkim računicama petocifrena. E a sad dolazi ključni rez: ako od tog broja oduzmeš onaj deo što sluša rodnjačine, si praktično desetkovao sumu. Posle toga još valja oduzeti one što slušaju plastiku, ili su zadrti u svom nekom drugom fazonu. Moja računica kaže da je 1000 komada na žalost i više nego dovoljno. Jesi čuo za "Zvezde Granda"? To je na žalost sve popularnije kod omladine. Nekada je bio mnogo veći blam slušati narodnjake. Današnjoj omladini je to mnogo normalnije. Nećeš verovati koliko njih je u tom fazonu, and proud of it. Kad neko sluša Davida Moralesa i Roni Sizea je još i pohvalno. Klasika postoji samo u teoriji na akademiji. Džez ekipa je kao malobrojna muzičarska sekta, a isti ti muzičari udarnim danima sviraju sa velikanima narodne 'zike. Džez publika se viđa dva puta godišnje: jednom na džez festivalu (veći gradovi ih još imaju), i jednom na egzitu na "koncertu" Roni Sajza ili Davida Moralesa ili nekog sličnog narkomana, a bluz je odavno o'šo pokurcu, i da nema motoraša, ne bi ni ono malo što je od njega ostalo postojalo. A ta narodnjačka publika barem uredno kupuje svoje CD-e. Za to se ima. Ili barem ta neka fela ljudi ima tu neku kulturu po pitanju kupovine nosača zvuka. Ne serendam kume. Igrom slučaja je dobar deo moje stare ekipe u nekim kulisama šou biznisa. Eno ga (primer br1) drugar iz srednjoškolske klupe se vremenom sa gitare prešaltao na biznis sa video bimovima, displejima, čovek radi koncerte. Jedna od redovnih tezgi mu je i pomenuti šou "Zvezde Granda". Kaže da je neverovatno koliko mladih tu ima. Drugi prijatelj (primer br2) ima studio. Kaže da ga zovu mladi folk naraštaji da im snima. Užas. U stvari Dušan je sve rekao ovde: Cheerz!

Uslikao sam drugarov pedalbord, pa reko' da postujem tu budžotinu. Obratite pažnju na instaliranu stonu lampicu (made in china), koja radi na ispravljač od mobilnog, i kutijicu za trzalice : Pedale su (redom kojim su na slici, a ne kako su povezane) BOSS DD-20, BOSS CS-2, BOSS TU-2, (red ispod) BOSS DD-3, BOSS CE-5, Behringer ekvilajzer ('bemliga koji je), Tech 21 XXL, Marshall Guv'nor, Cry Baby.

IZVEŠTAJ: E'o ljudi, koristim tu foliju još od ondak, pa da prenesem iskustva: Fender, kojeg sam veoma malo koristio je i dalje k'o nov. Vadio sam ga dva puta iz najlona, i opet/još uvek je u najlonu i zvuči kao frišak. ATK je sad do petka bio kao nov, a onda je svirao pred prepunim klubom, gde nije zabranjeno pušenje, i gde su ga častili crnim vinom i pivom. Sad žice zvuče isto kao i bilo koje matore žice. Rezime: Najlon pomaže u slučajevima kada instrument ima nove žice, neće biti sviran neko vreme, i voleli bismo da proces gubljenja zvuka žica do te neke sledeće prilike malo usporimo. Uzdra'lje!

Polovno! Za te pare može da ti naleti praktično bilo koji kombo. Trace Ellioti su na primer kod nas dosta zastupljeni, i budući da su većinom tezgaroške sprave, često menjaju vlasnike, i idu u tom nekom cenovnom rangu, mada bude tu svega. Nedavno je bio i neki Ampeg na dobošu... Čekaj, vrebaj! Cheerz!

U te baseve se fabrički stavljaju oni isti potenciometri koje možeš kupiti u bilo kojoj elektroničarskoj radnji. Nisu oni najjeftiniji, već klasa iznad, i koštaju nešto više nego da su džaba. Samo obrati pažnju da li su log ili lin. Kapice staviš one stare, narafski... Potenciometar je potrošna roba, nemo' se sekiraš, nema tu varijanti kao "original" ili "američki" ili te paćeničke varijante. Lošiji će trajati kraće, toliko. Cheerz!

