Dersu Uzala

Izvinjavam se na upadu, nisam imao prilike da procitam ceo sajt ni ovaj ceo topic. Zanima me da li neko od vas ovde prisutnih momaka na udaraljkama saradjuje (iz zezanja ili za $, svejedno) sa nekom ekipom preko Interneta. Ako ima takvih, da li koriste Cubase konkretno, ako ne, na kom formatu snimaju? Ja sam nesto u fazonu da se pridruzim, koliko vreme dopusta. Imam tu po kuci neku opremu pa da ne sedi budzasto. Naravno, posto je ovo metal site kapiram da je vecina u datom fazonu. Meni licno odgovara ali nije obavezno; dapace sve je dobrodoslo...mozda neka 'fuzija'. Ako negde vec postoji momenat o ovoj temi, ljubazno bih zamolio za link.

@JTR U principu ljudi koji se bave drvom to znaju iz iskustva (kao pekar o hlebu recimo ili brasnu da budem specificniji). Generalno, covecanstvo ima golemu bastinu (zavestanje ili kako vec to hoces da zoves, kolektivno znanje) i instrumenti se prave jos od doba Egipcana i naravno znanje se prenosi pismeno i usmeno. Znaci znamo koje drvo se istorijski koristilo za neki instrument i gde da ga nadjemo i kako da ga tretiramo (secemo, susimo, krivimo, farbamo) u zavisnosti od namene. Ljudi koje ja znam igrom slucaja, kao klijent recimo, ili kroz prijatelje, se bave primarno tim poslom u zivotu (tj. trgovinom i obradom drveta za potrebe graditelja instrumenata). Oni se unekoliko razlikuju od ostatka profesionalaca iz drvne industrije jer drvo koje njima treba ima drukcije performanse (tojest, njih zanimaju drukcije performanse, kao sto su gustina drveta i tonska stabilnost recimo). Znaci nije u pitanju samo lepota i cena bazirana na spoljnom izgledu i egzoticnosti drva (tojest, tesko se nabavlja jer je iz nepristupacnih krajeva ili ga relativno malo ima na Zemlji, ili ako ga i ima, nema puno nabavljaca). Ovi profi tipovi obicno imaju direktan pristup i vrlo povlascen status kod velikih firmi koje vrse praktican posao secenja. Znaci velike firme idu u secu i najbolje komade za instrumente ili ukrase ostavljaju po strani u svom magacinu gde onda po metodi 'ko prvi djevojci' nastaje grabaza. Ako imas dugogodisnju profesionalnu relaciju sa tim velikim firmama koje seku drvo, onda znas njihov raspored kad i sta seku, oni te notifikuju, i kako rekoh imas pristup njihovom 'izlozbenom' prostoru. Drvosece ti garantuju ta je to taj kvalitet koji si trazio. Oni su profesionalci i tu uglavnom nema zezanja. Ti onda sednes tamo i birkas drvo. Nema potrebe da birkas komad po komad (a i nema se vremena) nego vidis koja ti se gomila svidja i onda priones na cukanje i blizu inspekciju. Mozes recimo da trazis od drvoseca da komade za tebe seku na odredjen nacin (i to naravno mnogi traze). Najskuplji je 'center cut' jer se sece direktno iz sredine drveta i onda nema puno koristi od ostatka brvna. Ali taj narez ima najbolje tonske karakteristike i najmanje se krivi drvo kasnije posto je isuseno i instrument napravljen (posto je centralni narez jedini simetrican u odnosu na godove). Ima po Netu dosta toga pa potrazi. Prostim cukanjem u drvo prvenstveno hoces da cujes da li valjano vibrira i da li je odziv tup ('dull') ili rezak ('crisp'). Graditeljima instrumenata treba ovo drugo. Sto se tice gustine drveta to se generalno unapred zna za razlicite porodice drveta iz celog sveta. Tebe samo zanima da li to tvoje parce ispunjava normu i to se da premeriti (kako rekoh negde, u funtama po kubnoj stopi - na zapadu, a kod nas verovatno u kilogramima po kubnom metru, cenim ) U samoj radionici za izgradnju instrumenata postoje i sofisticiraniji instrumenti za merenje tonske stabilnosti (npr, ubachish drvo u specijalnu stegu i pravis tim instrumentom tanane vibracije u centru koje onda meris na obodu tog istog komada i vidis kako drvo 'provodi' akusticne vibracije, da ne kazem ton). Uglavnom tesko je sve to odraditi i skapirati sam iz prve, bar iz mog iskustva. Medjutim kad ti prodju desetine ili stotine komada kroz ruke (od kojih mnogi zavrse na nekoj gitari a ti onda imas priliku da sve to probas) onda steknes iskustvo nekim komparativnim metodama. Licno, uglavnom slusam ljude koji znaju oko toga i ucim. Puno je strucnih ljudi koji su spremni da poduce i daju savet mladjim generacijama kako potencijalnim graditeljima tako i muzicarima. Ove gitare recimo koriste fino drvo ('5A' kvalitet) od istog dobavljaca kog koriste PRS, Fender Custom Shop, Tom Anderson i mnogi drugi. Uzgred budi receno, za one koji ne znaju sta ce sa parama, Mix Music Company iz Beograda povremeno narucuje ove modele. Poslednja gitara u nizu je Dzindzerova (iz Corbe) ali je retko koristi javno iz straha da ne dobije noge. Dzindzer je i jedan od suvlasnika Mix Music Co.

