streptococus

“Ja nisam rekao da je Sokrat lud nego da je bio naporan. Zapravo bio je nepotreban. U to vreme je bio nepotreban a kasnije se pokazao kao stetan.” U svim dosadasnjim postovima je bilo dosta rasprava o tome sta je rekao “pravi” Sokrat, a sta mu je imputirano od strane Platona, Aristofana i ostalih. Ako se prati ta linija rasprave, zapadamo u puku istoriografiju (za koju ne kazem da je nebitna, ali je svakako manje bitna). Kao sto je , u krajnju ruku, nebitno da li je neko od filozofa bio nizak ili visok, plavook ili ne znam sta vec. Istorija filozofije je, pre svega, istorija filozofskih ideja. Ostalo su spoljasnje stvari. Ergo, rasprava o Sokratu bi se trebala temeljiti na ideji koju je on uneo u filozofiju ( na onoj ideji i ucenju koje je generalno prihvaceno od vecine potonjih filozofa, inace cemo zapasti u jalovi skepticizam), a ne na tome kakva mu je bila zena ili da li je on bio vesele ili mrgodne prirode. O tome da li je nesto korisno ili stetno se moze nasiroko i nadugacko raspravljati, i tu se opet mozemo uhvatiti u zamku relativizma. Da li bi bilo bolje da smo i dalje u plemenskom drustvu, da nije doslo do ovolikog tehnicko-tehnoloskog razvoja, da li je razvoj ujedno i napredak...? Mozemo zastupati i jedno i drugo stanoviste, ali sama cinjenica sto raspravljamo putem interneta dovoljno govori. Sokrat je prvi uneo stanoviste subjektivnosti u anticki polis. Do tada se u polisu citav drustveni zivot odvijao na obicajnosnoj ravni, sve se temeljilo na “obicajima otaca”, na onome “tako treba jer je takav obicaj”, bez nekog unutrasnjeg odnosa prema tome. Helenska civilizacija je u to vreme bila supstancijalna, a ne subjektivna. Sokrat rusi obicajnost starog sveta time sto unosi element subjektivnosti. Kada njegovi tuzitelji kazu :”kriv je Sokrat sto kvari omladinu”, misli se upravo na podrivanje autoriteta obicaja, na to sto je poducavao mlade da misle svojom glavom i sami donose izbor o vlastitom zivotu (npr. ako mu je tata kozar, ne mora automatski i sin da preuzme tu tradiciju, kao sto je do tada to bio slucaj). Nevolja je bila u tome sto su se medju njegovim slusaocima nalazili i nadobudni omladinci koji su pogresno shvatili njegovu metodu i izvrgli je u puku eristiku, te su takvom njenom primenom (eristickom) iritirali okolinu. Da se malo osvrnem i na njegovu metodu: njena poenta i jeste u tome da se razbije ono spoljasnje, da se razlozi, i da potom covek iz vlastite subjektivnosti, unutrasnjosti, samopostavi stav. Druga tacka optuznice otprilike glasi: “kriv je Sokrat sto ne veruje u bogove u koje veruje drzava”, a to se uglavnom odnosi na njegovo “komuniciranje sa demonom”. Demon iliti daimonion je Sokratov naziv za unutrasnji glas koji mu govori sta treba ili ne treba da cini. Danasnjom terminologijom receno to bi bila savest ,kao unutrasnja moralna sankcija (moral se uvek odnosi na nutrinu, na ono pounutreno, subjektivno) . U supstancijalnom svetu ne postoji savest, samo krivica. Stari nisu bili moralni ljudi u danasnjem smislu te reci. Ako prekrsite neko obicajnosno pravilo vi trpite sankciju drustva, ali tesko da zbog toga osecate grizu savesti ( slicno kao danas sa pravnim zakonima). Za Sokratovu sudbinu mozemo reci da je tragicna stoga sto su bili u pravu i njegovi tuzioci (jer su oni branili supstancijalno stanoviste tadasnjeg drustva koje je Sokrat razbijao), i Sokrat ( jer unosi jedan novi, visi princip). “ma,nisam odgovarala direktno tebi.a to za demona,to je,valjda predstavljalo savest,nemoj me drzati za rec” Upravo tako! “Ako ubacite Sokrata u savremene kategorije,onda su svi antisokratovci konzervativci. Heavy metal nije konzervativna muzika. Pa vi vidite.” I sa ovom konstatacijom se nacelno slazem. Naime – princip subjektivnosti je osnova slobodne volje. Posle Sokrata, cela hriscanska koncepcija se gradi na principu subjektivnosti (kada pricamo o odnosu subjektivno-supstancijalno, to se proteze i na odnos misljenje-bitak, subjekt objekt, nomos-physis...), a kasnije i cela novovekovna filozofija. Tek ce Hegel uspeti da pomiri taj dualizam “poumljujuci supstanciju” i “postvarujuci subjekt” time ih dovodeci u dijalekticki odnos i razresavajuci nepomirljivu napetost medju njima. No, to je vec neka druga prica i izlazi van okvira ovog topica.