BINGO!!! Izgleda da još nisam sasvim ogluveo i izlapeo: Cheerz!

Ne sećam se tačno šta sviraš, pa mi ovo sad dođe kao super test. Zvuči mi kao JJ konfiguracija, na nekom laganijem drvetu. Mož' biti bilo šta od proizvođača. Nešto novije rekao bih. 1990 - ... Cenovni rang do 500 evra. Magnet? E sad, da ti budem iskren, tu sam mnogo umereniji sa pretpostavkama. Zvuči veoma resko i jasno. Ako su pasivni, stock magneti, onda imaš TFT monitor, ili si bio dovoljno udaljen od monitora da nema toliko zujke. Ako je pasivan, onda nemam pojma. Seymour Duncan ume da bude ovako rezak. Ako je aktivan, onda mi je suviše hladan za nekog Bartolinija, i pre bih glasao za aktivni Seymour ili još bolje EMG. Odo sad da ti prelistam postove da vidim šta sam pogodio... Cheerz!

Drug Generalni je promen'o funkciju, pa sam rešio da barem na kratko preuzmem njegove obaveze po pitanju propagiranja kurotvorina. Ajmo redom: Problem koji će da pokušam da rešim danaske dotiče sve fensi i napaćene muzikante, kao i tatine i mamine maze. Dakle dobar deo vas. Mene najviše, jerbo sam toliko fensi da imam 4 ipo komada bass gitara (jolanu sam računao kao 0.5 komada) Imanje više instrumenata je mač sa dve oštrice. Onu drugu za'ebatu, neočekivanu oštricu skontamo uglavnom kad treba da se menjaju žice. Evo meni tako na primer stojidu bassevi, jedno 4-5 komada i neke i ne sviram stalno. Žice omatore od pukog stajanja. NaFata se prašina u njiG jednostavno. Pet kompleta žica je već cena u rangu polovnog Zastavinog vozila u voznom stanju. Sličan problem imam i sa lubenicama. Kupim onu od 17 kila, jerbo gospodin dole na ćošku nema manjih, pa moram da se snalazim nekako da lubenica ostane taze i kad je bajata, i eto, ja sam u naletu lucidnosti i ispavanosti došao na ideju da rešenje koje primenjivam kod bostana primenim i kod instrumenta. Zapravo mi je ideja sinula dok sam se pripremajući se na neku tezgu na plaži umotavao svoje pedale i procesor u onu vakumski lepljivu foliju da ih zaštitim od peska... Ono što stavljadu i u hipermarketima na pola ananasa i tako raznih svačega... Zaradivši pare na pomenutoj tezgi sam se častio sa nekoliko kompleta žica. E sad, Fendera sam odmaK restringovao, jerbo je imao žice iz vremena Tutankamona, pa još nickel... Zajeb je što ja tog Fendera veoma retko koristim. Skoro isključivo u studiju i na veoma nadrkanim svirkama, ili kad mi baš dođe. Uglavnom sviram ostale taNbure, a 7ender stoji i skuplja prašinčugu. E sad sam nakon što su nove žice odradile posao u studiju, bass "konzervirao": Evo slike iz još jednog ugla: Isto to sam nakon toga uradio i sa Ibanez ATK: jerbo ni njega neću sad neko vreme svirati. Na slici se ne vidi, ali je i na ATK cela dužina vrata umotana u najlon. ...sad mogu na miru da drndam Kramera i Uamanu. I evo, dakle, za kraj i slike rešenja, zbog radi lakše identifikacije: Rešenje mi se za sada čini kao okej, mada je još premalo vremena prošlo da bih video u kolikoj meri usporava prljanja žica. Ajl kip ju informd. Uzdra'lje!

Nisiš gitaru kod majstora na setup za drugi štim? KOD MAJSTORA? ALO? Ja mislim da je to nekako normalno da to ljudi znaju sami da urade... Cheerz!

Not quite. Wooten je CGDA ali za oktavu iznad. On praktično ima one tanje 4 sa 6-žičanog basa, a ja imam deblje 4 sa 5(ili 6)-žičanog basa, pa još za ceo ton niže. Doooooom.