Bice da je gitara problem, najverovatnije. Mnogi vlasnici se zale na 'buzz-ovanje' (vidi ovde). Obicno, nije to nista sto se ne da srediti.

Plasim se da ce zvuk biti katastrofa. Srecno u tom poduhvatu.

Verovatno rece nitro-celuloznim. Standardno se lakira sa tim ili poliuretanskim koji je malo slabijeg kvaliteta (kada pukne, a puca lakse, krene da se ljusti za razliku od nitro laka). Vratovi se jos lakiraju tung-oil (iliti uljanim) finisem (posto to u sustini nije lak) ali nisam cesto vidjao beli javor tako lakiran. Obicno su tamnija egzoticna drva dobri kandidati za tung-oil (kada se time 'lakira' vrat vise nije onako klizav kao prva dva (ili kao svila) , dobije neki barsunasti osecaj. Prosto osetis pore drveta ispod. Inace, bilo koja tehnika je OK, svaka ima za i protiv. Ako tip zna da lakira kako valja (pipav je to posao, pa susenje, pa tako par puta), samo napred. Sad se setih, imao moj drugar Kramera Baretta sa tung-oil finisem (javorov vrat). Super je bio.

Tacno tako, proveris rjeting prodavca, pogledas dobro teskt i slike, a imas i sekciju za licna pitanja (kad se registrujes na ebay-u a moras da se registrujes da bi ucestvovao u licitiranju, i inace samo tebi ide u racun da se registrujes). Ja znam mnoge ljude koji su recimo bili nezadovljni onim sto su kupili (ili njihovom greskom, odjednom se utripovali da to nije to sto su trazili, ili greskom prodavca) i vratili su produkat, a njima su naravno pare vracene. Anyway, prevaranata ima svugde pa tako i na ebay. Nije ih tesko spaziti, a i ljudi salju upozorenja ebay-u i jedni drugima, posto vecini ide u prilog da to sve glatko i casno funkcionise. @Heavy jerk Sto se tice nestandardnih shape-ova, ovo je moj novi favorit. Svirao sam ovo jedno vreme, cudo od djitre. Za mene je doduse previse 'nestandardno'. http://www.garykramerguitar.com/

http://cgi.ebay.com/Made-in-America-BC-Ric...1QQcmdZViewItem 300$ kinti (trenutacno). Kako rekoh, pazni gitaru na ebay, ima ih na hiljade izmedju 200$ i 1300$ recimo. Onda plati postarinu (u Evropi ovo ne bi smelo da bude vise od 100$-200$ u ludilu). Ako ti salju iz Amerike mozes biti do 300$ ali to je pljacka, gitare nisu previse teske. I eto, bitno manje od 2000$ te izadje...ustedis jos Boga ti Uzgred, ovaj momak cenim zna sta radi: http://www.avhandmade.plus.co.yu/ Ne znam posto je sve to kod njega ali sigurno moze sjajnu gitaru da napravi za 1000-1200$ recimo.