Koristio sam taj komplet dok ga je bilo moguće naći u NS, i bio sam veoma zadovoljan njime. 43-65-80-110 Ako si te 50-110 štimovao u E, onda i nije čudo da ti nije radilo zadovoljavajuće, ako mene pitaš. Pre no što nastavim, samo da spomenem interesantnu pojavu, da mi se ne ponašaju svi bassevi isto sa istim žicama (a imaju iste dužine vratova). Primetio sam da Fender traži deblje na primer. Na svim ostalim bassevima bih za E štim stavljao 40-100, dok mi je za Fendera na E štimu 45-105 bolja varijanta. Sa ATK nisam još dovoljno eksperimentisao. Posedujem i Uamanu RBX170, poput tvoje bivše, i moje iskustvo mi govori da ta tambura ne treba da ima ništa deblje na sebi od 40-100 na E štimu, inače se ponaša baš kako si i opisao. Ja je sad furam na A štimu sa D'Addario Prosteels 65-85-105-130 (C-G-D-A), i radi okej, koliko već to veslo može da radi OK. Sa tog aspekta su meni najbolje Elixir. Traju minimum tri puta duže a koštaju duplo više. Računica jasna, ispadnu jeftinije. Meni smeta što nemaju taj čelični zvuk, i što uz moje krvničko okidanje podlakave veoma brzo, imače su super, i veoma dugotrajne. Probao oba, ali suviše davno. Tada sam još bio toliki početnik da ladno nisam primetio nikakvu razliku u zvuku izmežu halfround i roundwound, jedino što manje grebu prste. Flatwound sam već skontao da je mutniji. No svakako nemam neko merodavno ili upotrebivo mišljenje o tim šicama. Morao bih opet da ih probam. Stvari su individualne prirode. Ono što ti ovako na slepo na osnovu svog iskustva mogu preporučiti, je da na tu jamahu ne stavljaš ništa deblje od nekog 45''...(pa sad kojih su već debljina ostale žice) na E štimu. E sad da li ćeš nickel ili steel, to je stvar ukusa. Zavisi koliko želiš da budeš oštar i nametljiv. Što više takvih ambicija imaš, to je više čelik pravi izbor za tebe. No podsećam, nijanse su u pitanju. Marka je opet individalna stvar. Neki eto, čak i D'Addario vole... Probaj pa vidi. Možeš krenuti sa "La Bella Hard Rockin Steels" (La Bella HRS), bar im je ime odgovarajuće za tvoje prohteve... :D Cheerz!