Za ovo bi nam trebao poseban thread na forumu, ali ukratko: Korina mahogany i nije mahogany vec je iz porodice Limba (White Limba & Black Limba). Tezina po kubnoj stopi iznosi u proseku oko 34 funte (dry, znaci osusena, spremna za upotrenu). Gibson je koristi poodavno jer je malo jeftinija zamena za pravi africki mahogany (Khaya Ivorensis) koji su koristili na LP-olovima iz 50-tih pre nego su presli na Honduras mahogany (najskuplji i najkvalitetniji) pocetkom 60-tih. Ono sto posebno zanima graditelje instrumenata pored tezine (za razliku od drvodelja i stolara) je gustina drveta (density, isto u lbs/cubic ft.) zbog prostiranja tona (jer sta te boli cose kako se ton rasprostire u tvom stocicu za kafu, od mahagonija ). Da rezimiram, alder i basswood, suseni, imaju tezinu od nekih 28 funti po kubnoj stop, africki mahagoni (Khaya Ivorensis) oko 31 funtu, Korina oko 34, mahagoni iz Hondurasa (Swietenia macrophylla) oko 31 (njega je danas gotovo nemoguce dobiti, vecina njih je u stvari Santos mahogany), Santos mahogany (Myroxylon balsamum) oko 58!!! Nazdravlje. Link : http://www.exotichardwoods-africa.com/ Ima naravno jos puno linkova i foruma graditelja gitara na internetu.

@Heavy jerk Probao sam B.C. Rich, ali odavno i to one 'Stradza' modele iz 80-tih. Tad su svi bili amerski i bili su vrlo jaki. Ima to i sad da se nadje preko oglasa po belom svetu. Ne gotivim one Mocking Bird, Iron Bird, koje li sve 'metalske' modele. Pada mi na pamet da su momci iz Queensryche svirali te Strat modele. Nemoj pogresno da me shvatis oko Ibaneza Prestige, to je bila vise akademska diskusija. Ja te nove Prestige nisam probao niti cu, ne idem vise po radnjama cesto, i ne skidam gitare sa zidova . MartyF je sigurno tu od vise pomoci, verziran u te novije instrumente. Skrenuo bih ti samo paznju da ne preplatis taj neki noviji Prestige, onda opet ja nemam pojma kako se cene formiraju u Jugi. Gledam na britanskom ebay-u, ima ih tu koriscenih za 500$-900$. Sasvim pristojna cena. I uopste, nije mi jasno da li iko tu koristi ebay (britanski ili nemacki) za neku trgovinu? Moguce da vam glupo zvucim ali nemam nikakvog kontakta sa realnoscu u Jugi. Poenta je da se instrumenti daju nabaviti samoinicijaitvno za relativno male pare, i onda je pitanje slanja i carine ( da li uopste ima carine za nove instrumente, meni rece ortak koji je bio skoro u Jugi da nema vise recimo carine na automobile!!!). Moj drugi ortak pravi gitare u Los Angelesu i salje u ceo svet. Koliko se secam, avionski kad posalje gitaru sa koferom u Nemacku recimo, kosta ga postarina 150$. Posto njegove gitare kostaju izmedju 2000$ i 4000$, kupcu nije problem da odvoji 200-300 kinti za postarinu i sve mu stigne na kucnu adresu. Elem, znaci, top Ibanez je top Ibanez ali su nekoc top Ibanezi bili stvarno do bola, tj ovo sto se sad nudi onda nije bila top serija, iznad toga si imao produkte jos dva reda velicine iznad, uslovno receno; citav proizvodni program iz Bensalema, Pensilvanija i drugi iz Custom Shopa u Los Angelesu ( u koji je svako mogao sa ulice da se useta i naruci instrument kakav se nigde nije pravio). Flying V je naravno cool. Generalno vodi racuna i o tezini ako ces svirati na gigovima. Mahagoni je tesko drvo. Na Flying V-u je zajebano vrlo svirati sedeci.