Ali nisi rekao ZBOG ČEGA, osim odnosa cena/kvalitet. Evo meni prvom nije to najjasnije. Da razjasnim: Izgleda da imam dijametralno suprotan stav po pitanju žica od tebe, a rekao bih ovako na osnovu postova da nisi neka paljevina, i da imaš iskustva, te da svoje stavove umeš da podupreš nekim argumentom. E sad pošto meni taj fazon sa G 45 i E 95 koji furaju Ernie Ball nikako ne leži, malo sam u rebusu. Sviram prstima, i kontam da sam u veoma sličnom tehničkom tripu kao i ti. (Ni ja ne sviram mejdene već 5 godina a volim ih jako) Ne ide mi u glavu kako ti ne smeta da je ta E toliko labava, a G pretegnuta... Meni je iskreno i 100 premalo. Govorim o E štimu naravno, i vratu od 34''. S druge strane, G 45 mi je malkice pretvrdo. Druga stvar je taj nickel koji ima te manje napadne srednje, manje sustejna u nekoj oštrini, manje prolazi kroz gitare. Nickel mi je više u fazonu da uradi CING, i onda ostanu samo neki lepi duboki i ponešto visokih. Ništa konkretno osim tranzijenta. To je sa moje tačke gledišta loše. Još ako je žica labavija, pa beži malo u štimu... ...užas... Sad mene zaista (nije podjebavanje, ozbiljno kažem) zanima na osnovu čega ti je ta debljina i materijal toliko super? Ajde još nickel, kontam da je to stvar ukusa, ali pobogu, G žica koja vuče oko 18 kila i E koja vuče oko 12 ? Gde je tu ravnomerna tenzija? Od G dobiješ žuljeve a E ti se umota oko prsta... Moj stav je da bi bilo dobro da su zve žice približno jednakih tenzija. Za one koji bi agresivniji zvuk u fazonu "nadrkani samuraj secka katanom" je čelik, dok je nikal u fazonu "bocnem te žiletom, pa se rvemo u blatu". Više za neku nenametljiviju varijantu. Kulturica. Što je štim niži, žica je deblja. Logično. Ne linearno, već više nekako blago logaritamski, što niže idemo. To su neka moja iskustva. Posle toga tek treba da se priča o marci. Evo meni je recimo idealan komplet za Fender Precu na E štimu, čelik, roundwound 45-65-85-110. Ovim sam praktično u startu eliminisao sve fabričke komplete zbog one E 110. Okej, kompromisno rešenje, izdržaću ako mi je E malko tanja (105) a takav komplet već postoji, samo ga recimo baš Ernie Ball ne proizvodi. Ako uzmemo D'Addariovu ljubav prema niklu, onda je i ta firma "piši propalo". Kontaš? Mogu ja da pišem koliko god hoću da Ernie Ball pravi dobre žice, a fakat ih pravi, ne vredi mi. Ja ću pre uzeti D'Addario, koji mi leži po pitanju debljine (tačnije rečeno ima nekih malo ređih setova koji mi leže), nego da uzmem E.Ball, ma koliko podržavao stav da je E.Ball bolji od D'A. Ali ajde da i ja pokleknem raspravi: Pretpostavimo da su materijal i debljina odgovarajuće, onda su mom srcu najdraži (ovim redom): -Rotosound -La Bella -Ernie Ball -Dean Markley -... -... Ono posle La Belle mi i nije bitno zapravo. Nisam probao još GHS za bass. Možda sam stekao takav utisak baš zbog forsiranja Music Man Ernie Ball-a... Sorry. Cheerz!

Prijatelju, ti ovim praktično nisi ništa rekao. Koja gitara? Koji štim? Koji stil? Koja tehnika? Otprilke kao kad bi neko rekao: "Probao sam bicikli, razne automobile, od Fiće do Bentlija, rolere, ma sve živo, i meni je najbolje ići peške" Priznaćeš, rečenica zvuči prilično besmisleno, dok se ne doda "...za odlaske do poljskog WC-a na kraju dvorišta" OK, igrom slučaja znam da sviraš SUB, preko Hartkea, a pretpostavljam da, kao i većina tezgaroša, nisi daleko od standardnog "E" štima, Eb u vr' kape. Na osnovu simpatija prema Maidenima i čini mi se i Peppersima koje isplivavaju iz tvojih postova, pretpostavljam da i trzalicu retko koristiš. No, ne prate svi forum toliko temeljno. Žice su VEOMA individualna stvar, a sama marka/proizvođač je od manjeg značaja nego što je recimo debljina ili materijal (pričamo o nekim uobičajenim markama, a ne nekim bunarima ili egzotikama). Kad smo već kod poređenja sa auto-industrijom: Dođe čovek i pita: "Kakav auto da kupim" i onda krenete da ga obasipate sa "Kupi Forda", "Kupi VW", "Bentli, brate, skup ali valja", "Škoda, isti Q skoro kao VW", "BMW je najbolji", "Mečka i tačka" itd... Onda se pojavi neko pametniji pa konačno kaže "Ja sam probao sve, i najbolji mi je VW Caddy". Konačno imamo i tip vozila u opisu, ura! - jer se pod recimo "Kupi VW" može misliti i na Tuarega i na matorog keca, i to tako i ne može da se nazove merodavnom informacijom. Isto tako i Ernie Ball može značiti svašta, a na posletku čak ni konkretan model poput "Ernie Ball 45-100 Nickel" ne znači ništa dok ne kažeš u kom kontekstu. Aspirin je najbolji lek. Da je to moj deda znao, ne bi umro od raka? Cheerz!