Super Mada, evo opet, sto kazu, 'case in point' iliti kuriozitet: Ja vidim Joe-a na nekim fotkama po casopisima, kad mu izasao 'Not of this Earth' po prvi put (znaci originalan omot, bez njega na cover-u) sa nekom belom djitrom ludackom, za ono vreme. Valjda negde sredinom osamdesetih, 85-6 mozda. Raspitam se malo po casopisima i vidim neki novi Ibanez. RG 540 Power. Odlepio, bre. Jurio tu gitaru po Beogradu, pa onda sire, po Juzzzi, pa onda sire, po Evropi, a onda i najsire. I nadjem je na kraju. Moja prva Ibanez ljubav. To je u stvari bio jedan od prototipova za RG 540 seriju koja imadose 3 modela: Power, Radius i Sabre. Onda naletim na neke Amere djitriste sa G.I.T. ukljucujuci i RacerX i svi oboruzani do zuba sa Sabre-ovima i Radius-ima. Joj veselja. E to su bile djitre. Naravno, momci iz Nagoye su brzo (vec krajem osamdesetih) zasrali i tu stvar. Poceli da stavljaju shark-tooth inlays, neke opicene farbe (tipa narandzasta drecavo djitra), zamenili originalan Floyd sa nekim svojim glupim kopijama (uzgred, danas Ibanezovi tremolo sistemi kidaju, pa i papan bi naucio za 20 godina), stavili mesto oridjinale DiMarzio magneta (P.A.F. Pro je bio prototip na Satrijanijevom modelu) one svoje neke VS ovo VSS ono. Prosle godine naletim na jedan Sabre iz 87 i zamalo da ga paznem od mog ortaka (koji ga na posletku prodao, proslo nas je to vreme). Prodo ga za 350$. Ali na beli Power iz 86-7 kad bi naleteo, kraj price.

Otidji ovde pa vidi komentare korisnika: http://www.harmony-central.com/Guitar/Data/HH/. To su valjda sve tranzistorci. Nista ne mari. Svirao sam HH svakog Bozjeg dana kod mog najboljeg ortaka pre dugo godina. Znam da je bio tranzistorac (naravno) i mislim da je bio onaj IC100 2x12 combo. Doduse tad smo imali 15-16 godina ali smo bili impresionirani mogucnostima. P.S. Za referencu, svirali smo kroz tog HH-a sa Les Paul Standard-om iz ranih sedamdesetih, prvo sa stock magnetima a posle sa DiMarzio Super Distortion (a la Ace Frehley). Kako rekoh, mi se uneredili od srece.

Naravno da nije preduslov da budu iz Japana da bi bile slabijeg kvaliteta. Japanci znaju svoj posao. Rec je o tome da je Ibanez postao verovatno najproduktivnija kompanija u poslednjih par desetljeca, i momci iz Nagoye, gde je HQ, rekose what the fuck. Ionako prodajemo zilion gitara, ne moramo vise da pravimo ove egzoticne djitre sem za nase endorsirane artiste, kad nas bas budu drndali. Nisam bio u Japanu uopste, nisam bio u Ibanez fabrici u Pensilvaniji (Bensalem) ali sam bio vise puta u LACS. Gde su sve te legende i radile sto podigose Ibanez iz anonimnosti 80-tih godina. Tu su se pravili svi ti legendarni Ibanezi (i poneki u Bensalemu) a sve ostalo je daleko ispod tog kvaliteta. Kao sto rekoh, dovoljno je da pogledas samo fotke sa gore navedenog linka, pa da ti bude jasno. O zvuku i 'feel-u' da i ne pricam. P.S. Valjda kapiras da gotivim Ibanez, ali mi ide na jetru korporativno sranje. Za ime sveta, cak i PRS se radi u Koreji. P.P.S. E da, bez uvrede, gitare (Ibanez) su im gore nego ikada a ne obrnuto. Tragedija, ali to smo vec videli pre. Cisto subjektivno, iz mog (25-togodisnjeg) iskustva sa Ibanezima svih vrsta, iz celog sveta.