Diskutabilno je u kolikoj meri je Linč upropastio Dinu, naime njegova verzija nikada nije ugledala svetlost dana. Ono što se može pogledati je verzija osakaćena od strane produkcijske kuće, jer bi original trajao predugo (ne drži me za reč, ali mislim da je nekih skoro 5h). Izbačena je GOMILA scena. Čak i ona verzija koja se bezobrazno i pederski distribuira pod nazivom "extended directors cut" je neko đubre, naknadno produženo opet od strane prdakšn hausa, ponavljanjem nekih scena, i ubacivanjem pokoje dodatne. Linč se odrekao filma, btw, zato je i kao režiser napomenut Alan Smithee, što je ime koje se koristilo do relativno nedavno za filmove kojih se reditelj odrekao iz nekog razloga. Dakle, čuvajte se Alana Smithee-ja kao režisera, jer čiji god da se rad krije iza tog imena, taj neko je želeo da se to ne vezuje za njegovo ime, kad je video finalni proizvod. Elem, na wikipediji ima dosta o Linčovoj Dini, samo ne sve u jednom članku. Osim ako su od onda kad sam ja čitao objedinili. Izvinjavam se zbog offtopika. May the Cheerz be with you!

Uopšte ne mora da znači da će izlazni signal biti znatno jači u tom smislu. Druga je impedansa, ali je pre svega dinamički i frekventni odziv drukčiji. Kod J+J konfiguracije je od ključnog značaja da su magneti upareni. Ako jedan promeniš, to više nije tako i instrument radi normalno jedino u krajnjim položajima (100% jedan ili 100% drugi magnet), a u kombinaciji više neće imati onaj "hum cancelling" efekat. Zujaće malko više no što bi inače. Ja btw, mislim da onaj bridge J magnet na Jazz bassu zvuči kao P bass koliko i labud liči na noja. Ja mislim da je zdravije menjati oba. Cheerz!

Pazi, nisam rekao da samo aktivni dolaze u obzir. Rekao sam svoje SUBJEKTIVNO mišljenje, i striktno vezano za EMG. Ja nisam veliki fan pasivnih EMG-a. Najverovatnije će mu bass raditi mnogo bolje za tu thrash varijantu nego do sada, koji god da uzme EMG, pa čak i tu buraniju od HZ (o kojoj sad ni ne pričamo, ali je eto, uzgred spominjem). Pretpostavljam da se radi o Warwick RockBass instrumentu. Ako grešim, i ako je pravi, deutsche Warwick, onda je već verovatno veoma dobro opremljen što se tiče magneta. No kontam da će svakako dobiti čistiji i konkretniji signal, ujednačeniji, sa EMG. To će mu svakako odgovarati. Nijanse ne mogu da predvidim, iz više razloga. Pre svega ne poznajem čoveka (njegovo sviranje) niti bass, a ni EMG 40CS nisam sretao u praksi, beram ne u smislu da sam toga bio svestan, i nešto upoređivao. Od EMG-a sam se u praksi sretao sa singl varijantama P i J. O 40CS znam koliko i bilo ko drugi ko je pročitao karakteristike na sajtu. Možeš još i pdf skinuti da detaljnije vidiš šemu. Sve u svemu, ako čovek pošto-poto hoće nov magnet, neka uzme taj 40CS. Ne može se mnogo zajebati. Kao da sad neko prodaje matorog Fiata, i ne zna da li da uzme Poršea, Lambordžinija, Bemveja ili Mečku, itd... Puno se neće zajebati. Nije najbolji. Ana Ivanović je najbolja. Operi sudove!

Ima li nešto bolje od Lamborghinija? Ima - Massey Ferguson. Nije tačno, Lamborghini je lepši, brži, više ćeš pičaka naFatati njime. E, ali Lamborghini ne ore njivu nikako, a Massey Ferguson je tata za to. Ima li boljeg od Ronaldinja? Ima - Federer. ...itd... EMG vs DiMarzio vs Seymour Duncan vs Bartolini, itd... Sve to zavisi od toga šta mu tačno treba. To su sve "najbolji" magneti, samo kako koji za šta, i za kakvo sviranje, kakav instrument, i sve je to VEOMA individualno. Fakat se ne mo'š puno zajebati sa EMG. E sad EMG HZ je meni barem nekako labava priča, pa se od te pasivne serije ograđujem, i pričam o aktivnim EMG. 40CS je samo jedan od EMG-jevih magneta. Nije bolji, ni lošiji, jednostavno se razlikuje od ostalih.