Recimo mi onda tacno koji te model zanima. Ima tih Valvestate koliko hoces. Imas one stare I i II a sad imas ove nove AVT (Advanced Valvestate Technology). Posto rece da te zanima glava a ne kombo, jedini od ovih AVT glava sa ugradjenim DFX je AVT150H. Pise ti i u manualu (koji mozes da procitas na Marshall sajtu), da se preko footswitch-a kompletno iskljuce oba DFX kanala (a ima ih dva, jedan radi sa cistim kanalom u pojacalu, tako je vezan i tako su algoritmi dizajnirani) a drugi radi sa OD kanalima (OD1 & OD2). I generalno, cak i da ne pise nista, koji ludak bi dizajnirao pojacalo a da signal prolazi kroz efekte cak i kad su oni iskljuceni. Prvo ako su 'iskljuceni' kako mislis da sprovedes signal kroz to 'iskljuceno' kolo? Kad se kolo ne bi 'iskljucivalo' (drugim recima taj footswitch kad kliknes, on posalje komandu za kompletno rout-vanje signala pojacalu, i DFX kola su sto se 'no kaze 'bypass-ovana' ne primaju nikakav signal na ulazu iako su verovatno pod konstantnim napajanjem; zgodno bi bilo da se i to potpuno elektronski iskljuci) onda bi signal prolazio krzo sve efekte postojece (da ne kazem aktivirane) i ti bi morao manualno da smanjujes njihove parametre do apsolutne nule da ne bi farbali zvuk. A naravno, posto bi signal prolazio kroz sve te sto aktivne sto pasivne komponente, zvuk bi se u dobroj meri i ofarbao sto i cenim da tebe brine. Anyway da ne duzim, koji ludak bi kupio takav neki dizajn? Prema tome, naravoucenije, efekti mogu biti kompletno bypassovani i nema tu sta da te brine. Aj' uzdravlje. P.S. U stvari jedino sto treba da te brine je koliko tiho sve to switchovanje radi (kad se prebacujes sa kanala na kanal ili kad ukljucujes/iskljucujes externu FX petlju ili interne u ovom slucaju DFX). Znaci ne zelis da cujes neke smetnje ili kratkotrajni 'pop' koji na svirci pri vecoj snazi ima prilicno neprijatan efekat na publiku, o blamazi i da ne govorim. Sve je to doduse odavno sazvakana materija, a cenim da ovaj Valvestate koristi silent FET tranzistore za tu primenu i jos kojekakve nebuloze, samo da bi (ti kao) korisnik bio zadovoljan.

Sto kazu Ameri, evo moja 2 centa: Svirao sam dosta tih 'Prestige' modela ali prvo moram da razjasnim da je vecina njih iz perioda izmedju 1991 i 1997. Pre toga Ibanez nije zvao nijedan model 'Prestige' a posle toga su sve uglavnom djubre (za tolike pare, inace u Americi se to prodaje za oko 1400$, novo naravno). Imas ovde kratku istoriju USA Custom Shop-a (u kome su nastali originalni Prestige modeli) http://www.jemsite.com/usa/usa.htm Ovde imas neke od slika tih modela http://www.jemsite.com/usa/gallery/index.htm To bejahu sjajne gitare i mnoge su dolazile ne sa DiMarzio IBZ pick-upima vec sa onima koje ti narucis ili sa oridjinale DiMarzio i Seymour Duncan. Nikakvog mesetarenja tu nije bilo ni pokusaja da se nesto ustedi, samo vrhunske komponente su isle u te gitare. Kako je pukao Ibanez u Americi (kvalitetom) tako je pukao i LACS (L.A. Custom Shop). Naravno, oni i dalje postoje ali obican smrtnik ne moze vise da naruci instrument (cak ni za velike pare). Samo popravljaju i izradjuju instrumente za svoje potpisane zvezde. Na kraju krajeva, znaci, ne. Nikako nemoj da bacas 2000$ na te 'nove' Prestige gitare (koje se u stvari tako zovu iz dva razloga: prvi je da u stvari pokusavaju da prodaju cuveno ime tih Custom Shop modela, znaci insinuiraju da je to njihov top-of-the-line, bla i sad ljudi ne mogu da nadju one 'prave' Prestige pa kao sta mari daj ovaj novi (ti 'novi' su Japanci, u Americi je fabrika davno zatvorena, skupo brate); drugi razlog je sto u stvari koriste Wizard-Prestige profil vrata (pogledaj specifikacije da vidis da li ti takvo sto odgovara, to su generalno vrlo tanki vratovi 'U' profila - vrlo plitko je to 'U'). Eto nadam se da sam bio (dez)informativan.

Ne prolazi, naravno. Daj neko teze pitanje...

kad rekoh, od starta, rekoh to u kontekstu odgovora nekome gore navedenom ko je imao dilemu oko toga da li su poceli da koriste Boogie od Crnog albuma ili malo ranije (ili cak kasnije). Ne secam se tacno vise ni kad je izasao Crni album (1991?) ali su oni kao sto i sam vidis poceli da koriste Mark II/C+ sredinom 80-tih, kojeg tacno dana tesko je reci. Prvi II/C+ je izasao sa proizvodne trake tek negde u 83-oj i retko ko je tada uopste i svirao Boogie (sem Santane i nekih fusion likova). Ubuduce cu pokusati da budem konkretniji. U svakom slucaju , mnoge legende kruze oko svega toga.

A 'Perspective' ? Cisto kompozitorski.

Apropo toga, nigde ne nadjoh nista na temu Superior i Vanden Plas. Je li iko cuo ikad ove (nemacke) bendove sa prilicno dugim stazom. Uzgred, na ovoj (internet) radio stanici mozete slusati iskljucivo prog-rock (svih 40-tak godina istorije). Preporucio bih, a meni ni iz dzepa ni u dzep http://www.deliciousagony.com/

Ljudi su resili da uzmu neku kintu posle toliko godina bavljenja (progresivnom?) muzikom. Pa mislim stvarno...nije sto Metallica uzima vise para, ali face tipa No Doubt, Limp Bizkit, 311, Greenday, Korn i tako ti (ne mislim zanrovski, vise geografski). Trivijalizujes stvari i masa momentalno nagrne.

Nije ni bitno, cisto kao kuriozitet: Metallica snima studijske albume od starta na Mesa Boogie pojacalima (i dan danas takodje). U principu, masina koja im je donela onaj njihov ton iz prve i druge polovine 80-tih je Mark II/C+. Isti je svirao i John Petrucci na prvih 3-4 Dream Theater albuma. P.S. Naravno, u sve to pumpaju odabrani magneti bez kojih nema nista od tog zvuka.

Momci, ako mislimo na istog Koleta (Kostu Bogdanovica) pozdravite ga puno, molim. U stvari prenesite mu da ga pozdravljaju Leo i Dzaja (svojevremeno iz Aggressor->Rapid Force inkarnacije). Zivi bili.

Kad rece Kole, jel' ga vidja neko? I tu neku stariju garnituru koja jos pamti Broza, najveceg metalca (sa zlatnim strugom).